Dete od 4 ipo godine zna da piše, zna da broji do trocifrenih brojeva i da sabira jednocifrene brojeve, čak igra i tablić.
Da li je to normalno?
P.S. Ne znam da li je ovo pravi deo foruma, ali mi nešto ne pada napamet drugo mesto gde bih mogao da smestim ovo pitanje.
Dete od 4 godine zna da piše i sabira, igra tablić...
Zaključano
Zakačeno
Da.
Nije cudno,ali nije ni normalno. Ne zato sto je dete genije,vec sto tom detetu nista to nece znaciti. Ono je dete,treba da se igra po pesku,trci,pravi smicalice i lomove po kuci....
Ne treba sazrevati pre vremena
Ne treba sazrevati pre vremena
2Sviđa mi se :thumbsup: 2
Da ne sazrevaju "pre vremena", ne bi bilo genija i ljudi koji maknu svet sa mrtve tacke, vec samo dzabalebarosa koji cekaju da im drugi daju posao.
Nista cudno inace, ovo je sasvim normalno za sadasnji stepen evolucije coveka.
Nista cudno inace, ovo je sasvim normalno za sadasnji stepen evolucije coveka.
3Sviđa mi se :thumbsup: 3
Citat:
KrkaCiC:
Nije cudno,ali nije ni normalno. Ne zato sto je dete genije,vec sto tom detetu nista to nece znaciti. Ono je dete,treba da se igra po pesku,trci,pravi smicalice i lomove po kuci....
Ne treba sazrevati pre vremena :)
Nije cudno,ali nije ni normalno. Ne zato sto je dete genije,vec sto tom detetu nista to nece znaciti. Ono je dete,treba da se igra po pesku,trci,pravi smicalice i lomove po kuci....
Ne treba sazrevati pre vremena :)
Ne znači da to dete ne radi i te stvari koje pominješ. Moj sin je u tom uzrastu igrao šah a ništa manje nije pravio sranja zbog toga nego inače. :)
4Sviđa mi se :thumbsup: 4
Ja sam u tom uzrastu znao još plus i da igram šah, a ne mislim niti da sam genije, niti da se nisam igrao sa decom i družio koliko i ostala deca.
Problem je što je kod nas mentalitet zaglupljujući. Odrede roditelji detetu kvotu koliko ono može, a za ostalo je nesposobno. Dete ne može ništa što ne pokuša. U Americi se deca mnogo brže osamostaljuju u svačemu. Kod nas, odvede li roditelj dete u luna park, sve mora on da mu radi. Samo što još ne vrše nuždu umesto svoje dece.
Takve dece koja to prirodno mogu (uz učenje naravno) ima jako puno, samo što u praksi ne mogu jer im roditelji ne daju da mogu.
Takođe, proces sazrevanja nije baš u vezi sa inteligencijom. Deca htela, ne htela, ne mou sazreti pre vremena. To je sasvim drugi proces.
Problem je što je kod nas mentalitet zaglupljujući. Odrede roditelji detetu kvotu koliko ono može, a za ostalo je nesposobno. Dete ne može ništa što ne pokuša. U Americi se deca mnogo brže osamostaljuju u svačemu. Kod nas, odvede li roditelj dete u luna park, sve mora on da mu radi. Samo što još ne vrše nuždu umesto svoje dece.
Takve dece koja to prirodno mogu (uz učenje naravno) ima jako puno, samo što u praksi ne mogu jer im roditelji ne daju da mogu.
Takođe, proces sazrevanja nije baš u vezi sa inteligencijom. Deca htela, ne htela, ne mou sazreti pre vremena. To je sasvim drugi proces.
Potpis
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
2Sviđa mi se :thumbsup: 2
Ja u tim godinama nisam znao ni da igram karte ni šah, a ne znam ni danas.
Znam za dete koje je sa tri godine znalo da čita. Nisam siguran za tri ali sa četiri godine je računao i nije se odvajao od olovke i papira. Medjutim, druga su to bila vremena, niko nije obraćao pažnju.
Mislio sam da danas deca ranije usvajaju takve stvari.
Znam za dete koje je sa tri godine znalo da čita. Nisam siguran za tri ali sa četiri godine je računao i nije se odvajao od olovke i papira. Medjutim, druga su to bila vremena, niko nije obraćao pažnju.
Mislio sam da danas deca ranije usvajaju takve stvari.
Citat:
Nedeljko: Problem je što je kod nas mentalitet zaglupljujući. Odrede roditelji detetu kvotu koliko ono može, a za ostalo je nesposobno. Dete ne može ništa što ne pokuša.
Ne znam da li su roditelji zaglupljujući (verovatno u velikom broju slučajeva jesu), ali sam stekao jak utisak da je osnovna škola zaglupljujuća i da to ima mnogo veći uticaj od roditelja. Čini mi se da je nasilno pravljenje "raznovrsnih" odeljenja tako da u svakom odeljenju treba da bude i dobrih i loših i poslušnih i neposlušnih, u stvari fatalno utiče na one koji su natprosečni i vuče ih nadole. A sve se to radi valjda sa nekom idejom da se malko izvuku oni koji su ispodprosečni odnosno da se ne prave intelektualne i vaspitne klase već da se svi strpaju u isti koš i u tom košu da se razlikuju samo u nijansama. To je po meni budalaština.
Postoje li privatne osnovne škole kod nas, a da su dostupne nekom prosečnom ne-buržujskom džepu?
3Sviđa mi se :thumbsup: 3
Deca su cudo, mogu sve, samo im treba pokazati. Sin sada ima 6,5 godina, najesen ce u skolu
Zna da sabira i oduzima do 20 (veliki uspeh jer ima samo 10 prstuju na koje racuna, sada vise ne koristi prste), prepoznaje velike brojeve i sve do 100 zna lepo da procita, a da li zna koliko je to nisam siguran
Nedavno sam mu pokazao sah, brzo je ukapirao kako idu figure i tu nema greske, sad ko god da dodje oce s njim da igra sah. U pricipu zna pravila ali nema osecaj sta i kako treba da igra, vazno mu je koliko je figura pojeo...
Sto se slova tice zna ih ali nece da pise, polako kapira kako se cita, nisam siguran da li treba to da forsiram, neko je za, neko protiv
Na kraju krajeva, nasa deca se igraju sa stvarima o kojima nismo ni sanjali da ce postojati, smartphone mu je igracka, zena to nece ni da pogleda, kad sma bio njegovih godina televizori su bili crno-beli, to detetu ne vredi objasnjavati kako je bilo. Uglavnom nemaju strah od nepoznatog, sve bi da probaju, a onda i nesto nauce. Da ne shvatite pogresno, to ipak nisu igracke i branim mu stalno
Kompjuter mu je samo igracka, srecom nasao sam dobar program da mu ogranicim vreme, najvise pola sata dnevno
S druge stane, ko sto neko rece, igraju se i prave gluposti ko sva deca
Zna da sabira i oduzima do 20 (veliki uspeh jer ima samo 10 prstuju na koje racuna, sada vise ne koristi prste), prepoznaje velike brojeve i sve do 100 zna lepo da procita, a da li zna koliko je to nisam siguran
Nedavno sam mu pokazao sah, brzo je ukapirao kako idu figure i tu nema greske, sad ko god da dodje oce s njim da igra sah. U pricipu zna pravila ali nema osecaj sta i kako treba da igra, vazno mu je koliko je figura pojeo...
Sto se slova tice zna ih ali nece da pise, polako kapira kako se cita, nisam siguran da li treba to da forsiram, neko je za, neko protiv
Na kraju krajeva, nasa deca se igraju sa stvarima o kojima nismo ni sanjali da ce postojati, smartphone mu je igracka, zena to nece ni da pogleda, kad sma bio njegovih godina televizori su bili crno-beli, to detetu ne vredi objasnjavati kako je bilo. Uglavnom nemaju strah od nepoznatog, sve bi da probaju, a onda i nesto nauce. Da ne shvatite pogresno, to ipak nisu igracke i branim mu stalno
Kompjuter mu je samo igracka, srecom nasao sam dobar program da mu ogranicim vreme, najvise pola sata dnevno
S druge stane, ko sto neko rece, igraju se i prave gluposti ko sva deca
Potpis
Pomozite Micro$oftu u borbi protiv piraterije, poklonite prijatelju Linux
Ovom temom se detaljno bavi Razvojna psihologija, na primer:
http://bs.scribd.com/doc/52587506/Razvojna-psihologija-knjiga
...a deo o kome se u ovoj temi najviše raspravlja su "stadijumi" razvoja (senzo-motorni, predoperacioni, konkretnih operacija, formalnih operacija), pre svega o onom prvom i delom drugom.
Kognitivni razvoj nije "linearan", već skokovit, u stadijumima. Redosled stadijuma je konstantan i sekvencionalan, a svaki stadijum je neophodan za sledeći. Svaki stadijum ima određene karakteristike.
Roditelji uglavnom vole da poneciraju kako su "oni sami" i "njihova deca" u određenom uzrastu umeli određene stvari, što nije slučaj kod "komšijskog deteta". Ipak, praksa pokazuje da je to garant - ničega.
Svaki stadijum odlikuju određene karakteristike (koga zanima, neka traži na primer pojmove konzervacija broja, zapremine, mase, ...). Ovo je meni bila interesantna tema, pogotovo kada se pogledaju jednostavni testovi/zadaci koji se daju deci određenog uzrasta.
Naučiti dete u ranijem uzrastu da prepoznaje slova, da čak čita i piše, da igra šah, ne znači da je dete prekočilo ili uskočilo u određeni viši stadijum razvoja, već da je iskoristilo određeni mogući vid učenja, kao što je "učenje uviđanjem" što opet nema nikakve veze sa višim kognitivnim procesima, ili je trenutno biološki zrelije.
Što se tiče polaska u školu, već određeno vreme se daje baždareni test "Tip 1" koji prilično precizno određuje koliko je dete zagazilo u određeni stadijum, tj. koliko je spremno za školu.
Prave razlike se vide u onim poslednjim stadijumima, to već nije zanemarljivo.
Evo još jedan sažet tekst:
http://ppredskolskip.blogspot.com/2010/09/2009.html
http://bs.scribd.com/doc/52587506/Razvojna-psihologija-knjiga
...a deo o kome se u ovoj temi najviše raspravlja su "stadijumi" razvoja (senzo-motorni, predoperacioni, konkretnih operacija, formalnih operacija), pre svega o onom prvom i delom drugom.
Kognitivni razvoj nije "linearan", već skokovit, u stadijumima. Redosled stadijuma je konstantan i sekvencionalan, a svaki stadijum je neophodan za sledeći. Svaki stadijum ima određene karakteristike.
Roditelji uglavnom vole da poneciraju kako su "oni sami" i "njihova deca" u određenom uzrastu umeli određene stvari, što nije slučaj kod "komšijskog deteta". Ipak, praksa pokazuje da je to garant - ničega.
Svaki stadijum odlikuju određene karakteristike (koga zanima, neka traži na primer pojmove konzervacija broja, zapremine, mase, ...). Ovo je meni bila interesantna tema, pogotovo kada se pogledaju jednostavni testovi/zadaci koji se daju deci određenog uzrasta.
Naučiti dete u ranijem uzrastu da prepoznaje slova, da čak čita i piše, da igra šah, ne znači da je dete prekočilo ili uskočilo u određeni viši stadijum razvoja, već da je iskoristilo određeni mogući vid učenja, kao što je "učenje uviđanjem" što opet nema nikakve veze sa višim kognitivnim procesima, ili je trenutno biološki zrelije.
Što se tiče polaska u školu, već određeno vreme se daje baždareni test "Tip 1" koji prilično precizno određuje koliko je dete zagazilo u određeni stadijum, tj. koliko je spremno za školu.
Prave razlike se vide u onim poslednjim stadijumima, to već nije zanemarljivo.
Evo još jedan sažet tekst:
http://ppredskolskip.blogspot.com/2010/09/2009.html
1Sviđa mi se :thumbsup: 1
Nije nenormalno, zašto bi bilo? I ja sam u tom periodu čitao bez problema, pisao i računao s manjim brojevima. Čitati sam voleo, kad sam shvatio da je drugima to jako interesantno čitao sam pred celom porodicom, uglavnom bi to bila neka Politika sa izveštajima sa sednice CK SKJ ili nekim sličnim šitom, ali nije bilo bitno, daj da vidimo kako dete čita... Pre polaska u školu sam znao geografiju bolje od nekih profesora, jer sam listao knjižurinu zvanu Veliki atlas sveta do iznemoglosti - bilo mi zanimljivo.
Takva interesovanja nisu baš bila dobra za moju socijalizaciju, verovatno ni njegovoj neće naročito pomoći, ali što se tiče normalnosti takvog ponašanja ne vidim nikakav problem.
Takva interesovanja nisu baš bila dobra za moju socijalizaciju, verovatno ni njegovoj neće naročito pomoći, ali što se tiče normalnosti takvog ponašanja ne vidim nikakav problem.
Citat:
Nedeljko:
U Americi se deca mnogo brže osamostaljuju u svačemu. Kod nas, odvede li roditelj dete u luna park, sve mora on da mu radi.
U Americi se deca mnogo brže osamostaljuju u svačemu. Kod nas, odvede li roditelj dete u luna park, sve mora on da mu radi.
Mora da zato izrastaju u one kojima treba pisana napomena da nije dobro gurati prste u mlin za meso ili im zabranjivati Kinder jaja jer su opasna...
Potpis
Sedam sutlijasa,
za sedam samuraja,
za sedam tramvaja.
za sedam samuraja,
za sedam tramvaja.
Citat:
3way: Mora da zato izrastaju u one kojima treba pisana napomena da nije dobro gurati prste u mlin za meso ili im zabranjivati Kinder jaja jer su opasna...
Nisu oni bas toliko retardirani da to ne znaju,vec ta napomena stoji tu iz pravnih razloga
1Sviđa mi se :thumbsup: 1
^
"Iz pravnih razloga" ne bi nastalo da nije bilo potrebe za tim...
"Iz pravnih razloga" ne bi nastalo da nije bilo potrebe za tim...
Potpis
Sedam sutlijasa,
za sedam samuraja,
za sedam tramvaja.
za sedam samuraja,
za sedam tramvaja.
Prosecan amer je toliko pametan da ako ne pise na kinder jajetu da je zabranjeno pojesti ono iznutra celo,on ce pojesti i tuziti proizvodjaca za toliki kes da celog zivota ne bi morao nista raditi
Znaci nisu toliko glupi bas
Lepsi izraz za prosecnog amera je ogranicen,tj nema sirinu. Ali sta im fali?
Znaci nisu toliko glupi bas
Lepsi izraz za prosecnog amera je ogranicen,tj nema sirinu. Ali sta im fali?
Prijatelj ima sina od 4 godine koji zna da kaže svaku marku i boju automobila koji mu pokažeš. A recituje i neke nenormalno dugačke pesmice sa neverovatnom tačnošću. Možda ima genetike jer mu je otac bio đak generacije...
Potpis
Use Your Mind. Or someone else will.
Citat:
3way:
^
"Iz pravnih razloga" ne bi nastalo da nije bilo potrebe za tim...
^
"Iz pravnih razloga" ne bi nastalo da nije bilo potrebe za tim...
Nema to veze sa tim. USA je samo zemlja gde je litigacija uobicajna stvar + imas masu pro-bono ajkula advokata koji jedva cekaju nesto tako da se desi.
Zbog toga ti natpisi.
Inace, sansa da dete gurne prst u steker postoji svuda i sumnjam da ima veze sa pamecu. Zbog toga su i izmisljeni silni mehanizmi za zastitu (od kojih 3.14zdim kad treba da se zavucem pod nesto i ustekam kabl pa krene da pruza otpor)
Potpis
DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey
Citat:
fanfon:
Prijatelj ima sina od 4 godine koji zna da kaže svaku marku i boju automobila koji mu pokažeš. A recituje i neke nenormalno dugačke pesmice sa neverovatnom tačnošću. Možda ima genetike jer mu je otac bio đak generacije...
Prijatelj ima sina od 4 godine koji zna da kaže svaku marku i boju automobila koji mu pokažeš. A recituje i neke nenormalno dugačke pesmice sa neverovatnom tačnošću. Možda ima genetike jer mu je otac bio đak generacije...
Tri su faktora, koji zajedno jačaju jedan drugog:
1. nasleđe uz sazrevanje (iskorišćavanje dispozicija u pravom trenutku razvoja...)
2. uloga sredine (celokupno okruženje: škola, roditelji, društvo, sistem...)
3. aktivnost pojedinca (učenje...)
U konkretnom primeru: dete može, detetu ima ko da mu pokaže, dete želi da nauči.
Neka samo jedan faktor omane i "ode mast u propast...".
Citat:
KrkaCiC:
Lepsi izraz za prosecnog amera je ogranicen,tj nema sirinu. Ali sta im fali?
Lepsi izraz za prosecnog amera je ogranicen,tj nema sirinu. Ali sta im fali?
Sto se mene tice - nista, samo mi malo ide na onu stvar ulenjivanje mozga i shvatanje svega zivog zdravo za gotovo....Ali to nema nikakve veze sa ovom temom...
Potpis
Sedam sutlijasa,
za sedam samuraja,
za sedam tramvaja.
za sedam samuraja,
za sedam tramvaja.
Citat:
X Files
U konkretnom primeru: dete može, detetu ima ko da mu pokaže, dete želi da nauči.
U konkretnom primeru: dete može, detetu ima ko da mu pokaže, dete želi da nauči.
Mislim da je u pitanju 50% genetika/predispozicije i 50% trud roditelja i uticaj sredine.
Drugim recima, dete koje ima genetske predispozicije da bude inteligentno ce ispasti ili pozitivan clan drustva ili dobar kriminalac, u zavisnosti od toga kako se te predispozicije iskoriste.
IMHO, roditelji imaju ogroman zadatak tu posto u momentu kada dete krene u skolu, karakter mu je vec prakticno formiran. Deca su izuzetno dobra u kupljenju stvari od svoje najblize okoline.
Potpis
DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey