JA ne sporim da se tako pokazuje princip rada THY ,to verovatno niko pametan i nece da uradi!Ja samo istrajavam u tvrdnji cinjenice da se THY koriste u DC kolima vrlo uspesno ali da ih tada prati elektronika za gasenje koja da pomenem potice jos iz vremena kad se nije znalo za THY nego su korisceni vakumski TIRATRONI,ali je princip potpuno isti!Nemoj da pominjes Nemce kao elektronsku velesilu.Povrsni poznavaosi se secaju kako su Nemci prosli sa Japancima u "ratu"izmedju VIDEO2000 i VHS!To je znacilo pocetak kraja za SOHO i CONSUMER elektroniku-made in germany!Doduse po Evropi oni tu nesto i vrede,ali jos nisu uspeli da na mestima gde japanski proizvodjaci ugrade jedan tranzistor oni ugrade manje od tri!Ovo se prica kao vic na svim skupovima po svetu-provereno,tamo sam to i suo!Zato su poceli da prave profi konektore kojih vise nigde nema ,procesore kojih nigde nema itd a sve u cilju da kupce vezu samo za svoju industriju!No to nas udalji od teme!Ja moram da naucim kako se uz ovakav post dodaje JPG pa da ti posaljem kako se pravi THy sa dva tranzistora ali ne ovako kako si ti meni poslao!I nisi odgovorio dali da pojurim ovu semu iz prethodnog posta?Interasnatno bi bilo,THY u DC kolu a radi i to se u sekundi dosta brzo iskljucuje i ukljucuje,prosto da ne poverujes!A sto se "macevanja"tice,ja sam ovde u trenucima dokolice pa shvati kako hoces,ali svakako dobronamerno!
Potrebna mi je sema za pobudu tiristora ili objasnjenje
Zaključano
Zakačeno
U firmi koristimo energetske pretvarače napona i frekvencije sa tiristorima.gašenje je obezbeđeno dodatnim kolima.
Potpis
Pozdrav
---ivanhoe---
---ivanhoe---
HORVAT I -Hvala lepo na podrsci!I ja sam samo pomenu da THY mogu i rade u DC kolima i ispade to je to velika jeres!Ne uspevam da se "spasem"!
Pozdrav
Pozdrav
Tiristori svakako mogu da rade u DC kolima. Postoje tiristorski DC/DC pretvaraci.
Medjutim, da bi se tiristor ugasio neophodno je da struja padne ispod struje drzanja.
Uloga eksternog kola je upravo u tome da to obezbedi. Dakle, u DC kolu se tiristor gasi inverznim polarisanjem ( + na katodi, - na anodi ) i to traje sve dok struja kroz tiristor ne padne ispod struje drzanja. Tek tada je tiristor ugasen. Da bi tiristor mogao ponovo da se upali mora biti direktno polarisan.
Medjutim, da bi se tiristor ugasio neophodno je da struja padne ispod struje drzanja.
Uloga eksternog kola je upravo u tome da to obezbedi. Dakle, u DC kolu se tiristor gasi inverznim polarisanjem ( + na katodi, - na anodi ) i to traje sve dok struja kroz tiristor ne padne ispod struje drzanja. Tek tada je tiristor ugasen. Da bi tiristor mogao ponovo da se upali mora biti direktno polarisan.
ajde ljudi okačite neku šemu za regulaciju svjetla,al nek bude što jednostavnije
Citat:
za regulaciju je spoj sa diacom, otpornikom potenciometrom i kondenzatorom, kao što rade regulatori osvetlenja. Sa njima regulišeš zakašnjenje uključenja u odnosu na sinusoidu mrežnog napona
zar ti ovo nije dosta? ili nisi ni procitao? ako jesi,a ne razumes, to je vec drugo, kolo radi tako sto se kond. puni do nekih 30V kada diac provede i pusti struju na gate triaca, potenciometrom bi trebalo da se regulise brzina punjenja kondenzatora, kada triac provede kond. se isprazni - napon padne na diacu i on ugasi triac, sve ovo se desava dosta brzo pa od 50Hz naizmenicnog napona dobijas samo isecke sinusoide kako je i rekao gosn Proko
izmenjeno 1 put, poslednji put Slavenko 14.04.2006. u 00:07
Izmene poruke
- Slavenko14.04.2006. u 00:07zapis iz teksta poruke
U kolima jednosmijerne struje se može kontrolisati trenutak uključenja ali i isključenja tiristora, ako se kao što je neko prethodno rekao superponira kratak impuls struje suprotnog smijera na krajevima tiristora.
Zakačio sam tri osnovne šeme pa pogledajte.
Dakle Sl. 1 prikazuje takav način korišćenja gdje se jasno vidi da je potrošač aktivna otpornost a kondenzator koji bi trebao da bude malo većeg kapaciteta ( zavisno od struje u kolu prvog tiristora ) i bipolarni zbog stalne promjene polariteta na njemu jer je isti vezan paralelno čas sa jednim čas za drugim tiristorom i naravno sve pada u vodu ako bi signal iz takt generatora uključio gejtove na oba tiristora, dakle mora da obezbijedi naizmjenično aktiviranje gejtova da bi šema funkcionisala.
Šeme 2 i 3 prikazuju i korišćenje sa transformatorima , mada napon na sekundaru naravno nije sinusoidalan.
Nadam se da ovo moje javljanje i okačene šeme neće izazvati negativne replike nego doprinijeti razjašnjenju u pozitivnom smislu.
POZDRAV !
Zakačio sam tri osnovne šeme pa pogledajte.
Dakle Sl. 1 prikazuje takav način korišćenja gdje se jasno vidi da je potrošač aktivna otpornost a kondenzator koji bi trebao da bude malo većeg kapaciteta ( zavisno od struje u kolu prvog tiristora ) i bipolarni zbog stalne promjene polariteta na njemu jer je isti vezan paralelno čas sa jednim čas za drugim tiristorom i naravno sve pada u vodu ako bi signal iz takt generatora uključio gejtove na oba tiristora, dakle mora da obezbijedi naizmjenično aktiviranje gejtova da bi šema funkcionisala.
Šeme 2 i 3 prikazuju i korišćenje sa transformatorima , mada napon na sekundaru naravno nije sinusoidalan.
Nadam se da ovo moje javljanje i okačene šeme neće izazvati negativne replike nego doprinijeti razjašnjenju u pozitivnom smislu.
POZDRAV !
Stvarno ne vidim čemu ovo objašnjenje, kada je već sve više puta razjašnjeno, i to prilično davno.
A šta je dovođenje impulsa suprotnog smera nego prekid struje kroz tiristor. Gledajući sa strane tiristora to jeste prekid glavne struje, i to sam više puta ponovio. Kako ćeš to izvesti, to tiristor ne zanima, a verujem ni većinu čitalaca ovog foruma.
A šta je dovođenje impulsa suprotnog smera nego prekid struje kroz tiristor. Gledajući sa strane tiristora to jeste prekid glavne struje, i to sam više puta ponovio. Kako ćeš to izvesti, to tiristor ne zanima, a verujem ni većinu čitalaca ovog foruma.
Ja sam shvatio da je ovdje tvrđeno da se tiristorom ne može upravljati na DC napajanju i zbog toga sam i zakačio prethodne šeme koje pokazuju suprotno i kao što sam rekao nemam namjeru da se svađam ali možemo da diskutujemo u pozitivnom pravcu.
Tačno je da se dovodi impuls suprotnog smijera kao što si i napisao da bi se tiristor zatvorio i tu je sva poenta i po mom mišljenju to je upravo dio zbog koga je došlo do nesporazuma i naravno da se ne može prekinuti struja kroz tiristor preko gejta.
Deo sa kojim se sa tobom ne slažem je da većinu čitalaca ovog foruma ne zanima kako ovo izvesti, baš smatram suprotno !
Tačno je da se dovodi impuls suprotnog smijera kao što si i napisao da bi se tiristor zatvorio i tu je sva poenta i po mom mišljenju to je upravo dio zbog koga je došlo do nesporazuma i naravno da se ne može prekinuti struja kroz tiristor preko gejta.
Deo sa kojim se sa tobom ne slažem je da većinu čitalaca ovog foruma ne zanima kako ovo izvesti, baš smatram suprotno !
Dal se mogu tiristori koristiti kao diode za elektricne i co2 aparate posto sam ih vidjao po aparatima za varenje, ovako nekako.
http://www.kupindo.com/kupovin...nika/Iskrini-tiristori/9338948
http://www.kupindo.com/kupovin.../Tiristori-SKT-160-12E/9345847
http://www.kupindo.com/kupovin...nika/Iskrini-tiristori/9338948
http://www.kupindo.com/kupovin.../Tiristori-SKT-160-12E/9345847
Postoje neki koji se mogu isključiti preko gejta (SONY), ali to nisu obični tiristori, i nisu u svakodnevnoj upotrebi.
--------------------------------------------------------------------------------
Mozeli tacna oznaka ovih tiristora?
--------------------------------------------------------------------------------
Mozeli tacna oznaka ovih tiristora?
Potpis
spale
Moze li neka sema za finu regulaciju brzine obrtaja brusilice na 220~, snage do 3000W, sa mozda pikom i do 4000W...
Bio bi zahvalan.
Naravno da je proverena, da mi se ne bi desavalo neko trzanje ili slicno, sa diskom od 230mm nije se bas zgodno saliti.
Bio bi zahvalan.
Naravno da je proverena, da mi se ne bi desavalo neko trzanje ili slicno, sa diskom od 230mm nije se bas zgodno saliti.
Pitam cisto iz radoznalosti, vidjao sam po pijacama i otpadima za sitne pare tiristore velike snage i po 400A pa rekoh mogu li se iskoristiti za sta ili ne
Zdravo!
Uradio bih žmigavac na žarulji od 220V, upravljao bi sa 12V. I imam timer 555 sa potenciometrom kojim regulišem brzinu treptanja, a na izlaz sam spojio gejt od tiristora tic106M, Mg1 mi je nula, a Mg2 faza. Mjerio sam unimerom i pulsira izlaz, ali kad spojim žarulju ona samo svjetli. Jel mi treba neki brži tiristor ili je to zato sta nemam dovoljno nisku struju za prekid?
Uradio bih žmigavac na žarulji od 220V, upravljao bi sa 12V. I imam timer 555 sa potenciometrom kojim regulišem brzinu treptanja, a na izlaz sam spojio gejt od tiristora tic106M, Mg1 mi je nula, a Mg2 faza. Mjerio sam unimerom i pulsira izlaz, ali kad spojim žarulju ona samo svjetli. Jel mi treba neki brži tiristor ili je to zato sta nemam dovoljno nisku struju za prekid?
Ne bi bilo loše da to nacrtaš i uslikaš.
Ne moraš celu šemu,okači barem deo za napajanje 555,njegov izlaz
i vezu sa tiristorom.
555 kad "trepče" onda mu izlazni napon ne ide skroz dole do nule,
zbog toga je potrebno videti kako si spojio 555 i tiristor.
I pazi na taj 555 i sve oko njega--sad je sve to povezano sa Fazom !
pOz
Ne moraš celu šemu,okači barem deo za napajanje 555,njegov izlaz
i vezu sa tiristorom.
555 kad "trepče" onda mu izlazni napon ne ide skroz dole do nule,
zbog toga je potrebno videti kako si spojio 555 i tiristor.
I pazi na taj 555 i sve oko njega--sad je sve to povezano sa Fazom !
pOz
Evo ovako izgleda izvor, i na pin 3 sam kacio relej preko tranzistora, ali me izludi cvakanje. Pa bih htio neku elektronsku sklopku da se ne cuje 
555 možeš povezati na Triak ili tiristor (bolje na trijak) na 2 osnovna načina:
1) Galvanski spojeno_____(što Ti NE preporučujem)
2) Galvanski razdvojeno___(što PREPORUČUJEM !!!)
Izvoli par šema iz kojih ćeš uspeti da "povadiš" ono što tebi odgovara:
Elemente oko 555 zadržavaš one iz tvoje šeme da bi frekvencija treptanja ostala ista.
Izlaz 555 (Pin-3) vezuješ preko otpornika na ulaz MOC3021, koji drajvuje Trijak.
Šta god budeš odabrao Pazi na mogući udar struje i NE pipaj rukama elemente niti štampanu ploću ili proto-bord!
Ne zaboravi:
Nema lemljenja za vreme uključenog sklopa ! Možeš SAMO pažljivo da meriš napon na pojedinim tačkama.
pOz
1) Galvanski spojeno_____(što Ti NE preporučujem)
2) Galvanski razdvojeno___(što PREPORUČUJEM !!!)
Izvoli par šema iz kojih ćeš uspeti da "povadiš" ono što tebi odgovara:
Elemente oko 555 zadržavaš one iz tvoje šeme da bi frekvencija treptanja ostala ista.
Izlaz 555 (Pin-3) vezuješ preko otpornika na ulaz MOC3021, koji drajvuje Trijak.
Šta god budeš odabrao Pazi na mogući udar struje i NE pipaj rukama elemente niti štampanu ploću ili proto-bord!
Ne zaboravi:
Nema lemljenja za vreme uključenog sklopa ! Možeš SAMO pažljivo da meriš napon na pojedinim tačkama.
pOz
Zahvaljujem se, danas ili sutra cu to uraditi sa velikom pažnjom :)
Drago mi je da češ to sa pažnjom raditi.
Samo polako,ne brzaj, " i sutra je dan",
a ako nešto zapne pitaj,pomoći če ti bilo koji član foruma.
pOz
Samo polako,ne brzaj, " i sutra je dan",
a ako nešto zapne pitaj,pomoći če ti bilo koji član foruma.
pOz
@Trick Fix
Prijatelju,
Uvek si spreman da ponudiš korisnu šemu.
@Ostali koji će čitati temu od početka,
Čitajući ovu temu od prvog posta, videh da je došlo do žestoke rasprave između par članova.
Gospodin @Proko je u prva dva svoja posta dao sasvim korektno i prilično kompletno objašnjenje.
Svaka reč koju je napisao je korektna.
Da ne bi ona silna rasprava zbunjivala čitaoce teme, evo neke stvari ću ponoviti a neke dopuniti:
-Postoje i tiristori sa mogućnošću gašenja pomoću gejta. To su GTO (gate turn off) tiristori.
Kod njih je struktura gejta napravljena tako da kroz izvod gejta može poteći struja jednaka radnoj struji tiristora, i to u inverznom smeru od struje paljenja. Skupi su i teško se nabavljaju kod nas. Razvio ih je nekada davno Philips, potom primenio Sony i ostali. Tipični predstavnici GTO (Philips 1984-1986.) su: BT157, BTW58, BTV58, BTR59, BTS59, BTV60, BTV60D, BTV70, BTV70D...
Takvi tiristori se gase snažnim negativnim strujnim impulsom, plasiranim u gejt izvod, gde kolo za gašenje na kratko preuzme kompletnu radnu struju tiristora svodeći je na struju manju od struje držanja.
-Svi tiristori, pa i sam GTO tiristor, se dakle gase tako što im se za neko vreme smanji anodna struja ispod struje držanja (i hold). Neophodno je neko kratko vreme za to da bi došlo do uspešne rekombinacije nosilaca. To vreme je u dokumentu obično označeno kao tQ (vreme komutacije). Na osnovu dužine potrebnog tQ razlikujemo spore i brze tiristore.
Sve vrste tiristora se primenjuju i u kolima jednosmerne struje, kao i u kolima naizmenične struje. Metode gašenja se sve do jedne svode na smanjenje anodne struje ispod struje dtržanja i to se može postići "prirodnim" putem u kolima naizmenične struje, jer tamo dolazi do promene polariteta napona napajanja.
U kolima jednosmerne struje se koristi "prinudna", forsirana komutacija, tj. gašenje, raznoraznim kolima kao što su: rezonantna kola ili pomoćni prekidački elementi koji ne moraju biti tiristor, već mogu i BJT, IGBT, Mosfet i slično.
Tiristor se ne može ugasiti dok je struja anode veća od struje držanja.
O tiristorima je izvrsnu knjigu na našem jeziku napisao Mr Radojle Radetić "Tiristorski pretvarači", i kome treba još informacija, a i korisnih šema, savetujem da kupi tu knjigu jer nije skupa a puna je dobrih informacija.
Pozdrav svima
Prijatelju,
Uvek si spreman da ponudiš korisnu šemu.
@Ostali koji će čitati temu od početka,
Čitajući ovu temu od prvog posta, videh da je došlo do žestoke rasprave između par članova.
Gospodin @Proko je u prva dva svoja posta dao sasvim korektno i prilično kompletno objašnjenje.
Svaka reč koju je napisao je korektna.
Da ne bi ona silna rasprava zbunjivala čitaoce teme, evo neke stvari ću ponoviti a neke dopuniti:
-Postoje i tiristori sa mogućnošću gašenja pomoću gejta. To su GTO (gate turn off) tiristori.
Kod njih je struktura gejta napravljena tako da kroz izvod gejta može poteći struja jednaka radnoj struji tiristora, i to u inverznom smeru od struje paljenja. Skupi su i teško se nabavljaju kod nas. Razvio ih je nekada davno Philips, potom primenio Sony i ostali. Tipični predstavnici GTO (Philips 1984-1986.) su: BT157, BTW58, BTV58, BTR59, BTS59, BTV60, BTV60D, BTV70, BTV70D...
Takvi tiristori se gase snažnim negativnim strujnim impulsom, plasiranim u gejt izvod, gde kolo za gašenje na kratko preuzme kompletnu radnu struju tiristora svodeći je na struju manju od struje držanja.
-Svi tiristori, pa i sam GTO tiristor, se dakle gase tako što im se za neko vreme smanji anodna struja ispod struje držanja (i hold). Neophodno je neko kratko vreme za to da bi došlo do uspešne rekombinacije nosilaca. To vreme je u dokumentu obično označeno kao tQ (vreme komutacije). Na osnovu dužine potrebnog tQ razlikujemo spore i brze tiristore.
Sve vrste tiristora se primenjuju i u kolima jednosmerne struje, kao i u kolima naizmenične struje. Metode gašenja se sve do jedne svode na smanjenje anodne struje ispod struje dtržanja i to se može postići "prirodnim" putem u kolima naizmenične struje, jer tamo dolazi do promene polariteta napona napajanja.
U kolima jednosmerne struje se koristi "prinudna", forsirana komutacija, tj. gašenje, raznoraznim kolima kao što su: rezonantna kola ili pomoćni prekidački elementi koji ne moraju biti tiristor, već mogu i BJT, IGBT, Mosfet i slično.
Tiristor se ne može ugasiti dok je struja anode veća od struje držanja.
O tiristorima je izvrsnu knjigu na našem jeziku napisao Mr Radojle Radetić "Tiristorski pretvarači", i kome treba još informacija, a i korisnih šema, savetujem da kupi tu knjigu jer nije skupa a puna je dobrih informacija.
Pozdrav svima