Kakav to nestandardni "ISO" sada koriste na Linuxu?

Kako mozes doci do zakljuckada F/LOSS korisnici ne zele placati software kada i ne postoji neki software da bi se uopce mogao platiti, niti je ikada postojao ukoliko me pamcenje dobro sluzi. Dok par firmi ne odradi kvalitetno portove popularnog softwarea i to sve ne bude podrzavao duze vrijeme kvalitetno i kako treba, ne moze se pricati o tome kakvi su F/LOSS korisnici po pitanju placanja.

Za Linux postoje komercijalni programi. Recimo, Mathematica, Matlab, Maple, Maya... To je bilo na "M".

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Na stranu što nije relevantno za temu, ipak je zanimljivo. Može da znači (mada je većini očigledno) da Linux korisnici pridaju veći značaj etici, za razliku od ostalih korisnika. Samo... nisu mi jasni Mac korisnici, oni su svakako navikli da plaćaju. Možda su mnogo potrošili na računar? :)

Bez obzira na to što bi Linux korisnici bili spremni da plate, potrebno je dosta vremena da se izrada velikih programa isplati i velika kompanija profitira kako je zamislila u svom biznis planu. Malo tržište je i bez spolnih uticaja sputano, vrlo malo se ulaže i tržište sporo raste. Dodatni problem je raznovrnost i velika sloboda koji za razliku od centralizovanog i striktno usmerenog razvoja daju lošije rezultate, sa ovog aspekta. Ali, kao što se da zaključiti postoje ljudi kojima ova sloboda ima vrlo visoku cenu i nije uporediva sa strogo komercijalnim alternativama..

Pajaja je u pravu, korisničkog softvera, ako se izuzme softver poput MathCAD-a i Mathematice, nema, ali ne zato što korisnici neće da ga plate. Čak ni firme poput Blizzarda, koje zbog broja instalacija itekako imaju razloga da podržavaju Linux, nemaju Linux klijent za svoje igre, dok postoji OS X klijent, iako se OS X malo koristi van SAD.

Dalje, Linux je već stekao status OS teškog za korišćenje u krugovima Windows korisnika, i to će biti teško promeniti. Tu glavni problem nije bio sam OS koliko nerealna očekivanja korisnika koji su verovatno pretpostavljali da će wine emulacija raditi sa većinom softvera uz praktično nikakvo konfigurisanje od strane korisnika. Ta stigma će ostati sa Linuxom jako dugo (i recimo čak i Valve-u pravi problem za Steam Box konzolu, ako je suditi po reakcijama na gejmerskim sajtovima).

Drugi problem je kompletna anarhija što se distribucija tiče. Problem je što se svaka distribucija naziva Linuxom kao da postoji zajednički "Linux OS", a nije tako, pošto se održavanje jedne dovoljno može razlikovati od druge, i stvara se konfuzija. RHEL i SUSE Enterprise su dva različita OS, naprimer, tu niko ne pokušava da kaže da su isti. Slični su ili ne, nebitno, mogu da teraju isti softver ili ne, nebitno.

To su glavni problemi zašto nema korisničkog softvera. Suviše mala baza korisnika, i podeljenost na razne "distribucije" koji, kada se podeli, od tih par procenata koji "Linux" zauzima na desktopu čine statističku grešku. Koliko od tih par procenata koristi Fedoru ili Ubuntu ili OpenSUSE, naprimer, pa da se isplati praviti paket za svaku ponaosob?

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 01.07.2013. u 08:59 GMT+1]}

MathCAD ne postoji za Linux, no. No, kako si zamislio da se komercijalni softver razvija za nekoga ko neće da ga plati i zašto ga neko ne bi podržavao ako će mu to doneti pare? Koliko znaš Linux korisnika, a koliko od njih koji su dali žutu banku za komercijalni softver?

Velika većina Linux korisnika su bubuljičari. U segmentima u kojima to nije slučaj, kao što je serverski, ORACLE uredno pravi svoju bazu i prodaje je. Doduše, u tom segmentu je Linux-ov udeo daleko veći. Naravno, nije problem u bubuljičarima, već u tipu bubuljičara - jedno su bubuljičari koji bi da igraju video igre, a drugo su bubuljičari koji bi da galame protiv "zlih korporacija".

Koje to razloge ima Blizzard da podrži Linux?

Valjda govorimo o komercijalnim programima ZA Linux, a ne o emulaciji.

Ta stigma nije smetala androidu da postane popularan. Ne smeta ni proizvođačima uređaja u koje se Linux ugrađuje. Steam Box-u je dovoljno da ima pojednostavljen interfejs koji služi tačno onome čemu služi ta konzola da mu komercijalno ne bi smetalo što je ispod haube zapravo Ubuntu. Gejmerima su i Windows i MacOS X komplikovani jer su pravljeni kao sistemi opšte namene. Zato se konzole i prodaju. Izaberi igru i vozi.

To je definitivno isti sistem sa različitim desktop temama u malo širem smislu (eto, kada kucaš sudo na Ubuntu zasnovanim distroima, kucaš svoju, a ne root lozinku). Pravljenje univerzalnog instalera za sve distroe je onoliko komplikovano koliko i za Windows, a ako radiš kao LibreOffice, može imati i prednosti. Nikakvo statičko linkovanje nije potrebno, već naprotiv, dinamičko ima svojih prednosti. To što svaki korisnik može da izabere desktop temu za sebe je valjda prednost. To je MS uveo sa Windows-om 95.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Svi koji igraju MMO pout World of Warcrafta na Linuxu su kupili softver, i plaćaju pretplatu. To je i razlog zašto bi kompanija koja pravi igre poput Blizzarda trebala da podrži Linux. Zašto podržavaju OS X, kad je OS X za gejming isto pun o lošiji od Windowsa, a uz to i skup?

Velika većina firmi koja podžava linux svojim softverom, čini to preko wine emulacije, bar kad su igre po sredi. Evo pa vidi.

http://wiki.eveonline.com/en/wiki/Install_EVE_on_Linux_with_Wine

To je oficijelni wiki, a ne fan wiki.

Android nije linux, tj. posix os. Ni native api koji malo ko koristi nije potpun o po posix standardu. Jedino je linux kernel zajednički.

Što se administracije tiče, sasvim je dovoljn o što paketi nisuz istog formata, ako se i izuzme recimo struktura i mesto startup skripti. RPM za Fedoru ne mora da radi za SUSE ili na Debianu/Ubuntu, i to je već problem, jer to su različiti OS. To što ti lično želiš da predstaviš suprotno, da bi statistike prikazivale linux kako ga prikazuju danas, nema veze. Ja kao developer moram da podržim i ubuntu i fedoru i suse sa paketima, i ja ne vidim da su to isti os, jer to je tri puta više QA nego sa windowsom ili OS X ili FreeBSD.

1.3% je udeo Linux-a u svemu ukupno, a koliki je među gejmerima? Ceniš da je isto oko 1%? I dalje tvrdim da se Blizzard sasvim dovoljno racionalno ponaša da bi podržao sve od čega bi imao kintu.

Govorim o komercijalnom profesionalnom softveru za Linux. Potpuno je neprofesionalno tražiti od korisnika da nešto takvo konfiguriše i očekivati pare za to. Kada se profi softver radi preko emulacije, onda je sav posao konfigurisanja na instalacionom čarobnjaku.

Aha, sve što android ima sa Linux-om je Linux. Pa, Linux i jeste taj kernel i ništa više od toga. U širem smislu, Linux je svaki sistem koji koristi baš taj kernel. To je ono što ga čini Linux-om. Slažem se da u tom smislu postoje različiti Linux OS-ovi, kao npr. tradicionalni Linux (kao Ubuntu) i android.

Vidi, možeš ti da napraviš program koji će raditi na Windows 7 Home Premium, a neće na Windows 7 Professional, samo ako se dovoljno potrudiš. Identifikuj instalirani OS u fazi izvršavanja programa, pa ako je ovaj drugi, podeli nulu nulom da pukne. Isto tako, nije nikakav problem napraviti rpm koji radi na SLES-u, e neće na RH-u. Može da se nabudži. Dobro, nije baš potrebno da se budži. Dovoljno je iskoristiti specifičnosti jedne distribucije, ali onda si sam sebi kriv. Pravljenje rpm-a koji će raditi na svim rpm zasnovanim distroima nije nikakav problem, kao ni pravljenje univerzalnog deb-a, kao ni pravljenje univerzalnog instalacionog čarobnjaka. Za ovo poslednje je procedura sasvim slična onoj na Windows-u. LibreOffice recimo isporučuje samo jedan univerzalni rpm i jedan univerzalni deb.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ma da, sve je tako jednostavno! A šta sa onima koji koriste Archlinux, recimo? Misliš li da neće zvati support? Misliš da to ne košta i da se softverske firme nisu već preračunale da im to ne odgovara? I sve to, zašto? Da bi se neko osećao slobodnim? Kao da ne bi bio slobodan da ima samo jedne distribucije?

Na kraju, sve što možeš je da podržiš par distribucija, lepo si rekao, jedan rpm, jedan deb, dakle tih 1.2% ili koliko već koriste linux, prepolovismo, ili ne daješ podršku, ono daš paket, pa neka se snalaze.

A ne Bojane, nije to jedan deb za ubuntu i jedan rpm za fedoru, nego jedan UNIVERZALNI deb za sve što je zasnovano na deb-u (vidi, radiće i na fedori i ostalima, samo što će povući duple pakete jer neće naći da u deb stablu to već ima, jer deb o rpm stablu nema pojma) i jedan UNIVERZALNI rpm za sve što je zasnovano na rpm-u. Time si pokrio skoro sve distribhucije. Nisi samo par opskurnih (arch i slackware).

Ako hoćeš i njih da pokriješ, ima i treći pristup - napraviš samo jedan UNIVERZALNI instalacioni čarobnjak, koji radi isto što i instalacioni čarobnjak za windows - nosi sa sobom upakovane sve zavisnosti koje sruči u instalacioni direktorijum programa. To je uvek moguće, samo što nosi sa sobom windows-ov efekat višestruke instalacije iste stvari.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Da, to znam, ali ti ne objasni otkud potreba onda za QA i supportom na više distribucija, ako je sve tako jednostavno! Recimo, neka je igra u pitanju, i neka traži proprietary kompresiju tekstura. Support treba da uzme u obzir sve različitosti linux distribucija kako bi mogao pomoći "običnom" korisniku da instalira jednu biblioteku koja je patent encumbered, pa se na Fedori koristi yum, na Archlinuxu pacman, a na Gentoo, OpenSUSE i Ubuntu deseto... Vidiš to je problem! Jedino što možeš da uradiš je da napraviš univerzalni paket, navedeš koje su međuzavisnosti neophodne i prepustiš support community-ju, jer tako je lakše tebi kao developeru, ali onda se ne čudi što Average Joe neće da takne taj sistem... alternativa je QA i suport koji su višestruko skuplji u odnosu na neki drugi OS.