Hi-End Pojacavac 70+W(LM3886-most) by:Dragoljub Aleksijević, Macola

Da li može LM4562 umesto LME49720, ili LF411?

Kada se tiče NFB, ne slažem se da zero feedback ampovi zvuče loše, čak naprotiv. Imam jednog Denona PMA737 koji nema globalni feddback i to pojačalo zvuči odlično. Verovatno ima lokalnog NFB, ali nemam šemu pa ne mogu da komentarišem.

Kod globalnog NFB, daleko mi se više sviđa strujni, nego naponski, ali to je, ipak, stvar ukusa.

Slažem se da ampovi u mostu, bilo koje topologije, bolje zvuče od istog ampa koji ne radi u mostu.

Moze LM4562, solidan je to IC. Koristio sam ga u nekim drugim sklopovima za cca 200KHz i radi super.

---

Trebalo bi da je LM4562 i LME49720 potpuno isti opamp, osim razlike u oznaci! Prvo je izašao LM a onda i single, dual i quad verzija sa oznakama LME 49710-49740. Pitao sam zato što imam LM4562. Ali mi nije jasno zašto da se za integrator koristi ovako skup i dobar audio opamp kad integrator može i sa daleko jeftinijim opampom, možda čak i sa TL072.

------------------------------------------------------------------------------------
Ovaj tekst pišem prvenstveno iz razloga što će se u njemu pojaviti neki korisni podaci.
-------------------------------------------------------------------------------------

Stariji "brat" LM4562 i jeste direktna zamena za LME497xx, samo su mlađa "braća" za nijansicu unapređena.
-----------------------------------------------------------

Preciznost integratora zavisi od mnogo osobina op-ampa.

Naime, u ovom slučaju je integrator formiran od 2K i 330pF.

Op amps tipa TL0xx to jednostavno ne mogu podržati ni na koji način.

Prespori su za to. Tu bi već 330pF poslužio kao obična niskopropusna frekventna kompenzacija sa drastično lošijim rezultatima.

Da se videti i značajna razlika damping faktora sa MC33272, koji je vrstan brzi op-amp inače, i bitno preciznijeg a i bržeg LME49720.

Open loop gain je ono sto ih bitno razlikuje. Kod MC33272 je tipičnih 90dB, dok je kod LME49720(10) tipičnih 140dB sto je ekstremno velika razlika, ujedno i ekstremna vrednost (radi se o odnosu 1:10 miliona).

Open loop gain je vitalna osobina za precizan rad integratora, no istovremeno zahteva superiorne sve ostale osobine op-amp.

-------------------------------------------------------------

Damping faktor se meri tako što se kroz otpor jednak nominalnom otporu zvučnika, u izlaz pojačavača (koji radi bez ulaznog signala) ubrizgava naizmenična struja, frekevencije koja pripada audio opsegu.

Pri tom se vrši merenje preostalog napona na izlazu testiranog pojačavača.

Idealan pojačavač će se ponašati kao totalan kratki spoj.

Na takvom pretpostavljenom pojačavacu se neće pojaviti nikakav preostali napon na izlazu.
Takvom bi damping faktor bio beskonačan.

Pošto na ovom svetu nema idealnih stvari, na izlazu testiranog pojačavaca ce se pojaviti neki preostali napon.

Odnos prividne unutrašnje otpornosti našeg testiranog pojačavača prema opteretnom otporu će dati broj koji se zove damping faktor.

Taj broj svojom veličinom najdirektnije ukazuje na sposobnost pojačavača da ispravi potencijalnu gresku na svom izlazu, koja bi se mogla pojaviti zbog bilo kakve nelinearnosti unutar njega, ili pak promene osobina potrošača.

Ispravljanje moguće greške vrši povratna veza.

Pojačavač je dužan sa što manjom greškom (gde su u igri osim amplitudnih i greške vremenskog tipa), u frekventnom opsegu za koji je namenjen, pojačati signal u srazmeri na koju ukazuje broj kojim se izražava njegov stepen pojačanja.

Bilo koja razlika izmedju izvornog i pojačanog signala (naravno posmatrano u srazmeri sa indeksom pojačanja), JE GREŠKA.

Damping faktor od na primer 100, kazuje da će se pri frekvenciji za koju je naveden, unutar pojačavača dogoditi pad napona koji je jednak stotom delu pada napona na opteretnom otporu.

To će neminovno dovesti do pada amplitude signala na opteretnom otporu, sto će automatski značiti amplitudno izobličenje u odnosu na izvorni signal.

Što je i najnezgodniji slučaj, damping faktor opada sa porastom frekvencije signala, sto automatski znači da smo "pokradeni" za izvesnu količinu visokih tonova koji POSTOJE u izvornom signalu.

Takve stvari se ne mogu potpuno izbeći, i sto je veći damping faktor, takva greška će biti manja.

Što je veća frekvencija signala, sve je teže održati nisku unutrašnju otpornost pojačavača, i iz tog razloga se u performansama uređaja retko kada navodi njegova vrednost za više frekvencije (bezobrazna pojava, ali istinita).

Uobičajeno se navodi za 1KHz sa sinusnim oblikom struje.

Pri 1KHz se veliki damping faktor takodje lako i postiže :-)
---------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------

Postoje tri osnovne pristupne filozofije oko povratne veze:

- više lokalnih bez globalne,

- globalna,

- i kombinacija obe u određenoj srazmeri.

-------------------------------------------------------

Prvoj metodi se pristupa kod takvih uređaja kod kojih neka reaktansa u lancu same povratne veze može zakomplikovati frekventno-fazne odnose, i primenjuje se najčešće kod pojačavača kojima je izlazno opterećenje visokoimpendansno.

Kod visokoimpendansnih opterećenja, i najmanja reaktansa će izvršiti nekakvo "zakrivljenje" frekventno-fazne karakteristike i automatski povlači potrebu za složenijim merama korekcije istog događaja.

Posto povratna veza ne može imati beskonačnu impendansu i nultu reaktansu, njeno se izvođenje plasira u delovima pojedinačnih stepena pojačanja gde je impendansa dovoljno niska, i gde uticaj impendanse same povratne veze nije od značaja.

Najčešće se koristi kod pojačavača koji su dužni ispravno pojačati izuzetno širok frekventni opseg (kao npr. DC-XXMHz), i to zato što nudi značajno jednostavniju građu takvog, inače veoma složenog, pojačavača.

Zamislite samo kakvu bi štetu mogao napraviti samo 1pF dodatnog kapaciteta iz povratne veze, na vertikalnom pojačavaču osciloskopa, kome je tipično opterećenje nekoliko pF kapacitivnosti skretnih ploča unutar katodne cevi, a pri učestanostima reda par stotina MHz?!

Kod toliko visokoimpendansnog opterećenja, medjusobna kapacitivnost izvoda jednog jedinog otpornika, koji bi se dodao na izlaz pojačavača , a namenjen za povratnu vezu, bi automatski povuklo potrebu za 10 dodatnih RC mreža kroz ceo pojačavač, a samo u cilju ispravljanja štete koju je taj 1pF naneo propusnom opsegu sklopa.

Takodje, sto je od ekstremne važnosti: pojačavač bez globalne povratne veze nije "svestan" događaja na svom izlazu, i kvalitet onoga što će se pojaviti na njegovom izlazu zavisi isključivo od pretpostavljene linearnosti sklopa.

To i nije problem kod opterećenja sa veoma poznatim i konstantnim osobinama (poput skretnih ploča osciloskopa), ali je zato katastrofalan problem kod opterećenja sa varijabilnim osobinama kao što je vrlo promenljiva impendansa zvučnika.

Jednostavno, manji broj varijabli je potreban za realizaciju takvog sklopa, to je osnovni razlog primene u navedenim slučajevima opterećenja i frekventnih opsega.

U slučaju niskih izlaznih impendansi, i vrlo uskih frekventnih opsega poput audio opsega, primena takve metode je potpuno neopravdana i predstavlja bezrazložnu komplikaciju (jer to i jeste, ukoliko je na ispravan način izvedena, a kvazi varijante koje se ne mogu dokazati merenjem neću uopšte uzimati u obzir).


Veoma raširen (a pogrešan) naziv za takve je "pojačavači bez povratne veze".

Možda se može tako reći, ali sa "malenom" ispravkom: "pojačavači bez globalne povratne veze".

Povratnih veza ima ima i te kako, i to više nego kod onih drugih pojačavača, i nalaze se na svakom pojedinačnom stepenu, i to u cilju njihove linearizacije.

Još nisu izmišljeni idealno linearni aktivni elementi (tranzistori, cevi), stoga je neophodno linearizovati njihovu prenosnu karakteristiku.

Obradom pojedinačnih stepena pomoću lokalnih povratnih veza, može se dobiti veoma linearan pojačavač, osim što je potrebna i još jedna "sitnica" koja će očuvati njegovu linearnost, a to je linearna i veoma poznata karakteristika opterećenja.

To se radi kada postoji neophodna potreba za tim, i razloge sam već naveo.

Najključniji razlozi su: prvenstveno veoma visokoimpendansno opterećenje, i kao manje bitan razlog veoma širok propusni opseg koji se meri desetinama ili stotinama MHz.

Sve ostalo ne opravdava primenu ove metode, osim velike i lepe egzotike u građi.

Potencijalno mesto za takvu izvedbu bi bilo jedino za pojačavače koji napajaju elektrostatičke ribone kao opterećenje, i tu se mogu dobiti odlični rezultati, jedino što još uvek malo narušava stvari je interakcija ribona sa okolnim vazduhom jer ih u vakuumu ne bi čuli :-).
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Druga vrsta su pojačavači sa jednom i jakom globalnom povratnom vezom.

Kompletno ispravljanje potencijalne greške na izlazu se ispravlja jednom nadzornom povratnom vezom, koja obično mora biti složenijeg tipa jer se "bori" protiv svake pojedinačne nelinearnosti u sklopu.

Takvoj zadatak ni malo nije lak i često ne može "ispraviti" sve ponuđene probleme.

Dosta retko je u primeni, i najčesće je to u slučajevima gde se pojačavač sastoji od samo jednog stepena (spolja posmatrano).
------------------------------------------------------------------

Treća vrsta, koja kombinuje više lokalnih i jednu globalnu povratnu vezu, je najčešće upotrebljavan način kod napajanja niskih i promenljivih impendansi, a gde frekventni opseg nije enormno širok.

Takva ukršta dobre osobine prvog i drugog primera, gde lokalne povratne veze linearizuju pojedinačne stepene, a globalna kojoj je sada preostalo "malo posla", vrši superviziju kompletnog lanca.

Da se izvesti korišćenjem jednostavnih pojedinačnih mreža, kao i jednostavnom globalnom povratnom vezom.

Uz dovitljivo korišćenje unutrašnjih osobina nekih komponenti, da se izvesti sa upotrebom ekstremno malog broja reaktivnih elemenata spolja, i ekstremno jednostavne izvedbe same povratne veze.

Primer toga se vidi u mom pojacavacu iz ove teme.

Nepostojanje spoljnih reaktansi na određenim mestima (Zobel network i slično) nudi veoma male zahteve za dodatnim elementima koji ispravljaju štetu koju one nanose, a pored koristi koju očekujemo od njih (očuvanje stabilnosti pojačavača).

Reaktanse koje su u konkretnom pojačavaču "vidljive" kroz lanac povratne veze su reda par pF ako se elementi plasiraju na pametan način, što je za audio opseg (sa ulaznom impendansom od 22K i izlaznom 4-8R), potpuno zanemarljiva stavka.

Takav pojačavač će dobro raditi do više MHz ukoliko bi svi njegovi elementi mogli "dohvatiti" tu učestanost.

Na žalost, prvo ograničenje toga unosi sam LM3886 sa "nistavnih" -3dB@180KHz pri 20Vpk po pojedinacnom IC, tj. 40Vpp na zvučniku.

--------------------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------------------

Ovakav pojačavač će vratiti "ukradene" visoke tonove, koje zbog ogromnog damping faktora pri 20KHz !!! (550), koje zbog neznatnih reaktansi u povratnoj vezi.

To će pak slušaocima, čije uvo poseduje višegodišnju naviku na količinu visokih tonova koji su "pokradeni" padovima napona na Ri (unutrašnji otpor) pojačavača, u prvom utisku možda biti i neprijatno, medjutim, to je slika zvuka koja je daleko bliža onome što stvarno postoji na samom audio zapisu.

Sa primenom remote-sense povratne veze, visoki tonovi se još dodatno regenerišu, i neophodan je izvestan period prilagođenja na novu situaciju sa obiljem visokih tonova (koji tu i treba da budu jer postoje na zapisu), pa će ispravna procena dobitka uslediti tek posle izvesnog perioda upotrebe.

Prilagođenje je neophodno kao i kod svake druge "novotarije".

Posle dužeg slušanja ovog, mnogi drugi pojačavači će zvučati "tamno", i odnos prema njihovom zvuku se može promeniti.

-----------------------------------------------------------------
Krajnji cilj ovog "sporta" je hedonistički, tj. svodi se na uživanje u onom što nama prija.

Ovaj pojačavač "bira" slušaoce iz iz one grupacije koja očekuje visoku preciznost prenošenja sadržaja sa zvučnog zapisa, i visoku preciznost prostorne slike.

Na žalost, to ponekad može biti "surovo" kao lepa žena bez šminke, pa ko tako voli, izvolite.

Mnogima se to neće svideti, upravo zato sto otkriva nedostatke ispred i iza.

A neki će upravo u tome naći svoje "blaženstvo".

Pozdrav!

Odlican tekst !!!

---

Može to veoma lepo zvučati ako se poklope izvesni preduslovi poput prilično ravne karakteristike zvučnika i karakteristike samog pojačavača koja je bliska preostalim "neravninama" (koje takodje veoma zavise i od prostorije u kojoj se sve to nalazi).
Kada se splet dobrih okolnosti lepo poklopi, to može zvučati odlično.




I jedna i druga su strujnog tipa. Ono sto im žargonski daje nazive "strujna" i "naponska" se više odnosi na impendansu tačke u kojoj se završava povratna veza.

U oba slučaja povratna veza ima sopstvenu impendansu, koju je nemoguće izbeći, i kao posledica prisustva napona na njenim krajevima, kroz nju teče STRUJA, koja pak razvija neki koristan pad napona na narednoj komponenti.

Najobičniji invertujući pojačavač, sa "naponskom" povratnom vezom, korekciju vrši sumiranjem STRUJA na njegovom ulazu.

----------------------
"Strujna" povratna veza je svakako bolji izbor kada se njom deluje na niske impendanse, i to je dobar način za izbegavanje štetnog uticaja parazitnih kapaciteta.

Najčešće se upotrebljava kod veoma visokih frekvencija i to postaje možda i jedini izbor na mestima gde pikofaradi mogu naštetiti propusnom opsegu.

Takodje se impendansom u povratnoj vezi (kod oba tipa, ali kod "strujne" u daleko širem opsegu) može kontrolisati propusni opseg pojačavača, kao i oblik njegove krive.



Definitivno da, zbog postizanja bolje simetrije svega.

Pozz

Radio sam neinvertujućeg Gainclone-a sa LM3886 i bio iznenađen kako je nizak bio DC offset na izlazu. Praktično nula. To znači da su metode fabrikacije i sama šema obezbedile izuzetnu simetriju ovom IC. Mislim da se uparivanjem pasivnih komponenti, ili upotrebom 0,1% otpornika, možda mogla u mostnoj izvedbi izbeći upotreba integratora. U svakom slučaju, sa komponentama koje si ti projektovao, integrator unosi minimalnu moguću sopstvenu degradaciju. Očekujem od ovog pojačala fantastičan zvuk jer sam ja upravo onaj kome nije nikad dosta rezolucije i detaljnosti u visokotonskom opsegu. A LM3886 pruža to čak i u običnoj primeni. U mostu će to za mnoga pojačala biti superbrza raketa!

Boldovan tekst u tvojoj poruci mi kazuje da uopšte nisi shvatio ulogu integratora u ovom amp.

Da ne bih po stoti put pisao isto, možes sve to pročitati baš u ovoj temi.

Mostni pojačavač sa LM3886 se može napraviti bez ikakvog dodatnog IC.

Samo dva LM3886, nekoliko otpornika i kraj.

Dakle, može čak i bez ijednog kondenzatora na putanji signala i u povratnoj vezi.

Kondovi samo u napajanju.

Svira i tako i to odlično.

Ali, kao sto kaže Orson Vels u životinjskoj farmi: "sve su životinje jednake, ali su neke jednakije od drugih"...

Kao što ovaj komad integrator čini malo "jednakijim", i još po neka caka doduše...

Pozz

P.S.

Sada se setih:

praktično ovde imaš PID regulator na mikronivou posmatrano.

Sad će ti pretpostavljam biti daleko jasniji rad toga.




_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 30.04.2013. u 21:19 GMT+1]}

hvala druže na ovako dobrom tekstu,kao što rekoh- copy-paste :)

---

Nisam još ni šemu video! Tek sam juče počeo da koristim ovaj forum, ne mogu baš sve da pročitam za jedan dan.

Prelistao sam na brzinu ovih 10 stranica i pogledao šemu.

Za 44250:

Mislim da ne treba nikakva spoljašnja zaštita. Spike zaštita u samom 3886 je dovoljna, a i mnogo bolja od bilo čega spoljašnjeg jer ona meri temperaturu na idealnom mestu, na samom substratu. Viđao sam izgorele STK hibride gde je bio termički osigurač na samom hladnjaku ali nije uspeo da zaštiti STK od pregorevanja. Sve što je napolju više štiti trafo nego same izlaze. Suviše je sporo da odreaguje na vreme. Ako treba štititi trafo, to može relativno dobro i običan osigurač ili da se na pcb uradi fusible track.

da sam znao ranije to što sad znam ne bi je ni ja postavljao,a sad mi je bez veze da mi stoje prazne rupe na kutiji tamo gdje je sad zaštita. njih sam radio kad sam imao vremena i dok je pločica bila na pregledu kod doktor-macole :) i sad je tu gdje je,sam će pretrpjeti određene promjene ona i prednja strana pojačala i to će biti sve što će se na konkretno ovom pojačalu desiti.

kad ga napraviš,bićeš zadovoljan to je sigurno

---

Oni koji su upoznati sa australijskim ESP sajtom mogu da vide malo uprošćenu verziju iste ove (aktivne) RIAA ekvilizacije koju preporučujem jer je daleko lakša za izradu. To je P06 projekat. Ne trebaju komponente sa tako niskim tolerancijama koje se teže nabavljaju a isti je princip: dva stepena aktivnog pojačanja i pasivna visokofrekventna ekvilizacija. Samo je raspored promenjen, kod ESP šeme je pasivna visokotonska ekvilizacija na izlazu a ne u sredini. Prednost ove topologije je što se za niskotonsku ekvilizaciju ne koristi ceo ukupan gain od 40dB, pa ne mora da se muči opamp iz prvog stage-a, koji treba da goni feedback mrežu sa kondenzatorima. ESP projekat nema tako preciznu ekvilizaciju, ali u sobnim uslovima gde će odziv i onako da osciluje po nekoliko dB, preciznost od 0,5dB je dovoljna.


PS
Zašto mi se ne otvaraju pdf prikačeni fajlovi kad sam registrovani korisnik? Kako se ovde prikačinju atačmenti?

ovde postoje neka ograničenja od nedelju-dve ako se ne varam računajući datum kad si se registrovao.

imaš privatnu poruku,gore desno sad je crveni pravougaonik.

pozdrav!

---

@ivan lukic

Procitaj lagano i detaljno sve sto je macolakg pisao u vezi ove teme i ostale u Audio forumu. Ima tu gomila veoma korisnih postova, ideja, predloga, objasnjenja itd.

Sto se tice LM3886, to je fantastican IC, tacnije pravi pravcati operacioni pojacivac.
Primera radi, svima dobro poznat TL071, pogledajte karakteristike, da stavimo na stranu snagu/struju/napon ali LM3886 je bolji OP od TL071 u svakom pogledu, pocevsi od shuma, brzine, PSRR, CMRR, offset, open-loop gain i tako dalje.

Prakticno sa LM3886 moze da se napravi npr daleko bolji mikrofonski ili gramofonski PREDPOJACIVAC nego sa TL071, bez shale!!!

Kada se na tako dobre karakteristike OP-a doda jos na samoj slicijumskoj plocici i kompletan izlazni stepen, ultra brza termicka zastita, mogucnost za relativno visoke napone i struje itd itd, dobije se jedan vrlo superioran OP i kada se iskoristi kako treba (kao npr sto je ova mostna shema) imamo rezultate koje ostale konstrukcije u tom rangu snaga veoma tesko mogu da postignu !!! Zbog veoma visokog nivoa integracije ovakvog IC, potrebno je jako malo dodatnih komponenti, posebno oko povratnih grana koje treba pametno upotrebiti a bar u audio tehnici to moze da znaci puno u pogledu perfomansi.

Sa LM3886 osim audio pojacivaca moze da se napravi bilo koji drugi sklop baziran na klasicnom OP, npr odlican regulisani ispravljac, drajver za DC ili step motore ili bilo sta drugo gde nam trebaju nesto vece snage :)

---

Da.

LM3886 je pravi op-amp, sa sjajnim karakteristikama.

Mnogi signalni operacioni pojačavači imaju sve karakteristike daleko ispod njegovih.


Izuzetna je prednost sto se ovaj op-amp može napajati sa +-40VDC bez problema, i što može isporučiti na svom izlazu >7,5A.

Naravno da ga nije pametno koristiti kao signalni pojačavač, prvo zato sto ima mirnu struju reda 50-100ma, što je već ozbiljna i besmislena potrošnja za signalne aplikacije, a drugo i njegova velika cena za takvu namenu.

Prevedeno u novac, za cenu LM3886 se moze kupiti mnogo superiorniji op-amp namenjen za obradu malih signala.

No, tako dobre osobine jednog izlaznog IC, kada se upotrebi za obradu većih signala i većih snaga, bezuslovno i u veoma velikoj meri, rasterećuju sve prethodne stepene od složenih zadataka.

Praktično sada možemo minimalno voditi računa o korekcijama njegovih osobina, a prethodne stepene unaprediti zato što nam ostaje "rezervni prostor" za njihovo korigovanje.

Globalna povratna veza ce se u minimalnoj meri "baviti" linearnošću samog izlaznog stepena, jer je već veoma linearan.

To oslobađa globalnu povratnu vezu složenih zadataka, a što je manji opseg u kome ona mora delovati, linearnost celog sklopa je sve veća.

----------------------------------------

LM3886 se može upotrebiti kao klasičan op-amp za sve aplikacije koje se nalaze u domenu njegovih karakteristiika.

Ono sto je dodatak na njemu je funkcija mute, koja interno iskljuci signal u njemu i stavi mu izlaz u stanje nultog signala.

To je takodje korisno kako kod audio namena, tako i kod nekih drugih aplikacija (stabilizatori napona, driveri motora, strujni izvori....), jer imamo mogućnost isključivanja.

------------------------------------------------------

Kada ga upotrebimo van njegove inicijalne namene, ono o čemu treba voditi računa su sledeće stvari:

- minimalni napon napajanja može biti +-10VDC
- najmanje pojačanje sklopa sa njim A>=13 (ako je potrebno manje moraju se primeniti posebne mere)
- i svakako dozvoljena discipacija IC

Veoma retki komadi snažnih op-amps mogu raditi sa jediničnim pojačanjem (kao stari LM12 na primer), a čak i moćni OPA512BM "kuburi" sa jediničnim pojačanjem, kao i najveća većina audio power IC.

Nije napravljena interna frekventana kompenzacija za rad u tim zonama pojačanja, pa se u slučaju primene takvog pojačanja, u potpunosti gubi stabilnost rada takvih op-amps.
Drugim rečima, prooscilovaće na visokim učestanostima, sa katastrofalnim posledicama (pregoreće).

Jednostavno, takvi op-amps nisu namenjeni da rade kao foloweri (a za njihovu inicijalnu namenu to nije bilo ni potrebno).

Tipični predstavnici "pravih" power op-amps su: TDA2006, TDA2030(40...), BB serija OPA, TDA7293(4)....

Nabrojao sam samo neke od njih, jer ima ih nebrojeno.

Interesantan komad malenog audio power op-amp, koji daje stvarno baš dobar zvuk i prosto je prava šteta što je tako male snage, je TDA2006 (nemojte pomešati sa TDA2005).
Taj maleni IC može dati "kristalnih" 7-8W snage, a krajnji domet mu je 12W, ali ne sa takvim kvalitetom.

Kome treba mala snaga (bez obzira na veličinu zvucnih kutija), srdačno preporučujem da proba taj izvrsni, maleni i jevtini IC, koji zahteva samo nekoliko komponenti okolo.

Pozz

P.S.

LM3886, sa svojim vrlo superiornim osobinama, nema nikakve potrebe za bilo kakvim preamp ispred, jedini izuzetci su gramofonska MM i MC glava i mikrofon. Gramofon sa piezo glavom može raditi direktno.

Dakle, svako pojačanje signala u rasponu pojačanja od A>13 i A<200 će odlično obaviti svoj zadatak samo podešavanjem povratne veze na LM3886.

Potpuno su izvodljivi svi tipovi ton kontrola, aktivnih filtera i slično, najdirektnije na njemu, bez ikakve potrebe za dodatnim op-amp.

Samo treba napraviti to poput konstrukcija sa klasičnim op-amp, uz korišćenje nešto nižih impendansi svih komponenti.

2 komada, za sada bez kutija.
THD oko 0.005%

https://cloud.mail.ru/public/6nwi/mYksjJRCd

https://cloud.mail.ru/public/Fh3d/qUgkS5bpM

---

Svaka čast, radilo se.

---

ovo su treći i četvrti primjerak TH verzije za koje znam da su urađeni. sretno slušanje!


_{[Ovu poruku je menjao 44250 dana 01.11.2015. u 11:03 GMT+1]}

---