Perpetuum mobile u balkanskim zemljama

Vidim da ti bitne stvari padaju napamet i da u ovom poslu imaš iskustva.
Mene konkretno interesuje da li si upoznat sa postupkom međunarodne zaštite.
Mene su u Zavodu uputili i na to. Ali meni izgleda da je to za pojedinca gotovo
nemoguće. Postupak je moguće, kako mi izgleda, sa prilično velikim parama
(za mene) samo započeti, ali do priznavanja patenta put je vrlo dug i skup.
Kada proces uđe u nacionalnu fazu - kako sam ja razumeo - onda svakoj
zemlji potpisnici međunarodnog sporazuma moraš da platiš taksu da bi ona
proverila da li je u toj zemlji nešto principijelno isto već zaštićeno ili nije,
a posebno se plaća i godišnja taksa za eventualnu zaštitu.
To može da podnese samo neka golema firma koja očekuje veliku korist, a
pojedinac ni slučajno.
Takođe me interesuje da li mogu isti pronalazak štititi još u nekoj zemlji,
recimo, bivše SFRJ, ako je on već zaštićen u Srbiji.

Heh, iskustva imam u zidanju, a sa patentima ne baš.
Jednom davno sam podnio neku patentnu prijavu, i to je sve što sam uradio.
Nešto od toga što sada prepričavam mi je ostalo u sjećanju iz tog doba kada sam to čitao da bih mogao da sastavim tu moju aplikaciju
korektno.

Elem, troškovi međunarodne zaštite su oko €100,000.
Negdje sam već spomenuo u nekoj od prethodnih poruka: oko 60,000 u prvoj fazi za 50-60 glavnih zemalja, i to prilično raste kako dodaješ još zemalja na spisak. Kada krene da se zavodi na nacionalnim nivoima, onda još oko €45,000 za prevode. To je estimacija je za patent koji ima oko 15-tak strana A4.
Poslije toga idu redovni troškovi održavanja - plaća se periodično neka suma da bi patent ostao na snazi, i to vjerovatno kumulativno za sve zemlje. Kažem vjerovatno, jer nisam siguran, nego pretpostavljam, a to pretpostavljam radi sledećeg:

- Ne postoji "međunarodni patent". Postoji samo objedinjena procedura kojom se jednom prijavom može obuhvatiti više zemalja, ali se u svakoj pojedinačnoj zemlji sve pojedinačno rješava i razmatra kao i da su podnesene zasebne prijave. Zato se može desiti i da se patent ne prizna u svim zemljama koje su navedene u međunarodnoj prijavi, jer svaka zemlja odlučuje za sebe.
Analogno tome, pretpostavljam i da svaka zemlja za sebe naplaćuje naknadno održavanje. Možda možeš platiti na jednom mjestu, ali suma svejedno može biti kumulativna.

Postupak koji obično rade pojedinci je da se koriste onim periodom dok čekaju na sledeći korak u proceduri: podnesu zahtjev uz neke inicijane troškove koje možda pojedinac i može da podnese i onda imaju oko 30 mjeseci prije nego dođu do trenutka kada treba da istresu veliku količinu para da bi procedura prešla u sledeću fazu.
Za tih 30 mjeseci idu okolo i nude stvar potencijalnim investitorima, dok istovremeno imaju koliku-toliku zaštitu jer su započeli patentnu proceduru.
Ako u tom periodu nađu nekog ko je voljan da u to sve investira (uključujući i patentnu zaštitu) - ok super, a ako ne - obično odustanu.


Postoji procedura za proširenje teritorijalne zaštite.
Nisam siguran da li je to moguće "proširiti" samo u toku trajanja inicijalne procedure (u npr. matično zemlji) ili je moguće i naknadno, nakon priznavanja patenta.

Međutim, ono što znam je, da kada ti npr. podneseš patentnu aplikaciju u jednoj zemlji (npr. svojoj, nebitno), nakon 18 mjeseci ta patentna prijava se javno objavljuje u službenom glasilu i u tom trenutku taj tvoj pronalazak prelazi u tzv. STANJE TEHNIKE, odnosno nešto kao "već poznata stvar" i za sve druge patentne zavode i niko drugi ne može ni u jednoj drugoj zemlji na svoje ime zaštititi tu stvar patentom - prosto zato jer je već poznata u svijetu tehnike, tj. njihova patentna prijava neće sadržavati nikakvu dotad nepoznatu inovaciju (a što je neophodno za priznanje patenta).
E sad, da li to ograničenje kači i samog nosioca orginalnog patenta - ne znam. Pročitao sam to negdje jednom, ali sam zaboravio.
Sem toga, svaka zemlja ima svoje patentno pravo. Iako su ona uglavnom slična oko osnovnih stvari, smisla i same procedure - mogu se značajno razlikovati u nekim sporednim aspektima ili detaljima, npr. neke zemlje, čini mi se baš Hrvatska npr. traži da je podnosilac hrvatski građanin, ili pravno lice iz Hrvatske (firma koja posluje u Hrvatskoj) ili ako sam podnosilac nije hrv. državljanin da onda jedan od dva podnosioca koji zajedno apliciraju bude hrv. državljanin, što vjerovatno znači da ne bi samostalno mogao da podneseš aplikaciju tamo ako nisi hrv. državljanin.
Kako to ide sa njima i tim detaljima u slučaju međunarodne aplikacije - nemam pojma, toliko detaljno se ne razumijem.

Ako je moguće da naknadno proširiš patent na druge zemlje - onda to možda i nema smisla raditi unapred.
Ako bi neko počeo to da pravi - jednostavno ga upozoriš da ćeš da podneseš patentnu prijavu na to i da može da računa da će za 18 mjeseci morati da zatvara taj biznis, ukoliko se ne dogovorite. Nikom se ne isplati da se zamlaćuje tako kratkim vremenom, ulaže u proizvodnju, reklamu ... i onda mora da prekine i prepusti tebi sva prava na posao koji je razradio.

To ti je sve tako u teoriji. Kako stvarna patentna zaštita funkcioniše u nekoj zemlji - moraš se raspitati konkretno.
Kad je riječ o našim Banana republikama na Balkanu - vjerovatno ne trebaš očekivati previše.

Sa nestrpljenjem želim da nam @atelago linkuje na objavu svog patentnog uratka.Nema veze da li je to savršen izum ili neki naivni pokušaj.Znamo mi cjeniti trud,pa da komentiramo.

---

Prijatno sam iznenađen ovakvom vrstom razgovora. Zaista bi trebalo na
svim temama negovati ovakav dobronamerni pristup svim pitanjima oko
kojih se raspravlja bez obzira na to što su mišljenja različita a što je
ustvari potrebno i korisno.
Po pitanjima oko priznavanja patenta i zaštite u drugim "banana" državama
bivše SFRJ moram da se raspitam jer ja imam hrvatsko državljanstvo odnosno
domovnicu.
Pošto mi je Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu sugerisala da tražim
međunarodno priznanje, pretpostavljam da je to moguće učiniti i parcijalno
u nekoliko zemalja, a posebno mi je interesantna Hrvatska jer sam građanin
te države pa ispunjavam uslove o kojima je Odin govorio.
Moram da se raspitam i naročito moram da što pre uradim maketu, a dotle
da sačekamo sa prikazom mog patenta.
Takođe mislim da mi ne bi bilo dozvoljeno da to ovde učinim jer bi to značilo
zloupotrebu (?) ovog foruma u reklamne svrhe.

Kad smo već kod rasprave o priznanju prioriteta nekog pronalaska, a što
ne mora biti patent nego neko otkriće iz nauke - kako se ostvaruje nekom
priznanje da je to prvi učinio?
Otkrio sam način kako se jednostavno i brzo otkrivaju Golbahovi parovi
prostih brojeva na istoimenoj temi, mada to Nedeljko ismejava, a ni ja ne mislim
da je to nešto mnogo vredno, međutim, šta bi bilo kad bi bilo?
Da li je objavljivanje neke dosetke ovde na neki način priznanje prioriteta od
datuma objavljivanja ili taj datum nema nikakvu vrednost u tom smislu već
se to mora registrovati u nekom ovlašćenom birou za autorska prava?

Za lenjir Goldbahovi parovi bi ti verovatno bio odobren patent.


Ako misliš na objavljivanje na ES forumu možda i može da se koristi kao dokaz prioriteta ali je sporno vlasništvo.

Iz tog razloga si pogrešio što si lenjir Goldbahovi parovi ovde prezentirao jer ti sada ES može osporiti vlasništvo.

Znam da može, ali ne može suvlasništvo. Bar tako, čini mi se, stoji u Pravilniku.

Imam ja još nekih dosetki u suvlasništvu. Na primer smislio sam pribor za trisekciju
ugla, odnosno n-sekciju ugla, ali to je obrisano s obrazloženjem da to nije trisekcija
pomoću lenjira i šestara što je, naravno, tačno, međutim, ja nisam nigde naišao
na jednostavniji mehanički pribor, a ima ih mnogo "neobrisanih" i prikazanih na internetu,
samo moga iliti našega "suvlasničkog" nema. A bolji je i jednostavniji od mnogih.

Ako je već tako da su stvari objavljene ovde - suvlasništvo - onda bi valjda trebalo
od ES-a očekivati i zaštitu tog suvlasništva.

Trisekcija ugla se moze obaviti pomocu sestara i lenjira na kone su oznacena dva zareza, sto je znao jos Arhimed. Ne znam nista jednostavnije od toga.

---

Ni ta se trisekcija ne priznaje kao ni moja jer se lenjir ne upotrebljava ispravno, a osim toga
nameštanje dvaju zareza od kojih je jedan na kružnici a drugi na pravoj je težak posao i
praktički nemoguć. Nikad ne možeš znati da li si ih dobro namestio.
Moj način je principijelno bolji i mnogo tačniji i lakši.

_{[Ovu poruku je menjao atelago dana 17.03.2013. u 13:28 GMT+1]}

Priznaje se kao trisekcija ugla šestarom i lenjirom sa dva zareza, a ne priznaje kao trisekcija ugla lenjirom i šestarom.

---

To je onda specijalni lenjir a ja imam specijalni šestar, ali meni se ne priznaje ništa.
Da pokažem?

Tangens und kotangens

Šta je pisac hteo da kaže?

Sumnjam da ti je tema obrisana iz razloga koje navodiš. Mogao bi da pokažeš na temi za matematiku.

---

Pa tamo je upravo i obrisana, odnosno, najpre preneta u mad zone pa je cela tema obrisana,
a čini mi se da je bila pod naslovom "Trisekcija ugla - slično ms", ali nije to važno zato što
ovde govorimo o patentima i patentiranju pa može da se pokaže i ovde kao jedna mogućnost
da se napravi pribor za trisekciju ugla i da se kao rešenje (ne po zahtevu šestar + lenjir) može
zaštititi.
Ako na internetu potražiš angle trisection videćeš da ima mnogo rešenja koja kao i ovo ne
zadovoljavaju uslov da se trisekcija izvrši samo pomoću šestara i lenjira, ali meni izgleda da
je ovo moje rešenje najjednostavnije:

Evo pogledaj:


A sad može neko i da patentira jer tu je sve pokazano, samo ne znam ko bi i zašto patentirao
takav pribor koji nikom ne treba, ali opet... nikad se ne zna, uostalom baš me briga za ovo
suvlasništvo možda će biti zainteresovan ES pa mogu mirno da spavam.

Dobro, ali ono što Arhimed traži nispunjava svaki lenjir koji se kupuje u knjižarama, a tvoj šestar ne.

---

A pa nije tačno, ako ćemo pravo. U knjižarama je razmak zareza uglavnom u milimetrima.
Ali da se ne zaje..zik vučemo, reci iskreno jesi li shvatio da je to ipak lepo i efikasno
rešenje i tačnije nego Arhimedovo (u primeni) i lakše i brže.
A posebno što je jednostavno - samo jedan T komad, jedna iglica i lenjir bez zareza.
Vreme izvršenja deset i više puta kraće, tačnost čista konstruktivna i ne zavisi od
ljudskog faktora.
Činjenica da ga nema u knjižarama nije karakteristika pribora za trisekciju ugla. Nemoj
da ideš na te fore.
A to što si rekao da nisi video ništa jednostavnije od Arhimedovog rešenja - nisi
ni mogao pre nego što sam ti pokazao ovo moje rešenje - jer su sva druga još mnogo
lošija i od Arhimedovog.

Pa, niko ti ne brani da koristis zareze na razmaku od 10cm. I takvi postoje na lenjiru iz knjižare.

Ne znam u kom smislu je tvoje rešenje tačnije od Arhimedovog. Oba su tačna, a ne približna. Takođe, konstrukcije lenjirom sa dva zareza su proučene i zna se šta su, tj. zna se da je lenjir opšta naprava za svakakve konstrukcije. Recimo, njime se može rešiti problem duplikacije kocke. Šta se pomoću tvoje sprave još može rešiti osim trisekcije ugla.

---

Površan odgovor! Na lenjiru su dati zarezi samo za neke razmake, a za neke razmake ne postoje ni u jednoj knjižari na svetu.


U teoretskom smislu dao si odgovor
A u praktičnom smislu moglo bi se reći da je Arhimedovo rešenje gotovo neupotrebljivo
jer lenjir treba da prođe kroz tri tačke, pa ako namestiš dve - treća uvek "visi"
Ne postoji način nezavisan od čoveka kao pribora za rešenje trisekcije po Arhimedu.
A čovek kao pribor je neprihvatljiv.
To je osnovni nedostatak Arhimedovog rešenja. Ne postoji konstruisanje trećine ugla

Pa ja nisam protiv lenjira - i ja ga koristim.

A reci mi, molim te, možeš li na lenjiru zarezati dva zareza tako da pomoću njihovog
razmaka (ne delova tog razmaka) izračunaš zapreminu svake kocke i duplirane i neduplirane!

Ono što se do sada ni sa jednim priborom nije moglo uraditi, ali to ću za sad da prećutim.

To što Arhimed radi sa lenjirom NIJE KONSTRUKCIJA (nije konstruisanje) Trećina ugla se ne dobija
konstruisanjem.

Dakle, odgovorio sam na sve primedbe i pitanja. Nadam se ta tema neće biti obrisana jer spada i
u fiziku - pravimo pribore za konstruisanje geometrijskih veličina, zar ne?


P.S.
Takođe smatram da je od značaja analiziranje Arhimedovog rešenja trisekcije.

_{[Ovu poruku je menjao atelago dana 19.03.2013. u 08:14 GMT+1]}

Čekaj, hoćeš da kažeš da na standardnom školskom lenjiru ne postoji zarez na 0cm i na 10cm? Jesi li pri svesti?

Takođe, kod Arhimeda je jedna od te tri tačke fiksna, pa možeš zabosti šestar u nju i prisloniti lenjir uz šestar. Onda treba da naštimaš samo dve preostale tačke.

A ovo pitanje

ne razumem. Pomoću običnog lenjira i šestara se polazeći od jedninične duži i dužine ivice kocke može konstruisati jedinična duž čija je dužina brojno jednaka zapremini kocke. Ako se koristi lenjir sa dva zareza sa zarezima na lenjiru na jediničnom rastojanju, onda zadavanje jedinične duži nije potrebno, a sa lenjirom sa dva zareza je takođe na osnovu duži jedinične dužine i duži čija je dužijna brojno jednaka zapremini kocke moguće konstruisati duž jednake dužine kao ivica kocke.

I šta se to nije moglo nijednim priborom na svetu?

---

Nisam rekao da mi trebaju zarezi na 0 cm i na 10 cm. Jesi li ti pri svesti?
A ako si tako darežljiv sa zarezima kupi mi lenjir sa zarezima na koren iz 7 cm i na koren iz 31 cm.
A za naštimavanje triju tačaka, od pribora ti treba jedan šestar i jedan čovek s tim što
upotrebu šestara banalizuješ - uzmi ekser ili šilo.
A što se tiče dupliranih kocki odgovaraš ono što te nisam pitao, jer ne znaš odgovor na ono
što sam te pitao.

A sad da počnemo da upoređujemo moje konstruisanje trećine ugla sa Arhimedovim nameštanjem.

Pitanje brzine

Nacrtaj niz uglova tako da imaju zajednički jedan krak i da imaju zajednički vrh.
Ja ću za vrlo kratko vreme izvršiti trisekciju svih uglova, jer mi trajektorija kraka
mog šestara preseca krakove uglova u tačkama i to je konstrukcija, a ti ćeš
dotle morati da ukucavaš niz šestara u fiksne tačke niza uglova i petljati se sa
nameštanjem drugih dveju tačaka za svaki ugao i to ne konstruktivno nego odokativno

Pitanje tačnosti

Moja trisekcija je u granicama tačnosti pribora kao i sve druge geometrijske konstrukcije.
Tvoja nameštaljka zavisi od tvog vida, konzumacije lekova ili alkohola, drhtanja ruku,
zaljubljenosti, raspoloženja i da ne nabrajam.

Ako stvarno radimo trisekciju uglova na ova dva načina odgovori na pitanja:
1. Pomoću kog načina se trisekcija vrši brže.
2. Pomoću kog načina se trisekcija vrši tačnije.
A može i treće pitanje: šta je lakše?