SMPS za pojacalo

Prethodna slicica je dobar primer za objasnjenje prisustva kondenzatora na red sa primarom cak i kod full-bridge SMPS.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Iz prethodne slike mozemo videti da npr. na jezgru RM6 mozemo postici 1mH induktiviteta sa svega 20 navoja, medjutim sa tih istih "svega" 20 navoja je dovoljno 50mA DC struje kroz njih, da nam namotaj izgubi vec 10% induktiviteta, pri 0,1ADC L opada na 45% od pocetnog, dok vec oko 0,18ADC L iznosi svega 4% od pocetne vrednosti (40uH), tj. kao da nemamo jezgro u namotaju.

Kondenzator na red sa primarom, kod hard-switching SMPS (polumost) otklanja DC komponentu struje koja bi nastala zbog jednostrukog napajana polumosta (poput izlaznog elko kod pojacala sa jednostrukim napajanjem),

Kod SMPS koji rade sa punim mostom (full-bridge), i ako teoretski izgleda da taj kondenzator nije potreban, ipak se stavlja jer opet otklanja podencijalnu DC struju koja moze nastati od minimalne asimetrije talasnog oblika primara.

Kod rezonantnih pretvaraca taj kondenzator, osim uklanjanja DC komponente, ima i ulogu definisane kapacitativne reaktanse koja ucestvuje u odredjivanju struje primara i u formiranju njenog talasnog oblika.

RM6 izgleda kao maleno jezgro, medjutim takva jezgra, kao i ETD jezgra, spadaju u jezgra na kojima se moze ostvariti najveca koncentracija snage prema njihovoj zapremini. (RM6, 114W@200KHz, RM14, 1500W@200KHz)
RM14 je u najsirem delu svega 42mm, visoko oko 27mm.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
E sada imam jos jedan iznenadjujuci dodatak:

DC bias jezgra ne mora izazvati samo primar, vec ga moze izazvati asimetricna potrosnja pojedinacnih polutalasa na sekundaru!

Asimetricna potrosnja se ne moze dogoditi kada imamo jedan namotaj bez srednjeg izvoda sa grecom iza kao ispravljacem, ali kod namotaja sa srednjim izvodom se itekako moze dogoditi ako nije motan bifilarno, odnosno ako polovine sekundara nisu u elektricnom i mehanickom smislu verne kopije jedna drugoj.

Takodje DC bias jezgra moze izazvati veca nejednakost putanja od izvoda sekundara trafoa do dioda, kao i stavljanje dioda razlicitih karakteristika na polovine sekudara.

Dakle, za isti polaritet napona na izlazu diode moraju biti par, na istom hladnjaku, blizu jedna drugoj.

Ako imamo par dioda na pozitivnom napajanju na primer za nesto sto nam dosta trosi, a pri tom nam na negativnom napajanju koje crpemo sa istih tacaka sekundara koji ima srednji izvod, ne treba neka velika snaga, za taj polaritet mozemo staviti i puno slabije diode, ali vazno je da medjusobno opet budu par.

Posledice DC bias su opadanje induktivnosti svih namotaja, a po nas najskodljivije je opadanje induktivnosti primara, gde struje tranzistora enormno rastu, raste njihova temperatura, temperatura jezgra, i drasticno opada KKD pretvaraca, ako upste "prezivi" DC bias.

Da biste shvatili odnos dimenzija, napravicu kratak primer za ovo RM6 koje smo razmatrali:

Da bi radio kao 100W trafo snage sa polumostom na 200KHz i 325VDC, RM6 u primaru treba da ima svega 19 navoja.

Zaokruzicemo na 20 zbog bezbednosti.

Za 100W izlazne snage, sa tipicnih 80% KKD za ovakve pretvarace, iz izvora +325VDC ce nam trebati oko 125W, tj, 385mA srednje struje.
U svakom polutalasu nam kroz primar mora teci dvostruka srednja struja da bismo imali isti energetski bilans.
Dakle, kroz primar nam tece srednja struja od 769mA, i to u svakom polutalasu.

Da bi se ostvarila asimetrija od 0,1A gde nam induktivitet opada na 45%, sto je vec "smrtonosna" pojava za pretvarac jer ce se jezgro ubrzo pregrejati cak i ako tranzistori izdrze, bice dovoljno da se polutalasi razlikuju za svega 13%, ili pak izlazna potrosnja pojedinacnih polutalasa na sekundarima (a za to je dovoljna razlika duzina pcb do pojedinacnih dioda na istom polaritetu ispravljenog napona od oko 5cm).

Kako se obezbediti od manjih asimetrija, odnosno od manjeg DC bias jezgra?

Postavljanjem malog vazdusnog procepa reda 0,05mm, sto se postize malo debljim slojem lepka, jedino sto cemo namotati par navoja vise nego sto smo proracunali.

Takav trafo je mnogostruko bezbedniji od DC bias, a dodatno mu je zavisnost induktivnosti primara od temperature smanjena bar za 10 puta sto moze takodje biti veoma vazno.

Pozdrav svima

A sto ne bih hteo Moras zameniti izlazne diode nekim za veci napon tipa 200V i tvoj napon uzimas sa sekundara namenjenog za 12v,a sve ostale otkaci,takodje i masu trafoa.Vref moras da izmeris na pinu 2,te tako izracunas R pomocu ovog sajta.Za Vout upisujes taj izmeren napon,R2 je 1k R1 ces dobiti,a Vin je tvoj zeljeni napon na izlazu.
Evo:

Potpis

Acca Electronic

Stari vuce, a kome si ovo napisao? :-)

Pretpostavljam da je za @boogi, ali nisam siguran. :-)

Mislim da bi to mozda trebalo opsirnije. Mozda da on postavi shemu ATX koji ima (jer ima ih gomila veoma razlicitih), pa da mu nacrtas modifikaciju (svakako, ako treba, pomoci cu).

Pozz

Pozdrav svima koliko vas ima Pojeli me ispiti pa me nema toliko ali sve nadoknadjujem i citam

Pitanje za macolakg jel vredi da se kupi knjiga iz InfoElektronike sa nazivom "Prekidacka napajanja" autor-a Radojle Radetic

Evo sta knjiga nudi:

Jednoimpulsni direktni pretvaraci
U ovom poglavlju se analizira rad pretvaraca tipa: buck, boost, buck-boost, cuk i sepic. Zatim se daje uopštenje ovih vrsta na reverzne pretvarace za dvosmerni prenos energije. U posebnom delu ovog poglavlja prikazano je i pet vrsta copera za regulaciju brzine DC motora.

Jednoimpulsni indirektni pretvaraci
Ovde su prikazani pretvaraci tipa forward, flyback, i cuk sa transformatorom. Pored objašnjenja principa rada, sa kontinualnom i diskontinualnom strujom, detaljno su prikazani i proracuni njihovih transformatora. Tu je i više prakticnih šema ovih pretvaraca sa naznacenim tipovima i vrednostima elementima. Pored detaljno opisanog principa rada prikazane su i neke novije tehnike koje se ovde koriste, kao što su: ACR (Active–Clamp Reset), tehnika sinhronog ispravljanja, ZVS (Zero Voltage Switching), PFC (Power Factor Correction).

Dvoimpulsni pretvaraci
Detaljno su opisani pretvaraci tipa: push-pull, polumostni i mostni. Ovi pretvaraci omogucavaju postizanje najvecih snaga pa je i njihov rad opisan veoma detaljno. I za ove pretvarace detaljano je prikazan proracun transformatora.
Upravljanje pretvaracima
U prvom delu ovog poglavlja prikazani su nacini upravljanja bipolarnim i tranzistorima tipa MOSFET. Dati su opšti principi drajverskih kola i prikazano više primera ovih kola proizvodaca IRF. U nastavku su prikazani principi regulacije po naponu, struji i histerezisno upravljanje. Na kraju je prikazan veliki broj integrisanih kola za upravljanje pretvaracima.

Dodatak
U dodatku su dati opšti principi proracuna transformatora, karakteristike nekih cesto korišcenih bipolarnih i MOSFET tranzistora, kao i veliki broj šema razlicitih pretvaraca.

Nije skupa a pretpostavljam da svashta moze da se iz nje nauci kao i iz svake knjige Ako treba nekom poslacu mu link do iste da ne reklamiram ovde javno.

Sto se tice prepravke ATX-a ono sto je aca poslao ce biti sasvim dovoljno...Jedino ako hoce da pravi sa promenljivim naponom i strujom kao labaratorijski ispravljac ima toga dosta objasnjeno ovde.

Pozdrav i svaka cast na neumornim objasnjenjima i volji

Potpis

Master, I am here to serve you!!!

http://forum.yu3ma.net/

@tesla017

Imam tu knjigu i srdacno ti je preporucujem.
Veoma malo je knjiga koje se bave SMPS oblascu, a na srpskom su jeziku.

Vredi svaku paru, a nije ni skupa.

Vec sam je pre mnogo postova preporucio bas na ovom forumu.

Takodje ti srdacno preporucujem izvrsnu knjigu od Marty Browna "Power Supply Cookbook", koju mozes besplatno skinuti sa neta.
Knjiga je pisana tako da je mogu razumeti i pocetnici, ali iz nje mogu nauciti i mnogi "surovi" profesionalci.
Napisano bez mnogo gusenja ekstremno slozenim analizama, taman dovoljno za potpuni, uspesni, teoretski i prakticni inzenjering SMPS.

Jedna od "najpitkijih" iz ove oblasti.

Mozes mi slobodno verovati, jer sam ih procitao na stotine iz ove oblasti, i vecina ih je napisane prilicno dosadno sa zamornim detaljima i uzasno slozenim analizama nekih pojava, da bi na kraju, sam autor napisao napomenu ovakvog tipa:
"racunskim putem smo dobili xxx nesto, ali zbog standarda u kojima se proizvode komponente, i rasipanja karakteristika xx ovoga i onoga, moracemo iterativno da korigujemo vrednosti xx elemenata, da bismo dobili yyy". :-)

I na kraju se sve "resetuje" na najobicniju srednjeskolsku matematiku, cijom primenom rezultati i dalje ostaju u okviru ocekivanih tolerancija, ali smo se u potpunosti uverili da autor odlicno zna matematiku :-)

Brownova knjiga se razlikuje od takvih, cak podseca na stil naseg starog dobrog, pocivseg Dr. Boze Metzgera koji je tako "pitko" pisao.

I na kraju, postoje neke stvari koje neces naci u knjigama, a imas ih u mojim postovima, jer sam se prihvatio posla da rastumacim pretezno takve stvari koje se tesko mogu naci u literaturi. Tu se moze naci smesa od svega toga pomalo i neki realni dogadjaji iz prakse, koji su nastajali takvim spletovima okolnosti kao da ih je sam Hickok rezirao :-), ali su se realno dogodili.
Ne radi se o tome da ja znam bilo sta vise od tih autora, vec o tome sto bi Marty Brownu trebalo bar 100000 strana da opise sve sto zna o tome, a takva knjiga je neprakticna za izdavanje.

Ovde se ovako "iscepkano" mozemo dohvatiti neke pojave i razmatrati je na razne nacine.

Ne postoje nepogresivi i sveznajuci, ni autori ni konstruktori. Najbolja praksa je procitati sto veci broj razlicitih, i besprekidno ih uporedjivati. Tako se stize do "zlatnog" i zdravog preseka stvari.

Kod nas takodje postoji premisa o "fabrickoj" konstrukciji kao aksiomi. Veoma pogresno ubedjenje!
U konstrukcionim biroima fabrika rade ljudi razlicitog znanja i talenata, a posto se zbog brzine odziva konstrukcija razdeli po blokovima, u istom uredjaju se cesto moze naci od budalastine do genijalne ideje, bez obzira na renome i ime firme.

Jako jednostavno, ako prodje test interval i ekonomski limit, resenje prolazi, a ako se osrednjena vrednost tog skupa resenja pokaze dugovecnom i uspesnijom od nekih drugih, firma stice renome, pri cemu u zapecku proizvoda i dalje "cuce" neka losa resenja.

Toliko. Bas sam se raspricao...

Pozdrav

1.Da

2.naravno neka postavi a ja(mi)cemo modifikovati.

Potpis

Acca Electronic

PFC
http://powerelectronics.com/mag/410pet21.pdf

Potpis

http://www.facebook.com/pages/APEX-audio/219135049092

Pozdrav,
Relativno sam nov ovde na forumu. Temu sam procitao vise puta, i vecinu pregledao koje su bile preporucene u temi...
Zainteresovao sam se za izradu SMPS, i polako kopam od delova sta imam, sta treba da kupim. Izmedju ostalog u mom krsu naleteo sam na jezgro ETD34
http://media1.rsdelivers.catal...eProductImages/LD212934-01.jpg
a=34mm,b=17mm,c=10mm... g=1mm
Na feritu pise 27 R7 1.00, 27 pretpostavljam da je materijal,ostalo ne znam,1.00 bi moglo biti g... R7?
Ono sto me zanima je sta prakticno znaci taj procep... Koliko razumem tu ce dolaziti do rasipanja fluxa, i negde sam procitao da je to pozeljno i da se tad stvaraju manje smetnje... Ali, i dalje ne znam sta on menja u celoj ovoj prici...
Macolakg mi je na pp rekao da za flyback topologiju trafo mora imati procep. Sad ne znam jel je to taj procep, ili procep mora biti i izmedju ovih spoljasnjih "stubova".
Program za koji je macolakg postavio mi iz nekog razloga ne radi... Pa me zanima za koje je snage(f=50KHz) torus sa dimenzijama spoljasnji precnik 36mm, unutrasnji 21mm visina 15mm.
Ako sam dobro shvatio torusi ne mogu za flyback topologiju, oni idu samo za most, ili polu most? Za forward da li moze torus?
Ovo me informativno zanima.
Treba mi napajanje 2x60V 2A, +/-17V 1A, 8V,0.2A, sve galvanski odvojeno. Pa se razmisljam da li da pravim flyback napajanja 60V 2A sa ovako necim http://www.fairchildsemi.com/ds/KA/KA1M0880B.pdf
Ili da probam sve to natrpati u jedno napajanje na ovom jezgu i polu most bez povratne sprege. Sema koja se provlaci svuda po forumu, sa svim dopunama koje je macolakg predlozio(ulazni kondezator 400V umesto redne veze, mosfetovi sa manjim Qg itd...).
Za ovu verziju nigde nisam video kako proracunati kalem koji dolazi posle dioda na sekundaru?
Video sam da je objasnjeno ako se koristi neki iz starog napajanja. A sta ako se kupuje novi?
Hvala.

1)
Kod jezgra koje se sastoji od dve polovine (kao ETD34) na svakoj polovini se obelezavaju njene osobine.
Epcos je poreklom od Siemens-a, pa su im oznake nasledjene.
Broj 27 znaci da je od materijala N27, sta znaci R7 nemam pojma (i nije od krucijalnog znacaja za primenu jezgra, a sta znaci to treba videti u katalogu proizvodjaca, i verovatno se odnosi na neku mehanicku osobinu).
1,00 znaci da je na KONKRETNOJ POLOVINI jezgra srednji stub skracen za 1,00 mm, sto sklapanjem dve takve polovine daje procep na srednjem stubu od 2.00 mm.
Ukupni procep je zbir procepa na bocnim stubovima sa procepom na srednjem stubu. Posto je ovde procep na bocnom stubovima = 0, onda je ukupni procep 2 mm. Kada su polutke ravno obrusene, ukupni procep od 2 mm bi se dobio umetanjem izolacionog materijala od 1 mm izmedju polutki.

Uloga procepa je povecanje magnetomotorne sile (navoja * Ampera) NI, koja nece dovesti do zasicenja jezgra.

Flyback radi sa jednim polaritetom namagnetisanja, gde postoji znacajna komponenta DC struje koja pomera radnu tacku jezgra ka zasicenju, pa je stoga procep neophodan (premalo je prostora za potpuno objasnjenje, malo je i 50 strana teksta, stoga preporucujem citanje literature koju sam navodio u prethodnim postovima).

----------------------------------------------------------------
2)
Epcos ferrite tools sigurno radi, samo sto torusna jezgra nisu uvrscena u power jezgra pa za njih nema podataka o snazi.
Torusna jezgra se svakako mogu koristiti kao power jezgra uz upotrebu materijala za power namene, s' tim sto je moguca dobijena snaga veoma rastegljiv pojam i veoma zavisi od popune bakrom i hladjenja jezgra (sto je kod torusa takodje veoma rastegljiv pojam, pa je nemoguce napraviti dobar automatski kalkulator za njih).
Obrasci po kojima radi Epcosov MDT se nalaze u njegovom helpu.

Moze se izracunati snaga za bilo koje jezgro, samo sto ucestvuje jako veliki broj uzajamno zavisnih faktora.

Potrebne podatke o proracunu snage imate u prilozenom pdf (oblast 4.4).
-----------------------------------------------------------------------------------------
3)
Postoje torusi sa distribuiranim procepom (distributed gap toroids), i to su upravo oni koji se koriste u izlaznom filtru push-pull konvertera.
Sa njima se bez problema moze napraviti buck, boost, inverting buck-boost ili flyback (svi nabrojani rade na potpuno istom principu).
Takodje se pomocu distributed gap toroids mogu napraviti: Cuk, Sepic, Zeta......... i svi ostali kojima je potreban procep na jezgru.
Prakticnost motanja za takve konvertere na toroidnom jezgru je vec posebna prica...

Izlazni deo push-pull konvertora se sastoji od ispravljackih dioda, induktiviteta SA PROCEPOM, i izlaznog kondenzatora.

Mnogi ne primecuju da je to najuobicajeniji buck konvertor, gde se push-pull trafo moze shvatiti kao naponski izvor (poput prekidackog tranzistora kod standardnog buck-a)

Dalje, buck konvertor i flyback rade na potuno ISTOM principu, jedino je kod flyback namotaj podeljen na primar i sekundar radi galvanskog razdvajanja (probajte zamisliti uzduzno pocepanu zicu kod buck, tako da formira dva odvojena namotaja).

Flyback ili buck (sve jedno) je prikriven u BILO KOM SMPS-u, samo na razlicitim mestima.

Torus se moze koristiti za bilo koju topologiju (stoji samo izbor: sa distribuiranim procepom, ili bez).

Polje primene pretezno zavisi od problema prilikom motanja i prakticnosti istog (problem dobre izolacije primar-sekundar, problem hladjenja jezgra, velikog broja navoja itd...).

Izracunati dobar flyback trafo je deset puta teze od proracuna trafoa za push-pull, pa to vec ne preporucujem pocetnicima.
Poseban i veoma slozen problem predstavlja upravo izracunavanje procepa (gap).

Kupiti distributed gap toroidno jezgro pa ga upotrebiti, nije nikakav problem ako U POTPUNOSTI znate njegove osobine.

Kod jezgara sa dve polovine rizik se svodi na nepoznavanje materijala jezgra ukoliko nije obelezen, i taj se problem (u home-made uslovima) da prevazici sa predimenzionisanjem njegovih gabarita i koriscenjem manjeg deltaB, pa se prakticno bilo koji materijal moze upotrebiti za power namenu, i to za prilicno visoke ucestanosti (npr. sa deltaB od +-50mT N27 moze raditi i na 300KHz sa umerenim gubicima, i ako je "namenjen" za uobicajenih 20-50KHz).

Distributed gap toroidi mogu izgledati potpuno isto, a imati razliku Al od 1:1000, jer na njima nista ne pise vec su obicno obelezeni bojom jezgra, a tu vec ne postoji usvojen zajednicki standard, pa ce zuto jezgro jednog proizvodjaca imati permeabilnost npr. 125, a isto takvo zuto jezgro drugog proizvodjaca permeabilnost od 15000 i nece biti distributed gap.

To sto pise od podataka na sajtovima lokalnih distributera za nenamotan toroid je veoma diskutabilna stvar.
Ko zna koliko puta sam dobio jezgra od pogresnog materijala (razlicitog od onog sto pise na prodajnoj stranici distributera), i prava je sreca sto sam pola zivota potrosio na jezgra pa znam kako da ih razlikujem.

Pouzdanije je kupiti namotano distributed gap toroidno jezgro, pa ga premotati za svoje potrebe.
Granica zasicenja je magnetomotorna sila MMF, koja je umnozak broja navoja i struje za taj namotani toroid.
Sa tom orijentacijom je vec lako namotati potrebno.
Takodje, premotavanje takvog, za koje znamo uslove u kojima je radilo (poput onih iz ATX), daje pouzdan rezultat (takodje je poznata MMF i frekvencija primene).

Kada se kupuje distributed gap toroid, to se radi tako sto se naruci od odredjenog proizvodjaca, sa pripadajucom preciznom oznakom, i insistiranjem ka distributeru da jezgro MORA biti iz tog izvora koji ste vi trazili.

Bez takvog nacina se mora posedovati ozbiljan nivo znanja i ozbiljna oprema, kao i niz dodatnih (pravljenih) alata, da bi se utvrdili realni parametri jezgra koje je nepoznatog porekla. (profesionalna naprava za merenje osobina jezgra pod DC bias kosta iznad 5000$, i to naprava umerenog kvaliteta).
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Po ko zna koji put ponavljam tekstove koji su sadrzani u postovima koje sam vec napisao, i pomalo sam umoran od toga...
Od svega napisanog ovde sam mogao sastaviti pristojnu knjigu o SMPS.

Dobre polazne osnove mozete naci u nekoliko knjiga koje sam vec mnogo puta preporucio na ovom forumu, metode racunanja u aplikacionim notama firmi koje proizvode jednocipne SMPS regulatore.

Privremeno cu se udaljiti sa ovog foruma dok na pozavrsavam svoje obaveze i ne steknem slobodnog vremena da napravim i postavim obecani LLC ZVS manje snage (300-1000W) za audio namene.

U medjuvremenu preporucujem citanje literature, i naravno eksperimente.
(obicno obe metode pomazu u resavanju nasih potreba)

Pozdrav

Hvala na ovako opsirnom odgovoru. Ako budete nailazili u Novi Sad javite se, pa da vas bar pocastim picem :)
Ostaje mi jos da probam jednu i drugu varijantu...
Cim se malo resim obaveza bacam se na praktican deo, a dotle cu detaljnije prelistati datu literaturu.
EDIT:
Sto se tice programa, kada ga instaliram, kaze da ne moze da pronadje neku komponentu vezanu za bazu podataka. Otvori se, ali sva polja budu prazna... To je nesto do OS-a koji imam...

@pedja089


Pokusajte ga instalirati na drugom racunaru, pa tako pronaci "krivca".

Program je izuzetno koristan.

Pozz

Hvala na savetu, vec jesam, tamo radi.
Samo sto mi laptop sada nije tu. A ne znam ni kada ce mi ga vratiti. Pokusacu veceras da rucno prebacim sve sto bi trebalo da bude za bazu, i da ih rucno registrujem, pa mozda proradi...

A nemoj te da zaboravite da se javite kad budete u blizini NS-a. Mnogo korisnih stvari ste napisali.
Iako se elektronikom bavim 10tak godina, vrlo je retko da se naleti na ovako nesto... Mislim da se ovde vise nauci, nego citajuci bilo kakvu knjigu...

@pedja089

Hvala na lepom misljenju!

Samo su mi posao i hobi ista oblast :-).

Upravo se trudim da pisem o detaljima koji se redje nalaze u knjigama, ili su "zatrpani" nekim drugim informacijama pa ih citalac previdi.

Autori knjiga moraju da pisu veoma "sabijeno" zbog prakticnosti stampanja, pa se tek detaljnom analizom recenice moze "iskopati" vazan detalj.
Sto je autor bogatiji znanjem, recenica mu nosi vise informacija.

Na zalost, svetski trend tezi ka instant informacijama, koje su poput "tanga" gacica, pokazuju vecinu a skrivaju sustinu :-).
Definitivno je opala sposobnost vecine da kvalitetno rasclani podatke, pa je automatski i opala moc usvajanja znanja, bez obzira na visestruku snabdevenost informacijama nego pre nekoliko decenija (posedovanje informacija i usvojeno znanje su razlicite stvari).

Primera radi, jednom recenicom sam vas usmerio na konkretne odeljke u literaturi koje treba prouciti, a gde cete saznati sve sto vas zanima o jezgrima sa procepom i o kljucnim stvarima oko toga, takodje i o flyback konverteru, a posledicno i o boost, buck, inverting boost-buck...

Citati: "Uloga procepa je povecanje magnetomotorne sile (navoja * Ampera) NI, koja nece dovesti do zasicenja jezgra."

ili:"Flyback ili buck (sve jedno) je prikriven u BILO KOM SMPS-u, samo na razlicitim mestima."

Tu se nalaze: principi, kao i kljucne reci za pretrazivanje, a i elementi za pokretanje radoznalosti u precizno odredjenom smeru.
Otkrivanjem mesta gde se "krije" flyback u raznim SMPS topologijama ce vam savrseno iskristalisati razumevanje njihovog rada.

Pazljivim rasclanjivanjem recenice mozete doci do najbitnijih podataka o tome, i pravih "vrata" iza kojih se krije potrebno.

Zbog skucenosti prostora sam prinudjen da pisem na takav nacin.
Svaki moj post u kom objasnjavam neki princip je sabijen maksimalno i moze se svasta "iskopati" rasclanjivanjem neke izjave...

Treba iskoristiti moj trud (ko moze). Tek onda taj trud dobija smisao...
-------------------------------------------------------------------------

Rado cu popiti pice sa vama kada budem blizu NS.

Pozdrav

To sam razumeo, i danas sam isao busem dobrih sat vremena, i usput razmisljao gde se u kojem nalazi:)
Buck i boost sam pravio i ranije, napravio nekoliko komada, neke sa vise neke sa manje uspeha...
U pocetku mi nije bilo jasno zasto sa nekim torusom radi, sa nekim ne, naizgled su bili isti. Sada mi je to savrseno jasno, i jasno s kojim je radilo i zasto. I sada mi je puno jasnije na cega da obratim paznju pri biranju jezgra. Uglavnom za buick i boost idem sa namotanim jezgrima. Tako da tu nema velikih problema.
Mislim da ce biti od mog smps-a, samo da se dokopam malo slobodnog vremena.

Isti slucaj, i fax mehatronika :)


Nazalost i sa ovim se slazem. Sto je najgore to vidim i sam na sebi...
Za sada ostaje mi jos samo da probam usvojeno znanje. Pa kad to zavrsim, bice ovde rezultati sa sema, i opisima. Samo ne znam koliko ce brzo biti:(

Da neidemo vise van teme...
Pozdrav, i sve najbolje.

Hi very nice SMPS projects

Please if you can share some of them at www.diysmps.com


Thanks for all

E ovako sutra pocinjem gradnju tajlandskog sa 1 parom irf840 pa me zanima max izlazna snaga koliku cu moci da izvucem....

Potpis

Acca Electronic

Sta sve elektronicarima sa Tajlanda nece da padne na pamet :)
Pojacalo u klasi D bez LC filtera na izlazu i uz to napajanje direktno iz mreze bez transformatora ?!
Ulazne cinceve i kablove za zvucnike nikako ne dodirivati golim rukama dok je pojacalo pod naponom :)

Potpis

http://www.facebook.com/pages/APEX-audio/219135049092

Eto vidite da moze bez trafoa.....

Potpis

Acca Electronic

A kako radi bez LC clana?

Potpis

Acca Electronic

Ma oni nisu normalni!

Prvo sto moze da se pogine!

Drugo, kraci je vek zvucnika jer se pregrevaju bez LC filtera (sama induktivnost zvucnika formira RL filter).

Kvalitet rada necu ni pominjati...
------------------------------------



Brate Aco, shvati vec jedan put da se napajanje moze napraviti direktno sa 325VDC (samo grec i Elko), i da na tome radi D klasa od samo 5W, koriscenjem male devijacije PWM.
D klasa nije nista drugo do sinhroni buck pretvarac kome se brzo menja izlazni napon, a sa buck se lako dobijaju odnosi ulaznog prema izlaznom naponu i 1:50 sa odlicnim KKD.

Samo sto to moze da UBIJE !!!

I to moras da utuvis u glavu dete.

Kada ispravis 230VAC, dobices oko 325VDC izmedju + i - krajeva Elko, ali ZAPAMTI JEDNOM ZA SVAGDA da je na + polu Elko pulsirajucih 325V ka zemlji, dok se na - polu Elko takodje nalazi pulsirajucih -325V ka zemlji.

Oba kraja Elko "skacu" po envelopi mreznog napona, samo sto je izmedju njih "razmak" od 325VDC ispeglanih.

OBA KRAJA Elko su SMRTONOSNA prema zemlji, kako god okrenuo utikac !!!

-----------------------------------------------------------------------------------

Shvati Aco da se svasta moze napraviti od svacega, samo to moze imati svoje posledice.

Tvrdim da se npr. D klasa moze napraviti sa dva mag-amp torusna jezgra umesto izlaznih tranzistora (probao sam) i moze raditi kao subwoofer pojacavac, samo nije bas najprakticnije iz vise razloga. Svasta moze od svaceg...

Kilogram izotopa polonijuma-210 ce proizvoditi oko 140KW ciste toplote citavih 9 meseci, a to je komad metala u obliku kocke cija je ivica nesto manja od 50 mm.
Ta kockica moze, bez ulaganja energenata spolja, grejati citavu jednu zgradu celih 9 meseci, samo sto za neko vreme vise nece biti zivih stanara u njoj!

Tu je poenta.

Bezbednost je na prvom mestu.

Mrtvom coveku nije potrebno pojacalo, a ni toplota.

Pozdrav