SMPS za pojacalo

Vec sam negdje pisao kako je namotan ATX trafo. Kod ponovnog motanja namotaj kao klasicni trafo,
primar sa 40 navojaka, sekundar motaj b i f i l a r n o sa potrebnim brojem navojaka. Premjeri zicu
gdje su bili izvodi tamo gdje si dobijao tih 26V- mislim na promjer zice, zica je dupla, i istom takvom
ali sa cetiri (4) zice namotaj sekundar sa potrebnim brojem navojaka, ispast ce najvjerovatnije 11 (2 puta 11)
navojaka. Da se nebi puno zezao, tamo gdje ti izlazi onaj snop zica koji predstavlja masu, izvedi sve cetiri
zice potrebne duzine da mogu stici do stampane ploce-mase. dvije zice izdvoji i namotaj u jednom smjeru
i napravi izvod sa donje strane, ostale dvije zice motaj u s u p r o t n o m smjeru od prve dvije i takodje
sa donje strane izvod. Vjerovatno si sacuvao pinove na tijelu trafoa.
N a p o m e n a: izmedju slojeva primara, najvjerovatnije dva sloja, namotaj vodoinstalatersku teflon
traku, onu bijelu tanku. takodje po zavrsenom primaru nabaci koji sloj iste trake, malo jacu izolaciju, znaci
nekoliko slojeva iste trake. Traka je tanka i nece zauzeti puno prostora. Bakarne folije ne moras vracati.
Probaj motati zicu u pamucnim ili bilo kakvim tankim rukavicama da je sto manje diras rukama. Iako izgledaju
suhe, na rukama ima znoja koji zna biti veoma agresivan- a poznato je ono- bolje sprijeciti nego lijeciti.
Zica je najvjerovatnije promjera izmedju 0,7 i 0,8 mm, rjedje tanja prema 0,6. Nadam se da ces u mjestu
naci n o v u zicu istog promjera koji ti treba. I neka je sa srecom motanje.- pOz
U ovom slucaju 2x11 navojaka izlazni napon bi bio oko 2x40 V, ako treba manje sa 2x10 navojaka
izlazni napon bi bio izmedju 36 i 37V.-

PS:poslije prvog sloja sekundara, jedan sloj teflonske trake, lakse se mota.

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 12.05.2012. u 19:52 GMT+1]}

---

Poslušao savjet emiSAr-a i motao trafo kao klasični. Namotao 40 navoja primara u dva sloja.
Kod trafoa koje sam razmotavao sekundar za napon od 12v na koji sam dobijao 26v je motan
jednom žicom, nije sa dvije (bifilarno). Što je lakše lakše je, a i kad mogu "oni" mogu i ja. Pa
namotam jednom žicom sekundar 2x10 navoja i opet što napisa emiSAr dobih 2x36v, a sa
otpornikom na izlazu koji vuče oko 100mA dobih 2x35v. Upravo onoliko koliko piše na šemi
koju postavi aca.jevtic94 kad otvori ovu temu.
Znači tako je kako piše, a LM3886 i na ovom naponu kaže i da dobro svira.

Pozdrav svima

Drago mi je da je uspelo motanje transformatora Kazi mi samo jesi li motao onaj visoki trafo iz atx-a onaj sa 2 E lima?

Nabaci koju sliku da vidimo kako je ispao transformator

---

Dragane pozdrav. Koliko sam vidio @Miodrag-ba je ovo motao na klasicno jezgro dimenzijama odgovara ETD34
ali je materijal upitan. Na ovoj frekvenciji (oko 32 kHz) jezgro moze isporuciti oko 130 VA. Na izvornom linku se
gadjaju sa snagom od 350W u sto sumnjam. i zica kojom je motan trafo ne obezbjedjuje tu snagu (5A) a zica
0,6 mm, na ovoj frekvenciji zadovoljava skin efekat ali je gustina struje preko 17A/mm kvadratnom sto je malo
previse. Zato sam mu i preporucivao duplu zicu za motanje. Sprava moze pogoniti 2xLM3886 ali ne pri
punom gasu. Za ovu operaciju (premotavanje) puno je teze rastaviti ATX trafo nego premotati ga.
Trazeni broj namotaja bez problema staje u raspolozivi prostor, u sto cemo se uvjeriti kada @Miodrag-ba
postavi sliku trafoa i cijele sprave. "Ostajte mi u zdravlju i veselju" kako je jedan nas stari radio novinar
odjavljivao svoju emisiju. pOz

---

E narode pa moze se promeniti frekvencija na koju vam odgovara promenom RC clana na pinovima 2 i 3 i 4 na i.c.-u
,mozes smanjiti r na 22k ali nemoj ici ispod 10k.

---

Pozdravljam cijelu ekipu: tesla017, emiSAr i aca.jevtic94, svi smo tu. Ovako.
Po izvornoj šemi sve funkcioniše kako je tamo napisano, praktično provjereno.
Vodilja projekta je čini mi se +-35V 350W. Šema i sve komponente koliko sam
ja shvatio mogu to da isporuče, jedino je trafo sumnjiva karika.

Trafo koji sam ja koristio onako gotov iz PC napajanja sa kojim sam dobio 2x26v
sam i premotao po uputstvima iz izvorne šeme i dobio sam željenih 2x35v. Trafo je:
EI-33ASG (To piše na njemu, valjda mu je to neka oznaka). Visok je 30mm, širok 34,
a debljina 12mm. Rasturio sam nekoliko napajanja da vidim šta sve od trafoa ima u
njima: EI 28E; malecni u ZITO napajanja, EI-33ASG,EI-33C-1,EI-33N svi isti dao sam
mu dimenzije najčešće ima njih, recimo u CODEGEN napajanju, EI-40C nešto je širi, oko
5mm od ovih sa oznakama 33 i SPI-804-2007-35,visok je 40mm širok 35mm. On je najveći.
Cijela gomila.

Šta je u ovoj kariki loše da može dati samo 130W kako reče emiSAr, može li se dobiti tih
350W i sa kojim trafoom. Ima prostora kako reče emiSAr i za bifilarno motanje i sa raznim
debljinama žice, kao i da se napon podigne i na više od 2x35v

Pitanje:
1. Može li i na koji način neki od trafoa iz PC napajanja dati tih 350W?
2. Ako ne iz PC napajanja, koji trafo to može i može li se uopšte dobiti tih 350W sa ovom šemom?



_{[Ovu poruku je menjao Miodrag-ba dana 14.05.2012. u 19:41 GMT+1]}

Pa to je bar lako ako primetis da nema snage povecaj f.

---

Pre neko vreme sam rekao da cu da napravim ovo cudo ali nisam uspeo nadam se da cu uskoro biti u mogucnost naci vremena, ali pratim temu e sada zanima me kako da izracunam snagu SMPS-a. emiSAr je rekao da ide do nekih 130W ja bi hteo da napravim oko 350-400W pa moze i vise e sada me interesira do kojoj f da podignem za da dobijem tu snagu za sto mi e potrebna formula za proracun, u planu sam da napravim Borin Legend i interesuje me dali ce moci da napaja ovaj SMPS Legend u stereo izvedbi

Pozz

Pozdrav ekipi. Snaga trafoa prvenstveno zavisi od velicine i materijala jezgra. Porastom frekvencije @aca.jeftic94
rece da raste i snaga, da za dato jezgro i ako se trafo posebno proracuna. Porastom frekvencije usloznjava se i
motanje, skin efekat diktira maksimalnu debljinu zice kojom se mota, za jace struje treba vise zica paralelno motati,
odnosno napraviti neku vrstu VF pletenice. Z isto jezgro od topologije pretvaraca zavisi i maksimalna snaga
koja se moze prenijeti. Od vrste materijala jezgra zavisi frekvencija na kojoj trafo moze raditi i koliku indukciju
moze podnijeti. Prilozit cu jedan link, tutorijal za proracun feritnih trafoa za pretvarace:
http://www.bcae1.com/trnsfrmr.htm
i jos prilazem jednu tabelu sa jezgrima pa nadam se da ce te se snaci, za sada samo za jezgro ETD 34
sto je @Miodrag-ba motao, kad iskopiram ostala jezgra prilozim ovdje.
Evo i tabele sa najcesce koristenim jezgrima.-

<sub>[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 14.05.2012. u 23:07 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 14.05.2012. u 23:09 GMT+1]</sub>

---

E ovo sada mi se razjasnilo :)
e sada me jos interesuje kako da odredim otpornik koji je pre fet-a na datoj semi je 15R ali ja planiram da koristin irfp450 ili irfp460, kako da odredim otpornik Rg u datasheetu sam nasao da za zadadeni fet irg4bc30k otpornik koji treba da stoji pred gejta je 23R

Pozdarv ekipi

@taso_tas0

Evo malo cu pomoci.
Nisam dugo pratio ovu temu, ali po poslednjim porukama vidim da je u opticaju IR2153 ili IR2155, samooscilujuci MOSFET driver, MOSFET-i IRFP450 ili IRFP460, i jezgro iz PC napajanja.

Prvo da odgovorim na pitanje oko gate otpornika: Njegova vrednost zavisi od Qg (total gate charge) i radne frekvencije.
Za IRFP450 ili IRFP460 (koji imaju poprilican Qg) stavi direktno ka gate 27 ohma, a paralelno tom otporniku R-D clan, serijski spojenu diodu UF4007 i 15 ohma, tako da dioda ima smer provodjenja KA PINU driver kola IR2153(5). Tako napravi na oba MOSFET-a.
Na taj nacin ces obezbediti dovoljan death-time, da ne moras da se plasis uzduznog provodjenja polumosta cak ni na 100KHz sa doticnim MOSFET-ima. Dobices malo manji napon na izlazu (za oko 5%), ali ces imati bezbedan rad.

Posto PC napajanja u vecini slucajeva rade na oko 100KHz, jezgro iz njih zadovoljava za te ucestanosti. Snaga koju to jezgro moze preneti je ona koja pise na kutiji PC napajanja (osim na kineskim nove proizvodnje, gde od onog sto pise treba uzeti za ozbiljno 2/3 napisane vrednosti). Ta deklarisana snaga jezgra vazi iskljucivo za uslove FORSIRANOG HLADJENJA, a ako nema ventilatora racunajte opet 2/3 od deklarisane snage. Snaga koju mozete dobiti iz nekog jezgra zavisi od poprecnog preseka srednjeg stuba i najvise temperature trafoa (uglavnom je vise ogranicena temperaturom zice 130-tak^C max, nego dozvoljenom temperaturom jezgra, koja je tipicno oko 200^C).

Broj navoja primara zavisi od napona na njemu, frekvencije, magnetne indukcije, i preseka srednjeg stuba.
Posto ste napravili polumost sa ispravljenih 230VAC, dobicete oko 320VDC za napajanje polumosta. Velicina napona koju dobija primarni namotaj je Vdd/2, odnosno 160V. Dozvoljena magnetna indukcija tih jezgara je B=0,1T@100KHz, B=0,2T@50KHz i 0,35T@25KHz. Posto je u pitanju push-pull nacin rada dB je dvostruka vrednost od navedenih (npr B=0,1T@100KHz, posto se polaritet magnecenja simetricno menja sledi B=+-0,1T odnosno dB=0,2T).

Preporucujem B=0,05T odnosno dB=0,1T@100KHz zbog manjeg zagrevanja jezgra.

Evo zakonitosti oko toga:
--------------------------------------------------------------------
Odnosi izmedju: B, f, N, U, Ae

dB[T]= U[V]e6 / K x f[Hz] x N x Ae[mm-kvad]

N = Ue6 / K x f x dB x Ae

K=4 za pravougaoni talasni oblik
K=4,4 za sinusni

Napomena: dB je promena magn. indukcije za jedan polaritet magnetizacije.
Kod obracuna snage za push-pull uzeti 2B kao dB.
N je broj navoja, Ae je poprecni presek srednjeg stuba.
Radi sigurnosti izracunat broj navoja uvecati za 10%
-------------------------------------------------------------------------

Kada se obracuna primar, sasvim je jednostavno doci do broja navoja u sekundaru, prenosni odnos je kao kod obicnog transformatora. Npr. ako nam treba +-16V na sekundarima, prenosni odnos ce nam biti 10:1 tj. posto imamo +-160v na primaru, trebace nam 10 puta manje navoja na sekundaru, talasni oblik je pravuogaoni pa je dovoljno dobar tako jednostavan racun.

Kod polumosta, struja primara je oko 2,2 puta veca od struje koju polumost uzima iz napajanja (iz Elko). Dakle ako ocekujemo snagu od npr. 300W sledi 300W/320V=0,94A*2,2=2,06A. Kod ovakvih pretvaraca ide se sa gustinom struje cak
i do 7A/mm^2 ili vise, sa obavezom da zica bude H ili F klase izolacije, tj. za temperature od 180^C.

Za audio pojacavace obicno nije pozeljno forsirano hladjenje zbog buke koju pravi ventilator, pa cemo onda pribeci sledecem nacinu za povecanje snage: Upotrebicemo 2 ISTA komada jezgra iz PC napajanja, namotati na svako po polovinu broja navoja i za primare i za sekundare, sekundare motati bifilarno i obeleziti pocetke svih namotaja, podrazumeva se isti smer motanja svih. Primare vezati serijski, polovine sekundara takodje. Tako dva jezgra bez problema koristimo kao jedan transformator. To je povoljnija opcija za home-made nego medjusobno lepljenje dva jezgra, zbog toga sto se dobija puno vise prostora za namotaje. Snaga koju moze preneti feritni transformator takodje veoma zavisi od kolicine bakra. To se u literaturi obicno zove fCu i najcesce se uzima kao ostvarljivo fCu=0,4 , sto znaci da zbog izolacija mozemo od ukupnog prostora za motanje bakrom popuniti oko 40%.

Znacajno bolja popuna bakrom se postize kada transformator namotamo bakarnom folijom. Tako se moze dobiti fCu>0,6 i znacajno povecati snaga trafoa.
Apsolutno najvecu snagu mogu preneti jezgra ETD tipa (spolja pravougaono a srednji stub okrugao) i to zbog najbolje popune BAKROM !
ETD jezgra se mogu naruciti u: ITC-Svilajnac, Retam-Cacak, Comet-Beograd. Obicno ih nemaju na lageru pa se mora malo sacekati...

Evo spiska snaga koju mogu preneti neka ETD jezgra kod push-pull pogona koji koristite (navescu vrednosti za 100KHz i prirodno hladjenje), materijali jezgra su N87 (Epcos-TDK) ili K2008(Kaschke), dozvoljena upotreba do 500KHz:

ETD34, kalkulacijom 680W, realno oko 400W, pri gustini struje u zici od 4,5A/mm^2.

ETD39, kalkulacijom 1032W, realno oko 600W, pri gustini struje u zici od 3,9A/mm^2.

ETD49, kalkulacijom 2673W, realno oko 1500W, pri gustini struje u zici od 4A/mm^2.

ETD59, kalkulacijom 6759W, realno oko 3900W, pri gustini struje u zici od 4,4A/mm^2.

Vazi sa vertikalan polozaj jezgra, gde nisu ostale visoke komponente natrpane oko njega, gde je omoguceno prirodno opstrujavanje vazduha oko njega. To su realne mogucnosti tih jezgara, pri 100Khz i bez forsiranog hladjenja. Ako je materijal jezgra N27 ili K2004, dobicete polovinu od navedenih snaga, sa N67 ili K2006 oko 2/3.

Frekvencija od 100KHz za IR2153(5) se dobija sa Rt=7,5Kohm, Ct=1nF.

(Dozvoljena minimalna vrednost Rt je cak svega 500 ohma sa CT=1nF, tako da ne vazi ne secam se cija primedba iz nekog od prethodnih postova, da se ne ide ispod 10K)

Srazmerno snazi, mora biti i vece akumulaciono torusno jezgro na sekundaru, neki ga zovu i filtersko jezgro posto takodje ima i tu ulogu. Najjednostavnije cemo ga povecati tako sto cemo namotati polovinu broja navoja koji smo prethodno imali, kroz dva torusa tako sto cemo ih zalepiti medjusobno radi lakseg motanja. Na taj nacin se snaga akumulacionog jezgra udvostrucuje, ako treba trostruka snaga 1/3 broja navoja kroz tri jezgra.... Kako znati koji broj navoja treba? Bez ikakvog zamaranja racunima, izbrojte koliko navoja ima zica za +5V na PC napajanju, izracunajte koliko je to navoja po voltu pa namotajte za vas zeljeni napon sa istim koeficijentom. Tako cete odrzati dB u istim granicama u kojima je jezgro i radilo.

Pozdrav

Pozdrav @macolakg, upravo si me pretekao. Jezgra koja se najcesce nalaze za ovu upotrebu su iz starih ATX
ili cak AT napajanja koja su radila na 25 odnosno 40 kHz.
Na ATX napajanjima navedena snaga je dobijena sabiranjem svih mogucih snaga pa najvjerovatnija
moguca iskoristiva snaga lezi u posljednjem redu natpisne tabele gdje je obicno navedeno istovremeno
opterecenje +5V i +12V linije koje je nesto vece od polovine nazivne snage, recimo 2/3 iste.

Za @Miodrag-ba, puno iskoristenje bi dobio motanjem sekundara duplom zicom ( 2 x veca struja) sto moze
stati na jezgro.

Ostalo sto htjedoh reci vec napisa @macolakg.

pOz

---

Ovo je primjer kako se na nekom forumu može dosta naučiti. Zahvaljujem svim učesnicim na savjetima.
macolakg je lijepo pojasnio dosta toga tako da ćemo mi amateri barem imati predstavu o čemu se ovdje
radi i kako funkcioniše prekidačko napajanje.

emiSAr na kraju vrati priču na ATX napajanja i na njihove trafoe. Već radim na drugom trafou sa duplom žicom
pa ćemo imati i to na raspolaganju.

Dobro je ići u teorijsku raspravu, ali ja bi se okupio oko postojeće šeme. Koliko sam shvatio za dobijanje
2/3 snage ATX napajanja nije potrebno mijenjti frekvenciju sklopa, ali sekundar na trafou iz tog napajanja
se mora motati sa duplom žicom. Jeli ovo OK.

E sad za macolukg. Pomenuli ste mijenjanje frekvencije na IR promjenom otpornika i kondenzatora.
Dodajte kompletne predloge šta i kako da postojeću šemu unaprijedimo, da zadržimo trafo od
ATX napajanja i da dobojemo makar 2/3 snage koju PC napajanje daje. Ja ću sve predloge
sprovoditi u djelo i radiću SMPS sa izmjenama koje vi predlažete, ali molim Vas budite konkretni jer
nekada mi amateri najbolje ne shvatamo šta nam stručnjaci savjetuju.

Macola,nadimak vam uopste ne stoji! Mozda likom podsjecate na Batu Zivoinovica ili karakterom na njegovu ulogu u seriji "Bolji zivot" ali vasim znanjem i umijecem da ga prenesete vise bi vam stajao nadimak Baltazar,Proka-pronalazac i slicni. Macola mu dodje bas nekako ... tvrdo! :) Kompletna tema me bas zesce zagrijala da se bolje uputim u tematiku pa i da sam poradim na nekom primjerku. Razlog je naravno ekonomski,u startu je (bar mi se cini) jeftinija izvedba od klasicnog transformatora a i ne treba toliko elektrolita u ispravljacu iza greca. Sve zvuci odlicno oko smps u odnosu na trafo,a ima li mana osim vece sanse da zbog mnogo veceg broja dijelova nesto krene kako ne treba?

---

Evo jedan kratak tekst o frekvenciji ATX napajanja koje je @tesla017 na jednom drugom mjestu napisao:

"Na 5toj nozici TL494 ima jedan kondenzator obelezen sa " C* " a to je bash iz tog razloga shto je objasnio LAF a to je radna frekvencija transformatora i to za 2,2nF osciluje na 25KHz, 1.5nF na 40KHZ i 1nF na 50KHz. Ja sam kod mene stavio 1.5nF i probao sa par transformatora i svi su radili moze i da se vidi na atx-u kad se skida trafo ukoliko je izveden sa tl 494 koj kond ima i time ce se znati tacno za koju frek je predvidjen i ako nishta drugo kad se vec sve skida sa atx-a mozete slobodno i ovaj kond da skinete i stavite na C* zajedno sa trafoom i eventualno TL-om radice 100%

Sad sam pogledao par plocha atx-a svuda je uglavnom ili 1n ili 1,5n "

Ovo se odnosi na napajanja koja koriste TL494 ili KA7500 kolo ili IRM03 koji su pin kompatibilni. Za druga kola
treba u DS od kola provjeriti koji elementi odredjuju frekvenciju i na kojoj frekvenciji trafo radi: U ovoj konfiguraciji,
kada je napajanje bez kontrole, koristi se samooscilujuci IR2153(5) broj navojaka se malo razlikuje (dobija se vise
V/navojku nego u ATX kontrolisanim napajanjima, ali u ATX-u je struja u jednoj zici, zbog nacina ispravljanja
d u p l o manja od napisane na plocici, pa o tome treba voditi racuna. O skin efektu pogledati na linku u
jednom od predhodnih postova gdje ima i kalkulator koja frekvencija koliko prodire u provodnik, pa je precnik
provodnika kojim se mota duplo veci od dobijene vrijednosti kalkulatorom. Ostalo o proracunu ovakvih (ATX)
trafoa koji rade u pus-pul topologiji (polumost mijenja smjer struje kroz primar i promjena indukcije je 2x polazna)
napisa @macolakg, na cemu mu se iskreno zahvaljujem. O izboru poluprovodnika za polumost po pitanju
napona i struje drugom prilikom. pOz

---

Transformatori iz ATX-a mogu raditi na 100KHz po cenu nesto vece temperature jezgra, ali zato sa ozbiljnom snagom. Svakako da je skin efekat sve izrazenji sa prirastom frekvencije. Na primer, ja to resavam tako sto primar motam snopom upredenih lakiranih zica debljine 0,1mm (broj zavisi od zeljene snage), a sekundare motam bakarnom folijom 0,1mm.

Napisao sam u onom prethodnom postu mere za 100KHz: RT=7K5, Ct=1nF, takodje i mere primenjene na gejtove MOSFET-a, a i o primeni dva trafoa iz ATX. Napisao sam i za izlazni filterski torus....

Napisao sam i oko struja primara, sto vazi i za poluprovodnike u polumostu bas za konkretan slucaj primene IR2153(5) gde je PWM oko 45%. Svakako da poluprovodnike treba bar trostruko predimenzionisati (sto se struje tice), jer naprava sa IR2153(5) nema nikakav soft start.

Samo polako i pazljivo procitati sta sam pisao...

Pozdrav

@macolakg UCC25600 sto smo planirali SMPS za AMP je na putu (stize za desetak dana) ... Jel imas neke favorite za VN fetove, tj jel treba od toga nesto da nabavaljam ili imas na lageru neke za probu?

I da ovo sam hteo da pitam (nevezano za SMPS), da li je bolje da se koriste schottky diode u grecovom spoju (primarni deo SMPS, i sekudarni deo za klasicni ispravljac) obzirom da imaju manji prag provodjenja? Manje ce da se greju sigurno nego obicne diode/grec a da li se sa tim mozda jos nesto dobija (ili gubi ili je besmisleno)?

---

Trudim se da pisem sto je moguce vise "prezvakano", najjednostavnije, primenljivo za amatersku upotrebu, sa ekstremno jednostavnim obrascima za proracun.

Verujte mi, SMPS proracuni mogu biti izuzetno kompleksni, tako da nemam ideju sta bi se jos moglo pojednostaviti...

Jednostavno, SMPS napajanja su VEOMA kompleksna oblast, i izvesno znanje je neophodno, takodje i iskustvo jer se i pored vrlo kompleksnih proracuna prilicno parametara dobija empirijski i iterativno. Morate napraviti koji komad i tako steci izvesna iskustva....

Mozete pefektno ispostovati semu konstrukcije, a da vam se sve pretvori u dim zbog nepravilnog rutovanja veza itd....
Pisao sam vec podosta o tome.

Napravio sam ih ko zna koliko. Obicno su bili za razlicite primene pa sam svaki pojedinacno proracunavao. I pored strahovitog iskustva u toj oblasti, ponekad moram da izvrsim naknadne korekcije.

Ne bih mogao da vam ponudim razradjen konkretan komad sa pripadajucom PCB i okolnim komponentama, dok ne napravim jedan konkretan komad za tu namenu i dodatno ga iskorigujem za najbolji KKD i najmanje smetnje koje generise...
Za takav potez bas i nemam vremena jer sam besprekidno po nekim terenima.

Prateci moje postove iz raznih tema, a uglavnom se zakacim za zahtevnije teme, mozete pazljivim i visestukim citanjem bez problema naci sustinu pravaca u kojima treba delovati radi poboljsanja sklopova.

Kineska narodna poslovica: "Ako gladnom coveku poklonis upecanu ribu, nahranices ga tog dana. Ako ga naucis da peca, nahranices ga dozivotno!"

Kako da strpam 30+ godina intezivnog rada na samo nekoliko desetina strana kucanog teksta? To je jednostavno nemoguce...

Pozdrav svima

@mikikg

Super za UCC25600. Napravicemo jedan konkretan LLC ZVS za audio, pa ga izloziti na forumu :-). Pogledacu za MOSFET-e, pa cu ti javiti.

Sotki diode (osim Sic, silicijum-karbid sotki dioda) se uglavnom primenjuju do 200V zapornog napona (tesko je napraviti vise zbog tanke barijere). Imaju veoma malo recovery vreme i to im daje neke prednosti u SMPS aplikacijama. Zbog tanke barijere imaju poveliki parazitni kapacitet pa izazivaju prigusene oscilacije na visim ucestanostima od osnovnog PWM, sto ponekad moze biti mana jer zahteva povelike supresione (snubber) elemente. Najcesca oblast primene je ispravljanje manjih napona kod SMPS i to do 20-tak V. U poslednjih par decenija ih potiskuju aktivni sinhroni ispravljaci sa MOSFET-ima, zbog boljeg KKD (kada cena aplikacije nije odlucujuci faktor).
Kod vecih napona i kod vecih struja su tu nezamenljive Si ultrafast diode.

Sic diode su poseban slucaj sotki dioda. Izumitelj je Dr. Ilija Zverev, inzenjer Siemensa. Imaju NEMERLJIVO recovery vreme, pozitivan temp. koeficijent (zbog cega se izvrsno paraleluju, poput mosfeta). Prave se sa zapornim naponima od 3000V+, ali imaju poprilicnu forward otpornost, sto ih opredeljuje za visokonaponske i srednjestrujne aplikacije. (i jezivo su skupe :-)
Najcesca primena im je u PFC i slicnim Boost konvertorima, gde zbog nepostojanja recovery struja omogucuju izuzetno visok KKD (cak i 98%).

Svakako da se "normalne" sotki diode mogu upotrebiti kao obican ispravljac, ali tu imaju prednosti samo kod struja koje dostizu oko polovinu njihove deklarisane struje i za AC napone manje od 30V.
Zbog polozenijeg nagiba forward karakteristike, pri maksimalnoj deklarisanoj struji, pad napona na sotki diodama se izjednacuje sa obicnim Si diodama.

Pozdrav