Paradoks kontrakcije

Re: Paradoks kontrakcije 06.04.2012. u 17:50 · pre 177 meseci #21

Da direktno odgovorim na ove dve poruke:

http://www.elitesecurity.org/p3033410
http://www.elitesecurity.org/p3085939

Za bilo koje t' i v se mogu izabrati vrednosti t, t₀, t₁, t₂ i l₀ na tačno jedan način tako da važe napisane jednakosti.

E, sad, zašto baš da se t deli sa 2? Da si na oba mesta zamenio 2 sa bilo kojom drugom pozitivnom konstantom, opet bi dobio isti zaključak. Slično za sve ostale izraze. t₁ i t₂ nisi morao da množiš nisakakvim korenjem. Mogao si da pomnožiš bilo kojim konstantama čiji je proizvod jednak jedinici. Na primer, 7 i 1/7.

Recimo,

$ct'=\frac{ct_0}{\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}}=\frac{ct}{\pi}\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}=77ct_1=ct_2/77=c\sqrt{t_1\cdot t_2}=c\sqrt{\frac{t\cdot t_0}{\pi}}=\frac{l_0}{\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}}$

I šta sad s tim?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Re: Paradoks kontrakcije 06.04.2012. u 19:23 · pre 177 meseci #22

Citat:

Onaj ko može da nalupava oznake bez fizičkog značenja ne treba da posećuje forum za fiziku

Da u pravu si, naročito to važi za frustrirane tipove koji u svom neznanju pišu ovakve gluposti:

Citat:

Brzina svetlosti u staklu se računa kao talasna dužina puta frekvencija, tj. 212,000,000 m/s. Onda ima indeks prelamanja 212/300=0.707.

Ipak, sumnjam da bi te neko oborio na ispitu zbog toga. Znaš, bilo bi ono sažaljujuće "evo ti 6 samo da te ne gledam više".

Mada, nikako mi nije jasno šta me stalno prizivaš? Mene više zanima zahebancija na socijalnim mrežama a manje pseudo naučne rasprave kakve se inače vode na forumima otvorenog tipa. Ti izgleda patiš od nekog oblika psihoze ili već čega? Trebalo bi da porazgovaraš sa nekim psihijatrom jer ja se u to ne razumem.

Re: Paradoks kontrakcije 06.04.2012. u 19:33 · pre 177 meseci #23

Citat: Nedeljko

Dakle, materijalna tačka putuje ravnomerno pravolinoijski od tačke P do tačke B brzinom v i za to joj treba vreme t. Jedino tako mogu fizički da protumačim PB=vt.

Vidiš kako umiješ i možeš shvatiti napisano (ako hoćeš).
Međutim, odmah nakon toga "karikiraš" isti takav zapis: PC = ct , i podatak 0 < v < c, n = c/v , n > 1 .
Naravno, "karikatura" je i pitanje "a što baš sa c".
Kada ti se nešto nacrta, zapiše jasnim zapisom, uz tvoj nivo obrazovanja je za očekivati da to i razumiješ i da ispravno shvataš i tumačiš.
Samo ako nešto ne razumiješ - pitaj - pojasnit će ti se. Na "karikiranja" ne želim ni odgovarati ni razgovarati. Sem toga kada sam ti prvi put pomenuo "Nedeljkovo vrijeme" dao sam ti i link na tekst gdje su veličine i objašnjene i pojašnjene.
Isto tako u mom prethodnom postu pominju se mala - b i velika - a poluosa elipse i žižni poluparametar p. Tekst ne pišem za neupućene, već za one koji znaju šta je šta. Tu ti piše p = vt_v = b²/a , i nemoj , opet, reći da ne razumiješ šta je šta!
I vidi sad, pitanje po pitanje - odosmo od teme i sadržaja ( u oblast o kojoj ne želim pisati u ovoj temi).
Zato molim moderatora da pobriše sve postove - počev od tvog prvog javljanja u ovoj temi pa zaključno sa ovim postom (da očiste temu i vrate joj normalan tok), a tebe da banuju - obavezno!

Za diskusiju-Lorenc.gif3.51k

Re: Paradoks kontrakcije 06.04.2012. u 22:24 · pre 177 meseci #24

Ovde sam ti dao konkretan odgovor, pa ga malo razmotri.

Moderatore možeš da moliš do sutra, jer za toliko imaju tri čiste da im je jasno ko su zagađivači ovog foruma.

AB=CD=ct=EF=vt'!

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Re: Paradoks kontrakcije 06.04.2012. u 23:07 · pre 177 meseci #25

Ne reče mi Sprečo šta nije tačno ovde:

$ct'=\frac{ct_0}{\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}}=\frac{ct}{\pi}\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}=77ct_1=ct_2/77=c\sqrt{t_1\cdot t_2}=c\sqrt{\frac{t\cdot t_0}{\pi}}=\frac{l_0}{\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}}$

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Re: Paradoks kontrakcije 07.04.2012. u 06:06 · pre 177 meseci #26

"Uljezi" u toj jednakosti su 3.) , 4.) , 5.) i 7.) izraz (koje si ti ubacio). Oni neće dadi vrijednost "Ajnštajnove dužine" - ct' određenu (uslovljenu) veličinom: $t'=\frac{t_0}{\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}}$ , za koju je važeća i sljedeća jednakost: $(ct')^{2}-(vt')^{^{2}}=l_0^{2}$ . Posljednja jednakost navedena ti je u svim udžbenicima o STR uz "okomito" postavljenu "izmjerenu dužinu" - l₀ = ct₀.

Za detaljniji opis pronađi ovdje sliku 4.) - formula 3.)!

. Slika opisuje veličine PO = P'O' = l₀ = ct₀, PP' = vt', PO' = ct' . Na ovoj slici crtane su dužine u omjeru n = c/v = 4/3 ( "vakuum" - "voda")!

Hajde da iskoristim priliku pa da prokomentarišem i ovaj tvoj dio "karikiranog pitanja":

Citat:

E, sad, zašto baš da se t deli sa 2?

Proračun razlike optičkih puteva svjetlosti u Michelson-Morly-jevom eksperimentu između "paralelnog" kretanja svjetlosti i interferometra datog ovom formulom: $ct=\frac{2l_0}{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}$ , i "okomitog" kretanja svjetlosti i interferometra datog ovom formulom: $2ct'=\frac{2l_0}{\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}}$ , rađen je jer su dužine vezane za "dvostruku vrijednost izmjerene dužine" 2l₀ = 2ct₀,
a ja sam navedene vremenske intervale vezao (iskazao) pomoću l₀ = ct₀, dakle za polovinu tih dužina ct/2 , vt/2 i ct' , vt'. To sam ti objašnjavao i crtao još prije sedam godina!
Ako ti smeta ta polovina, evo ti i bez "dijelenja sa 2":
$2ct_0=2ct'\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}=ct(1-\frac{v^{2}}{c^{2}})$
To što "genijalni" Albert Einstein ovu dužinu 2ct' naziva "dužinom u kretanju" viđenu iz ..u odnosu na...", pa mu treba malo ovo vrijeme t₀ korigovati "relativističkim faktorom" (produžiti, dilatirati) da bi dobio t', a kako mu dužina ispada opet kraća od ct onda će i nju malo korigovati istim "relativističkim faktorom" (skratiti, kontrahirati) i tako nadoći na željenu dužinu 2ct' (koju je uvijek moguće i eksperimentalno pokazati, dokazati, provjeriti):
$\frac{2ct_0}{\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}}=2ct'=ct\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}$

I dalje stoji molba moderatoru: Pobrisati sve postove u ovoj temi počev od prvog posta Nedeljka Stefanovića pa do kraja!
Otključati temu o "beta faktoru" (prije toga "banirati" i Nicholasa Metropolisa): v/c = vt/ct = vt'/ct' = 1/n , itd!

vakum voda.gif2.21k

Re: Paradoks kontrakcije 07.04.2012. u 11:24 · pre 177 meseci #27

Čekaj, ti svo vreme zapravi pišeš o Majklson-Morlijevom eksperimentu? Zašto to odmah nisi rekao?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Re: Paradoks kontrakcije 07.04.2012. u 14:19 · pre 177 meseci #28

Sve što pišem imaš na bilo kojoj elipsi

(za bilo kakve veličine poluosa: PC = a = ct = x , i PB = b = vt = a/n , n = c/v), tako da se ne može reći da pišem "samo o MM eksperimentu, već i o svim mogućim primjerima "inercijalnih" i jednakopromjenljivih kretanja, i još mnooogo više od toga.
E, pa vidi ovako, na svakoj elipsi, u MM eksperimentu, kao i kod Lorentzovih "boost" transformacija koordinata - prisutna je i veličina - "Nedeljkovo vrijeme" - t_v = vt/c! Ta veličina prisutna je i kod jednakopromjenljivih kretanja sa konstantnom akceleracijom, i to za svako moguće 0 < v < c!!! (tj za brzine c i v bilo kolikih intenziteta).
Tu veličinu imaš i u ovom algebarskom zapisu: $2l_0=ct(1-\frac{v^{2}}{c^{2}})$ , ovaj algebarski zapis imaš i na ovoj nacrtanoj (i na bilo kojoj drugoj) elipsi! Neće ti otpast ruka ako izvršiš malo množenja i dijelenja u navedenoj jednakosti!

, p = PA

parametar elipse p.gif2.91k vt podijeljeno sa c.gif1.06k

Re: Paradoks kontrakcije 07.04.2012. u 14:59 · pre 177 meseci #29

Ta elipsa nema nikakve veze sa Lorencovim transformacijama. Lorencove transformacije su transformacije između dva prostorvremenska koordinatna sistema. Ja ovde nigde ne vidim dva sistema.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Re: Paradoks kontrakcije 07.04.2012. u 15:08 · pre 177 meseci #30

Vidiš li ovdje dva inercijalna sistema referencije:

, PP' = vt , PC = ct . Mnogo toga ti "ne vidiš"!

c-2 - C.jpg14.52k Ajnštajnov cretež - 2.JPG10.64k

Re: Paradoks kontrakcije 07.04.2012. u 20:54 · pre 177 meseci #31

Opet ne znam u koju sliku da gledam, levu ili desnu. Na levoj nije jasno šta se kreće u odnosu na šta po kom zakonu, a na desnoj nema nigde tačaka P, P' i C. Takođe, ni na jednoj ne vidim elipsu.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Re: Paradoks kontrakcije 08.04.2012. u 04:34 · pre 177 meseci #32

Tako se vratismo na početak svih početaka – na početnu tačku P.

U tački P „pukla petarda“. Sad bi trebalo da ti ispišem i opišem sve početne i polazne pojmove – i tako u nedogled! Poučen prethodnim iskustvima (lično, a prateći te i u drugim razgovorima) najkorisnije je da – „pukne tikva“ (za naš razgovor) i da stavim TAČKU.

K-1.jpg10.31k

Re: Paradoks kontrakcije 08.04.2012. u 09:32 · pre 177 meseci #33

OK, u nekoj tački je pukla petarda ili tikva u nekom trenutku, što i dalje nema nikakve veze ni sa jednom fizičkom teorijom, a kamoli kontrakcijom dužina. Posle se čudiš što ti kažu da ti je sve pogrešno. Pogrešan je pre svega pristup da govoriš "o svemu" a u stvari o ničemu.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Re: Paradoks kontrakcije 08.04.2012. u 18:40 · pre 177 meseci #34

Citat:

Tema zaključana dok ne pogledam šta ste se sve nalupali.

Ajnštajnov voz u osam slika i STR
Michelson-Morly-jev eksperiment je baza za prvi Ajnštajnov članak o STR "O elektrodinamici tijela u kretanju".
Razmotrimo "ulazne podatke" i polazne postavke pod nazivom:

1.) Ajnštajnov voz - početni uslovi

Ajnštajnov voz sa dva vagona kreće se po inerciji brzinom v u vakuumu. Pogledajmo Ajnštajnov crtež 1. na strani 29. njegove knjige "Moja teorija":

Dužinu AB označit ću sa 2l₀ . "Posmatrač" u središnjoj tački S voza , AS = SB = l₀ šalje "svjetlosni signal" brzinom c u svim pravcima i smjerovima. Neka se u tačkama A = A' i B = B' nalaze ogledala od kojih se taj svjetlosni signal odbija i vraća "posmatraču" i posmatrajmo zbivanja po pravcu kretanja voza u osam slika.

Slika prva (početak posmatranja):

,

Za "izmjerenu dužinu" koristit ću konkretnu zadanu vrijednost iz jednog od udžbeničkih tekstova o STR.
Kako su slike crtane za n = c/v = 5/3 to ću koristiti i odgovarajuće skalarne vrijednosti brzina c i v.
Imate li prijeloga, šta je još potrebno dodati u tekst i posebno naglasiti za razmatranje "polaznih uslova"?
----

Šta sve možeš zaključiti iz ovakve (proste) informacije:

, koja je vezana i primjenjiva je na sadržaje navedene u svim prethodnim postovima?

,

$t'=\frac{t-\frac{v}{c^{2}}x}{\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}}=\frac{t-t_v}{\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}}=\frac{2t_2}{\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}}$ , $ct'=\frac{ct-\frac{v}{c}x}{\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}}=\frac{ct-ct_v}{\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}}=\frac{2ct_2}{\sqrt{1-\frac{v^{2}}{c^{2}}}}$

Re: Paradoks kontrakcije 08.04.2012. u 19:46 · pre 177 meseci #35

U primeru tog voza imamo dva sistema. S u kome šine miruju i S' u kome vagon miruje. Pretpostavimo da je koordinatni početak sistema S tačka P na šini, a sistema S' podnožje P' jednog od točkova vagona (naravno, ta tačka nije stalno ista tačka točka, jer se točak okreće), kao i da u trenutku kada je podnožje P' u tački P štoperica putnika i štoperica železničara pored pruge pokazuju nulu. Isto tako, pretpostavimo da se sve tri koordinatne ose sistema S i S' u tom trenutku poklapaju i da se voz kreće u pravcu i smeru x ose brzinom v. Sistemi S i S' su vezani jednačinama

$x=\frac{x'+vt'}{\sqrt{1-v^2/c^2}}$ , $y=y'$ , $z=z'$ i $t=\frac{t'+x'v/c^2}{\sqrt{1-v^2/c^2}}$

ili ekvivalentno

$x'=\frac{x-vt}{\sqrt{1-v^2/c^2}}$ , $y'=y$ , $z'=z$ i $t'=\frac{t-xv/c^2}{\sqrt{1-v^2/c^2}}$ .

Ako u trenutku $t'=0$ u tački $x'=y'=z'$ upali sijalica koja emituje fotone u pravcu x-ose u oba smera. U trenutku $t'=\tau'$ fotoni stiižu do ogledala kojima u sistemu S' odgovaraju prostorvremenske koordinate $O_1'(-c\tau',0,0,\tau')$ i $O_2'(c\tau',0,0,\tau')$ . Tim događajima odgovaraju u sistemu S prostorvremenske koordinate $O_1(\frac{v\tau'-c\tau'}{\sqrt{1-v^2/c^2}},0,0,\frac{\tau'-v\tau'/c}{\sqrt{1-v^2/c^2}})$ i $O_2(\frac{v\tau'+c\tau'}{\sqrt{1-v^2/c^2}},0,0,\frac{\tau'+v\tau'/c}{\sqrt{1-v^2/c^2}})$ . Potom se oni odbijaju i vraćaju natrag u sijalicu, čemu u sistemu S' odgovaraju prostorvremenske koordinate $O'(0,0,0,2\tau')$ , a u sistemu S' prostorvremenske koordinate $O(\frac{2v\tau'}{\sqrt{1-v^2/c^2}},0,0,\frac{2\tau'}{\sqrt{1-v^2/c^2}})$ .

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Re: Paradoks kontrakcije 08.04.2012. u 21:20 · pre 177 meseci #36

Ovdje imate kompletan udžbenik (i klasika i relativistika).

Re: Paradoks kontrakcije 08.04.2012. u 21:58 · pre 177 meseci #37

Hvala Sprečo na linku na kome se nalazi udžbenik standardnog modela.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Re: Paradoks kontrakcije 13.04.2012. u 20:06 · pre 177 meseci #38

Samo čupate neko korenje, a nigde ne pokazujete odakle vam to korenje.

Re: Paradoks kontrakcije 13.04.2012. u 20:43 · pre 177 meseci #39

Iz Lorencovih transformacija.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Re: Paradoks kontrakcije 14.04.2012. u 10:56 · pre 177 meseci #40

I neodržive pretpostavke.

Forum kao aplikacija na telefonu

Srodne teme