Inicijativa za implemetaciju sistema otvorenog koda i standarda u javnom sektoru
Želeo bih da se na ovom mestu otvori konverzacija o mogućnostima prihvatanja filozofije otvorenog koda u Srbiji. Pokušaću da predstavim svoje vidjenje, a naravno cilj je da ljudi kojima je IT profesija ili jednostavno koj su korisnici tih tehnologija izlože svoje mišljenje. Bilo bi od izuzetne koristi da forumaši koji žive u zemljama u kojima je otvoreni kod zaživeo u javnom sektoru daju svoje impresije. Na koji način je vodjena kampanja, kako su se izborili sa interesnim grupama koje zastupaju drugu stranu, na koji način su zaposlenici u državnim preduzećima bili motivisani, kako i koliko je trajala ta akcija, uostalom svako iskustvo je od velikog značaja.
Koliko ja znam u Srbiji dominira komercijalni softver, od platformi operativnih sistema, preko softvera za kancelarijsko poslovanje do programa za knjigovodstvo. Dakle, tačka od koje se kreće je izuzetno nepovoljna. Pitanje je da li se prešao kritični prag koji onemogućava promenu korisničke paradigme. Činjenica da korišćenje računara u ovom trenutku obuhvata rešenja bazirana na Microsoft platformi. Takodje, ogromna većina kurseva osposobljava radni kadar da koristi Microsoft-ove kancelarijske alate. Nije mi ovde namera da negativno konotiram Microsoft, već jedino da opišem trenutno stanje.
Takodje, ne bih želeo da u ovom postu objašnjavam ekonomske ili političke razloge zbog kojih bi otvoreni kod bio bolje rešenje. Mislim da bi osnovni ugao posmatranja trebalo okrenuti ka budućnosti. Ova država mora otvoriti prostor za poslove koji se temelje na znanju. Kakvo je tenutno stanje. IT poslovi se baziraju na podešavanju, parametrizaciji ili jednostnom upravljanju netransparentnih softvera. Administratori ne poznaju kompletno operativni sistem, jer im to nije omogućeno, programeri više slažu gotove komponente nego što se udubljuju u svoj posao. Naravno, fakulteti znajući ovu tendenciju, sve manje usmeravaju fokus ka osnovama i razumevanju principa. Država sa kadrom koji ti fakulteti kreiraju i ne može da pokrene ambicioznije projekte. Gubi se osnovna nit inžinjeringa, a to je sposobnost kreiranja, inovacije i usmerenosti na ideju.
Hajde da ovde prikažemo jednu projekciju. Recimo, javni sektor se bazira na rešenjima otvorenog koda. Ljudi koji rade na tim sistemima poznaju strukturu i način funkcioisanja softvera i hardvera, i iz tog razloga razmišljaju dok obavljaju posao. Intelektualni napor rezultira težnjom ka jednostavnijim rešenjima problema. Ta težnja stvara inovativne ideje, koje se zbog mogućnosti njihovih kreatora mogu pretvoriti u stvaran rezultat. Država ostvaruje velike uštede, a ove ideje se mogu implementirati i kroz izvoznu strategiju. Srbija se ipak bavi proizvodnjom.
Uostalom, kakva je budućnost uz sadašnji pristup. Školuje se preveliki broj informatičara. Rešenja se dobavljaju iz uvoza. IT inžinjere relativno jednostano mogu zameniti zanimanja koja predstavljaju neku vrstu naprednog operatera. Zavisnost Srbije postaje potpuna. Šteta ogromna. Celokupna skala IT zanimanja puni biroe rada. Informatičari poseduju znanja koja nikome nisu potrebna.
Zbog svega ovoga, mislim da je pitanje prepuštanja drugima da se bave ovim pitanjima veliki luksuz, i da će najverovatnije jedino izuzetno sposobni, ili izuzetno sećni moći da se bave ovim poslom, i to naravno izvan Srbije.
Pa, dragi forumaši, izvolite (samo ne pišite da je nemoguće)
[Ovu poruku je menjao djkekovic dana 02.10.2011. u 13:22 GMT+1]
 |  |
 |
