Citat:
Verovatno ste primetili da ni zemljotres ni cunami nisu ostavili trag na onome čemu je posvećena najveća pažnja prilikom projektovanja i što je verovatno deo koji je izvor najvećeg straha: containment vessel. Imam utisak da bi “kotlić” izdržao i Ivanov zemljotres (samo bi skliznuo kao kamičak niz procepe i bućnuo u magmu) i talase od možda i svih 100m. Ipak, ta bojazan da bi nešto spolja moglo da ugrozi strukturni integritet reaktora je preuveličana u odnosu na mnogo veću opasnost koja se već više nego jednom ostvarila – da najkritičniji sistem od svih, hlađenje, prestane da radi.
Ovo niko, ni na koji način ne osporava. Međutim, hlađenje je predviđeno da se obavlja u RPV (reactor pressure vessel).
Najpre, [B]nbšen je integritet jezgra, šipke od cirkonijuma (u kojima se nalazi gorivo) su se otopile 30-75% u reaktorima 1-3 (izvor JAIF). Samim time
voda koja ulazi u RPV da hladi — izlazi visokoozračena.
Dalje, u JAIF tabeli se vidi da je
narušena struktura RPV-a, i da “curi” kod otvora za regularnu pumpu za vodu. Šta misliš, zbog čega od 11. marta do sada u reaktorima 1-3
ni jedan jedini dan RPV nije napunjen vodom da prekrije gorive šipke, kako bi trebalo, već one štrče izvan vode, 2m, 1,7m i 1,5m redosledno?
RPV curi ili jezgro ima previše visoku temperaturu i sva voda koja uđe brzo se pretvori u paru. Ta para mora da se ispusti, ili se ispušta sama od sebe — kroz RPV pukotinu ili ventiliranjem. U svakom sluačaju, zbog (delimično) otopljenih jezgara izlazi sadržaj koji nikako ne bi smeo.
Ako se jezgro otopi i dostigne kritičnu temperaturu, oko 3.000 C, može da “progori kotlić”, iliti lonac pod pritiskom (RPV). Ovo se možda desilo, NRC (amričko regulatorno telo za nuklearnu energiju smatra da jeste). Tada jezgro, kao magma, u (polu)tečnom stanju probija “ekpres lonac” napravljen od debelog čelika i upada u komoru reaktora (containment vessel) koja je debela, od čelika i betona, dizajnirana da se hermetički zatvori i zadrži jezgro neograničeno dugo. Teorijski.
JAIF za ove komore navodi da se naprsle i cure, video si izveštaj!
Moje pitanje:
kako da se jezgro hladi kada upadne u komoru reaktora? Tu nema pumpi za dovod/odvod vode, niti sme i može da se priđe blizu (baš kao što ne može da se priđe bazenima sa iskorićenim gorivom, gde je 200 mSv/h na ivici bazena). Ostaje černobiljski metod, pesak i borna kiselina.
Dakle, hlađenje po svaku cenu — da. Kako hladiti ako postoje naprsline koje ne mogu “u hodu” da se saniraju? Što je, istina, već učinjeno posebnim gelom kada je radioaktivna voda nenamerno dospela u okean.
Za kraj, savetnik Tepka, bivši direktor koji se penzionisao 2002. zbog afere sa zataškavanjem incidenta, i inženjer u Fukušimi od 1970. kada je prvi reaktor instaliran i dugogodišnji radnik Fukušime — kaže da betoniranje, černobiljski scenario — neće biti primenjen. “Ne želimo da ostavljamo radioaktivne spomenike”, rekao je juče, i dodao da će posle 10 godina, kada se razvije posebna oprema, nuklearno gorivo iz reaktora 1-4 biti ispražnjeno. Onda će uslediti period od 20-30 godina za demontiranje ova četiri reaktora.
Re: Fokušima i bezbednost nuklearnih elektrana
Re: Fokušima i bezbednost nuklearnih elektrana
Re: Fokušima i bezbednost nuklearnih elektrana
Re: Fokušima i bezbednost nuklearnih elektrana
Re: Fokušima i bezbednost nuklearnih elektrana
Rusija: Japanci preteruju
