Zanima me vaše mišlejnje o sljedećoj literaturi koja mi je preporučena s faxa : Markle - mat. analiza, zatim preporučujete li Boris Apsen - Repetitorij više matematike!! Ako imate još kakvu knjigu za prepourčiti ovdje, postajte pls, i pošto sad ulazimo u materiju diferencijalnog računa poželjno bi bilo da je preporuku iz mat. analize (al i ne mora;))! Hvala!
p.s. Na prošlom sajmu zraknuo sam u knjigu "Teorija Haosa:Bog se ne kocka" ali nisam uspio upamtit autora! Pa ako neko zna o čemu je riječ nek posta ima autora (i knjige)?!
Milan Merkle piše odlične knjige. Imam tri njegove knjige:
1. Verovatnoća i statistika (pisana zajedno sa prof. Petrom Vasićem),
2. Matematička analiza - teorija,
3. Matematička analiza - zadaci.
Apsena dugo nisam imao u rukama. Sestra je radila po njemu u gimnaziji (matematički smer). Koliko pamtim knjige su mu dobre.
Tu je još i Kurepa i njegovi udžbenici koji su isto tako dobri.
Moja preporuka je definitivno Merkle.
"Verovatno da preko nje mnoge sile kontrolišu mnogo šta..." - GANDOR
"Kada bi ljudski mozak bio tako jednostavan da bismo mogli da ga shvatimo, onda bismo mi bili toliko glupi da ga ipak ne bismo mogli shvatiti."
Autor STEWART, Ian
Naslov Kocka li se Bog? : nova matematika kaosa / Ian Stewart ; [prevoditeljica Vjera Lopac]. -
Impresum Zagreb : Jesenski i Turk, 2003. -
Nakladnička cjelina (Biblioteka 42)
Napomena Prijevod djela: Does God play dice?
UDK 510:53
ISBN 953-222-117-4
Druze Boris Apsen je autor nekih knjiga iz matematike koje svako ko iole nesto zna o matematici i zeli drugima da
objasnjava mora imati. To su REPETITORIJ ELEMENTARNE MATEMATIKE 1,2 i 3 kao i
REPETITORIJ VISE MATEMATIKE 1 i 2. Knjige su tako citko napisane , da imate osecaj kao kada citate lektiru za osnovnu skolu. Na zalost ja te knjige ne posedujem ali ih svakom preporucujem.
Nemam ja šta da ih volim ili ne volim. One nisu upotrebljive nizakakvu ozbiljnu primenu (inženjere), već možda kao uspavanka, što neko reče lektira za osnovnu školu. Više sam puta obrazložio zašto su Apsenove knjige, ne samo loše, nego i opasne, a sada ću još da dodam da stvaraju lažan osećaj ljudima da su nešto razumeli iako najelementarniji zadaci koji proveravaju najosnovnije razumevanje pokazuju suprotno.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Apsenov Repetitorij više matematike ima 3 knjige i 3 zbirke zadataka. Imam samo treću zbirku.
Kao zbirku zadataka obavezno imati Uščumlić-Miličić I i II. Imam obe.
Izgleda mi dobro i komplet od Belajčića. Imam samo deo Diferencijalne jednačine.
Za ekstremno bavljenje matematikom preporučujem sve zbirke od Mitrinovića.
Pa dobro Nedeljko sta bi ti preporucio od literature za ucenje matematike od nivoa srednje skole do nivoa
dipl.ing neke tehnicke struke?
Posebno stavljam naglasak na visu matematiku (izvodi, integrali, f-cije, diferencijalne........
pozzzz.....
Cabo:
Nedeljko ih ne voli ali sam ja zažalio što Apsenove knjige nisam ranije kupio, jer veoma sistematično objašnjava integrale.
Apsolutno je nebitno koliko Nedeljko voli te knjige, već je pitanje šta se iz njih može naučiti. Ja se Nedeljku divim na strpljenju koje ima, da svaki put kad neko pomene Apsenove knjige on ima živaca da iznova i iznova objašnjava ljudima da se toga okanu. Takav trud je unapred osuđen na propast, jer Apsenove knjige imaju tu osobinu da su ljudi posle njihovog čitanja uvereni kako su sve lepo naučili, kako sve shvataju, kako boljih knjiga od Apsenovih nema, i nemoguće ih je ubediti u suprotno.
No, evo, pošto je danas opet počela priča o kvalitetu ovih knjiga, odlučio sam da pokušam plastičnim primerima objasniti u čemu je problem s njima.
Dakle, Cabo, krenimo od ove tvoje poruke:
Citat:
Cabo:
@OP: Znaš li ti uopšte šta znači argument? To je ugao koji kompleksni vektor zaklapa sa realnom osom u kompleksnom koordinatnom sistemu.
Prvi put čujem za računanje argumenta preko arkus tangensa.
Ljudi su ti u nastavku teme objasnili kakve veze ima arkus tangens sa argumentom kompleksnog broja, na šta si odgovorio:
Citat:
Cabo:
Jednostavno ne znam za taj način računanja argumenta, ne dovodim ga u pitanje. To sam i rekao — prvi put čujem za tako nešto.
Dobro, nekako stvarno nisi nikada, tokom studiranja, video takvo računanje argumenta. No, i onome ko nikada nije video dotičnu formulu, ukoliko je stvarno razumeo pojam kompleksnog broja, njegovog argumenta, i arkus tangensa — ne treba više od dva sekunda da zamisli sliku tačke u kompleksnoj ravni i vidi šta je tu arkus tangens čega. Kako to nisi sam shvatio? Tako što si navikao da učiš samo jureći gotove formule, šablone i sl., nemajući nikakvo razumevanje. Upravo tako su i Apsenove knjige koncipirane (a obaška to što sadrže obilje grešaka, tj. vrlo često izostavljanje uslova koje je on verovatno smatrao nebitnima).
Pogledajmo još jedan primer:
Citat:
Cabo:
LOL osnova brojevnog sistema mora biti prirodan broj.
Pa onda, nakon što te je drugi forumaš najnormalnije upitao u čemu je, po tvom mišljenju, problem, ti odgovaraš:
Stvarno, u čemu je problem? Problem je u tome što ti uopšte nemaš sagledanu suštinu definicije brojne osnove; da imaš, odmah bi uočio da sama definicija savršeno funkcioniše i ako se za osnovu uzme broj koji nije prirodan.
Osim toga, tvoj stil pisanja gornjih poruka jasno potvrđuje ono što sam pomenuo u prvom pasusu: „sledbenik Apsena“ prosto ne uzima u obzir mogućnost da se nešto može sračunati i na drugi način, različit od šablona koje je on nabiflao — ili čak da je, ma ni slučajno, taj šablon pogrešan. Ti ovde čak ismevaš ostale forumaše („Znaš li ti uopšte šta znači argument?“, „LOL“, „Hahahahahh... “, „/facepalm“) — a ne razmišljaš da najpre potražiš problem kod sebe.
Štaviše, u stavovima ideš toliko daleko da tvrdiš kako su uslovi koje Apsen (generalno) elegantno ignoriše ionako „glupost“, i planiraš i sam da ih totalno izbaciš čim dobiješ papir na kom piše da si kompetentan za držanje nastave u školi. Kada ti ljudi koji su u životu videli malo više matematike od tebe kažu da s diplomom tvog smera taman možeš da se zaposliš u školi i ništa više od toga — dakle, da ne poseduješ nikakvo dublje razumevanje materije, i da zato za mnoge uslove koje Apsen i ti (kao njegov sledbenik) smatrate nebitnim glupostima prosto nisi u stanju da uvidiš koliko su oni suštinski bitni — ti im se izruguješ i nazivaš ih ljubomornim što nisu i oni završili tvoj smer! Zato sam na početku rekao da je sledbenicima Apsena nemoguće objasniti da Apsen nije bog, i zato i ne znam što sam uopšte utrošio vreme na pisanje svega ovoga, ali neka stoji. Ah, da, u ovom poslednjem pasusu pričao sam o ovim tvojim porukama:
Citat:
Cabo: DODATAK: A kad ja budem profesor matematike (a biću, utata utata, ne možeš mi ništa! ) sigurno neću smarati decu raznim glupostima. Časna pionirska!
I za kraj, pazi, ja moram priznati da o tebi generalno nemam naročito loše mišljenje. Dobar deo tvojih poruka pokazuje da ti jesi prilično zainteresovan za materiju i da imaš volju za učenjem. I dakle, ako neko ko jeste zainteresovan i voljan da uči pravi ovakve gafove nakon Apsena — šta tek onda reći, koliko će Apsen pomoći a koliko odmoći nekome kome je stalo jedino da uz što manje truda nauči to što treba da se nauči.
Meni je malo i žao što sam morao tebe da uzmem za primer i ovako te „isprozivam“. No, Nedeljkovo (višegodišnje) objašnjavanje zašto Apsen ne valja putem hipotetičkih primera („Apsenovci ne umeju da reše ovaj integral“, „Apsenovci ne znaju ovo/ono“...) nije dalo rezultata, pa ja, evo, navodim nekoliko primera iz prakse — i to, eto, kažem, od nekoga kome, i pored svega ovog gore, ne manjka interesovanje i volja za učenjem. A osim toga, jedan si od glavnim propagatora Apsena ovde, pa nije loše videti kako to izgleda baš u tvojoj praksi.
Kada sam bio u srednjoj školi, voleo sam Apsena, jer sam tu mogao da pročitam nešto što nisam učio u školi na meni "razumljiv" način (moram da stavim znake navoda jer Apsen stvara lažan utisak da je čitalac nešto razumeo i upravo je to ono što je opasno). Međutim, nije problem kada se Apsen čita samo iz zabave ili hobija, već kada se shvati ozbiljno. Tek onda počinjem da imam nešto protiv. Dotle je sve u redu, ali je problem što je to nekako neminovna faza nakon njegovog iščitavanja. Dok se posmatra kao igračka, nema veze, ali zasnovati ispravnost mosta ili automobila na igrački je vrlo opasno.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Za smer matematika/informatika na PMF-u:
- za položiti ispit, Apsenove knjige ---> NE,
- za naučiti matematiku, Apsenove knjige ----> NE na kvadrat.
Za nematematičke smerove na PMF-u i sve tahničke fakultete:
- za položiti ispit, Apsenove knjige ---> DA na kvadrat,
- za naučiti matematiku, Apsenove knjige ---> NE.
Iz Apsena se ne može naučiti suština i to je negativnost.
Iz Apsena se može naučiti tehnologija izrade zatadataka, to jest rutina.
Ta rutina je dobro sistematizovana: tip1, tip2....
U predgovoru III knjige, koju imam, piše da je namenjena radnicima koji studiraju i ne stižu da idu na predavanja.
Sve je to bez neke velike teoretske potkovanosti.
Pošto se na 99% tehničkih fakulteta matematika polaže na rutinu, time su te knjige kod studenata
tehničkih fakulteta stekle ogromnu popularnost, da ne kažem kult.
Retko (1%) na tehničkim fakultetima padaju zadaci koje je Nedeljko postavljao i iz kojih se vidi razumevanje ili nerazumevanje.
Kako ne padaju na kolokvijumuma i pismenom delu, nema ih čak ni na usmenom ispitu.
To je negativnost načina ispitivanja.
Kada bi se promenio način ispitivanja, one bi taj kult izgubile.
miki069: Za nematematičke smerove na PMF-u i sve tahničke fakultete:
- za položiti ispit, Apsenove knjige ---> DA na kvadrat,
- za naučiti matematiku, Apsenove knjige ---> NE.
Iz Apsena se ne može naučiti suština i to je negativnost.
Prvi problem je u tome što ćeš teško nekoga ubediti da Apsena primenjuje na taj način - položi po Apsenu, ali nauči po nečemu drugom. Drugi problem je što se često na tim fakultetima na pismenom daju zadaci koji ne zahtevaju razumevanje gradiva, pa polože i oni koji ne razumeju. Kada bi se davali odgovarajući zadaci, ne teški, ali koji zahtevaju razumevanje gradiva, apsenovci bi padali ko zrele kruške, pa bi otpala i ta svrha tih knjiga. No, to nije problem Apsena, već pogrešnog izbora zadataka za ispit.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Pa dobro Nedeljko sta bi ti preporucio od literature za ucenje matematike od nivoa srednje skole do nivoa
dipl.ing neke tehnicke struke?
Posebno stavljam naglasak na visu matematiku (izvodi, integrali, f-cije, diferencijalne........
pozzzz.....
i još jedno dodatno pitanje: skoro sam odlučio da ponovo pređem matematiku iz srednje škole, pa kasnije i matematičku analizu i sve što mi još bude interesantno. volio bih je konačno naučiti kako treba :) međutim nemam baš vremena za prerađivanje zadataka. skoncentrisao sam se na razumijevanje teorije. zanima me šta mislite o takvom pristupu? pogrešan, potpuno pogrešan, dobar..:)
Pa sve zavisi od cilja t.j. od onoga sta zelis da postignes.
Npr. citanjem knjiga o tome kako funkcionise gitara, od cega se sastoji, kako se prenosi zvuk vibriranjem zica itd. steci ces uvid u to kako sve to funkcionise ali ako ne uzmes gitaru u ruke nikad neces nauciti da sviras niti potpuno razumeti procitanu teoriju.
u pravu si. inače, ne planiram se baviti isključivo matematikom. nisam siguran ni da li sam dovoljan kapacitet za nešto takvo. htio sam preraditi pomenute teme, da bi lakše mogao savladati neke stvari iz fizike, elektrotehnike, itd. a jedan od razloga je i taj da trebam izabrati temu za diplomski rad (elektrotehnika-smjer informacione tehnologije). kako nisam znao šta bih uzeo, a da mi to ujedno pomogne da se na neki način usmjerim prema nekoj određenijoj oblasti (sve više mi se čini da me web programiranje i slične stvari uopšte ne interesuju), pomišljao sam na svašta. u jednom momentu poželio sam zapeti i izraditi teslin transformator :), ali iz određenih razloga, na koje nisam mogao uticati, ta ideja nije realizovana. u poslednje vrijeme sam pročitao na par mjesta ponešto o alanu turingu i samoorganizaciji, fraktalima, stohastičkim neuronskim mrežama i slično, pa sam pomislio da bi bilo interesantno uhvatiti se u koštac sa takvim stvarima. naravno, svjestan sam da bih trebao dosta zapeti, ali vrijeme je i za takve podvige :) međutim, slučajno naletim na neku temu baš na ovom forumu gdje se raspravljalo o neuronskim mrežama. dosta ljudi je konstatovalo da je to zastario i prevaziđen koncept koji nema neku praktičnu primjenu. iskoristio bih ovo da pitam vas šta mislite o tome i možete li me uputiti na neke resurse vezane za gore pomenute oblasti? i uopšte vaše mišljenje o temama koje sam spomenuo.
svako dobro
među ponuđenim temama našao sam nešto u vezi sa gore navedenim:
Tema 2: Rutiranje vozila simulacijom prirodnih procesa
Obrazloženje:
Problem trgovačkog putnika i njegove ekstenzije. Rješenje korištenjem neuronskih mreža - samoorganizujuće mreže i mreže sa propagacijom unapred. Rješenje korištenjem genetičkih algoritama – genetičko sektorisanje i genetičko klasterovanje. Analiza performansi i poređenje.
Tema 7: Optimizacija zasnovana na inteligenciji roja
Obrazloženje:
Obraditi koncepte na kojima se zasniva rješavanje optimizacionih zadataka koristeći principe inteligencije roja (Swarm intelligence principle). Opisati osnovni algoritam optimizacije PSO (Particle swarm optimization) i izbor njegovih parametara. Primijeniti PSO na problem obučavanja neuronske nerekurzivne (feedforward) mreže. Izvršiti poredbenu analizu PSO algoritma sa algoritmom propagacije greške unazad (Backpropagation).
ako je neko upućen u ove teme, volio bih da mi malo obrazloži koje su razlike između navedenih postupaka (neuronske mreže i genetički algoritmi, i algoritmi zasnovani na inteligenciji roja).
Literatura - vaše mišljenje?!
ali sam ja zažalio što Apsenove knjige nisam ranije kupio, jer veoma sistematično objašnjava integrale.
