Da li osecate bilo kakvu moralnu obavezu da ostanete da radite u Srbiji nakon zavrsetka skolovanja?

sta reci a ne zaplakati...ni gluplje nacije, ni manjeg obrazovanja a vece zelje da se unisti i ovo malo sto je ostalo...jbt ili su neki ljudi iskompleksirani sto nisu zavrsili fax ili ne vide vise od pljeka doo aka chist racuhn duga ljubav.

zasto niko ne razmislja o srbiji kao centru (da ne kazem tu ogavnu rech, lideru:) znanja u regionu. neka bude besplatno skolovanje za sve, neka se uposle profesori, a da u srbiju dolaze ljudi da studiraju. za pochetak region, crna gora, cro, slo, bih...pa svi ti studenti su money income, ne zive od vazduha, placaju stanarine, struju, gsp...al' valjda lakse ljudi da okrive nekog drugog, krivi im fakultetu za lose stanje u drzavi...to je ona prica sa radojem domanovicem, mrtvo mroe, chim jedan digne glavu iz zabokrecine ostali ga poklope....di' su nasi novci, pokrase nas faxovi...strahota jbt....

Izvoljski:da ne komplikujemo jednostavnu stvar.

Ako Srbija iskolje vise lekara nego sto treba oni su visak. E sad ti ljudi koji su visak imaju nekoliko izbora:

1) da sede na birou citav zivot
2) da odu u inostranstvo da probaju da nadju posao
3) da se prekvalifikuju.

Sta god da urade ostaje pitanje za Srbiju zasto ih je skolovala kad joj ne trebaju. Resenja su sledeca:

1) nastaviti po starom
2) upisivati samo koliko treba
...

bucho90: Svi pričate o nekom kreditu. I ajde ja na primer uzmem kredit, i završim fakultet. Onda krenem da tražim posao i pošto je ovo zemlja Srbija naravno ne mogu da ga nadjem.

Onda mi neko preko grane ponudi posao a ja ne mogu da odem zato što državi nisam platio kredit, i šta se onda dešava ???

Kada država bude mogla da ponudi posao svakome čim završi fakultet onda će ta opcija i biti moguća, ali do tada suvišno je pričati o tome :)

žutokljunac:Tako bi Biro rada slao svoje trebovanje fakultetima koliko im ljudi treba određenog profila. Vrlo jednostavna stvar koja bi rešila mnoge probleme. Npr. treba nam 70 lekara, 700 inženjera elektrotehnike, 200 građevinskih inženjera, 40 pravnika, 200 ekonomista.

Po grubim procenama, Evropa i Amerika danas školuju oko 170.000 inženjera godišnje. Na drugom kraju sveta, Indija i Kina izbacuju oko milion inženjera. Taj rezervoar je nepresušan, a kvalitet univerziteta sve viši. Zapad je ovaj problem dugo zanemarivao, jer je bio u stanju da potrebnu radnu snagu obezbedi uvozeći je. Trendovi se menjaju – Azija je sve moćnija i sve bolje plaća svoje stručnjake. Indijski inženjer više nema potrebu da napušta svoj kulturni krug, kida ili slabi porodične veze, da bi negde na Zapadu bio građanin drugog reda i onda kada je prvoklasan.

Sve dok se samo proizvodnja selila na Istok, Zapad je bio opušten – veliki profiti imaju osobinu da deluju kao sedativ. Opuštenost je dodatno pojačavana verovanjem da Zapad kontroliše tehnologiju. U tom kontekstu nije bitno gde se nešto proizvodi, već gde se ideje kreiraju i razvijaju. Sve dok su razvojni i istraživački centri na Zapadu, opasnosti nema. A onda je došao šok.

Obrazovani, vredni i daroviti azijski inženjeri i naučnici su učili veoma brzo i usvajali nove tehnologije. Danas ih osvajaju. Jaz još uvek postoji, ali ubrzano nestaje. Zapad je nesvesno pomogao stvaranje konkurencije sa kojom se sve teže nosi. Zapuštena obrazovna politika nije najjači razlog erozije zapadne konkurentnosti, ali jeste jedan od snažnih faktora. Ova politika se ne može promeniti preko noći, ona zahteva vreme, a u globalizovanom svetu vremena je sve manje.

.
.
.
Kakvu god reformu obrazovanja Srbija bude vršila, u njenom centru bi morale biti matematika, fundamentalne nauke i inženjerstvo. Samo tako će se kreirati kvalitetna i elastična radna snaga, sposobna da pokrije široku lepezu poslova – od onih u industriji, do onih u finansijama. Ta vrsta reformi je kompleksna, traži vreme, a rezultate daje sporo. Njene rezultate, međutim, investitori najbrže uočavaju.

stil: Pa to ja svo vreme i govorim. Za uspešnu ekonomiju potrebna su dva uslova : dobro obrazovanje i privreda u kojoj će se ono što si naučio primeniti. Mi prvi i osnovni uslov imamo -kvalitetno visoko obrazovanje . Potreban je još onaj drugi uslov koju ti pominješ. Međutim nije rešenje da se odreknemo onog prvog i osnovnog uslova, ako i to ugasimo e tek onda smo propali.

Naime, napisao sam da je velika greška države što ne postoji koordinacija između fakulteta i Biroa za zapošljavanje. Tako bi Biro rada slao svoje trebovanje fakultetima koliko im ljudi treba određenog profila. Vrlo jednostavna stvar koja bi rešila mnoge probleme. Npr. treba nam 70 lekara, 700 inženjera elektrotehnike, 200 građevinskih inženjera, 40 pravnika, 200 ekonomista. Naravno, fakultetima ne pada na pamet da pristanu na ovo jer bi mnogi profesori smanjili obim fonda časova, a mnogi fakulteti ostali bez sredstava.
Šta će državi svake godine 1000 novih pravnika, 1000 novih ekonomista...