Hehe...
Ja sam možda svojom "širinim" u pisanju a skučenošću u znanju, malo zbunio ljude
Prvo da iskomentarišem simetrični napon... U praktičnoj elektronici, čini mi se, simetričnim naponom se naziva napon sa ispravljača, kao onaj potreban za napajanje kola 741, odnosno imamo sekudar sa izvodom tečno po sredini (recimo početak pa 50 namotaja pa izvod pa još 50 namotaja, pa kraj sekundara). Ako je sekundar motan za 24V jednosmernog napona, onda nakon ispravljanja imamo jednosmerni napon od 2x12V, odnosno +12 pa nulu pa -12V.
Znači između +12 i -12 imamo 24V, a između +12 i nule, kao i nule i -12 imamo 12V.
To ne treba mešati sa ovom ovde simetrijom...jer, opet nisam siguran ali mislim da se u praktičnoj elektronici, naponi oscilatora uvek uzimaju kao simetrični, odnosno sa jednakim trajanjem pozitivne i negativne poluperiode, sa jednakim vrednostima pozitivne i negativne poluperiode, i slično... iako je to samo idealan slučaj... jer uvek postoje razni harmnici, nestabilnosti i druge stvari koje "kvare" ove idealne naponske oblike... Ispravite me ako sam pogrešio...
Dado, ovako... ja tek odprilike znam kako radi fluo cev... pa je bolje da sam proveriš... ali zaključujem... recimo, ako je napon kao na mojoj slici 1.a, dakle jednosmeran pulsirajući... primar, a time i sekundar, a sa njima i fluo cev, ne dobija neprekidno napajanje, već samo dok traju impulsi... (kvadrat iznad "t" ose) odnosno poluperiode (samo pozitivne jer jednosmerni promenjivi/pulsirajući napon nema negativnu poluperiodu a pulsirajuće označava diskontinualnost, dakle napon ne traje svo vreme, već ga ima samo u impulsima određene dužine/vremena, kao kad u jednakim intervalima (npr interval od jedne sekunde) pališ i gasiš svetlo u sobi pomoću prekidača na zidu)... Za vreme praznine između impulsa (kvadrata), nema napajanja i tada je lampa/fluo cev ugašena... Pošto se to odvija jako brzo... prema tvojoj šemi od 20-30.000Hz (uzmimi da je f=20.000Hz), to znači da je dužina periode pulsirajućeg napona (jedna pozitivna poluperioda/kvadrat iznad "t" ose plus jedna ravnina/praznina između impulsa/kvadrata) T=1/f=1/20000=5*10
-5s (0,00005 sekundi). Što znači da je širina (ili trajanje) jednog kvadrata (poluperiode) upola manja, tj T/2=5*10
-5/2=2,5*10
-5. Dakle, ako ti je frekvencija pulsirajućeg napona 20.000Hz=20kHz, onda period traje 5*10
-5, a poluperioda 2,5*10
-5, odnosno 2,5*10
-5 sekundi imaš napon na sekundaru i 2,5*10
-5 sekundi nemaš napon na sekudaru, i tako u krug... Znači tebi sijalica ne svetli konstantno već treperi... ali, ljudsko oko je sporo, pa ne može da vidi ni treperenje od 50Hz a kamoli od 20.000Hz, pa nama, ljudima, za osvetljenje to nije bitno... Ali bitno je onim super kamerama za usporene snimke... koje prave na hiljade i desetine huljada snimaka u sekundi... jer bi one mogle da "uhvate" ovo treperenje od 50Hz kao od šale, a zavisno od brzine kamere (tj toga koliko snimaka napravi u sekundi) možda uhvati i treperenje od 20.000Hz...
Šta znači frekvencija od recimo jednog herca 1Hz, to znači perioda od T=1/1=1s, jedne sekunde, a kako periodu čine dve identične poluperiode, jedna negativna i jedna pozitivna (inače ne bismo pričali o periodičnim strujama), znači da jedna poluperioda traje duplo manje od periode, dakle 0,5 sekundi. To dalje znači da se u vremenu od jedne sekunde javlja jedna pozitivna i jedna negativna poluperioda. Znači kada je frekvencija od jednog herca, i imamo napon kao na slici 1.a. imamo jedno uključenje fluo cevi u jednoj sekundi, a koje traje tačno pola sekunde, nakon koga sledi pola sekunde isključenja, pa ukrug.
Za f=2Hz imamo T=0,5s, što znači da u pola sekunde imamo jedno uključenje i jedno isključenje u trajanju od 0,25s, odnosno da u sekundi imamo dva naizmenična uključenja i isključenja, za f=3Hz, T=1/3=0,33, pa poluperioda traje 0,33/2=0.166s, a u jednoj sekundi imamo 3 naizmenična uključenja i isključenja (3 kvadrata i tri praznine između)... i tako dalje... Što za 20kHz znači da imamo 20.000 naizmeničnih uključenja i isključenja fluo cevi...
Još jednom, explicitnije: Ako ti je f oscilatora f=20kHz<=>20.000Hz, i napon oblika kao na mojoj slici 1.a. onda u jednoj sekundi imaš 20.000 uključenja i isključenje - treptaja lampe. Za naše oko to je potpuno nevažno.
Ali, ako kamera pravi 30.000 snimaka u sekundi (lupam), za nju je to itekako važno.. jer će snimajući posmatrani predmet, snimiti i treperenje tvoje lampe koja bi trebala da bude osvetljenje/rasveta pri snimanju.
Kod naizmeničnog napona, gde nema praznine između pozitivnih poluperioda, već ima identične negativene poluperiode, ako se na određeni način, elektronikom, napravi da se na primar trafoa dovede isti takav napon (sa obe poluperiode)... neće biti intervalnog isključenja napajanja sijalice, već će, umesto njega, struja samo intervalno, menjati smer, za vreme dok napon pada sa +Umax na 0, pa zatim sa -Umax na 0... što se, praktično, odvija trenutno, što je i logično iz posmatranja oblika... pulsnog i naizmeničnog napona, na slikama 1.a i 1.b
Moj predlog tebi je, da bi znali sa čime imaš posla, da pronađeš i postaviš, kakav je naponski oblik na izlazu Armstrongovog (odnosno ovog iz tvoje šeme) oscilatora... pa da vidimo sa čime imamo poslka...
Ja bih rado to uradio... ali trenutno me stisnule neke obaveze, što kod kuće što vezano za prekvalifikaciju (opet gomila knjiga kojima moram da posvetim vreme preko noći)...
Nadam se da sam makar uspeo da ti pokrenem neke ideje svojim pisanjem... i izvini što ne mogu bolje... ja sam samo amaterčina teška
Pozdrav svima
PS
Pogledaj šemu u prilogu... To je šema iz SAM-a, rađena je sa lončastim feritnim trafoom... koji je motan na identičan način kao i feritni Štap iz
šeme koju si ti radio (Dado)... To možeš iskoristiti...
[Ovu poruku je menjao Bou dana 20.09.2009. u 19:46 GMT+1]
Re: Neonka na 12V DC sa push-pull mosfetima
