Catia - razvijena duzina lima po srednjem radijusu Generative Sheetmetal Design

Što bi rekao Đura u Balkanskom Špijunu: ''Sad je meni jasno''.

Zbunilo me Saša jer je obrazac sa Wikipedije odgovarao slici iz udžbenika profesora Šljivića koju sam postavio a tu u tabeli vrijednosti K faktora nisu išle preko 0,5. Onda daješ formulu u kojoj faktor ide i do 1, pa sam malo dosađivao, da razjasnimo zašto.


Što se tiče određivanja dimenzija pripremka za obradu izvlačenjem: ako prilikom izvlačenja ne dolazi do promjene debljine lima onda se može računati sa jednakošću površine pripremka i izradka (hipoteza o nepromjenjivosti zapremine materijala se svodi na jednakost površine izratka i pripremka).

Za rotacione dijelove pripremak je u obliku kruga, a dijametar pripremka se računa D=1,13*sqrt(A)+x gdje je x eventualni dodatak za obrezivanje vijenca.
Površinu u Catia je lako odrediti, pa onda izračunati prečnik pripremka.

Potpis

Pogledaj gore drawing2 koji sam zakačio uz post, na njemu su igorovi razvijeni delovi u catia i moji u sw kao i peške izračunato ne slaže se na toj širini oko 1-1,5 mm

Sanibo, morace to sacekati do ponedeljka. A nisam bas siguran kako je izvodljivo postici 22.12 ili 19.25 ali probamo nest pa cemo da vidimo.
Kontam raditi nekakav dio sa vise linija savijanja da bi eventualna razlika bila veca. I uklopiti to sve sa "okruglim" kotama linijama savijanja a razvijenu duzinu na decimale . . . ali otom potom
Nije mi bas jasno da SW "grijesi" . . . Imas li gdje u SW da vidis koliki je (k) za lim 3 i r 3mm

Sanibo, očigledno je da CATIA daje najbliži rezultat onome što se može uraditi prema tablicama DIN6935.Ponavljam još jednom, nikad nisam imao problema sa razvijenim površinama od kada koristim CATIA-u (razlike su zanemarljive). Što se tiče ručnog i softverskog proračuna, možda je reč o zaokruženim vrednostima trig. funkcijama za uglove, pa se zato dobijaju različite vrednosti u krajnjem ishodu...

djadju: Pitao si za vrednost K faktora za r=3 i s=3, u CATIA sam dobio za te vrednosti K=0.325257499, a kad se to uveća 2x onda se dobije DIN K faktor K=~0.65 (K=0,65+1/2*log(r/s))

Potpis

Ako ne govorim, to ne znači da ne moraš da me slušaš

Ne očekujem da to bude toliko precizno jedino me zanima gde se izgubi tih 1 ili 2 mm, jer kažem da na moje izračunavanje niko se do sad nije žalio.

Bend allowance with a K-Factor is calculated as follows:

BA=P(R + KT) A/180

where:

BA = bend allowance

R = inside bend radius

K = K-Factor, which is t / T

T = material thickness

t = distance from inside face to neutral sheet

A = bend angle in degrees (the angle through which the material is bent)





To stoji u help-u SW-a i k faktor nije unapred izračunat po default-u stoji k=0,5 al ti možeš upisati vrednost koju hoćeš ustvari iz tablice kad izvadiš upišeš
imaju naravno preporuku evo original izvadjeno:

For soft brass and soft copper:
K = 0.35
For half-hard copper and brass, soft steel and aluminum:
K = 0.41
For bronze, hard copper, cold-rolled steel, and spring steel:
K = 0.45
For further information on sheet metal calculations for bending and unbending, please consult the following resources:
• Machinery's Handbook Twenty Fifth Edition, Industrial Press Inc., New York , 1996, pgs. 1246-1251.
• McGraw-Hill Machining and Metalworking Handbook, New York , 1994, pgs.1200-1204.

Ima još jedna začkoljica u vezi ovog DIN-a: za uglove savijanja veće od 165 stepeni po DIN-u, skraćenje se zanemaruje. Međutiim, u zavisnosti od konkretnog slučaja (više udaraca na presi) može doći do većeg odstupanja, jer to skraćenje ma koliko bilo postoji. Zato CATIA daje preciznije rezultate...Da budem do kraja korektan, ovo je otkrio jedan moj kolega sa posla :), mada tu nema šta da se otkriva, jer sve piše u standardu... Pojavila se nedoumica šta je tačno-ja sam tvrdio da CATIA daje tačne rezultate, a kolega da je DIN u pravu, pa smo zajednički ipak razjasnili o čemu je reč :)
Zar novije verzije SW-a nemaju automatsko izračunavanje faktora K?

Potpis

Ako ne govorim, to ne znači da ne moraš da me slušaš

SW to ne radi automatski!
A naprotiv, za uglove preko 165 stepeni, korekcioni faktor je + dakle ne oduzima se nego se dodaje na razvijenu dužinu.

Sanibo, pogledao sam tablice za skraćenje po DIN 6935 i tamo za ugao savijanja od 165 stepeni sve dobijene vrednosti su negativne.Ako napraviš neki L profil, sa kracim pod uglom od 170 stepeni, i ako uzmeš da računaš skraćenje (ručno) po formuli za skraćenje za uglove od (90-165) stepeni, dobićeš takođe negativnu vrednost. Ako misliš da je 170 stepeni mnogo veći od 165, da uzmemo ugao od 165.1 stepen, po kojoj logici bi sad trebalo da dođe do pruduženja? A možda ja ne umem da koristim digitron :)

Potpis

Ako ne govorim, to ne znači da ne moraš da me slušaš