Zorane,
nemam ja vise tako malo godina da bih uzivao u prepucavanjima,da je to bilo pre 20 godina mozda bi i proslo,
>>a što se raznoraznih prepucavanja ovog tipa koje sada upravo vodim sa tobom - uopšte nemam nameru da ih vodim ni sa kim tako da ću u buduće apsolutno ignorisati takve komentare<<
NI ja,,veruj mi,,
Nemam vise snage za mlacenje u prazno,
Tako da moj komentar nije bio u tom smeru niti bih voleo da se tako osecas posle citanja.
Mozda je malko obojen zezancijom,,,ali NIKAKO licnom pod**bancijom!
Veliki pozdrav !!!
Kontroler elektromotora za električni auto
Zaključano
Zakačeno
Citat:
Gate ima određeni naponski prag ispod kog nema značajne struje pri određenom nominalnom naponu, kod svakog tranzistora treba da se utvrdi merenjem da bi se dobio precizan podatak, datasheet daje samo okvirne podatke.
Što bi reklo moram za svaki tranzistor da tražim koji je napon početka otvaranja ili?
Citat:
ne znam kolika je nominalna struja za svaki IGBT ali ako pretpostavimo da se radi o 11A, otpor bi tada trabao da bude u granicama od 0.01809 oma do 0.01827 oma. R=U/I
Konkretno za BUP314 nominalno: struja 52A - na 25˙C / 33A - 90˙C (u impulsnom - 104A/25 i 66A/90˙C), napon 1200v
kod mene radni napon 100-130v(u zavisnosti od napunjenosti baterija i opterećenja) V-nom 120V, struju bi ograničio na 40A po komadu => R=U/I => R= 120/40=3 oma??? ili se uzimaju nominalne vrednosti R=1200/52=23oma?????? stvarno mi nije jasno, možda zato što sam skoro pa zaspao ili je ovo vezano za unutrašnji otpor tranzistora? Izvini ali stvarno ne razumem. ili, konačno sam shvatio da bi dobio pad napona na tranzistoru od 0,2v pru struji od 52A treba da imam otpor 0,0038462?? kako to da izvedem?
Citat:
Nije preveliki problem konačan napon već dinamika otvaranja tranzistora. Zbog nižeg praga neki se otvaraju pre, zbog tanjeg oksida neki gejtovi se sporije pune i prazne. Nije pogodno koristiti ULN kao gate driver, potrebno je sve gejtove puniti i prazniti istim gejt drajverom i otpornici služe za ujednačavanje. Potrebno je da gejt drajver bude dodatno snažniji i što brži da smanji gubitke prelaznog režima. ULN možda jeste dovoljno brz u reciomo pri punjenju gejtova ali ako se ovaj prazni preko 5K otpornika onda samo ovo može da bude dovoljno sporo da spali tranzistor dok prolazi kroz ovaj prelaz od provođenja ka neprovođenju.
Imam i drugu šemu za drajver sa 74ls244: sa izlaza 74.. preko otpornika 1k na gejt a na kolektoru otpor od 0,01om. Šta misliš? U tom slučaju bi morao da stavljam liskun ili traku između BUP-ova i hladnjaka? I trebao bi da ih zgusnem, zar ne?
joj, zaspao sam, al sačekaću odgovor ako si jos online.
Hvala
Citat:
Mozda je malko obojen zezancijom,,,ali NIKAKO licnom pod**bancijom!
Veliki pozdrav !!!
OK, nema ljutis, nisam svađalica ali ni zaludan,
ok pozdrav
Citat:
Što bi reklo moram za svaki tranzistor da tražim koji je napon početka otvaranja ili?
Bilo bi poželjno, bar da znaš koliko variraju i ako variraju više od 0.1V onda treba povećati otpornike na emiteru da pad napona bude veći da bi delovali kao negativna povratna sprega.
Citat:
konačno sam shvatio da bi dobio pad napona na tranzistoru od 0,2v pru struji od 52A treba da imam otpor 0,0038462?? kako to da izvedem?
Tako je, ta otpornost treba da podnese 10.5W disipacije, računaj odmah bar 12W. Kako izvesti, ne znam za ovako veliku snagu, najbolje otvori novu temu.
Citat:
Imam i drugu šemu za drajver sa 74ls244: sa izlaza 74.. preko otpornika 1k na gejt
Ne, mislio sam pravi gate driver, recimo kao TC4426 ili IR2101...
Citat:
a na kolektoru otpor od 0,01om. Šta misliš?
Ako je u pitanju kolektor IGBT tranzistora, veća otpornost može da poništi povratnu spregu koju vrši otpor na emiteru.
Citat:
I trebao bi da ih zgusnem, zar ne?
Paralelno vezivanje MOSFET-ova je mnogo lakše, skoro da nema ništa od problema sa nestabilnošću kao kod IGBT. Otpornost kanala kod njih raste sa temperaturom i to je sasvim dovoljno da se struja lepo raspoređuje u grupi.
Pozdrav
samo ću sada jedno kratko pitanje a posle ću se vratiti na diskusiju o prethodnom postu,
Dali bi mi bilo bolje ili samo jednostavnije da umesto IGBT koristim MOSFET?
Dali bi mi bilo bolje ili samo jednostavnije da umesto IGBT koristim MOSFET?
Zorane:
Ne zeleci da uticem na ideje za resavanje tvog problema
hocu samo da bacis pogled na ove seme.
Mozda nesto pomognu :
poz
Ne zeleci da uticem na ideje za resavanje tvog problema
hocu samo da bacis pogled na ove seme.
Mozda nesto pomognu :
poz
Hvala Roberte na šemama, već sam gledao nešto slično, logiku sa mikrokontrolerom koji generiše PWM signal već imam sklepanu i to mi zadovoljava trenutne potrebe. Problem imam sa izlaznim stepenom koji mora biti sposoban da izdrži struju 400-500 ampera pri radnom naponu baterija 110 do 130 volti. Da ne ponavljam, već sam rekao u gornjim postovima šta se dešavalo.
EEEeee za 400-500 Ampera jos nisam sreo semu u dosadasnjem "saranju" po netu.
Inace bih to odmah ukrao,,,,,,,,i sad prilozio naravno!
Struja je to !--A ne decja zezancija !!!--A padovi napona, a indukcija,i prenaponi od toga?---ima tu 100 Qu__ca,,,,znam.
Pozdrav
Inace bih to odmah ukrao,,,,,,,,i sad prilozio naravno!
Struja je to !--A ne decja zezancija !!!--A padovi napona, a indukcija,i prenaponi od toga?---ima tu 100 Qu__ca,,,,znam.
Pozdrav
U poređenju sa IGBT, MOSFET prekidači su brži, pri uobičajenim strujama imaju manje gubitke i ne pate od zaglupljivanja (latch-up). IGBT je u osnovi MOSFET koji upravlja strujom baze bipolarnog tranzistora. Struju kroz IGBT čine obe vrste nosioca naelektrisanja pa su zato moguće veće gustine struja i MOSFET ne može da dostigne ogromne napone i ekstremne struje koje IGBT može. Ali ove struje i naponi su toliko veliki da su prilično nedostižni u praksi i glavno ograničenje su termalni gubici svičevanja. Već pomenuta značajna razlika u temperaturno strujnoj karakteristici koja omogućava vrlo laku paralelizaciju MOSFET-ova jer se struja sama raspoređuje. Paralelni mosfetovi su kao palalelno vezani otpornici sa otpornošću kanala dok IGBT vezani paralelno podsećaju na paralelno vezane diode, nelinearna i temperaturno zavisna strujana karakteristika.
U suštini IGBT je neprikosnoven kada je bitan viši napon. Na primer jedan IGBT može da izdrži 1400V dok MOSFET može oko 600V. Pošto je napon veći manja struja je potrebna za isti rad i tada je moguće da gubici na ekvavilentnoj diodi pri tim manjim strujama budu veći od gubitaka na ekvavilentnom otporu kanala MOSFET-a. Samo pri značajnije većim strujama gubici na ekvavilentnoj diodi IGBT-a postaju manji nego kod MOSFET-a. Glavna mana IGBT tranzistora je brzina gašenja zbog pojave strujnog repa koji se sporo vuče umesto željene strme silazne ivice. Vrlo često IGBT jedva da mogu da rade na PWM frekvencijama iznad čujnih i bilo koja veća frekvencija onemogućava iskorišćavanje punog strujnog protoka. Nije redak sličaj da IGBT radi na samo kiloherc ili dva. Inače, moguće je naći jedan IGBT tranzistor za 500A 1000A ili 2500A pa je možda to bolje rešenje nego paralelizacija u hobi varijanti.
Npr 600A http://www.eltron.pl/elektroni...bishi/h_series/CM600HA-24H.pdf
U suštini IGBT je neprikosnoven kada je bitan viši napon. Na primer jedan IGBT može da izdrži 1400V dok MOSFET može oko 600V. Pošto je napon veći manja struja je potrebna za isti rad i tada je moguće da gubici na ekvavilentnoj diodi pri tim manjim strujama budu veći od gubitaka na ekvavilentnom otporu kanala MOSFET-a. Samo pri značajnije većim strujama gubici na ekvavilentnoj diodi IGBT-a postaju manji nego kod MOSFET-a. Glavna mana IGBT tranzistora je brzina gašenja zbog pojave strujnog repa koji se sporo vuče umesto željene strme silazne ivice. Vrlo često IGBT jedva da mogu da rade na PWM frekvencijama iznad čujnih i bilo koja veća frekvencija onemogućava iskorišćavanje punog strujnog protoka. Nije redak sličaj da IGBT radi na samo kiloherc ili dva. Inače, moguće je naći jedan IGBT tranzistor za 500A 1000A ili 2500A pa je možda to bolje rešenje nego paralelizacija u hobi varijanti.
Npr 600A http://www.eltron.pl/elektroni...bishi/h_series/CM600HA-24H.pdf
Znam za IGBT module ali mislim da ih nije nimalo lako pronaći kod nas a i dosta su skupi (mada sam i ja za ovih mojih 30 BUP-a već dao oko 200€ koliko i košta neki modul od 300-400A), a i da ih nadjem mislim da mi je rizično (s mojim znanjem o njima) da experimentišem.
Gde bi imao manje oslobađanje toplote sa MOSFET ili IGBT?
Konkretno, još jednom potrebno mi je izlazno pojačalo snage 500A na radnom naponu 110 do 130V (65KW) u PWM režimu sa dosta samoindukcije elektro motora. Ovaj izlazni stepen planiram da koristim kao osnovu za kasnije modifikacije kojih će sigurno biti na strani elektro motora po pitanju kako snage tako i tipa motora
Šta bi ste vi radili? Išli u paralelu sa MOSFET ili paralelu IGBT?
Toliko za sada, javljam se kasnije kada dodjem kući
Gde bi imao manje oslobađanje toplote sa MOSFET ili IGBT?
Konkretno, još jednom potrebno mi je izlazno pojačalo snage 500A na radnom naponu 110 do 130V (65KW) u PWM režimu sa dosta samoindukcije elektro motora. Ovaj izlazni stepen planiram da koristim kao osnovu za kasnije modifikacije kojih će sigurno biti na strani elektro motora po pitanju kako snage tako i tipa motora
Šta bi ste vi radili? Išli u paralelu sa MOSFET ili paralelu IGBT?
Toliko za sada, javljam se kasnije kada dodjem kući
Sve mi se čini da ću ići da kupim IRFP260N ili nešto slično. Vreme mi prolazi a kako vidim uparivanje nije baš jednostavno za ljude sa mojim znanjem o elektronici (nisam učio te škole). Od prilike šema bi bila: iz mikrokontrolera koji već imam sklepan bi doveo PVW signal na drajver sa kojeg bi pobuđivao 20 kom IRFP260N paralelno vezanih.
Na izlazu magistrala D i S paralelno postaviti jaku zaštitnu diodu i kondenzatore(npr 200v 1000uf - 10 kom). Na svakom vodu ka IRF-u (preko) bi stavio CSA-1V (ako ga ima igde kod nas ili neki drugi sličan hal senzor protoka struje) koji bi ograničavao jačinu struje koja prolazi kroz tranzistor prekidajući pobudu na gejtu - ako je moguće tako nešto.
Molim za mišljenje i savete svih forumaša (kompetentnih)
Hvala
Na izlazu magistrala D i S paralelno postaviti jaku zaštitnu diodu i kondenzatore(npr 200v 1000uf - 10 kom). Na svakom vodu ka IRF-u (preko) bi stavio CSA-1V (ako ga ima igde kod nas ili neki drugi sličan hal senzor protoka struje) koji bi ograničavao jačinu struje koja prolazi kroz tranzistor prekidajući pobudu na gejtu - ako je moguće tako nešto.
Molim za mišljenje i savete svih forumaša (kompetentnih)
Hvala
Zar je moguće da nikoga ne interesuje ova tema???
Zar niko nema neki savet kako izvesti izlazni stepen za 500A (peak) na 120V DC sa IGBT ili MOSFET tranzistorima???
Zar niko nema neki savet kako izvesti izlazni stepen za 500A (peak) na 120V DC sa IGBT ili MOSFET tranzistorima???
Sta je u pobudi za taj IGBT ? Koji je maksimalni naponski proboj za njega ?
Nije isto sta se stavlja pre njega jer u nekim ranijim opisima si napomenuo da je to problem ?
Za hal senzor ... dok dodje do toga ima dosta .
Prvo ovaj IGBT jedan da resis ostalo ide lako !
Pozz
Nije isto sta se stavlja pre njega jer u nekim ranijim opisima si napomenuo da je to problem ?
Za hal senzor ... dok dodje do toga ima dosta .
Prvo ovaj IGBT jedan da resis ostalo ide lako !
Pozz
pobuda (PWM signal) IGBT-a ide iz PIC-a preko jednog mosfeta pa kroz ULN i posle kroz 500 oma, nije problem pobuditi jedan već upariti više njih. Ova pobuda (drajver) će se manjati, - sigurno, sa nekim od pravih drajvera, e sad pitanje glasi:
dali je za svaki MOSFET potreban po jedan drajver ili može više tranzistora na jedan drajver (koliko njih) - koji drajver je preporuka za konkretan (moj) slučaj?
IGBT već imam kupljene (oko 20 kom) ali kako stvari stoje najverovatnije ću ići na MOSFET (IRFP260N - jednostavnija paralelizacija).
Kako bi izgledala šema izlaznog stepena?
moja pretpostavka: - sa PIC-a na ulaz drajvera (koji?) i sa drajvera preko zasebnog otpornika na svaki tranzistor. S i D mogu biti vezani paralelno ili je potreban neki mali otpornik 0,01 om?
Što se hal senzora tiče možda mi je jeftinije da ih odmah poručim i implementiram nego da pržim mosfetove?
Neka ideja oko izbora komponenti - nešto što bi bilo dostupno u Srbiji?
Max naponski proboj - ne znam, u prvim postovima sam okačio datasheet, ako te ne mrzi - pogledaj, ja ne znam šta je to ( 52A, 1200V, ...)
dali je za svaki MOSFET potreban po jedan drajver ili može više tranzistora na jedan drajver (koliko njih) - koji drajver je preporuka za konkretan (moj) slučaj?
IGBT već imam kupljene (oko 20 kom) ali kako stvari stoje najverovatnije ću ići na MOSFET (IRFP260N - jednostavnija paralelizacija).
Kako bi izgledala šema izlaznog stepena?
moja pretpostavka: - sa PIC-a na ulaz drajvera (koji?) i sa drajvera preko zasebnog otpornika na svaki tranzistor. S i D mogu biti vezani paralelno ili je potreban neki mali otpornik 0,01 om?
Što se hal senzora tiče možda mi je jeftinije da ih odmah poručim i implementiram nego da pržim mosfetove?
Neka ideja oko izbora komponenti - nešto što bi bilo dostupno u Srbiji?
Max naponski proboj - ne znam, u prvim postovima sam okačio datasheet, ako te ne mrzi - pogledaj, ja ne znam šta je to ( 52A, 1200V, ...)
Pozdrav Kolegama.
Razlozi za proboj poluprovodnika su:
- termički, usled povećanja disipacije na PN spoju IGBT, opada max struja koju je još moguće kontrolisati.
- prekostrujni, gustina struje kroz PN spoj je prevelika, nastupa lavinski proboj.
- prenapon, potrošači sa reaktivnom karakteristikom pomeraju vektore struje i napona, teže se ostvaruje regulacija zbog reaktivne komponente.
- brzina porasta struje i/ili napona u jedinici vremena.
- način pobude, kapacitet gejta postaje značajno opterećenje drajverskom stepenu, kapaciteti ze sabiraju, drajverski stepen degradira parametre.
Povećanjem frekvencije PWM signala, rastu i prekidački gubitci snage.
... ... ...
Rešenje je, odabrati sam el. motor koji ima u statoru pomoćne polove. Njih napajati odgovarajućim naponom, zatim odabrati neko rešenje oko
redno/paralelnog vezivanja rotora i statora. Ako je ikako moguće, izbegavati komplikacije oko el. regulacije.
Sam regulator PWM, moguće je napraviti i sa tiristorima koji se prave za mnogo veće struje nego MOSFET i IGBT. Ekonomičniji su i pouzdaniji od IGBT i MOSFET-a.
Opis tiristorskog DC regulatora:
Glavni Th, ide redno sa potrošačem, baterijom i prigušnicom. Njegov gejt se okida PWM signalom (impuls PWM). Pomoćni Th, spojen je katodom na katodu glavnog Th.
Anode su spojene blok kondenzatorom. Pom Th ima i otpornik od anode ka + polu baterije. Kada se uklj. glavni Th, kreće struja ka potrošaču, puni se blok kond.
Aktiviranjem pom Th, prazni se blok, ujedno prekidajući struju (pauza PWM).
Milan.
PS: MOLIM kolegu Roberta, da se uzdrži od komentara na ovaj post.
Hvala.
Razlozi za proboj poluprovodnika su:
- termički, usled povećanja disipacije na PN spoju IGBT, opada max struja koju je još moguće kontrolisati.
- prekostrujni, gustina struje kroz PN spoj je prevelika, nastupa lavinski proboj.
- prenapon, potrošači sa reaktivnom karakteristikom pomeraju vektore struje i napona, teže se ostvaruje regulacija zbog reaktivne komponente.
- brzina porasta struje i/ili napona u jedinici vremena.
- način pobude, kapacitet gejta postaje značajno opterećenje drajverskom stepenu, kapaciteti ze sabiraju, drajverski stepen degradira parametre.
Povećanjem frekvencije PWM signala, rastu i prekidački gubitci snage.
... ... ...
Rešenje je, odabrati sam el. motor koji ima u statoru pomoćne polove. Njih napajati odgovarajućim naponom, zatim odabrati neko rešenje oko
redno/paralelnog vezivanja rotora i statora. Ako je ikako moguće, izbegavati komplikacije oko el. regulacije.
Sam regulator PWM, moguće je napraviti i sa tiristorima koji se prave za mnogo veće struje nego MOSFET i IGBT. Ekonomičniji su i pouzdaniji od IGBT i MOSFET-a.
Opis tiristorskog DC regulatora:
Glavni Th, ide redno sa potrošačem, baterijom i prigušnicom. Njegov gejt se okida PWM signalom (impuls PWM). Pomoćni Th, spojen je katodom na katodu glavnog Th.
Anode su spojene blok kondenzatorom. Pom Th ima i otpornik od anode ka + polu baterije. Kada se uklj. glavni Th, kreće struja ka potrošaču, puni se blok kond.
Aktiviranjem pom Th, prazni se blok, ujedno prekidajući struju (pauza PWM).
Milan.
PS: MOLIM kolegu Roberta, da se uzdrži od komentara na ovaj post.
Hvala.
izmenjeno 1 put, poslednji put peca26000 01.07.2009. u 01:40
Izmene poruke
- peca2600001.07.2009. u 01:40zapis iz teksta poruke
Ja bih se zadrzao na jedan komad pa posle po 3 komada u paraleli i kako se ponasa , videti kako to radi sa vise ali odvojeno , po principu bolje korak po korak .
Naravno u paraleli mora na kraju S i D ali obavezan otpornik koji deli struju na svakom tranzistoru , de bez njega ce biti spaljivanja samo tako , bilo koji tranzistor da je spojen bez otpornika , mora biti strujno odvojen !
Taj otpornik moras sam da nadjes koja je vrednost po komadu , zato je moja preporuka jedan komad pa posle ...
Zanima me ta pobuda , ja se ne razumem u te detalje ali zelim da pomognem , jer najbitnija je osnova , mislim da se to moze resiti na vise nacina .
Ona indukcija koju si opisao , trebalo bi osciloskopom videti u momentu kad se motor odspoji , on daje sigurno povratni napon i ~ tad moze nastati problem za fetove - mogu biti ranjivi , sad pitanje koja je jacina indukcije , pa i to pre spajanja celog tog sklopa proveriti indukciju !
Al cuvati oci i kozu kad zasija svih 500A sto zaista nije za igranje .
Pozz
Naravno u paraleli mora na kraju S i D ali obavezan otpornik koji deli struju na svakom tranzistoru , de bez njega ce biti spaljivanja samo tako , bilo koji tranzistor da je spojen bez otpornika , mora biti strujno odvojen !
Taj otpornik moras sam da nadjes koja je vrednost po komadu , zato je moja preporuka jedan komad pa posle ...
Zanima me ta pobuda , ja se ne razumem u te detalje ali zelim da pomognem , jer najbitnija je osnova , mislim da se to moze resiti na vise nacina .
Ona indukcija koju si opisao , trebalo bi osciloskopom videti u momentu kad se motor odspoji , on daje sigurno povratni napon i ~ tad moze nastati problem za fetove - mogu biti ranjivi , sad pitanje koja je jacina indukcije , pa i to pre spajanja celog tog sklopa proveriti indukciju !
Al cuvati oci i kozu kad zasija svih 500A sto zaista nije za igranje .
Pozz
Citat:
milan_obr:
Rešenje je, odabrati sam el. motor koji ima u statoru pomoćne polove. Njih napajati odgovarajućim naponom, zatim odabrati neko rešenje oko
redno/paralelnog vezivanja rotora i statora. Ako je ikako moguće, izbegavati komplikacije oko el. regulacije.
Rešenje je, odabrati sam el. motor koji ima u statoru pomoćne polove. Njih napajati odgovarajućim naponom, zatim odabrati neko rešenje oko
redno/paralelnog vezivanja rotora i statora. Ako je ikako moguće, izbegavati komplikacije oko el. regulacije.
nisam u mogućnosti da "BIRAM" motor tako da trenutno moram da se zadovoljim onim što imam - motor na kome piše 40v, 72A, 2KW, 1980 o/min. taj motor vezujem u serijsku vezu (rotor - stator1 - stator2) kako bi mu bar koliko toliko smanjio "kratki spoj" (ispod 1oma) i pokrećem sa 120V
Citat:
peca26000:
Ona indukcija koju si opisao , trebalo bi osciloskopom videti u momentu kad se motor odspoji , on daje sigurno povratni napon i ~ tad moze nastati problem za fetove - mogu biti ranjivi , sad pitanje koja je jacina indukcije , pa i to pre spajanja celog tog sklopa proveriti indukciju !
Al cuvati oci i kozu kad zasija svih 500A sto zaista nije za igranje .
Ona indukcija koju si opisao , trebalo bi osciloskopom videti u momentu kad se motor odspoji , on daje sigurno povratni napon i ~ tad moze nastati problem za fetove - mogu biti ranjivi , sad pitanje koja je jacina indukcije , pa i to pre spajanja celog tog sklopa proveriti indukciju !
Al cuvati oci i kozu kad zasija svih 500A sto zaista nije za igranje .
pošto sve ide na 120V nemam čime da pokrenem motor a da izbegnem eksploziju akumulatora. Sam motor ima ogroman obrtni moment već na 50v tako da predpostavljam (samo predpostavljam) da ako bi ga i bez opterećenja pokrenuo direktno na 120V da bi se sve razletelo - i motor i pola auta :( a o akumulatorima ne smem ni da razmošljam (kakav bi to grom bio) moja pretpostavka je da bi udarna struja bila daleko veća preko tih "sitnih" 500A a samoindukovana??? ko zna, na žalost osciloskop (još) nemam pa i ne mogu da ispratim šta se sve tu dešava.
Citat:
peca26000: Ja bih se zadrzao na jedan komad pa posle po 3 komada u paraleli i kako se ponasa , videti kako to radi sa vise ali odvojeno , po principu bolje korak po korak .
kao što sam već rekao nije mi problem jedan komad, već "tuce njih", problem je što pri većim strujama svo opterećenje preuzima jedan IGBT pa rikne.
ako neko ima vremena da barem prelista onu dokumentaciju koju sam okačio u prvim postovimai da to "sažvaće" bilo bi dobro, naime ja ne baratam dobro sa detaljima i stručnim pojmovima koji su potrebni. Smatram da ima ljudi koji to letimičnim pregledom mogu da "sažvaću" pa da citat okače ovde.
Hvala
mozda pomogne ovaj link pa prelistaj http://ecomodder.com/forum/sho...44v-motor-controller-6404.html
pozdrav..
genije
pozdrav..
genije
Mozda necu bas biti kompetentan za tumacenje ovako velike struje ali kad si vec pomenuo da radi i na 50V tu bi vec moglo nesto da se uradi , zbog toga je korak po korak bitan .
Sad pitanje se postavlja koje predpostavljam , da nije neophodno svih 500A ako se ne varam za nizi napon bi trebalo i da je struja manja ?
Mozda bi bilo pametnije pokretanje nizeg napona sa fetovima pa tek kad nastane potrebno ubrzanje , da kontrolishu hal senzori za prespajanje Mos-fetova i na taj nacin dobiti tek kad vozilo dostigne ubrzanje sa nekakvim snazinim relejem , kao starter za anaser neki poveci , time bi zapostavio maksimalnih 500A spasao fetove ili bilo koje pokretacke poluprovodnike .
Mislim da one ekstremne struje zapostavis i pojednostavis sa ovom sinhronizacijom na hal senzore za releje .
Ako sam napomenuo komad tranzistora , mislio sam ne bas na njegov maksimum koji moze da daje ali neki optimum za 1 da ne ide u extremnim slucajevima i tako posle u paraleli svaki sors da ima svoj otpornik malo i veci da bi se izbeglo pregrevanje , znaci vise njih sa manjim opterecenjem .
Pozz
Sad pitanje se postavlja koje predpostavljam , da nije neophodno svih 500A ako se ne varam za nizi napon bi trebalo i da je struja manja ?
Mozda bi bilo pametnije pokretanje nizeg napona sa fetovima pa tek kad nastane potrebno ubrzanje , da kontrolishu hal senzori za prespajanje Mos-fetova i na taj nacin dobiti tek kad vozilo dostigne ubrzanje sa nekakvim snazinim relejem , kao starter za anaser neki poveci , time bi zapostavio maksimalnih 500A spasao fetove ili bilo koje pokretacke poluprovodnike .
Mislim da one ekstremne struje zapostavis i pojednostavis sa ovom sinhronizacijom na hal senzore za releje .
Ako sam napomenuo komad tranzistora , mislio sam ne bas na njegov maksimum koji moze da daje ali neki optimum za 1 da ne ide u extremnim slucajevima i tako posle u paraleli svaki sors da ima svoj otpornik malo i veci da bi se izbeglo pregrevanje , znaci vise njih sa manjim opterecenjem .
Pozz