Racunarski fakultet

Opet naglashavam da specijalisticki strukovni i master studiji ne treba gledati crno belo, iz prostog razloga shto i jedni i drugi treba da obuche choveka za obavljanje slozhenih inzhenjerskih problema.

Kako igor_cz i JCDenton rekoshe sushtinska razlika je u samom pristupu. Ali ne bi karikirao. Strukovni studiji takodje podrazumevaju teoriju, ali je ona manje zastupljena, sa druge strane i master studiji podrazumevaju neki vid prakse, ali je opet sada praksa manje zastupljena.

Akademski ili strukovni za buduce brucose pitanje koje ce muciti izgleda josh par generacija.

Pretrazivajuci net dosao sam do interesnatinh tema, jedna od njih je potencijalni studiji za strukovnog Filozofa specijalistu.
Naravno, takvi studiji nemaju bash nekog smisla, kao shto nema smisla imati strukovnog glumca i sl.

Sa druge strane imamo fakultete gde se vec godinama vecina predmeta polazhe kroz seminarske i druge vidove prakticnih radova. Na primer fakulteti vezani za dizajniranje. Te samim tim takvi studiji logicno, trebalo bi da su organizovani kao strukovni. Medjutim opet dolazimo do toga da u samim zvanjima posotji diskriminacija, jer stereotip je da neko ko ima u tituli rec "diplomirani", e samo je on zavrsio fax.

Elem, vratimo se na IT sektor. Sustina je da zivimo u vreme kada se promene desavaju vrlo chesto, a pogotovo je to sluchaj sa IT sektorom, i samim tim ono shto znamo danas, sutra vec ne mora da vazhi. Zato se zagovara koncept Ucenje tokom celog zhivota, samim tim namece se pitanje da li je pametno imati teoretska znanja, koja mogu da zastere brzhe nego u bilo kom drugom sektoru.

Mislim da ce vreme pokazati shta je bolje, ali chinjenica je da su strukovni studiji malo gurnuti pod tepih, i to je jako zabrinjavajuce za mnoge studente koji su upisani na strukovne studije bukvalno ne znajuci sta ih ceka i bez informacija da kasnije nece moci da dodju do zvanja "diplomirani".

A uzmimo i primer nekog ko je dobio VI stepen pre 10 god, a sada zheli da nastavi studije, znachi da on bukvalno nece moci da nastavi na akademske ako to zheli. Tj. moci ce ali tek od prve godine i uz par priznatih ispita i uz placanje skolarine koja je od 120 000 pa navise...

Izvinjavam se za ovu malu digresiju na kraju.

Da probam da odgovorim. U nacelu se slazem sa prethodna dva posta, ali mislim da je totalnu zbrku napravila drzava sa svojim zakonom o visokom skolovanju. Fakultet i visoko skola strukovnih studija (ex vise skole) nisu isto, nije isti uslov za predavace na visokoj skoli i na fakultetu... Ali ja licno tvrdim, a i iz iskustva znam, da su uvek bolji profesori sa puno prakticnog iskustva (kakve RAF poseduje) od onih sa teoretskim iskustvom.

Sada da probam da odgovorim i dopunim pricu o razlici izmedju teoretskog (akademske studije) i prakticnog znanja (strukovne studije). Nije tacno da zbog napretka tehnologije i ubrzanog razvoja nije potrebno imati teoretska znanja. Recimo da se samo držimo šenona (informacija po bitu). Šenoni se koriste već više od 50 godina, samo je broj šenona sve veći i veći, formule su iste, itd... Drugo, lakše je razumeti same bežične mreže ako znamo njihov početak, ali i dalje sve radi preko klastera, samo su signali jači i potrebno je manje antena, interferencija je smanjena, itd... Ako znamo šta je 2G mreža, lakše ćemo razumeti 4G, ali nemože da krenemo da učimo od 3G pa da pređemo na 4G, sličan primer je i sa UWBom, treba da poznajemo osnove bežičnih mreža, npr. standarde 802.11, pa ćemo lakše da razumemo 802.15, itd...

RAF uopšte ne gura pod tepih strukovne studije, svako može da vidi da se RAF akreditovao (ili će uskoro) da primi 55 studenata na akademske i 55 na strukovne studije, plus 10 stipendista na akademskim studijama. Dakle mi smo važnost strukovnih i akademskih studija izjednačili, a na studentima je da sami izaberu čime će se baviti i šta žele da nauče i koliko. Ali razlika postoji i postojaće između strukovnih i akademskih, kao što postoji između specijalističkih strukovnih i master studija. Što se tiče zvanja diplomirani, mislim da zvanja nisu toliko bitna, a kao što sam spomenuo zvanje dipl. mogu da imaju samo one akademske studije koje traju 4. godine i sve master (ukupno 5. godina školovanja).

Što se tiče prelaza sa drugih fakulteta, bez obzira da li su studije završene ili ne, pravila su ista i za bolonjce i za stare studente, s tim što svi koji pređu na fakultet moraju da studiraju po novoom zakonu, koji često zbog nedostatka informacija ovde nazivaju i "bolonjom" i hvala Bogu što nismo uveli pravu Bolonjsku deklaraciju. Dakle, mi na RAFu gledamo ispite koje možemo da priznamo, bez obzira kada su studije završene i da li su završene. Sve što može da se prizna mi priznajemo, nadam se da je takav slučaj i na drugim fakultetima, a da li se plan i program poklapa sa RAFovim i koliko toga može da se prizna to već nije naš problem.

Cena studija na RAFu nije mala, 2700Eur za akademske i 1800Eur za strukovne, moram da naglasim da je u cenu sve uračunato. Recimo da kada sam ja upisivao fakultet, RAF je bio 2700 evra, a FON 1100, uporedite te cene sada !?! Najveci problem je da neko ima te pare pri upisu, a lako ce se snaci u 3. i 4. godini, a kada završi fakultet novac može da vrati za godinu dana, drugim rečima isplati se uložiti u školovanje. Zašto naša država ne daje povoljne kredite za školovanje, zašto neke firme ne stipendiraju najbolje... Na ova pitanja ipak neželim da odgovorim, ali mislim da svi već znaju odgovor.

Toliko od mene. Još jedan poduži post, ali mislim da je rasprava konačno dobila pravi akademski profil.

Pozdrav

Zabluda je da se ljudi sa akademskih studija neće baviti rešavanjem praktičnih inženjerskih problema, kao što je i zabluda da se u našoj zemlju niko nije bavio, niti će se baviti poslovima u oblasti R&D, pa šta će nam onda "teorija".
Uzgred, "teorija" i "teoretisanje" je kod mnogih u ovoj zemlji, valjda još od Tileta, imalo izuzetno pežorativno značenje. Razmislite zašto...
Strukovne studije mnogim, pogotovu mladim ljudima liče na (njima omiljenu) prečicu kojom se odmah može doći do poslova i plate, a bez nepotrebnog natezanja sa matematikom, fizikom itd. Problem je u tome što su strukovne studije ipak vremenski ograničenog dometa i obuhvataju trenutno važeće tehnologije, koje se stalno i brzo menjaju.
Da bi takav kadar opstao u poslovima, mora stalno da se obrazuje uz rad, što nije nimalo lako (dodju godine, porodica, svakodnevni problemi ...).
E, u tom grmu leži zec: onaj ko je na vreme savladao opšte principe (onu dosadnu i nepotrebnu matematiku, fiziku i ostale "u našim uslovima nepotrebne teorije") daleko lakše može da se uhvati u koštac sa nepoznatim problemima i da dugo u životu bude svež sa idejama i lako se prilagodjava novim tehnologijama (pa čak i sam da izmisli i realizuje poneku).

Ja nikada nisam ni rekao da je teorija nepotrebna stvar, baš naprotiv. Ja poštujem onu čuvenu "teorija bez prakse je slepa, a praksa bez teorije je glupa".

Sa druge strane, ako progres i promena tehnologija, kao što Vi kažete, kači samo strukovne studije, ja bih postavio sledeće pitanje:

Ljudi koji su diplomirali, magistrirali i doktorirali 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka na nekoj temi iz domena računarskih nauka, a pritom su se služili računarima velikim kao soba, gde je "umrežavanje" bila mislena imenica, kada se programiralo mahom u asembleru i programskim jezicima kojima danas gotovo da nije moguće kreirati aplikaciju koja može doneti zaradu običnom čoveku (ipak je mnogo više .net developera, nego li programera kompleksnih simulacija svega i svačega...), i to sve još preko bušenja kartica.......

Kakve veze ima taj računar, na kojima su ti isti ljudi gradili svoje teorijsko i praktično znanje, sa današnjim računarima (osim sa nekog istorijskog aspekta gledano)? Da li sada ti ljudi više ne rade, ili možda rade isključivo na osnovu tada stečenih znanja? Ili su možda i oni bili prinuđeni da konstantno prate trendove i uče nešto novo da bi ostali konkurentni?

Ja razumem da je osnova svega matematika i fizika (ipak celokupna tehnologija počiva na tim pravilima), ali smatram da je malo tendenciozno implicirati da na strukovne studije idu lenji ljudi koji bi da beže od matematike i fizike.

Da sada ne ispadne da ja pokušavam da dokažem besmislicu zvanu "teorija nam ne treba", želeo bih da naglasim da, makar teoretski gledano, akademske i strukovne studije nisu uporedive. Jednostavno, ljudi se spremaju za različite stvari. Ja verujem da Vi kao docent verovatno ne zamišljate vaše buduće radno mesto kao sistem/mrežni administrator/projektant, već kao neko ko se nalazi "na izvoru" svega, odnosno razvija tehnologije, ili neke njene delove, koje će kasnije "strukovnici" implementirati na najbolji mogući način.

Ko je rekao da progres i promena tehnologija kači samo strukovne studije?
Naravno da kači i akademske. Ali, tvrdim, da će čovek koji je u mladosti stekao takvo obrazovanje, lakše da izlazi na kraj sa permanentnim obrazovanjem i pormenama u životu.
Kakve veze ima računar iz 80-ih (uzgred, nisu bili kao soba, obuzdajte maštu!) sa temama tadašnjih magistratura i doktorata? Pa, vrlo tanke, bili su naime ALAT, kao i većina današnjih računara.
Ne svodite sve na matematiku i fiziku, to je samo radi primera (koji važi za bilo koju tehničku struku), ali u računarskim naukama postoje i mnoge druge discipline koje su u domenu onoga što se kolokvijalno naziva "teorijom".
Na osnovu dugogodišnje prakse (uzgred, u R&D) želim samo da kažem da su mnoge kolege iz tih generacija itekako "žive" u struci, kako u zemlji tako i u inostranstvu. A njihovi drugari, sa viših škola, danas uglavnom (uz retke izuzetke, koje izuzetno poštujem), ne rade više u struci, ako uopšte i rade.
E, sad, da se ne shvati da sam protiv strukovnih studija, upravo suprotno: to je dobra i korisna stvar. Želim samo da kažem da nisu nikakva prečica, odnosno, ako želite da opstanete, sleduje vam teže permanentno obrazovanje uz rad, nego onima sa akademskih studija (naravno da će i oni da propadnu u ovom surovom svetu ako se suviše opuste). Na početku jeste lakše školovanje, ali je kasnije mnogo naporniji život u struci. To je verovatno i razlog zašto se najbolji odmah, ili samo malo posle, doškoluju i nastave sa akademskim studijama svih nivoa. I to je pravi razlog, a ne ono "dipl", koje je kao vozačka dozvola: dobili ste pravo da se bavite složenim poslovima, a kako ćete "voziti" kroz stručni život, od vas zavisi. Nema zauvek stečenih prava!

Opet se nismo razumeli. Da krenem redom:

1) Ono "računari kao soba" je bilo čisto figurativno.

2) Naravno da ne svodim sve na matematiku i fiziku, već samo uopštavam stvari.

Otkuda ponovo to izjednačavanje "strukovnih studija" sa "višim školama"? Neko ko završi specijalističke strukovne studije (ukupno 4 godine) teško da može biti jednak onome ko je završio višu školu (2 godine). Potpuno je druga priča kako ovako nešto smestiti u kontekst starog zakona i direktno uporediti. A da li je uopšte potrebno pričati o tome koliko je sve individualna stvar, koliko si sposoban, vredan, inteligentan, i da tu obrazovna institucija igra najmanju ulogu (osim u slučaju jednog, recimo, Harvarda sa kojeg, što bi rekli "po defaultu" izlaze eksperti sa gotovo zagarantovanom visinom plate)?

3) Apsolutno se slažem sa delom Vašeg posta koji se tiče "life-long learning" problematike. Činjenica jeste da neko ko je završio fakultet (akademske studije, dakle) je pokazao da je u stanju da se nosi i sa problematikom koja nije u sferi njegovih/njenih najužih interesovanja i da je u stanju da ostvaruje analitički prilaz rešavanju problema. Međutim, idalje su akademske i strukovne studije, u principu, "babe i žabe" i ne mogu se direktno porediti, a tvrdnja da ljudi sa završenim akademskim studijama će se, u proseku, lakše snalaziti sa permanentnim obrazovanjem nije dokaziva, a i lično smatram da je netačna. Ipak je mnogo više do individualnih kvaliteta same ličnosti. Štaviše, ako bi se posmatrala sama suština akademskih, odnosno strukovnih studija, može se doći do zaključka da će pre ovi drugi biti efikasniji u "permanentnom obrazovanju" jer su jednostavno rečeno "navikli" da, kroz dugogodišnje praktično iskustvo, konstantno usvajaju nove stvari, dok se ljudi sa akademskim studijama daleko više fokusiraju na fundamente neke nauke koji se, priznaćete, daleko sporije menjaju.

Banalan primer: Suština projektovanja kuća i stanovanja je ista već vekovima, ali se korišćeni materijali, tehnike osvetljenja, izolacije, instalacije(...) konstantno menjaju (devojka mi je završila Master na Arhitektonskom, pa otuda i primer ).

Za kraj, želeo bih da citiram deo post-a jednog od administratora - gospodina Markom-a, koji je, prema referencama, u praksi dokazani (a ne samo papirni) ekspert iz oblasti projektovanja kompleksnih mrežnih okruženja i Cisco Internetwork Expert (koji se često popularno naziva "doktoratom mreža"). Smatram da se ovaj deo njegovog posta može najbolje upotrebiti da opiše razliku između strukovnih (više praktičnih) i akademskih (više teorijskih) studija:

"Vrlo dobro poređenje između CCIE-a i PhD-a je poređenje između pilota koji ima ATPL licencu (koja se nekad naziva „pilotskim doktoratom“) i transportnog inženjera koji ima PhD iz avio saobraćaja. Kome biste više verovali da vas vozi avionom na liniji Beograd-Frankfurt? "