Paste sa pravnickog bloga.
prof. dr Vesna Rakić - Vodinelić
dekanica Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu
Ovih dana gotovo 200.000 domaćinstava u Beogradu dobilo je uplatnice Infostana na kojima je ispisan navodni iznos duga domaćinstva prema ovom javnom preduzeću. Meni je predočena jedna ovakva uplatnica
Follow up:
O čemu je reč, nije sasvim jednostavno utvrditi kada se čuju nejasna i nemušta (a mogla bi se upotrebiti i znatno teža reč ) objašnjenja Infostanovih eksperata. Pojavio se i gradonačelnik sa velikodušnom ponudom da će se svima koji izmire svoje obaveze zaključno sa 2008. godinom „oprostiti kamata“, kao i da će građani moći da izjave svoje žalbe, na raznim mestima – nije jasno na kojim. U međuvremenu veliki broj uznemirenih ljudi čeka pred šalterima Infostana, a danas je, kažu, još veći broj ljudi čekao u Četrvrtom opštinskom sudu u Beogradu.
Šta građani koji dobiju ovakve poslanice Infostana treba da čine (ili da ne čine) – već je odredio zakonodavac u Zakonu o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93).
Ovako upućena uplatnica (dalje ću je nazivati: preteća uplatnica) je, kao što se vidi, nejasna. Pominju se neisplaćene obaveze u periodu od 1999 – 2008. godine. Takođe, na uplatnici se napominje da postoje rešenja o dozvoli izvršenja, bez oznaka suda, broja predmeta i datuma donošenja.
O čemu se radi?
1. U ogromnom broju slučajeva, u pitanju su zastarela potraživanja, tj. ona koja poverilac (Infostan) ne može ostvariti. Opšte pravilo o zastarelosti sadržano je u čl. 360 Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), koji glasi:
„(1) Zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze.
(2) Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze.
(3) Sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.“
Zastarelost u svakom pravnom poretku, pa i našem, počiva, pored ostalih i na sledećoj ideji: poverilac (ovde: Infostan) može da traži izvršenje obaveze dužnika (ovde: građanin) u određenom vremenu, a protekom tog vremena nastupa zastarelost, kao jedna vrsta „sankcije“ zbog zanemarivanja vršenja i ostvarenja prava Infostana. Obaveza dužnika (građanina) prema poveriocu (Infostanu) postoji, ali Zakon ovlašćuje dužnika da odbije ispunjenje obaveze, jer je zastarelost nastupila. Drugim rečima, dužnik (građanin), kad dobije ovakvu poslanicu od Infostana, ili kad (ako) dobije tužbu ili kad (ako) dobije rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave treba samo kratko da odgovori da je njegova obaveza prema poveriocu (Infostanu) zastarela i da odbija ispunjenje obaveze.
2. Kao što se iz kopirane uplatnice vidi, Infostan se poziva na neizvršene obaveze od 1999. do 2008. godine. Kad počinje teći rok zastarelosti, kazuje čl. 361 st. 1 ZOO:
„Zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo propisano.“
Građani se iz svojih uobičajenih uplatnica mogu uveriti kad dospeva svaka mesečna obaveza: za prethodni mesec (na primer mart) obaveza dospeva za naplatu poslednjeg dana u narednom mesecu (30. aprila). To je dan dospelosti i od njega se računa zastarelost plaćanja obaveza za svaki konkretan mesec.
Koliki je rok zastarelosti obaveza građanina prema Infostanu? Na ovo pitanje odgovaraju članovi 378 i 372 ZOO.
Član 378 ZOO glasi:
(1) Zastarevaju za jednu godinu:
1) potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva;
2) potraživanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika;
3) potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima;
4) potraživanje pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.
(2) Zastarevanje teče iako su isporuke ili usluge produžene.
Kad građanin pogleda ranije uobičajene uplatnice Infostana videće da one obuhvataju nekoliko stavki: osiguranje, naknadu za građevinsko zemljište, za iznošenje smeća, za grejanje, za vodu, za zajedničku električnu energiju, za održavanje zgrade i za ekološku zaštitu. Takođe, građani koji su kasnili sa izvršavanjem svojih obaveza, naći će i stavku koja predstavlja obračunatu kamatu zbog ranijih kašnjenja. Sve navedene stavke, koje predstavljaju deo ukupnog mesečnog dugovanja Infostanu, izuzev naknada za građevinsko zemljište i naknade za ekološku zaštitu,zastarevaju u roku od jedne godine od dana kada je obaveza građanina dospela. Drugim rečima, naknada za februar 1999. godine, koja je dospela 31. marta 1999. godine zastarela je još 31. marta 2000. godine.
Naknade za građevinsko zemljište i za ekološku zaštitu, kao što se vidi, nisu izričito obuhvaćene u čl. 378 st. (1) tač. 1. Neki smatraju da i za ove naknade važi isti rok zastarelosti kao i za ostale, tj. jednu godinu. Po drugim mišljenjima, ove dve stavke – za građevinsko zemljište i za ekološku zaštitu, zastarevaju po režimu zastarelostii regulisanom u čl. 372 st 1 ZOO, koji glasi:
„Potraživanja povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim određenim razmacima vremena (povremena potraživanja), pa bilo da se radi o sporednim povremenim potraživanjima, kao što je potraživanje kamata, bilo da se radi o takvim povremenim potraživanjima u kojima se iscrpljuje samo pravo, kao što je potraživanje izdržavanja, zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja.“
Dakle, delovi dugovanja Infostanu koji se odnose na građevinsko zemljište i ekološku zaštitu u najgorem slučaju zastarevaju u roku od tri godine od dana dospelosti. Drugim rečima, sva potraživanja Infostana prema građanima koja su dospela 31. januara 2006. godine zastarela su. Potraživanja Infostana prema građaninu koja se odnose na osiguranje, iznošenje smeća, grejanje, vodu, zajedničku električnu energiju i održavanje zgrade, a koja su dospela 31. januara 2008. godine,zastarela su.
3. Da li se zastarelost glavnog duga, odnosi i na kamate? Ovo pitanje je važno i zbog toga što nam je gradonačelnik obećao da će kamate oprostiti. Na ovo pitanje odgovara čl. 369 ZOO:
„Kad zastari glavno potraživanje, zastarela su i sporedna potraživanja, kao što su potraživanja kamata, plodova, troškova, ugovorne kazne.“
Odgovor je jasan, kad zastari glavni dug, zastarela je i kamata. I niko tu nema šta da nam oprašta. Ako glavni dug zastareva za jednu godinu, za jednu godinu zastareva i kamata. Ako glavni dug zastareva za tri godine, za tri godine zastareva i kamata. Rok dospelosti kamate (od koga se računa zastarelost) počinje teći istog dana kada i rok dospelosti glavnog duga. Na pretećim uplatnicama iznosi su tako visoki, upravo zato što je u njih uračunata i kamata za koju Infostan smatra da mu građani duguju, a gradonačelnik hoće da oprosti. Napominjem da je ta kamata uračunata na kamatu onima koji su u ranijem periodu kasnili sa uplatama Infostanu. A, zaračunavanje kamate na kamatu je zabranjeno, izuzev kad je sudu podnesen zahtev za isplatu kamate (čl. 279 ZOO).
4. Šta se dešava kad građanin ispuni zastarelu obavezu? ZOO, u čl. 367 predviđa:
„Ako dužnik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo zahtevati da mu se vrati ono što je dao, čak i ako nije znao da je obaveza zastarela.“
Dakle, ako građanin ispuni obavezu prema Infostanu i kad je ta obaveza zastarela, makar građanin i bio u zabludi, tj. makar i nije znao za zastarelost, ne može od Infostana tražiti nazad ono što je na ime zastarele obaveze platio.
5. Da li Infostan i/ili drugi nadležni pokušavaju da nas građane dovedu u zabludu u pogledu roka zastarelosti potraživanja? Sudeći ne samo po izjavama, već i po sadržini preteće uplatnice, oni pokušavaju da dovedu građane u zabludu. Naime, na pretećoj uplatnici pominju se rešenja o dozvoli izvršenja, bez oznake suda, broja predmeta i datuma. Takođe, Infostanovi eksperti su nas uveravali da su protiv onih koji ne izvršavaju svoje obaveze pokretani sudski postupci, ali je portparol Četvrtog opštinskog suda, kao nadležnog, ovo osporio. Zašto se pominju rešenja o dozvoli izvršenja? Da je Infostan postupao kao savesno i odgovorno javno preduzeće, on bi vodio uredan popis građana koji nisu na vreme isplatili svoje obaveze. Pošto navedena potraživanja zastarevaju u relativno kratkim rokovima (jedna godina za većinu stavki, tri godine, za neke od njih), Infostan je morao, da bi sprečio zastarelost, da pre isteka roka zastarelosti podnese bilo tužbu, bilo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Po čl. 388 ZOO:
Zastarevanje se prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja.
Praksa je da Infostan gotovo nikad ne podnosi tužbe, već po pravilu podnosi predloge za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, koji takođe prekidaju rok zastarelosti. U velikoj većini slučajeva u kojima su uputili preteće uplatnice, Infostan to nije učinio, tj. nije podneo ni tužbu ni predlog. Da je jedno od ova dva sredstva podneseno, bar neki građanin bi ih morao primiti. A, nije. Niti se u pretećim uplatnicama uopšte pominju, kao što sam više puta naglasila, brojevi predmeta, sud, niti datum donošenja rešenja o izvršenju. Zašto to Infostan čini? Pa, zbog sledeće odredbe ZOO, sadržane u čl. 379:
„(1) Sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti.
(2) Međutim, sva povremena potraživanja koja proističu iz takvih odluka ili poravnanja i dospevaju ubuduće, zastarevaju u roku predviđenom za zastarelost povremenih potraživanja.“
Infostan pokušava da nas građane ubedi da su naša potraživanja nekom sudskom odlukom, koja nema naziv suda, broj ni datum, već pravnosnažno utvrđena, pa da zato ne zastarevaju u kraćim rokovima od jedne odnosno od tri godine, već u roku od 10 godina, te da i danas moramo platiti za potraživanja koja su dospela, na primer 31. januara 1999. godine. U tom cilju, na poleđini preteće uplatnice nude neki model poravnanja. A, ako model poravnanja, građanin potpiše, smatraće se da je pismeno priznao dug. Šta Zakon kaže o pismenom priznanju duga? Čl. 366 ZOO:
(1) Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao odricanje od zastarelosti.
(2) Isto dejstvo ima davanje zaloge ili kog drugog obezbeđenja za zastarelo potraživanje.
Dakle, ako građanin potpiše ovo preteće poravnanje, pismeno je priznao već zastarelu obavezu, čime se odrekao zastarelosti i njegova zastarela obaveza, postaje utuživa. Očigledno je da je ideja: ko se „primi“, naplatićemo!
6. Šta činiti kad dobijete preteću uplatnicu? Svakako ne treba čekati u Infostanu niti u Četvrtom opštinskom sudu. Ne treba platiti ništa na osnovu preteće uplatnice, ne treba potpisati nikakvo poravnanje koje Infostan nudi, ne treba upućivati molbe ili žalbe gradonačelniku. Građanin može da se opredeli za jedan od dva načina ponašanja:
(a) Da ne čini ništa, dakle da ne plaća, ne potpisuje poravnanja, da ne nudi svoje priznanice kao dokaz (ako ih uopšte ima za svih poslednjih 10 godina), da ne čeka, ne moli, ne žali se. Dakle, doslovno da ne uradi ništa. Ostaje da čeka da vidi da li će Infostan pokušati bilo da podnese tužbu, bilo predlog za izvršenje. Ako građanin dobije od suda rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (koje mora biti uručeno lično, sa dostavnicom), odmah treba da napiše prigovor (priloženo gore). Prigovor se šalje istom onom sudu koji je doneo rešenje o izvršenju (uglavnom Četvrti opštinski sud u Beogradu), preporučenom pošiljkom, u dva primerka, potpisano od onog građanina na koga glasi rešenje.
http://forum.mojepravo.net/new.../infostan-formular-za-prigovor
(b) Građanin može, ako želi da obeshrabri nečasne namere Infostana, da, ne čekajući tužbu ili rešenje o izvršenju, preporučeno uputi Infostanu pismo.
http://forum.mojepravo.net/new.../27/infostan-formular-za-pismo
Re: Sta zna Infostan sta je 10 god
