Permanentni magnet

Interesuje me da li postoji izolator za magnet, odnosno da li se može nekim materijalom sprečiti delovanje magneta na metal

Može, svaki materijal koji ima veliku magnetsku provodljivost (propustljivost) može da se koristi kao zaštita od statičkog magnetskog polja, mada 100% zaštita nije moguća. Jedan od takvih materijala je tzv. Mu-metal. Ako imaš negde stari osciloskop, možeš uzeti metalnu cev u koju je spakovana katodna cev. Ova metalna cev služi kao magnetna zaštita.

Da li je to samo na osciloskopu ili na svim katodnim cevima, npr u tv-u i da li je to cev u kojoj stoje katode i rešetke, na samom grlu ekrana.

Kod osciloskopa je čitava katodna cev uvučena u u cev od metala koji sprečava prodor magnetnog polja.
Katodne cevi u TV i CRT monitorima nemaju antimagnetski oklop već imaju demagnetizator kojim se vrši razmagnetisavanje delova u katodnoj cevi i blizu nje.

Ja ovu temu vadim iz naftalina, al' dobro. Interesuje me kako izolator utice na magnetsku indukciju, kako se ona krivi?
Da li sam dobro nacrtao na slici crveno je B a crno I crn pravougaonik je izolator.
Interesuje me da li ima negde da se kupi takav materijal, i cena
Hvala

Nije valjda da niko nema odgovor na moje pitanje???

Ako želiš neutralisati magnetno polje permanentnog magneta u nekom djelu prostora onda se to radi skretanjem pomoću boljeg provodnika.Svaki
metalostrugar ima nosač komparatora na bazi permanentnog magneta koji
može zalijepiti gdje god hoće, a ako odvaja treba samo utisnuti jedno mesingano
dugme i to više kao da nije magnet.Unutra je skriven jednostavan sistem
premoštenja magnetnog polja tako da ne izlazi van i ne kači se za okolno željezo.

Ako želiš napraviti revolucionarni izum tako da od permanentnog magneta
napraviš magnet sa varijabilnim poljem naići ćeš na jedan sitan problem.
Naprimjer neka magnet potegne neki teg ka gore, a onda ubacimo taj izolator
između i teg tresne dole.Taj sitni problem je što se neki vrag opire ubacivanju
tog izolatora i to čak više nego što treba rada za dizanje onog tega.Nije loše
ovo praktično provjeriti jer ko zna možda su se ovi zakoni u međuvremenu mijenjali, a niko nije obavješten.

Sličan problem je i sa izolatorima za zemljinu težu.Kažu da su neki Indusi
pomoću joga vježbi to dostigli pa mogu levitirati.Šalu na stranu, ali svi
znamo da je Aladin imao leteći tepih pa šta fali da i mi malo pokušamo
istraživati na tom polju.Divno je biti radoznao i vesele naravi.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Radoznao i vesele naravi, to podrzavam....:)
Nekoje negde na ovom forumu( sad ne mogu naci) pominjao neki metal koji je izolator za magnetno polje, sad me interesuje kako on utice na B?
Nisam te bas najbolje razumeo oko mesinganog dugmeta, mozes li pojasniti.
Konkretno interesuje jer sam hteo da nekako izolujem primar teslinog kalema, tj. da mu B ide samo nagore ka sekundaru....(ali bez nekih drugih kontura)
Hvala na objasnjenju...

Tema je o permanentnim magnetima pa ću samo o tome.Spomenuo sam neki mesing.Praktična primjena se može viditi kod skoro svakog tokara, brusača itd.
Samo zamoli da ti pokaže magnetnu prizmu.Tu imaš unutar jedne željezne kocke
stranice oko 50 mm uvaljen "U" magnet.Kliznim pomjeranjem jedne pločice
kombinovane od mesinga i željeza možemo krakove polova produžiti ka plohi
kocke.Tada se kocka lijepi za željezne dijelove mašine.Postoji privlačna sila
i magnetno polje se zatvara preko vanjskog željeza.Pomjerimo pločicu i
mesingom presječemo krakove polova, a ujedno ih željeznim dijelom pločice
premostimo.Nema više djelovanja magneta na vanjske željezne predmete.
Zapravo je višestruko oslabljeno.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Živadine, možda bi ti odgovaralo nešto ovako:

Iz ovog mogu izvuci dosta toga...
Veliko hvala...

Da, ja sam pre izvesnog vremena postavio slicno pitanje i dobio sam odgovor da ne postoji materijal koga ce magnetne silnice zaobici, tj. postoje materijali koji navodno izvrse slabljenje magnetnog polja ali magnetni fluks uvek prolazi kroz taj materijal, tako da vodeci se tom teorijom odustao sam od pravljenja reflektora i usmerivaca za cisto magnetno polje permanentnog magneta. Hteo sam naime da povecam domet uticaja magnetnog polja a smanjim okolno rasipanje. Valjda su ljudi bili u pravu, ne znam.

Možda se varam, ali mislim da se "domet" magnetskog polja ne može ni uvećati ni smanjiti - može mu se samo menjati intenzitet

Magnetni fluks je znatno gusci na krajevima magneta nego na nekom vecem rastojanju i promena gustine magnetnog fluksa nije linearna po udaljenosti od magneta. Zbog toga se javlja efekat da kada drzimo komadic gvozdja nedovoljno blizu magneta gotovo i da ne osecamo u ruci njegov uticaj a priblizimo li ga samo za par milimetara komadic gvozda ce naglo poleteti ka magnetu. To se moze onda smatrati dometom.

Magnetni fluks je znatno gusci na krajevima magneta nego na nekom vecem rastojanju i promena gustine magnetnog fluksa nije linearna po udaljenosti od magneta. Zbog toga se javlja efekat da kada drzimo komadic gvozdja nedovoljno blizu magneta gotovo i da ne osecamo u ruci njegov uticaj a priblizimo li ga samo za par milimetara komadic gvozda ce naglo poleteti ka magnetu. To se moze onda smatrati dometom.

Domet je vrlo interesantna pojava. Na primer dve materijalne čestice se privlače vrlo malom gravitacionom silom i ta sila opada sa kvadratom
udaljenosti, ali se smatra da joj je domet beskonačan ili, na primer, ako postavimo pitanje da li možemo opaziti svetlost koju emituje jedan
jedini atom sa daljine od nekoliko milijardi svetlosnih godina - izgleda da moramo odgovoriti potvrdno, jer ma kako ogromni bili vasionski izvori
svetlosti - tu svetlost emituje ogroman broj elementarnih izvora koji su ipak pojedinačni atomi.
Da li je tako i sa magnetnim poljem? O dometu delovanja bilo kakvog magneta zaista nemam baš nikakvu informaciju. Ipak verujem da je taj
domet neograničen.

Sve zavisi na sta ciljas. Ako zelis da uprostis stvari onda ces koristiti rec domet. Kao kod radio stanica :)

Ja mislim na sledeci nacin: Ubrzanje zemljine teze=gravitacija je uvek konstantna, priblizno konstantna, zavisno na kom delu zemlje meris. A sila magnetnog polja opada posle određene udaljenosti. Prosto : Ako imamo u glavi sliku permanentnog magneta i sliku zamisljenih silnica, onda vidimo da te sile teze da zatvore krug sa jednog na drugi kraj. Takodje vidimo da je gustina tih silnica sve manja ako idemo sve dalje od magneta...i negde u beskonacnosti postoji samo jedna silnica koja predstavlja beskonacnu "pravu" odnosno krivu koja ce imaginarno ipak da napravi krug.

U tome ja vidim razliku izmedju sile magnetnog polja i sile zemljine teze. Jer ne znam ko moze da potvrdi da je to jedna ista sila.
Ja sam skeptik, jer magnet ipak privlaci samo gvozdje, ne znam da li privlaci jos neki element iz periodnog sistema? Mozda druge elemente i materijale, jedinjenja privlaci ali mnogo slabije. To bi onda znacilo i da gvozdena kugla brze pada na zemlju od iste takve plasticne kugle u bezvazdusnom sistemu ?

Sve si pobrkao, a ovo što si napisao nije tačno.
Gravitaciona sila nije konstantna već opada sa kvadratom udaljenosti od centra gravitacije
Intenzitet magnetnog polja ne opada "posle određene udaljenosti" već opada posle svake veće udaljenosti
normalne na smer tvojih "silnica"
Gravitaciono polje i magnetsko polje su dva sasvim različita svojstva materije i ne treba ih brkati
Gravitaciono polje ima jedan pol, a magnetsko dva. Magnetsko polje možeš neutralizovati drugim
magnetskim poljem, a gravitaciono ne možeš drugim gravitacionim poljem, magnetsko polje je
mnogo jače od gravitacionog na materijale na koje deluje i t. d. i t. d.

Domet gravitacionog polja ili domet magnetskog polja ne zavisi ni od čijeg i ni od kakvog "ciljanja"

Gravitaciono polje ima dva pola. Severni i juzni pol. Kad uzmes kompas znas da strelica pokazuje jedan pol a drugi ostaje iza.

Ja sam to i rekao, to jesu dva razlicita polja. Gravitaciono i magnetno.

Ti hoces da kazes da se g = 9,81 m/s'2 menja u zavisnosti od visine?
Ja mislim da mozes kamen da bacis sa 100m i sa 10000m taj kamen ce uvek ubrzavati istim ubrzanjem 9,81.
...

igla u kompasu je magnetna ;)

Potpis

aka Vitez Koja
::
日本光学工業株式会社 :: One photo out of focus is a mistake, ten
photo out of focus are an experimentation, one hundred photo out of focus are a
style.