dali je ovo piraterija

Mislio sam da jesam, ali će biti da se nisam dobro izrazio. Znači, mislio sam na situaciju gde je kopiranje potpuno zabranjeno, samo u jednom slučaju nema ograničenja na korišćenje, a u drugom slučaju je dodatno ograničeno da se softver ne može koristiti komercijalno. Tipično, dve istovetne verzije softvera, samo se jedna prodaje po pet-deset puta manjoj ceni uz ograničenje upotrebe na nekomercijalne svrhe. Ponavljam, kopiranje obe potpuno zabranjeno. Kako se to razlikuje od ograničenja upotrebe na ovo ili ono parče hardvera?

Drugo, pretpostavimo da sam pitao to na šta si ti odgovorio. Zašto onda jednako ne bih mogao da napišem:

„© 2009, Ja. Kopiranje dozvoljeno za upotrebu na Mojem hardveru.“

Odnosno, u opštem slučaju:

„© 2009, Ja. Kopiranje dozvoljeno za upotrebu <takvu-i-takvu>.“

šta određuje šta mogu, a šta ne mogu da napišem umesto <takvu-i-takvu>?

Takođe, mislim da ovde mutiš pojmove. Rečenica „Kopiranje dozvoljeno za upotrebu <takvu-i-takvu>“ očigledno ne reguliše kopiranje, nego dozvoljava kopiranje, a reguliše upotrebu kopiranog. Zapravo, ovakva rečenica predstavlja licencu, tako da je njen opštiji oblik „© 2009 Ja. Licencirano pod uslovima <tim-i-tim>.“ Ovo kažem da bih sledeće rekao da, naravno, mogu da izdajem isti softver pod dve različite licence, tako da npr. jedna dozvoljava kopiranje, ali jako ograničava upotrebu, dok druga ne dozvoljava kopiranje, ali manje ograničava upotrebu.

Da li je neko primetio da se da li piše odvojeno?

Da li je neko primetio da se "da li" koje je upotrebljeno kao deo citata piše pod navodnicima?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Dimke, a kako gledaš na to što je instalacija softvera oblik njegovog kopiranja (na 'ard disk)?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Postoji razlika izmedju termina instaliranje i kopiranje.
Kopiranje predstavlja prosto umnozavanje i nista vise od toga, tu se domet ovog pojma ili termina zavrsava.
Sta ces ti da uradis sa necim sto si umnozio ('oces da instaliras ili mazes na lebac), to je vec drugo pitanje.
Tako se bar meni cini.

Dakle instalacija programa moze da predstavlja "oblik njegovog kopiranja na HDD", ali to ne menja
postojecu razliku izmedju znacenja ova dva termina, verovatno jasno definisanu, bar sa pravne strane.

Potpis

oligofrenolog

Ne postoji. Instaliranje je isto što i umnožavanje. Član 20, tačka 4, eno gore u PDF-u našeg zakona ka kojem je Nedeljko dao vezu.



Član 46, tačka 1.1. Autoru se ne dozvoljava da spreči vlasnika legalne kopije da je umnožava koliko je to potrebno za predviđeno namensko korišćenje programa. Što će reći bar jedna kopija na hard-disku, i još jedna u radnoj memoriji. Tačka 1.3 takođe ne dozvoljava autoru da spreči korisnika da napravi jednu rezervnu kopiju (tj. jednu kopiju van onih potrebnih za korišćenje programa).

Ja i dalje mislim da instaliranje i kopiranje (umnozavanje) nisu isto, no bitno je
kako je definisano u zakonu, naravno, nema tu sta onda JA da razmisljam :)

Potpis

oligofrenolog

Kako nema šta da razmišljaš, ima i te kako šta da razmišljaš. Npr. ima li zakon takav kakav je smisla, i kako će to da utiče na tvoje sutrašnje glasanje na izborima. Zakon o pravu na kopiranje je jedan od zakona o javnim monopolima, i kao takav treba u svakom trenutku vremena i pri svakom novom razvoju situacije da podleže proceni i diskusiji — treba li monopoloske dozvole proširiti, ostaviti ih kakve su, ili suziti. (Tačno je da u Srbiji trenutno verovatno nijedna partija nema u vidu ovakve tričarije, ali bi u Švedskoj već imao političke struje, koje i sada sede u švedskom parlamentu, a koje bi se složile s tobom.)

Drugo, zakon je prisiljen da definiše instaliranje kao umnožavanje, da se cela konstrukcija ne bi sručila kao kula od karata. Jer, ako instaliranje nije umnožavanje, onda ja mogu da instaliram na jedan, drugi... n-ti računar — posledice su jasne. Zato zakon mora svako udvajanje bitova da definiše kao umnožavanje, a onda izričito odredi koja od tih udvajanja autor ne može da zabrani korisniku.

Zanimljivo je, međutim, da je prema gornjem zakonu, svaki savesni korisnik računara prekršilac. Jer, savesno je da imam rezervu CD-a na kome je softver, za slučaj da izvorni oštetim ili se pohaba; savesno je takođe da imam rezervu hard-diska (na kome je, između ostalog, instaliran taj softver), za slučaj softverske ili hardverske havarije sistema. To znači da već imam dve rezervne kopije dotičnog softvera, što nije dozvoljeno zakonom. Ah, magnolije...



Evo s moje strane polu-izvinjenje :) što preterujem, ali imaj u vidu da je posebno zanimljivo u tvom pitanju što se „kako to odgovara jačem“ u ovom slučaju nikako ne odnosi samo na Srbiju. Kao što rekoh gore, od zakona koji se služio regulisanju (obračunu) kompanija, znači „poštena“ borba, prešao je u zakon koji služi obračunu kompanija sa potrošačima, a kako sudski obračuni koštaju, onda je jasno ko je u ogromnoj prednosti.



Evo ti baš zanimljiv razvoj situacije od juče — Pajrat bej je, kako sam razumeo, na početku bio optužen za dve stvari: kršenje autorskih prava i omogućavanje kršenja autorskih prava. Juče, drugog dana suđenja, tužba je odustala od optužbe za kršenje autorskih prava, usredsredivši se na drugi deo, omogućavanje kršenja. To posledično znači sledeće: ako Pajrat bej sam ne krši autorska prava (tužba odustala), onda neposredni izvršilac prekršaja mora biti neki deo miliona njegovih korisnika. I to poveći deo, pošto tužba tvrdi ogromne štete.

Dakle, što se Jutjuba tiče, morao bi da važi isti aršin: neposredni izvršilac prekršaja br. 1 onaj ko je okačio nelegalni video isečak, Jutjub kriv za omogućavanje prekršaja, neposredni izvršilac br. 2 onaj ko je pogledao i preuzeo nelegalni isečak. Eventualno Jutjub može takođe biti neposredni izvršilac br. 3, s obzirom na to da, za razliku od Pajrat beja, i sam skladišti (tj. drži kopije) prekršajnog materijala.

Pa, i nije isto. Umnožavanje je širi pojam od instaliranja. Svako instaliranje je oblik umnožavanja, ali postoje i drugi oblici umnožavanja softvera.

Prilikom instaliranja softvera se sadržaj medijuma kopira na 'ard disk (često uz prethodno raspakivanje) + se vrše nekakva podešavanja sistema ako su potrebna. Prilikom pokretanja programa se sadržaj sa 'ard diska kopira u RAM (uz još poneke radnje) da bi odatle mogao da se izvrši. Eto ti još jednog oblika umnožavanja, osim instaliranja.



Ukoliko bi na YouTube-u mogao da gledaš ilegalne sadržaje, YouTube bi bio direktni prekršilac zakona, jer bi preko svoji' serveri distribuirao taj sadržaj.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Upravo sam posetio PirateBay i video sadržaje od kojih mi se diže kosa na glavi. Zna li iko kako su uspeli da do sada ne budu po'apšeni i pobijeni?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Kakav sadrzaj? Tamo su samo slovca, velika i gomila malih. Neko ih ponekad sabere pa ih nazove link.

Vrlo jednostavno!

Ni jedan od tih sadržaja koje si video se zapravo ne hostuje na njihovim serverima, niti ima veze sa njima!

Potpis

#sudo make me a sandwich --yes

A šta bi sa sečenjem yaya onima na koje linkovi pokazuju?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

^^



ne pitaj dvaput.

Potpis

oligofrenolog

Znate kako, to što imamo softver, muziku, filmove, knjige itd. je zasluga ljudi koji su ta dela načinili. To nije moguće postići sa ovom nivoom kvaliteta, ako neko ne može da živi od toga. Zakoni o autorskim pravima su uvedeni iz praktičnih, a ne moralnih razloga. PirateBay upropašćava proizvođače/autore/izdavače i time dugoročno nanosi štetu svima. U svakom slučaju ću više da cenim trud onih koji su načinili nešto novo, što je dobro i korisno, od napora kojima se takvi upropašćavaju. Srbija je naravno profitirala od odliva mozgova, koji ovde nisu imali šta da traže.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Sve to isto važi i za krađu u samoposluzi. Da, kilo banana je kilo banana, bez obzira da li je plaćeno ili ukradeno. Ima isti ukus i iste hranljive sastojke.

Tako razmišljaju ljudi koji ništa kreativno ne stvaraju, a oni drugi beže iz takvih sredina u sredine u kojima je njihov rad cenjeniji, pa ti vidi da li bi ti bilo bolje da država funkcioniše ili ovako u anarhiji. Gde su drugi, a gde smo mi? Da li je čistaču ulice bolje u zemljama u kojima je poštovanja autorskih prava obavezujuće ili u onim drugim (kao što smo mi)?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.