Racunanje u access-u

Mislim da me ne razumes. Niam ja taj koji ce da pravi sistem. Ja ti samo dajem savete kako se u principu ovo radi, a koje ti odlucio da ignorises. Prvo sam ti rekao da napravis bazu podataka kako valja. Poslao si nekompletno resenje. Onda si napravio ostatak baze, ne vezujuci je za prvi deo i sagradio aplikaciju. Nisam ti to rekao, ali nigde ne pise da moras da me slusas.

Najnoviju bazu koju si napravio nis pravio po postupku koji sam ti predlozio. Dijagrame sam crtao ja, ne vidim da si ih usavrsio, niti dijagram baze podataka niti dijagram procesa. Ali si zato pozurio i napravio 'aplikaciju'. Ako ti kazem da to sto si uraduio nece raditi kako valja, razocaraces se, pa bolje da cutim, ionako neces poslusati. Da si radio po savetima, izbegli bi mnogo nepotrebnog posla. Ovako, sad prvo mora da se ispravi sta si izbrljao, pa da se mozda nastavi. ja za to nemam vremena.

Srecan rad

Oh, polako majstore. Pogresno si me razumeo. Naravno da nisam ni mislio da mi ti pravis sistem (da sam to hteo, angazovao bih te i platio ti uslugu). Ovih nekoliko zadnjih postova koje sam poslao, trudio sam se da saljem bilo kakve dodatne info koje bi pogle da se bolje sagleda ceo proces. Kao sto sam ranije rekao, mislim da si odlicno sagledao citav proces, ali po meni, uvek ima nekih dodatnih info koje mogu da budu korisne.
U tu svrhu, u zadnjem postu, poslao sam nekakvu aplikaciju koji sum radio do momenta dok te nisam kontaktirao. Pa naravno da ona ne radi kako treba, ne bih te ni kontaktirao u suprotnom, ali mozda moze da pruzi iole nesto korisno, nekakvu ideju mozda, nista vise.Samo iz tog razloga sam je zakacio. Nisam ni ocekivao da ces oko nje da se bavis.
Molim te, bez ljutnje, stvarno se trudim da dam svoj maksimum. Silno vreme smo utrosili i ti i ja, steta je da ovo sad napustimo.

Pozdrav

Ja se izvinjavam, bio sam preostar, nepotrebno. Dodje to s godinama, ali to nije razlog da se bude neprijatan. Moja greska.

Uradio si nesto dakle ranije, stekao nekakvo iskustvo, to je OK. Sad imas priliku da uradis to valjano. Nacrtaj svoje dijagrame za proces i za bazu podataka. Onda nam to ili pokazi pa da vidimo da li iam detalaj koji se trebaju popravljati u delu sa bazom podataka. Dijagram procesa ne mozemo da popravljamo, to mozes ti, ali ako nam prilozis i proces uz dijagram baze (moze iAccess tabele), mozda nesto uocimo pa popravimo.

Rano ti je u ovom moemntu za ideje o 'kako treba da izgleda aplikacija'. Prvo da vidimo na diajgramu procesa gde je sve potrebana interakcija s podacima. Gde se ocejkuje unos u tabele, a gd se ocekuej citanje iz tabela. Onda cemo da vidimo da li treba sve staviti u jednu aplikaciju, pa svko izabere sa glavnog meniaj dugme koje ga vodi gde mu treba, ili svako ima svoju aplikaciju koju koristi. tehnicar na priejmu ima jednu potrebu, lekar drugu, a sef laboratorije i analiticar imaju trecu potrebu. Tehnicar u laboratoriji ima neku trecu potrebu, a i sekretarica moze da ima potrebu za necim iz baze ili aplikacije.

Uh, pa mozda bih i ja trebalo da se izvinem sto se nisam vise udubio u celu pricu i tako ti tracio vreme. OK, idemo dalje.
Da budem iskren, nakon tvojih opaski, latio posla i ceo dan posmatram onaj logicki model procesa koji si kreirao nesto ranije. Jos uvek je to za mene velika zbrka, igra reci i formulacija recenica itd. Ali mislim da sam nesto pametno iskopao pa te molim da pogledas ovaj WORD dokument i das svoj sud. Izneo sam neke predloge koji, moguce je, i nisu ispravni ali cini mi se da vredi pogledati, te stoga se jos ne upustam u kreiranje modela konkretnih tabela, mada su vecinom vidljive.

Hvala na strpljenju

Pozdrav

Ovo je vec bolje. Moj opis procesa ne moze da bude bas tacan, zato stalno ponavljam da moras da uradis svoje dijagrame.
Iz dijagrama koji si dao vidim:

1) analiza se radi na uzorku koji je doneo korisnik.
2) uzorak se nekako kategorizuje (tipizira) i za svaki tip uzorka odredjuju se propisani parametri, po definisanim metodama.
3) Kada se na parametar uzorka primeni odredjena metoda, dobiju se neke varijable.
4) na uzorku se mere neke konkretne vrednosti i to ulazi u rezultate analize

Ne vidim jaku vezu izmedju onog sto zoves 'konkretni parametri' i ( 'propisani parametri' i 'varijable'). cemu odgovaraju konkretni parametri, propisanim parametrima ili varijablama koje se mere? A mozda fali neka kutijica na slici?

Ne umem da ubacim sliku u poruku pa sam pripremio 2 PDF fajla. Prvi, LAb_Z.PDF pokazuje sliku koju si ti dao, sa malo drugacije poredjanim objektima. Sve veze su onakve kako si ti napravio.

Drugi fajl je moj pokusaj da odgovorim na pitanje "u kakvoj su vezi mereni rezultati i propisi - da li meris varijable koje su definisane u propisima ili sta?". Nesto mora da ti kontrolise sta meris za koji tip uzorka. Ako ti je tip uzorka voda ne mozes da meris cvrstocu na zatezanje. Ako ti je uzorak cement, verovatno ne meris uglene hidrate i masti.

Dopuni dakle ovaj dijagram pa mozemo dalje - da napravimo prvi pokusaj prevodjena dijagrama objekti veze u tabele.

Dugujes jos jedan dijagram - kartu procesa sa zvezdicama na mestima gde se ockuje interakcija sa bazom.

Kad imamo tabele i dijagram procesa, onda svakoj zvesdici dodelimo tabelu u koju se unose podaci i/ili iz koje se citaju podaci. I eto nam osnove za aplikacije (mnozina)

Onda mzoemo svaku zvezdicu (tacku interakcije korisnika s bazom) da naliziramo detaljno, to ce nam dati uslove za radionicki crtez svakog programa ponaosob. programi ce se sastojati iz formi, kverija, izvestaja. Naravno da treba dalje svaku formu, kveri, izvestaj definisati. Tek posle ovog koraka mozes da pocnes da pises programski kod i pravis forme i reporte. Upozorio sam te na pocetku da je posao dug i mukotrpan i ima mnogo da se radi pre nego sto se dodje do konkretnog programiranja.
[img]Terminologija_Z.pdf
[/img]

Nadam se da si jos na mrezi. Molim te da mi ponovo posaljes ova dva pdf. fajla. Uopste ne vidim pravougaonike i rombove kao ni linije, samo vidim teks, pa ne mogu dobro da procenim model.

I odmah da probam da ti odgovorim na pitanje:
Zakon i Pravilnici o kvalitetu su ti u kojima se prave tipovi (ili kategorije) namirnica ili predmeta opste upotrebe ili bilo cega drugog
Tako na primer:

- krema za ruke, krema za lice, puder, ili karmin ili ono rumenilo (ili kako se vec zove) sve su to proizvodi svrstani u tip "sredstva koja duze vreme ostaju na kozi" a Pravilnik o zdravstv. ispr. predmeta opste upotrebe (Sl.list SFRJ br. 26/83) to definise. U tom tipu proizvoda, isti PRavilnik propisuje da se odredjuju sledeci parametri (ucio si nekad hemiji):
-Pb
-Cd
-Cr
-Ni
-As
-Hg

i da su dozvoljene vrednosti tih parametara (lupam ove vrednosti, ne znam ih napamet) i njihove jedinice mere

-max. 20 mg/kg
-max. 2 mg/kg
-max 50 mg/kg
-max 50 mg/kg
-max 5 mg/kg
-max 2 mg/kg

Takodje, jedan drugi Pravilnik propisuje metodu po kojoj se ovi parametri odredjuju u datom tipu uzorka (proizvoda).

Laboratorije mogu da koriste i druge metode (ne vezano od Pravilnika). Koriste se standardne metode (JUS, ISO, BS, ASTM, EPA, AWWA itd.), modifikovane standardne metode ili inerne metode kuce.
No, pricu oko meoda nebih sirio dalje. Isuvise je kompleksna.

Ma najbolje je da pogledas ipak onu moju aplikaciju koju si kritikovao. Mislim da ce ti biti malko jasnije. Samo, nemoj da gledas resenja software-a i koncepciju baze vec gledaj kako sam klasifikovao proizvode. Ima tamo na startup formi cmdbutton "kopiraj tip". Pa preko njega se ubaca novi proizvod na osnovu starog proizvoda a aoba pripadaju istom tipu proizvoda. Isti tip, karakterisu isti parametri, mogu se samo razlikovati njihove propisane vrednosti.


_{[Ovu poruku je menjao zliki dana 30.10.2008. u 18:26 GMT+1]}

OK, promenio sam format, nije PDF nego je dsada PNG. Nadam se da ce da radi.

Sto se tice pitanja, nije vazno da razumem kako se uzorci i amterijali tipiziraju (klasifikuju). To je OK deo. Ono sto sam pitao jeste;

Na shemi vidim da ce svaki uzorak koji se donese biti svrstan u neki tip. To je OK.
Vidim i da za uzorak postoji nesto sto se zove 'Konkretni parametri' i vezano je za Uzorak.

Uzorak ce postati tabela, im joj je Uzorci. tabela Uzorci imace kolonu 'Tip' koja ce uzimati vrednosti iz tabele TipoviUzorka. Postojace i tabela KonkretniParametri, koja ce imati kolone Uzorak i Parametar i KonkretnaVrednost. To je sve OK.

Sta ne vidim jeste odakle dolaze vrednsti za kolonu Paramtar u tabeli KonkretniParametri. Ja ZNAM i ti ZNAS da to dolazi negde iz pravilnika, koji ce biti predstavljen tabelom PropisaniParametri (TipUzorka, Parametar). Ja znam da se za materijal 'kremu za ruke' odredjuju olovo (Pb), kadmijum (Cd) i hrom (Cr). E, ne postoji nists u shemi sto ce me spreciti da unesem recimo parametar 'cvrstoca na savijanje' u tabelu KonkretniParametri.

U shemi mora da postoji nesto sto ce da kaze 'ako je tip uzorka = ""sredstva koja duze vreme ostaju na kozi" onda se u tabelu KonkretniParametri mogu unesti samo vrednosti gde je naziv parametra iz skupa (Pb, Cd, Cr,Ni, As, Hg). To sto ti znas i znas sta treba uraditi, mora da zna i baza podataka.

Mislim da razumem i sta su varijable. U aplikaciji koju sam kritikovao, mnogo su vrednije tabele. Iz tabele SifranikParametri, za IdParam = 5, ID_Tip = 2, naziv = Voda, Naziv_Pun = sdrzaj vode, imas varijable Masa punog suda, masa praznog suda, masa osusenog suda, i to sve dva puta, pa to se unese u formulu i formula da jedan broj, koji je konkretna vrednost za parametar 'Sadrzaj vode' za konkretan uzorak. Ako zelis da zapsujes negde vrednosti varijabli koje ulaze u proracun parametara, imaces razlicitu shemu od one koju imamo. Sifranici nece moci da se organizuju kao jedna tabela. bar dve a mozda i vise je potrebno, ako hoces da baza bude korektno napravljena. Da li je baza korektno napravlejna, kazace nam proces normalizacije. To je konfuzan proces i zelim da ga pojednostavim maksimalno, a jedan od nacina je da se nacrta shema objekata i veza i da se to pretvori u shemu tabela. Teorijski, a i iz iskustva, takva shema tabela je veoma blizu da ispunjava pravila normalizacije.

Ato insistiram na ovom delu. Ako se ovaj deo iskarabuzi, ne vredi raditi aplikaciju jer se kuca ne pravi od krova nego od temelja. Krov bez temelja zove se nadstresnica ili sator u najboljem slucaju. Ponekd, i za krace vreme, u nuzdi, moze da se zivi i u satoru, ali na duzi rok to neide, jel' da?

To sam pokusao da uradim u crtezu u terminologija_2.png

Pa, mislim da bi bilo neophodno da se vrednosti varijabli upisuju u bazu da bih imao sledljivost do rezultata ispitivanja. Osim toga, Radna lista laboratorije je i zamisljena da se u nju popunjavaju vrednosti varijabli za svaki pojedinacni parametar. (to se zaista i radi svakodnevno). Nisam ni sumnjao da ce sifrarnici biti vrlo komplikovani. Po mom misljenju, organizacija sifrarnika je kljucna za ceo sistem.

Pogledao sam tvoju zadnju semu, mislim da je ok. Drago mi je da lagano ulazis u sustinu procesa rada laboratorije.
Obzirom da je danas petak, imam dva naredna dana da probam da odradim nesto ozbiljnije. Hteo bih, ukoliko nam podje za rukon, da zakljucno sa danasnjim danom zaokruzimo pricu oko sheme procesa, osecam da smo blizu, pa da probam, tokom vikenda, da odradim sledeci korak (mislim da znam koji je ali necu da trcim, molim te da mi das neke smernice).
Drago mi je sto insistiras da se ove uvodne radnje stvarno odrade kako treba, to mi mnogo znaci, steci cu stvarno sveobuhvatnu sliku o procesu projektovanja i izrade jednog sistema.


Pozdrav




_{[Ovu poruku je menjao zliki dana 31.10.2008. u 12:25 GMT+1]}

E bas mi je drago :-) medjutim, svrha ove diskusije nije da ja razuemem sustinu procesa rada laboratorije. Sustina je da ti razumes sustinu procesa izrade sheme baze podataka na osnovu opisa procesa. Mozda i uspemo u tome, samo ako ne zuris. Jos je rano za 'nesto ozbiljnije', pogotovo ako to 'nesto ozbiljnije' zamislajs da bude nekakav kostur programa. Za to jos absolutno nisi spreman i ne gubi vreme. Razumem tvoje uzbudjenje, ali te molim d abudes strpljiv jos koji dan.

Da pokazem kako ovaj rad jos nije u fazi za nesto ozbiljno, dajem novu shemu.

OK, ne zurim.
Video sam semu. Mislim da to jeste to definitivno.

Sta sad?

Tako je i prethodna izgledala 'definitivna' OK, i meni s ecini da je blize. Sad shemu pretvaramo u tabele.

Imamo dakle shemu Terminologija_3. Strelice na shemi pokazuju smer citanja recenica koje smo zapisali na shemi. Dodao sam ono od cedga smo poceli - formule u koje se ubacuju izmerene varijable da bi formule dale konkretne vrednosti parametara.

Nisam upisao kardinalnost, sta je na strani 1 a sta na strani vise. Generalno, na pocetku strelice je strana 1 a na kraju je strana 0, 1 ili vise, zavisno od situacije. Ni ova sehma nije finalna, ali je blizu. Blizu u smislu da sto je na shemi ne ocekujem da se promeni. Nije finalna jer nije sbeve na shemi sto imamo u dijagramu procesa. Nema lekara koji overava dokumente, niti analiticara/sefa labopratorije koji overava dokumenta. A nedostaje i sekeretarica. Vidis sta sve nedostaje......



Da se dogovorimo oko nekih pravila:
1) Imena tabele bice imenice u mnozini, recimo s aprefixom tbl. Dakle, tblKorisnici, tblZahtevi, tblUzorci i slicno. Ako ce baza biti u SQL ne mora tbl.
2) Necemo koristiti Autonumber za PK ako bas ne moramo
3) prenosicemo ceo PK iz roditelj tabela u child tabele (Ovo je zato sto pravimo jos uvek konceptualni model, logicki model. Za fizicku impelmentaciju mozda i prihvatimo poneki autonumber i ponesto skratimo.)


Prevodjenje se radi tako sto sve kutije na shemi postaju tabele, i neki od rombova, videcemo koji, ako zatreba. U ovom momentu tabele su imaginarne, jos ih ne kreiramo u Accessu. Jos uvek su samo kutije na nekoj shemi ili

U prvom koraku, svaka tabela treba da ima samo jednu ili dve kolone, koliko za PK.

Ja cu da pretpostavim da uzorke mogu doneti samo registrovani korisnici. Ako neko sa ulice useta i donese flasicu sa vodom, a nije registrovan korisnik, morace da se registruje, pa tek onda da se primi uzorak. Ovo je OK ako je vecina korisnika registrovana i redovno dolaze da traze ispitivanja. Ako nije tako, onda mozda i ne treba tabela Korisnici. ja cu da produzim kao da treba.

Ako je tabela tblKorisnici, neka ima samo jednu kolonu, Korisnik (nemoj da dodajes ono ID, dovoljno je korisnik). Ako je tabela tblZahtevi, iamces verovano neki delovodni broj zahteva, to vec imas u nekoj knjizi, pa uzmi to ime. recio, BrojZahteva. Zahtev se otvara za odredjenog korisnika, pa dodajemo i kolonu Korisnik, dakle:

tblKorisnici (Korisnik, PK)
tblZahtevi(BrojZahteva PK, Korisnik NOT NULL REFERENCES tblKorisnici.Korisnik) Rec REFERENCES znaci da ce se postaviti relacija sa tabele tblKorisnici na tabelu tblZahtevi.

Uz svaki zahtev moze da dodje jedan ili vise uzoraka pa dobijamo tblUzorci (BrojZahteva, BrojUzorka) U prvom koraku moramo da dodelimo uzorku TipUzorka, uzorak ne moze da postoji bez tipa, pa imamo dakle tblUzorci (BrojZahteva PK, BrojUzorka PK, TipUzorka NOT NULL) Ovo je absolutni minimum kolona koje moramo da definisemo. Posle cemo da dodajemo gde nam jos sta treba. Bolje je nesto zaboraviti, nego trpati kolone bez razmisljanja. Proci cemo kroz model jos nekoliko puta dok ne bude spremno za fizicku izradu tabela. Ovo mora ovako jer ucis postupak. Ako ne ucis postupak, onda ispada da ti ja pravim model i to ce momentalno da se zaustavi.

Sad moram da radim nesto, ja sam ipak na poslu ;-) pa mozes da nastavis sam. Parti strelice na shemi i tim redom pokusaj da napravis tabele. prenosi PK iz starije tabele u sledecu, da ne bi zigubio logiku. Pokusaj, ne moras da uapes. Onda mozes tabele da nacrtas, Visio je dobar alat za to, a moze i POwrPoint. Moze i Access. Access u ovoj fazi nije preporucljiv, jer Access zahteva da se znaju tipovi podataka, koje mi jos uvek ni ne spominjemo. Za sada baratamo samo pojmovima, idejama, nazivima kolona. Sat ce one fizicki biti, nevazno je u ovom momentu. Sad se fokusiramo da npravimo kostur baze - osnovne tabele i njihove relacija (PK - primay key, FK - Foreign Key = ono sto u Accesu zovu 'relacije medju tabelama')

Tvoj je zadatak za preko vikenda, da od sheme Terminologija_4 napravis kostur baze podataka, kao logicki model. Posle ces videti kako ce aplikacija sama od sebe da proizidje iz baze podataka. Mislim da ces moci da lako resis deo sa pravilnicima: tip uzorka ima parametra, parametar ima metode, metode imaju varijable i jednu ili vise formula (ti znas, je ne)

Ako je uzorak odredjenog tipa, onda moze imati rezultate samo za one parametre koje su definisane za dati tip. Parametri ce biti ozracunati formulama i varijablama koje se definisu za taj tip. Ovaj deo mozes da probas pa da vidimo u ponedeljak. Ocekujem dakle generalnu shemu tabela sa minimalnim brojem kolona. Onda u ponedeljak to mozemo da pogledamo, prokomentarisemi i mzoda ispravimo. Ond alsedi dodavanje ostalih kolona. Pa onda malo testiramo logiku, pa ond afizicki kreiramo tabela. E onda tek moze aplikacija.

Srecan rad



_{[Ovu poruku je menjao Zidar dana 31.10.2008. u 18:54 GMT+1]}

Evo mog pokusaja.

Izgleda da si lepo preveo model Terminologija-4 u tabele, prvi korak. Medjutim, u modelu je bila jedna greska. Tabela Formule se ne nalazi gde bi trebalo. Trebalo bi da bude:
1) Metoda ima formulu (jednu ili vsie, pitanje za tebe).
2) Formaula koristi varijable (barem jednu, uglavnom vise)
Kad se varijable ubace u formulu, dobijemo vrednost parametra.

Ako je jedna formula po metodi, onda ne treba uopste tabela za formule. Ako je vise, ond atreba da bude Metoda roditelj a formule (mnozina) da budu deca, a svaka formula da ima svoj skup varijabli (jedna ili vise

Razresi ovo, pa mozemo dalje. Ono sto odmah vidim je:
- ne vidi se u tabeli Uzorci kojoj laboratoriji je dodeljen uzorak,. Ako postoji veza sa LAB na Uzorci, onda je Lab FK za Uzorci i moar se kolona LAb pojaviti u atbeli Uzorci (bas kao sto sis tavio TipUzorka). Isto s eodnosi na vezu lab - Rezultat

- veza Uzorci - Konkretni parametri ne ogranicava konkretan parametar na tip uzorka. ip uzorka moze da bude 'voda' a u konkretne parametre mogu da se unesu 'cvrstoca na zatezanje' i 'cvrstoca na savijanje'. Treba Tip uzorka spustiti u tabelu Konkretni parametri.

Ovo se sve desava jer nisi definisao PK u tabelama jasno i nis ga preneo n child tabele, genralno. I na desnoj starni, gde su pravilnici, ispada da varivabla zavsii od metode sto nije tacno. Varijabla zavisi od para (metoda, parametar). Svaka metoda ima jedan ili vise parametara, a svaki od tih parametara ima svoje varijable. To mora da bude reflektovano na shemi. Najlakse se to postize tako sto s ePK iz parent tabele prenosi u Child tabeliu, kao FK.

Probaj da ispravis navedene greske. na shemi ti ne vidim nazive tabela i envidim koje su kolone PK a koje su FK. To ti je enposredni zadatak.

Posle toga cemo dodati i ostale atribute, koji nisu PK niti FK.

Evo, probao sam. Ovako mi je bilo lakse da nacrtam, ne moj da se obazires sto je radjeno u accessu. Ne trcim, samo mi je bilo lakse za crtanje. A i verovatno, nisam sve odradio kako treba.

Pozdrav

Vrlo dobro. Da te en mucim dalje, evo ti model koji je jako blizu onoga sto ti treba. Bice jos zackoljica, ali glavne stvari su tu. amlo sam prepravio tabele. Nisi me razumeo kad sam kazao 'treba prenositi PK iz parent u child tabele', ali nema veze. Ti si strucnjak za rad laboratorije, a ovo drugo je nkog drugog posao.

Elem, ovako:

Pocetak rada:
1. Korisnik podnosi zahetv i upisujemo zahtev u knjigu (tabelu)
2. Uz zahtev stize uzorak, pre ili kasnije. Onaj deo gde sef laboratorije organizuje uzorkovanje, potpuno je izbacen iz modela. isto tako i overavanje i potpisivanje izvestaja. To je izbaceno.
3. Uzorak pripada nekom tipu uzoraka. I to cemo da upisemo u tabelu tblUzorci uz BrojUzorka.
4. iz slike ispada da cemo svaki uzorak dodeliti tacno jednoj laboratoriji (Ako nije tacno, eto zackoljice. Voda moze i hemijsku i u mikrobiolosku laboratoriju. Sta onda?)

5. Evo je strana sa pravilnicima:
5a) za svaki tip uzorka odredjuju se neki parametri.
5b) parametri se odredjuju po nekakvim metodama
5c) da bi se dobila vrednost parametra, mere se varijable
5d) varijable se ubacuju u formulu, rezultat je konkretna vrednost parametra i to se cuva u tabeli

6. Konkretni rezultati:
6a)Za svaki uzorak, ispituju se parametri koji odgovarajun tipu tog uzorka.
6b) Konkretni parametri mogu se ispitivati samo proisanim metodama
6c) tako sto se mere vrednosti za varijable koje odgovaraju toj metodi,
6d) varijable se ubacuju u formulu, rezultat je konkretna vrednost parametra i to se cuva u tabeli

Primeti da je 5d) i 6d) identicna recenica. Ako imamo formule, onda teorijski ni ne moramo da cuvamo u tabeli rezultate formule koja je f(var₁, var₂,...Var_n). To moze da nam vrati kveri. teorijski, da, ali u praksi mi ipak izracunamo nekako rezultate formula i onda ih cuvamo u tabeli tblKonkretniParametri.

Potpuno je eliminisana tabela tblRexzultati. Sta su rezultati ispitivanja amterijala? Nista drugo nego konkretne vrednosti nekih parametara koje smo odredjivali za dati uzorak. proizilazi da je nasa tabela tblKonkretniParametri ujedno i tabela rezultata. Ako nas interesuje ko je i kada overio/kontrolisao ispitivanje i dao misljenej o ispravnosi vode, to nekako mozemo da povezemo sa ovom tabelom ili sa samim uzorkom i gotovo. Ovo je poslednji logicki problem, uz onaj sa dodeljivanjem uzorka laboratoriji (jednoj ili vise). Kad to razresimo, nas modekl je spreman za sledeci korak - konkretizacija atributa (datumi, opisi, ko je radio, kada, ko je potpisoa i slicno)

Da bi bili sigurni da je sve OK, igracemo se malo sa modelom posle dodavanja atributa. probacemo rucno da unesemo nesto podataka i da simuliramo relane situacije. ako, dosao neki Zika i doneo uzorak. Sta se desava sa uzorkom i akko se to odrazava na nasu abzu podataka, sta se gde unosi u kom momentu. To ce nam otkriti ako ima falinki. Ako taj tets prodjemo bez problema ili ispravimo sta vidimo, vrlo je verovatno da ce aplikacija biti korektno napravljena. Ima metod kako se sa sheme baze podfataka prelazi na shemu aplikacije, sve u svoje vreme. To ti je cuveni Zidarev metod koji niko osim njega ne koristi, jer niko ni ne zna da metod postoji, iako metod gotovo uvek pali.

Pre nego sto se bacimo na testiranje, mislim da je vreme da malo zakomplikujem stvari (nisam hteo ranije to da radim dok ne udarimo neke osnove, mislim da je sada pravo vreme).

Prvo, da razmotrimo pricu oko zahteva korisnika. Imamo dve varijante:
1) Korisnik zahteva analizu i sa sobom poneo uzorak - Postupak: ukoliko korisnik nije sam sacinio pisani zahtev, popunjava se nas interni obrazac zahteva za ispitivanjem na kome se naglasava da je korisnik sam doneo uzorak (upisuju se podaci o uzorku).
2) Korsnik zahteva analizu - Postupak: ukoliko nije sam sacinio zahtev, popunjava se interni obrazac zahtev za ispitivanjem. Organizuje se uzorkovanje i sacinjava se Zapisnik o uzorkovanju.

Po vazecoj proceduri, prvi u nizu nternih obrazaca je Zapisnik o uzorkovanju i on, kao takav, ima svoju nedvosmislenu sifru.
Zahtev za ispitivanjem moze biti dokument u slobodnoj formi (korisnik ga donosi popunjen) ili pak u definisanoj formi (nas interni definisani obrazac), te kao takav, nema svoj definisani broj. Kada lab primi zahtev, to ne znaci da ce doci do ispitivanja (zahtev se odbija)
Kako je nas zadatak da evidentiramo i najdebilniji zahtev (da kazem najneobicniji), atribut BrojZahteva treba da ostane, te treba uvesti nov atribut - razlog odbijanja, ukoliko dodje do odbijanja zahteva).

Zapisnik o uzorkovanju:

E ovde se prica malo komplikuje. Naime, zaapisnik o uzorkovanu je interni definisani obrazac kuce ciji sadrzaj (atributi) zavisi od VRSTE UZORKA. Posto je definisani obrazac, on ima svoju nedvosmislenu sifru (koja zavisi od vrste uzorka).

Evo o cemu se radi:

Naime, svi uzorci koji stizu u lab mogu se svrstati u nekoliko definisanih vrsta uzorka. To su:

- Namirnice (Hem i/ili MB)
- Vode za pice (Hem i/ili MB)
- Predmeti opste upotrebe (Hem i/ili MB)
- Otpadne vode (Hem i/ili MB)
- Mineralne vode (Hem i/ili MB)
- Recne vode (Hem i/ili MB)
- Kaloraze (Hem i/ili MB)
- Imisija vazduha (Hem)
- Aerosediment (Hem i/ili MB)
- Zemljiste (Hem)
- Otpadni materijali (Hem i/ili MB)
- Brisevi (MB)
- Emulzije (MB)

Na jednom zapisniku se beleze podaci samo o jednoj vrsti uzorka. Pa na pr. ukoliko uzorkujem 3 vode za pice pisacu ih na jednom zapisniku, a ako uzorkujem i dve namirnice, onda cu pisati na sledecem itd.

Sifra zapisnika o uzorkovanju zavisi od vrste uzorka (za svaku vrstu uzorka krece od jedinice za prvi zapisnik u toj godini) i obavezno sadrzi prefiks vrste uzorka kojoj dati uzorak pripada (Detaljno uputstvo za oznacavanje uzoraka dacu kasnije kada se dogovorimo).

Da zakljucim:

- Zahtev za ispitivanjem moze biti u proizvoljnoj formi ali svakako ga treba evidentirati i dodeliti mu sifru
- Zapisnik o uzorkovanju je definisan obrazac (dokument) koji sadrzi svoju nedvosmislenu sifru koja zavisi od vrste uzorka

Iz svega recenog, pretpostavljam da cemo mrati malo da korigujemo model baze i dodamo par tabela.

Nisam hteo da previse zakomplikujem pricu na pocetku, hteo sam zaista da idemo korak po korak. Cela prica jeste zaista kompleksna i zahtevna.
Bice jos mnogo mnogo dodatnih informacija.

Toliko za sada

Pozdrav

Naravno, iz svega gore recenog, namece se prakticno pitanje.
Da li je pametnije da se urade za zasebne baze za stvaku od navedenih vrsta uzoraka ili da to bude u jednoj bazi?
Takodje, znatne komplikacije (mozda i ne) ocekujem kasnije oko kreiranja izvestaja o ispitivanju, ali otom potom, trudicu se da ih na vreme predocim.

Vazi. Primedbe su ti na mestu. To smo i imali na pocetku u opisu procesa, ali sam to izbacio iz inicijalnog modela. Priemtio sid a nedostaje, znaci da pratis sta se desava i znas sta hoces. To je dobro.

Ajdemo jedno po jedno:


A) pisani zahtev ili interni obrazac
Bazi je nebitno da li postoji gotov pisani zahtev ili se popunjava obrazaxc na licu mesta. Ako postoji opisani zahtev i korisnik ga je doneo, nije lose da se taj zahtev sacuva negde u bazi. Skenira se i graficki fajl se cuva u bazi, ili bar filaname i path. A moze da se cuva u bazi i nekakv delovodni broj pod kojim se zavodi taj pisani zahtev u knjizi poste. Ja sam nekad radio u jednom vodovodu koji je iamo laboratoriju. Dolazili su ljudi i donosili uzorke bunarske vode ili iz lokalnih vodovoda, nepovezanih na nas sistem. Svi ti zahtevi nisu izli direktno u laboratoriju, nego u nekakvu prijemnu sluzbu koja je sve to zavodila kao postu i stavljala u fascikle i ormane. Kad se tako psoat zevede, dodeli se broj i zapise u gornejm desnom uglu, onda tek papir moze da ide u laboratoriju, a u knjizi poste se zapise da je papir otisao u laboratoriju. Tamo laboratorija zavede zahtev u svoju knjigu zahteva (nasa tabela ZahteviZaISpitivanje)m kopira ili prepise intersantne podatke sa originalnog lista i onda originalni list vrati sluzbi koja arhivira postu. kad se napravi analiza i spremni su rezulatti i 'misljenej o ispravnosti' onda se sva ta piama proslede opet arhivnoj sluzbi koja ih zavede sa 'pozivom na broj originalnog zahteva', spakuje u kovertu, zalepi marku i posalje korisniku. elem, ako na originalnom zahtevu postoji neki broj, treba ga upisati kao dodatni atribut. Moze se upisati i 'tip broja' = (broj postojeceg zahteva, broj internog obrasca). Tu cemo imati mali sukob sa normalnim formama, jer ce taj 'tip broja' zavisiti ne samo od PK za tabelu nego i samog broja, ali o tom potom, nije tako starsno ovo narusavanje tamo neke normalne forme, ali c izazvati probleme u programiranju. Rekoh, o tom potom, da ne detaljisemo sada, rano je, dovoljno je da se zna i da se ne zaboravi kasnije.

B) korisnik doneo uzorak vs. nije doneo uzorak
Postojeci model dozvoljava da se registruje zahtev a da uzorak ne mora da psotioji. Kardinalnostrelacije Zahtevi : Uzorci = 1: (0 ili X, X>=1) Ona nula na desnoj strani zanci 'moze postojati zahtev a da nema uzorka'. bez da uradimo ista, to mozemo d apostignemo dodavnajm atrinuta DatumZahteva u tabelu Zahtevi atributa DatumUzorka u tabelu Uzorci. Ako nam se DatumZahteva razlikuje od DatumUzorka, znaci da uzorak niej donesen uz zahtev. Ako nas interesuje koji zahtevi nemaju uzorke u datom momantu, dovoljno je raditi 'unmatched query' koji vraca 'zahteve koji nemaju ni ejdan uzorak'.
Postojeci model ne pominje zahtev za uzorkovanje. Zahtev za uzorkovanje sledi iz zahteva za ispitivanje. Ako se dozvoljava najvise jedan zahtev za uzorkovanje po zahtevu za ispitivanje, mogli bi da tu informaciju smestimo nekako u tabelu Zahtevi(za ispitivanje). Vidis, mozda bi trebalo d apreimenujemo tabelu u 'tblZahteizaIspitivanje', bila bi jasnija shema baze podataka. Medjutim, jedan zahtev za ispitivanje mzoe pokrivati vise uzoraka, pa ce nam svakako trebati neko dodatno mesto. Ja predlazem da u table ZahteviZaIspitivanje ni ne spominjemo uzorak, da li ga ima ili nema, niti zahtev za uzorkovanje. Dodajmo jos jednu tabelu ZaahteviZaUzorkovanje. ZahteviZAUzorkovanej bi imao FK na tabelu ZahteviZaIspitivanje. Dalje bi isle tabele koje prate postupak uzorkovanja koji sprovodi laboratorija. To je nekako nevazana grana glavne sheme baze podataka. Zasto? Pa kad jednom dobijes uzorak, u principu te ne interesuje kako si do njega dosao. Tvoj glavni posao je ispitivanje uzoraka. sad, slatka je para i od uzorkovanja, ali politika moze da se promeni pa firma akze 'zahtev bez usorka se ne prima' i preporuci korisniku da se obrati firmi 'Uzorak Eng' koja se bavi uzorkovanjem. korisniku je svejedno kome ce da plati, ali ako firmu 'zorak Eng' poseduje i vodi svastika sefa laboratorije, nije svejedno sefu laboratorije A nasoj bazi opet svejedno. parvi posao pocinje tek kad s uzorka donese, be zobzira na to ko je uzeo uzorak. Podrazumeva se da je uzorak uzet u svakom slucaju na korektan nacin.

Drugo pitanje
U principu, ovo je lako. Isprogramira se pravilo za oznacavanje sifre uzorka i gotovo. Ako s epravilo nekad promeni, promeni se i deo programa koji to radi. Novo pravilo ne bi smelo da narusi jedinstvenost potojecih podataka.

Interesantnije je pitanje koje nisi direktno psotavio, ali se da pretpostaviti: Koje to podatke o uzorku zelis da cuvas? Da li su ti podaci isti za sve uzorke ili s erazlikuju, od tipa do tipa (tip uzorka = vrsta uzorka). Zavisno od dogovora na ovo pitanje doci ce podpitanja. jedno je sigurno podpitanje: da li je lista tipova uzoraka fiksan i ako nije koliko se cesto menja, koliko cesto dodajete novi 'tip uzorka (vrstu)'. ovo lici na sloceno pitanje. ne mozete tek tako dodati 'ispitivanje cementa' vasoj listi. stoga pretpostavljam da se to ne desav bas cesto, da dodate novu vrstu uzorka. Ovo moze ali i ne mora da bude znacajno za dalje, videcemo.

OK. Prvo, opet moramo da ustanovimo terminologiju. Po mojoj klasifikaciji, tip uzorka' i vrsta uzorka nisu isto.
Pa pod terminom "Tip uzorka" smatram razlicite uzorke u okviru jedne vrste. Na primer. brasno, so, secer, paprika, kruske, limun, sok, pivo, vino su tipovi uzorka u okviru vrste NAMIRNICE itd. Ove termine sam onako uveo (mozemoda uvedemo i drugojacije) cisto da bismo se lakse razumeli.

Dalje, lepo si ono primetio, pa prava lavina se pokrece tek onda kada prijem primi uzorak. Naravno, nas ne interesuje odakle je uzorak, bitno je da se posao odradi i posalje se korisniku izvestaj o ispitivanju sa fakturom. To je sustina posla.

Sto se tice vrste uzorka (namirnice, vode, itd.), te se stvari rade vec 30-tak godina. Uglavnom se na nabrojanim vrstama uzorka i zastiva citav posao laboratorije, znaci te stari su fiksne (naravno uvek moze doci do izuzetaka). E sada, drugo je pitanje tip uzorka (znaci u okviru jedne vrste uzorka). I kada govorimo o tipu uzorka, mala je verovatnoca da ce i tu nesto bitno da se menja, daleko je verovatnije da se kupi neka novija oprema, sto iziskuje novu metodu ispitivanja, sto se radi iz dva razloga-da se poboljsa kvalitet analize odredjenog parametra ili pak da se uvede ispitivanje nekog novog parametra u odredjenom tipu uzorka koji do tada nije radjen. Recimo, lab je kupila spec. aparat kojim ce se omogociti analiza pojedinih metala (As, Se, Sb ...) koje do sada nismo radili iz tehnickih razloga itd.

Uzgred, u proslom postu, naceo si jednu veoma zanimljivu temu a to je ARHIVIRANJE PODATAKA. Obzirom da se ovim procesom proizvodi veliki broj dokumenata (koji se cuvaju u papirnom obliku, samo se za jedan uzorak cuva oko 10-15 listova papira, znaci idu 1 zahtev, 1 ili vise zapisnika, protokol prijema, 3 naloga, 2 radne liste, 3 izvestaja, 1 misljenje) interesuju me tvoji predlozi za najelegantnije cuvanje i arhiviranje istih, odnosno da li i ovaj segment treba (sto bi bilo jako pozeljno) ubaciti u celu ovu pricu.

Prilazem excell file sa pobrojanim atributima iz nekih od dokumenata koji se javljaju u proceusu. Uocices odmah da se veliki broj podataka ponavlja (sto je razlog bespotrebnog gubljenja vremena na prepisku).

Pozdrav

Napravio sam neke izmene. Tabelu tblZahtevi sam 'izbacio' iz procesa, ostala je po strani, a zato sam ubacio novu tabelu tblProtokolPrijema (Protokol prijema uzoraka, sto se i spominje u opisu procesa). U ovu tabelu bi se upisivali svi podaci o uzorcima bilo da je korisnik doneo uzorak ili je uzorkovanje naknadno izvrseno. Takodje, u tblZahtevi bi se upisivali podaci ne samo o zahtevima za ispitivanje vec i podaci o Ugovorima za ispitivanje, jer se lab. ispitivanja vrse po ova dva osnova, sto jasno stoji kasnije i na prvoj glavnoj strani konacnog izvestaja o ispitivanju.

Prakticno, svi zahtevi koji stignu, bili bi evidentirani u bazi (bilo da su izvodljivi ili ne) dok bi proces bio nastavljen tabelom tblProtokolPrijema na koju bi se nadovezivali podaci u uzorcima.

Inace, ovi protokoli se zaista i vode na Prijemnom odeljenju za svaku od gore navedenih vrsta uzorka posebno.


Dalje mislim da ne bi bilo lose (razmislicu ponovo) da se u celu pricu ubaci jedna kodna tabela na pr. tblParametri_Sifrarnik (ili neki drugi naziv) a evo i zasto. Pa desava se jako cesto da se isti parametar ispitivanja (samo pod malo drugojacijim nazivom) javlja pri ispitivanju velikog broja namirnica (ovde je jako izrazeno). Na primer, jako cesto se radi sadrzaj vode, e sada negde se parametar zove sadrzaj vode, negde sadrzaj vlage, negde sadrzaj suve materije (kad oduzmes vlagu dobijes suvu mat.) a u stvari je sve to odredjivanje vode (i obicno se radi istom metodom uz neznatne modifikacija). Ono sto je bitno, cena parametra je ista u svim namirnicama bez obzira kako se parametar zove.
Pa tako, broj ukupnih parametara koji se uopste odredjuju je znatno manji (parametri su jasno definisani) nego sto se cini u prvom momentu.
Razmatram dalje

Pozdrav



_{[Ovu poruku je menjao zliki dana 06.11.2008. u 14:09 GMT+1]}