Citat:
salec:
Da li obavezno mora da može da se skine sa net-a da bi bio GPL? Koliko ja razumem, ne mora.. Ali svako ko ga ima kod sebe, ima pravo da ga postavi na net.
Citat:
nesh:
Sad je pitanje zašto bi neko platio softver koji može za dž da skine sa net-a?
Sad je pitanje zašto bi neko platio softver koji može za dž da skine sa net-a?
Da li obavezno mora da može da se skine sa net-a da bi bio GPL? Koliko ja razumem, ne mora.. Ali svako ko ga ima kod sebe, ima pravo da ga postavi na net.
Ne mora da se skine sa net-a ali source mora da bude na neki način dostupan.
Citat:
Ako ti (ili tvoja firma) napišeš neki softver kao GPL, ali ga ne objaviš, nego prodaš nekom za jezive pare (nazovimo to "transfer", kao u sportu 
), taj neko neće biti voljan da ga ikome pokloni (iako ima pravo na to), pogotovo ako može da izvuče deo troškova preprodajom. To bi bilo kao pobacati džakove sa solju u more ili zlatnu prašinu u vetar ("Blago Sijera Madre" ).
), taj neko neće biti voljan da ga ikome pokloni (iako ima pravo na to), pogotovo ako može da izvuče deo troškova preprodajom. To bi bilo kao pobacati džakove sa solju u more ili zlatnu prašinu u vetar ("Blago Sijera Madre" ). Ako ga ne objavim što bi ga upšte postavljao kao OS. Poenta OS-a je da svi imaju pristup sorsu da bi učili - koristili - ispravljali ...
Iako priznajem da je i takav scenario moguć mislim da on definitivno spada u komercijalne licence.
Citat:
GPL ti daje pravo da radiš sa softverom šta god hoćeš osim da ga izvedeš izvan GPL sveta, ali se ti možeš sporazumno privremeno uzdržati od nekih prava (na primer, da nećeš ponovo prodavati kopije tog istog softvera po ceni nižoj od one po kojoj ga prodaje tvoj kupac, tokom nekog perioda vremena), radi zaštite komercijalnog interesa učesnika poslovne transakcije i zbog sopstvenog poslovnog ugleda (želiš i sledeći put da zaradiš, a nećeš, ako znaju da ćeš da ih zezneš).
Korisnik OS programa ima pravo da ne objavi svoje izmene, ako to želi, jedino ako ih objavi to mora da bude u okviru OS licence. Npr. firma koja koristi neki enterprise OS softer ne mora da objavi svoje module u kojima se nalazi biznis logika i sl. Tako neće morati svojoj konkurenciji da odaju - poklone nešto u šta su uložili vremena (i para) da razviju a ipak će uživati u pogodnostima OS softvera. Autor modula je jedino dužan da klijentu prenese sva prava koja je i on dobio. Vlasnik (naručioc) posla onda može da odluči da li će to biti objavljeno kao OS ili neće biti objavljeno uopšte.
Poenta OS licenci je da autora softvera zaštiti od nekog ko bi uzeo (ceo ili značajan deo) njegovog rada i to ubacio u komercijalni paket. Sve ostalo je izbor između toga da se to publikuje kao OS ili da se zadrži unutar firme.
Citat:
Moja poenta je da postoji način da se zaradi na prodaji softvera i kad je taj softver GPL, to samo po sebi nije ograničenje za komercijalizaciju, čak ni za profite srazmerne današnjim profitima 'non-GPL' softverskih kuća, ali eliminiše angažovanje države i para poreskih obveznika za zaštitu nečeg što je po svojoj prirodi nemoguće zaštititi, bez total(itar)ne državne kontrole nad stanovništvom (i autonomnim mašinama ) planete Zemlje. Uz to idu i sve prednosti GPL-a u smislu da korisnik nikad neće biti ostavljen na cedilu jer softverski paket xz nije više podržan, ne radi na novom hardveru, ne podržava neke nove formate fajlova, itd. , već uvek postoji udoban put za izlazak iz sličnih kriza (menjaj brate i dopisuj sve što ti treba ili plati nekog da ti to uradi).
) planete Zemlje. Uz to idu i sve prednosti GPL-a u smislu da korisnik nikad neće biti ostavljen na cedilu jer softverski paket xz nije više podržan, ne radi na novom hardveru, ne podržava neke nove formate fajlova, itd. , već uvek postoji udoban put za izlazak iz sličnih kriza (menjaj brate i dopisuj sve što ti treba ili plati nekog da ti to uradi). Ovde se slažemo.
Citat:
caveat/catch: Ne može svako na ovaj način da zaradi debele pare. Velike softverske kuće, kao Microsoft ili Adobe bi zaradile i na ovaj način, jer imaju reputaciju, kao i poznati autori uspešnog i proverenog GPL softvera, ali početnici bi morali prvo da se dokažu objavljivanjem svojih radova da bi mogli da postignu visoke cifre. Ali sa druge strane, ko je mali i siromašan, ni proprietary licenca mu ne pomaže, jer neće finansijski izdržati da se sudi sa Microsoftom, na primer (to se već događalo).
Koliko bi koštao razvoj (OS ili nonOS) paketa za enterprise aplikacije (npr)? Prilično, tako da neka mala kompanija nema baš velike šanse da pokrene takav projekat. Sa druge strane kada imaš već gotov "framework" lakše je praviti (i naplaćivati) namenske module za koje će klijenti plaćati. Normalno, niko nikada nije "preko noći" napravio softver sa kojim se je obogatio tako da će zakoni tržišta i dalje delovati.
Jedino će utakmica biti mnogo više ravnopravnija, pogotovo za klijente koji neće biti primorani da zavise od jednog proizvođača (ko je rekao m$
).Da, iako non-stop pominjem enterprise softver, ne bavim se njime, on mi samo lepo dođe za primer. A i nije jedini, npr. Apache plus izrada dodatnih modula ili server-side softvera i sl.
Sve u svemu, moja poenta je da će ljudi biti angažovani za dopisivanje funkcionalnosti koje nema u trenutnom OS softveru, za to biti plaćeni, a na naručiocu (vlasniku) posla će biti da odluči da li to želi da "prosledi dalje" kao OS i da dobije sve pogodnosti koje uz to idu, ili da to zadrži za sebe.
Potpis
Nebojša Đorđević - nesh
http://younify.nl
http://younify.nl