Mnogo brzi internet po jeftinijoj ceni - ukljucite se u akciju!

@dusan28

Ivan je potpuno u pravu udruzenja koliko hoces ali su sva uglavnom mrtvorodjena, cak i udruzenje isp-ova ne radi nista...
Koliko god da su spore promene, one se desavaju i to na bolje... Sto naravno ne znaci da ne mogu idu brze.

Moras da odredis neki manji ostvariv cilj i da okupis ljude oko te ideje.. i da imas strpljenja...

Sloba Markovic od 1998 se posvetio internet domenu da bi tek ove godine doslo do formiranja RNIDS-a.
Ja od 1999 zelim da omogucim placanje karticama preko neta i to sam tek ove godine uspeo. (15. oktobra otvaranje sajta)

dakle upornost i jasni i ostvariv cilj!

---

Naravno da cu biti uporan, a sto se tice jasnog ostvarivog cilja mislim da su ciljevi akcije jasni i ostvarivi. Mozda je problem u tome sto ima vise ciljeva kao sto je ukidanje monopola u fiksnoj mrezi, potpuna digitalizacija mreze, resavanje problema "last mile" korisnika putem WiMAX-a, prelazak sa dialupa na brodbend veceg broja korisnika i to smanjivanjem cene takvog pristupa... Ima li nekog cilja koji je neostvariv ili nejasan? Moja zamisao je da ciljeve ispunimo vrsenjem pritiska na organe u cijoj su nadleznosti ovi cinioci kao sto je RATEL i na ministarstvo pa cak i na vrh vlade(premijera, vicepremijera...) i to putem medija- interneta, TV-a i sl. Za to je potreban veliki broj ljudi koji ce sebe da prepozna u ovoj akciji i biti spreman da je podrzi makar i registracijom na sajtu akcije(koji je u izradi)... Ono sto bi ja trenutno voleo da saznam je odgovor na pitanje:"Zasto RATEL ceka sa raspisivanjem tendera za dodelu licenci za WiMAX, kada je ocigledno da u zemljama slicnog ekonomskog razvoja (CG...) takav potez omogucuje vecem broju korisnika da uziva pogodnosti tehnologija zasnovanih na WiMAX-u i samim tim dolazi do poboljsanja kvaliteta zivota gradjana? Ko je kocnica u tom procesu?" Inace sam ova pitanja vec postavljao i slao na njihovu mejl adresu ali odgovora "naravno" nije bilo pa bih bio zahvalan ukoliko bi jos neko pokusao da dobije odgovor na ova pitanja.



_{[Ovu poruku je menjao dusan28 dana 02.10.2007. u 16:14 GMT+1]}

---

Da, dobili smo mnogo brzi internet po nizoj ceni:http://www.telekom.nadlanu.com/OPSTE/Promo.aspx?ac=solo&br=1


Koliko ja vidim "lepo" pise 512Mb/s i to za 1999 din.+PDV. Cudo jedno sta sve pise u novinama...

A ovo mi je posebno smesno Telekom objavljuje u novinama da ce razdvojiti "neverovatnih" 176 dvojnika sto cini oko 0.1% dvojnika u Srbiji... ovim tempom do 3007. u Srbiji nece biti dvojnika...


Verovatno ce objaviti u novinama kad razdvoje i moj prikljucak...



_{[Ovu poruku je menjao dusan28 dana 05.10.2007. u 16:04 GMT+1]}

---

Ha, ha, pogledajte kako su genijalno dali naslov jedne vesti na onoj vezi gore!

jedan mali OFF :

imam jak osećaj da je "Gosp." S. Mišković na platnom spisku Telekom-a Srbija ili RATEL -a , u suprotnom mi nije jasno njegovo ponašanje i komentarisanje u ovoj temi !!!

takođe mi nije jasno zašto EU "Gospoda" komentarišu u ovoj temi , pošto isti NEžive i NErade u Rep. Srbiji , te ih se praktično ( ma i u teoriji ) netiče stanje interneta i fiksne telefonije u nas Srba u domovini !!!!!!

drugim rečima , zašto odmažu svojim komentarima ( i raspravama ) , umesto da nam približe svoja iskustva sa uslugama koje koriste u EU ???

P.S. molim sve koji su prozvani ili se osećaju prozvanima , da neodgovaraju na ovu poruku jer bi bilo suvišno da objašnjavaju svoje položaje ( u EU ) i svoja osećanja prema nama u domovini .
P.S.S. ova poruka je izraz mojih osećanja i mog nerazumevanja ( gore navedenih čl. foruma ) dok čitam ovu temu i nikakvi odgovori na nju me neće naterati da ista osećanja ( i nerazumevanja ) promenim ,

bravo Dušane
unapred zahvalan korisnik interneta u Rep. Srbiji
maxxxic

---

Pa jel telekom štampa novine. Ovakve informacije se na dnevnoj bazi šalju medijima, zajedno sa informacijama o prekidima, kao što Elektrodistribucija i Toplovod obaveštavaju o radovima na mreži. Možda nisi primetio, al s vremena na vreme novine objave ovakve informacije, kad nema šta zanimljivije.

---

G-din Miskovic zivi i radi u Bugarskoj, u industriji koja nema veze sa delatnoscu Telekoma Srbija, koliko znam ;-)



Mozda ljudi dolaze u Srbiju, mozda imaju rodbinu u Srbiji, mozda imaju firme u Srbiji? Mozda ih jednostavno situacija u Srbiji interesuje? Zasto mislis da oni nemaju pravo da ucestvuju u diskusiji?



Mislim da je problem u tvom poimanju argumentovane diskusije - par ljudi iz EU, ukljucujuci i mene, su svakako odavno prenosili iskustva, ali takodje mislim da je dobro i ako neko kaze nesto sto je sanity check, jer se ovde izlupetalo mnogo gluposti i izreklo stvari koje jednostavno nisu tacne.

Ne mozes planirati nesto bazirano na faktualno netacnim cinjenicama - to smao moze da propadne.



Hvala sto si nas obavestio, nije trebalo - posto ni tebi niko ne brani da ucestvujes u diskusiji, ocekujemo da se i ti pridrzavas istog kucnog reda ;-)



Zasto mislis da iko ima potrebu da objasnjava "svoje polozaje" i da nuzno ima nekakva osecanja "prema vama u domovini" :) Svasta.

---

Dr Aleksandra Smiljanić

Ekonomist: Kada će biti uvedena konkurencija u fiksnoj telefoniji i šta je potrebno u međuvremenu uraditi?

Dr Aleksandra Smiljanić: Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo je novo Ministarstvo i nedavno je počelo sa radom. U toku ovih nekoliko meseci upoznavali smo se sa situacijom u sektoru, sagledavali probleme, markirali oblasti gde je potrebna modernizacija i počeli da radimo na liberalizaciji i demonopolizaciji tržišta. U okviru toga su i pripreme za uvođenje novih operatora u različitim oblastima, pa i u fiksnoj telefoniji.

Da bi bio uveden novi operator, ili novi operatori, u fiksnoj telefoniji potrebno je da Ratel, u saradnji sa Ministarstvom, izradi nekoliko pravilnika, među kojima su najvažniji Pravilnik za izdavanje dozvola za izgradnju mreže i Pravilnik za univerzalni servis.

Pravilnik za izdavanje dozvola za izgradnju mreže ne sme da bude restriktivan, ali mora da vodi računa da dozvole za izgradnju mreže treba da se daju onim kompanijama koje imaju kapacitete da budu operatori.

Uporedo sa izradom ovog pravilnika, potrebno je da se definiše univerzalni servis, odnosno odredi koje će komunikacione usluge biti dostupne svim građanima po pristupačnim cenama koje kontroliše Vlada. Univerzalni servis podrazumeva i stvaranje fonda u koji sve telekomunikacione kompanije ulažu mali deo svojih prihoda. Iz tog fonda se obezbeđuju komunikacione usluge iz univerzalnog servisa koje nisu isplative, npr. telefonske linije u ruralnim oblastima ili do socijalno ugroženih korisnika koji neće praviti velike račune, te se izgradnja linija do njih ne isplati operatorima. Izgradnja neisplative infrastrukture se finansira iz fonda, a sredstva dobija operator koji ponudi najbolje uslove. Obezbeđivanje osnovnih komunikacionih usluga Ministarstvo ne tretira kao socijalnu pomoć određenim kategorijama stanovništva, nego kao pravo svakog građanina na elementarni standard.

Ministarstvo i Ratel treba da odrede usluge koje će biti u univerzalnom servisu, zatim da procene visinu potrebnih ulaganja, da odrede deo prihoda koje operatori treba da ulažu u fond i definišu tendere za izgradnju infrastrukture. Ukoliko pružanje određenih usluga iz univerzalnog servisa nije isplativo, one se takođe mogu plaćati iz fonda za univerzalni servis. Međutim, to iziskuje proračun troškova za održavanje i eventualni transfer infrastrukture efikasnijem operatoru, a ove procedure nije trivijalno definisati.

Ministarstvo trenutno ispituje organizaciju univerzalnog servisa u drugim zemljama i analizira domaće tržište. Telekom tvrdi da ne bi mogao dalje da finansira izgradnju neprofitabilnih telefonskih linija ukoliko bi se njegovi prihodi smanjili zbog liberalizacije. Slični problemi su postojali i u drugim zemljama. Zbog toga se, uporedo sa liberalizacijom, mora organizovati univerzalni servis, i naše Ministarstvo na tome radi.

Ministarstvo, zajedno sa Ratelom, planira da izrada i usvajanje pravilnika bude gotovo do kraja ove godine, tako da početkom 2008. sve bude spremno za uvođenje novih operatora u fiksnoj telefoniji. (Ekonomist)

http://www.pcmagazin.co.yu/200...urenciji-u-fiksnoj-telefoniji/

Danas saznajem da je u Srbiji prosečan dohodak veći nego u Rumuniji...bilo na tv B92..

---

Nekad davnio je bio samo Zakon o planiranju i izgradnji.
Zatim je došao Zakon o telekomunikacijama i Ratel.
Sada imamo ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo i Pravilnike.
Stalno dođe neko nov i donese još poneki zakon na one postojeće, ne ukidajući onaj prethodni nego se samo dodajući. Tako da se priča, umesto uprošćava, sve više otežava. I za postojećeg, i za buduće operatere...

---

Đelić: ”Telekom” prvo JP na berzi
11:27 | Izvor: Beta
Beograd -- “Telekom Srbije” mogao bi da bude prvo javno preduzeće čije će se akcije pojaviti na Beogradskoj berzi, kaže Božidar Đelić.

''Da bi javna preduzeća izašla na berzu, treba usvojiti zakone'', kaže Đelić
Potpredsednik vlade je rekao da je za izlazak javnih preduzeća na berzu potrebno je usvojiti zakone o vlasničkoj transformaciji tih preduzeća, o besplatnoj podeli akcija građanima, kao i izmene Zakona o hartijama od vrednosti.

On kaže da će se, posle usvajanja tih zakona, steći uslovi za izlazak akcija javnih preuzeća na berzu, ali nije mogao da precizira kada će se to desiti.

Stručnjaci Beogradske berze smatraju da, ukoliko se javna preduzeća na pojave na toj berzi, domaći investitori neće imati dovoljno kvalitetnih hartija u koje mogu da ulažu, pa će tražiti mogućnosti za ulaganja u drugim državama.

"Javna preduzeća, kao što su ‘Naftna industrija Srbije’, ‘Telekom’, ‘Elektroprivreda Srbije’, Aerodrom 'Nikola Tesla’ predstavljaju osnovu na kojoj treba graditi tržište kapitala, jer su to kompanije za koje su institucionalni investitori najviše zainteresovani", rečeno je agenciji Beta na Beogradskoj berzi.

Uključenje pomenutih kompanija na berzu imalo bi veliki uticaj i na razvoj novih finansijskih institucija u Srbiji, kao i na nastanak novih profesija, ocenili su stručnjaci.

---

Lepa vest, samo da se sprovede u delo...

34 odsto domaćinstava ima računar
9. oktobar 2007. | 16:31 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Oko 34 odsto domaćinstava u Srbiji poseduje računar, što je više za 7,5 odsto u odnosu na prošlu godinu, pokazuje statistika.


Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović je na predstavljanju rezultatata statističkog istraživanja 2007. "Upotreba informacionih i komunikacionih tehnologija u Srbiji" u Privrednoj komori Srbije ukazao da u Beogradu - svako drugo, u Vojvodini - svako treće, a u centralnoj Srbiji svako četvrto domaćinstvo koristi računar.

Zabrinjava, međutim, podatak da ima duplo više računara u gradskim nego u seoskim sredinama i da se ta razlika znatno uvećava, naveo je Vukmirović.

Kada je reč o pojedincima u Srbiji, čak 52,3 odsto osoba nikada nije koristilo računar, ali se ove godine za 4,5 odsto povećao broj korisnika računara u odnosu na 2006. godinu.

Broj korisnika interneta u odnosu na prošlu godinu povećan je za tri odsto, ali zabrinjava podatak da svega tri četvrtine studenata koristi internet, odnosno svaki četvrti ne koristi globalnu mrežu i to je najlošiji podatak u ovom istraživanju, smatra Vukmirović.

On je naveo da je od ukupno 1.000 ispitanih firmi, 97,7 odsto koristi računar, što predstavlja povećanje od 0,3 odsto u odnosu na 2006. godinu.

http://www.b92.net/info/vesti/...v_category=9&nav_id=267101

---

Evo, dobili smo TAJ duplo brzi internet po istoj ceni ali, moj subjektivni utisak a i objektivno jeste da mi je protok (NEOBEE) sada jos losiji tj. slabiji nego pre "poboljsanja" a nisam usamljen u tom utisku.
Kakva su vasa iskustva?

Na EUnetu, 512/64 primetno je povećanje brzine čak i kod običnog surfa.

„Politikin” poslovni klub
Telenoru se isplatila svaka para
Dobili smo ono što smo tražili i poručio bih svima da ovde dođe što više stranih investitora, jer to što je Srbija u centru Balkana znači da iz nje kao baze mogu da dopru do više tržišta, kaže Stajn Erik Velan, generalni direktor Telenora

Stajn Erik Velan
(Foto D. Jevremović)



U avgustu prošle godine norveška Telenor grupa, do tada nepoznata u Srbiji, za 1,513 milijardi evra kupila je preduzeće Mobi 62. Preuzimanje infrastrukture i pretplatničke baze bivšeg Mobtela najveća je pojedinačna investicija u jugoistočnoj Evropi. Istina, poznavaoci prilika na međunarodnom tržištu mobilne telefonije od početka su tipovali na ovu kompaniju, koja posluje širom sveta i opslužuje 130 miliona korisnika. Od dolaska Telenora na srpskom tržištu mobilne telefonije konkurencija je sve žešća, a cene usluga padaju.
Gost „Politikinog” poslovnog kluba Stajn Erik Velan, generalni direktor Telenora u Srbiji, govori o uslovima za razvoj biznisa u našoj zemlji, odnosu prema stranim investitorima, pre svega o ličnim iskustvima.

Prošlo je godinu dana od kada Telenor posluje u Srbiji. Kakva su Vaša iskustva?

Veoma smo zadovoljni. Trebalo je da prođe neko vreme da vidimo šta smo, zapravo, kupili i zato sada mogu da vam kažem da se isplatila svaka para koju smo uložili. Ekonomski parametri su dobri, zadržali smo zatečene klijente i privukli milion novih korisnika. Istovremeno, kompaniju smo prilagodili standardima po kojima Telenor posluje širom sveta. Ponosan sam na to kako su se radnici prilagodili našem načinu rada, tako da smo bez problema otvorili 250 novih radnih mesta. Nastojali smo da na ovom tržištu budemo drugačiji i zato smo i osnovali Telenor fondaciju kroz koju se trudimo da Srbiji i njenim građanima ponudimo nešto zauzvrat.

Jeste li se u međuvremenu susretali sa nekim preprekama i problemima koji su, možda, kočili ostvarivanje vaših planova?

Dobićete dugačak odgovor koji proističe iz mog ličnog stava. Jednostavno, ne podnosim ljude koji se žale. Da smo uložili toliki novac, a posle kukali, to bi značilo da se Telenor nije dobro pripremio. Morate da živite sa preduslovima sa kojima ste ušli u posao. Prihvatili smo regulatorni okvir koji može da bude još bolji, ali tu postoji i predvidivost načina njegovog razvoja i smer koji nam je najavljen kad smo kupovali Mobi 62. Dakle, znali smo šta kupujemo, računali na postojeće propise i moguće izmene, uračunali eventualne rizike i procenili šta možemo da dobijemo.

U kompaniju ste uložili znatna sredstva. O kolikoj sumi je reč?

Imamo dugoročnu strategiju. Nije slučajnost da smo kupili firmu baš u Srbiji. Još pre deset godina smo ovde imali kancelariju koja je trebalo da ustanovi kakve su prilike za pokretanje posla. To znači da je investicija zasnovana na dugoročnom planiranju. U međuvremenu u kompaniju smo uložili približno 400 miliona evra. To su investicije u tehniku, prodajna mesta i obuku zaposlenih. Svakog meseca 500 zaposlenih unapređuje znanje, a znatna sredstva usmerena su i ka Telenor fondaciji.

U međuvremenu je izdata i treća licenca za mobilnu telefoniju. Da li je time ugrožena vaša investicija?

Ne, uopšte. Od početka smo znali da će Srbija izdati i treću licencu, mada se to dogodilo brže nego što smo očekivali. Ali, nema problema, jer je ulazak trećeg operatera, u stvari, pomogao Telenoru. Tržište će se uz konkurenciju brže razvijati, a i pravna regulativa će, neminovno, pratiti taj tok. Ne zaboravite da će time najviše dobiti korisnici, jer jača konkurencija njima ide u korist. Mobilna telefonija će vremenom biti dostupna svim delovima društva.

Kako formirate cene i da li one mogu da se porede sa tarifama u zemljama regiona?

Cenovna politika Telenora u Srbiji u potpunosti uvažava ovdašnje uslove i mogućnosti. Važno je razumeti tržište i postupati u skladu s njim. Složićete se da su tokom proteklih godinu dana cene padale tako da sada imamo znatno bolji odnos tarifa i kupovne moći potrošača i srpske privrede uopšte. U krajnjoj liniji, tržište nam pokazuje da radimo pravu stvar, jer se razvijamo. U biznisu mobilne telefonije prilike se menjaju svakodnevno.

Šta možete da nam kažete o planovima Telenora kod nas?

Odgovoriću kao političar. Konkretne planove ne mogu da vam iznesem, jer bismo tako otkrili karte konkurenciji. Mogu samo da kažem da smo sa planovima stigli tek na pola puta. Još više ćemo ulagati u kvalitet mreže i nove tehnologije, koje se stalno menjaju. Nudićemo i nove usluge koje će proširiti ponudu u oblasti prenosa podataka.

Hajde onda da pitanje postavimo malo drugačije – da li Telenor ostaje samo na polju mobilne telefonije u Srbiji?

Zavisni smo od fiksne telefonije, ali nećemo ulaziti u tu oblast. Korisnici će sve više tražiti mobilnost, a ne gde će se priključiti. Naši planovi vezani su za jačanje kapaciteta i načina razmene podataka.

Telenor je u regionu, osim u Srbiji, prisutan i u Crnoj Gori i Mađarskoj. Da li imate u vidu još neka okolna tržišta?

Naravno. Sasvim je izvesno da ćemo tražiti šansu i u drugim zemljama regiona, polazeći od centralnog položaja Srbije u ovom delu Evrope. To je sastavni deo naše poslovne politike. Korisnici već imaju konkretne koristi od toga. Da li je uopšte potrebno da objašnjavam da, na primer, Telenorovi korisnici iz Srbije mogu da koriste pogodnosti operatera mobilne telefonije u Mađarskoj i Crnoj Gori, koji takođe posluju u sastavu Telenor grupe. Ona u Aziji, nordijskim zemljama i centralnoj i južnoj Evropi ima 130 miliona klijenata.

Kako ocenjujete ovdašnje telekomunikaciono tržište?

Tržište mobilne telefonije je već liberalizovano i sada na red dolazi fiksna telefonija. Bez obzira na to što ona više ne podleže monopolu, fiksna telefonija je i dalje nedostupna široj privatnoj inicijativi. Država je svesna toga, ali na tom polju treba učiniti još dosta. Prvenstveno treba doneti odgovarajuću zakonsku podlogu. Ne možete tek tako da otvorite tržište, a da pri tom nemate u vidu Telekom Srbije. Ne zaboravite da Telekom nije državna kompanija, jer ima i inostranog suvlasnika, grčku kompaniju OTE.

Imate li utisak da razvoj domaćih telekomunikacija nema očekivani tempo?

Dalji razvoj telekomunikacionog sektora ne zavisi samo od liberalizacije fiksne telefonije. Stvari morate da posmatrate iz šireg ugla. Elektroprivreda i kablovskodistributivni operateri takođe imaju razvijene mreže koje mogu da pružaju usluge telefonije. Uostalom, telefonija je danas širok pojam, tako da između nje i Interneta više nema razlike. Prenos podataka putem Interneta i mobilne telefonije odavno je prevazišao mogućnosti klasične fiksne telefonije i vaša država mora to da shvati. Privatna inicijativa u vidu kablovskodistributivnih sistema ozbiljno pretenduje da uđe na tržište masovnih komunikacija (kablovska telefonija), dok u slučaju EPS-a to zavisi od države. Ali, ponavljam, za to je neophodna strategija. I, naravno, prvo treba omogućiti Telekomu Srbija da se pripremi za fer utakmicu.

Šta su prednosti i mane poslovanja u Srbiji?

U oba slučaja to je brzina. Ako posmatramo iz ugla prednosti, poslovi znaju da se nekada završe izuzetno brzo. Kada je reč o brzini kao mani, problem je u tome što, jednostavno, nemate vremena da se pripremite. Zaključak je da treba biti spreman za brze promene. To je izazov.

Šta biste menjali u srpskoj poslovnoj kulturi?

Odvojio bih politiku i biznis. Srpska ekonomija bi time profitirala. To nije moja pamet, već činjenica i zato Srbija ide u pravcu privatizacije. To je dobra stvar.

A koliko je politika prisutna u srpskoj ekonomiji?

To je nezahvalno pitanje i teško mi je da odgovorim. Ali, hajde, rekao bih da je previše prisutna. Upravo u tome je najveći značaj privatizacije. Prelazak kapitala u privatno vlasništvo umanjiće uticaj politike na ekonomiju, jer zdrav kapital priznaje samo sopstvene interese.

Mogu se čuti pritužbe stranih investitora da su radnici u našoj zemlji previše zaštićeni. Kako Vi, kao strani poslodavac, vidite domaći Zakon o radu?

Srbija ima jak Zakon o radu. On je veoma sličan zakonu u Norveškoj, koji je i nešto jači. Ipak, smatram da je Zakon o radu u Srbiji na neki način zastareo. On mora biti više u skladu sa poslovnom klimom. Ali, pravila su takva kakva su i strani investitori to moraju da prihvate.

Šta biste poručili stranim investitorima koji razmišljaju o dolasku u Srbiju?

Ja bih im preporučio da dođu u Srbiju. Ili recimo to ovako – Telenor nije razmišljao da pokrene posao u Latinskoj Americi, jer se tamo biznis zasniva na vrednostima koje se ne uklapaju u naše interese. Mnogo nam je srodniji ovaj region. Investitori moraju imati na umu te potencijale, socijalnu klimu, preduslove za investicije. U vašoj zemlji smo dobili ono što smo tražili. Treba razmisliti u kakvoj zemlji želite da radite. I, naravno, poručio bih da ovde dođe što više stranih investitora. To što je Srbija u centru Balkana znači da iz nje kao baze mogu da dopru do više tržišta. Postoji jaka volja vlade da se ide u pravcu pristupanja Evropskoj uniji.

Kako se Vi lično osećate u Srbiji?

S obzirom na to da sam ja Norvežanin, imam u vidu posebno bliske odnose moje zemlje i Srbije. Prijateljstvo Norveške i Srbije datira od Drugog svetskog rata i mi u Telenoru nastojimo da očuvamo tu tradiciju koja je, smatramo, sada na najvišem nivou. Imamo tolike gradove i škole koje neguju to prijateljstvo, a u emotivnom i kulturnom smislu bliži smo srpskom narodu nego Šveđanima. Vi razumete ironiju i imate smisao za humor.


Marko Lakić
[objavljeno: 14.10.2007.]


http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=44139

---

@mischo:

Kakve ovo ima veze sa mnogo brzim internetom osim sto je reklama za Telenor...?!?!

Pa pročitaj ponovo!


...



MIslim da su planovi i stav o stanju telekomunikacija u Srbiji direktora druge po veličini telekomunikacione kompanije u Srbiji i te kako relevantni za diskusiju.

---

Procitao sam. Ali...
...to su samo planovi i stavovi...
...poenta je da je omogucen duplo brzi net samo na papiru a realizacija kasljuca...

Ma dobro je čuti da bar neko planira nešto u ovoj nesretnoj zemlji.

A što se tiče realizacije duplo bržeg neta, to je subjektivni utisak. Kod mene zaista downstream radi duplo brže. Proveri da li je to generalni slučaj sa tvojim provajderom. Nije dovoljno da se povećaju brzine na DSLAM-u, potrebno je i da provajder poseduje odgovarajući uplink koji može da "iznese" duplo veći saobraćaj.

---