elitemadzone.org - Teorija Relativnosti

zzzz
milan kecman
bluka

zzzz
Član broj: 11810
Poruke: 2156
*.dialup.blic.net.

+197 Profil

^{20.12.2006. u 16:30 - pre 212 meseci}

Citat:

galet@world:
Milane te tamne linije zovu se još i absorbcione linije

Valjda pričamo o emisiji,a ne apsorpciji.To jest o izvoru svjetla i spektru raznih frekvencija i brzina,koje emituje.Naprimjer natrijum užarimo i on emituje vrlo uzak spektar žute svjetlosti (talasna dužina oko 0.589 mikrona).Što je pritisak Na isparenja niži kao i temperatura,tim je ova linija "tanja".Na okolnim frekvencijama nema ništa.Užarimo NaCl pa imamo nekoliko linija.Uočava se i natrij.
Slično se uočava i kad je u pitanju vodik ili helijum.
Šta bi se desilo ako bi se kretali ka ili od natrijumove lampe brzinom v?
-a)Vidjeli bi opet žutu svjetlost(koja je od izvora krenula brzinom
c-v odnosno c+v)?
-b)Vidjeli bi svjetlost šireg spektra jer Na emituje širi spektar na manjoj
/većoj brzini od c,dok pri brzini c emituje vrlo uzak?
-c)Vidjeli bi opet uzak spektar,ali pomjeren ka plavom/crvenom.Svjetlost nebi bila onako žuta?
-d)Ne bi vidjeli ništa?
To sam otprilike želio da objasniš.

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

galet@world

Član broj: 81985
Poruke: 1076
*.adsl-1.sezampro.yu.

+3 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{20.12.2006. u 16:55 - pre 212 meseci}

Milane da nema apsorpcionih linija odnosno crnih linija koje odgovaraju frekvencijama koje određeni izvor ne emituje ne bismo uopšte opazili Doplerov efekt, odnosno spektar bi uvek izgledao apsolutno jednako bez obzira na relativno kretanje između izvora i promatrača. Krivo si shvatio reč "pomak"
Bolje prouči moj drugi prilog.

zzzz
milan kecman
bluka

zzzz
Član broj: 11810
Poruke: 2156
*.dialup.blic.net.

+197 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{20.12.2006. u 18:37 - pre 212 meseci}

Citat:

galet@world: Bolje prouči moj drugi prilog.

Proučio sam ja to,ali sam zamolio da to pojasniš na primjeru Na lampe.
Ali hajde da postavim pitanje u skladu sa onim drugim prilogom:
-Ima li apsorpciona linija neku širinu ili je to strogo definisana samo
jedna frekvencija?

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Prikačeni fajlovi

Spektar pitanje.doc - 50.5k

mcetina2
Marko Cetina
Grad student (fizika)
Cambridge, MA (SAD)

Član broj: 125398
Poruke: 220
*.MIT.EDU.

Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{20.12.2006. u 19:00 - pre 212 meseci}

> Ako nešto uvećaš 100 miliona puta, naravno da postoji mogućnost da ga vidiš, dakle ipak posrednim putem, ali to nije toliko bitno.
Galet, nisi pazljivo procitao moju poruku. Joni se drze elektricnim poljem u centru vakuumske komore. Na njih je fokusirano socivo kroz koje ih posmatram fotomultiplikatorom odnosno slikam kamerom. Dakle, jone manje-vise posmatram obicnom lupom -- nista manje direktno posmatranje nego golim okom (cak mislim da sam jednom prilikom nekih 1e3-3e3 druge vrste jona video cisto golim okom!)

Dalje, razlog zbog koga sam u ovom forumu naveo jone je da bih pobio tvoju tvrdnju da nije moguce pricati o referentnom sistemu izvora svetla jer se svaki izvor sastoji od manjih izvora koji se medjusobno krecu. U slucaju Yb+ jona, rezonovao sam da je izvor citav jon a ne njegovi pojedini elektroni (vidi proslu poruku). Dalje, rezonovao sam da je takve pojedinacne jone u laboratoriji moguce redovno posmatrati i tako moje argumente moguce direktno eksperimentalno proveriti.

Dalje, objasnio sam da je takve jone moguce je hladiti na <10mK tj. usporiti ih da se krecu sporije od Vespe. U tom slucaju, moguce je veoma detaljno istrazivati uticaj kretanja jona na njihovu interakciju sa svetlom.

Da li posle ovoga imas pitanja/komentare na mogucnost posmatranja pojedinih jona, ili na mogucnost njihovog hladjenja?

> Samo se postavlja pitanje da li je to eksitovana svetlost jona ili odbijena laserska svetlost koju jon nije apsorbovao jer mu je to bila
> premala ili prevelika "porcija".
Divan komentar i lepo razmisljanje koje me opet tera da razmisljam o onome sto sam rekao. Evo sta vidis u realnom eksperimentu:

Ohladis atom/jon da ti manje-vise stoji na mestu. Menjas frekvenciju lasera kojim obasjavas jon. Sa svetlom lasera frekvencije oko 811THz (370nm), vidis da zavisnost svetla koje biva rasejano od jona i koje skupis kroz socivo od frekvencije lasera zavisi kao

gde je

. To u stvari mozes da vidis kao oblik krivi fluorescencije jona u zavisnosti od frekvencije od prethodne poruke. Dakle, jon na *neki* nacin interaguju sa svetlom lasera ako

, otprilike. Konkretno, jon jako interaguje i sa svetlom cija bi porcija naivno gledano sigurno bila premala/prevelika -- ali ne *puno* premala/prevelika. Ovo *ne puno* tj. ne vise od nekih +-150MHz na 811THz bice jako bitno za dalju diskusiju Doplerovog pomaka.

Posto je kriva zavisnosti intenziteta svetla lasera rasejane od strane jona od frekvencije lasera dosta kontinualna (vidi gore), mozda bi najbolje bilo reci da je doticna svetlost ipak odbijena/rasejana laserska svetlost.

P.S.
Na optimalnoj frekvenciji, pod optimalnim uslovima, jedan jon trebao bi da rasejava jedan foton svakih 11ns u 4*pi steradijana. Ako se uzmu u obzir efikasnost kolekcije svetla socivom (prostorni ugao), gubitke u socivima i efikasnost detekcije svetla od strane fotomultiplikatora, razne grupe (Wineland, Monroe, etc.) slazu se sa ovim predvidjanjem.

mcetina2
Marko Cetina
Grad student (fizika)
Cambridge, MA (SAD)

Član broj: 125398
Poruke: 220
*.MIT.EDU.

Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{20.12.2006. u 19:09 - pre 212 meseci}

Za Kecmana:

Sirina Na linija atoma Na koji miruju u odnosu na posmatraca je oko 10MHz full-width half-maximum. Kriva koja odgovara linije je Lorentzian -- isto kao krive pojedinacnih jona na mom prilozenom spektru.

Dakle, idealne atomske linije nisu *bas* diskretne.

mcetina2
Marko Cetina
Grad student (fizika)
Cambridge, MA (SAD)

Član broj: 125398
Poruke: 220
*.MIT.EDU.

Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{20.12.2006. u 19:21 - pre 212 meseci}

Opet za Kecmana:

Cini mi se da kazes da Doplerov pomak interpretiras time da se frekventni odziv detektora pomera u odnosu na fiksan spektrar izvora. Na taj nacin detektor misli da mu se spektar pomerio.

STR kaze isto to -- *ako* proces detekcije posmatras iz referentnog sistema *izvora* svetla a ne iz sistema detektora.

To ima smisla jer, mikroskopski gledano, svaki detektor funkcionise slicno kao svaki emiter -- postoje energetski nivoi u detektoru/emiteru cije tranzicije odgovaraju svetlosti koja se prenosi. Ako se detektor krece prema tebi, STR predvidja da ce raspon izmedju njegovih energetskih nivoa da se promeni. Stoga, detektor ce biti osetljiv na svetlo druge talasne duzine.

Primer za sve ovo:
He-Ne laser (aktivni emiter = Ne atomi) krece se u odnosu na hladan gas neona. Absorpcija svetla u gasu detektuje se promenom provodljivosti gasa ili tako necim. U ovom slucaju i izvor i detektor su isti -- atomi neona. Kako se interpretira Doplerov pomak sa stanovista detektora? A sa stanovista izvora?

Razmislite svi o ovome jer mislim da je malo vise suptilno a u isto vreme krucijalno za diskusiju.

galet@world

Član broj: 81985
Poruke: 1076
*.adsl-1.sezampro.yu.

+3 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{21.12.2006. u 16:24 - pre 211 meseci}

mcetina2

Tvoje insistiranje da neki elementarni izvor može biti u nekom inercijalnom sistemu ipak nisi dokazao mada takav izvor može u odnosu na promatrača imati relativno mali raspon mogućih brzina. Tako je i sa jonom u promenljivom električnom polju.
To promenljivo el. polje van svake sumnje izaziva oscilatorno kretanje jona, dakle akcelerativno kretanje bez obzira na činjenicu da to kretanje može biti sa vrlo malim brzinama.
Ali čak i da uspemo da ostvarimo uniformno kretanje ili mirovanje jona, promena tog kretanja mora se desiti prilikom apsorpcije ili emisije energije zbog uzmaka.
Ali realni izvori nisu takvi – jer kao što i sam kažeš potrebni su posebni uslovi da se elementarni izvor koliko toliko „umiri“.
Pa čak i u tom slučaju on je više distributer laserske svetlosti nego emiter odnosno izvor jer je pre toga potrebno postići rezonantnu apsorpciju.
S druge strane, pak, nismo dovoljno posvetili pažnje elementarnoj svetlosti, jer ako je svetlost talasne prirode, a emisija traje neko, ma koliko kratko vreme, onda taj elementarni signal mora imati dužinu. Emisija se događa u toku uzmaka, a uzmak jezgra je akcelerativno kretanje – pa sledi da svi delovi tog elementarnog signala nisu emitovani pod jednakim uslovima t. j. pri jednakim brzinama jezgra atoma.
Ali nije samo brzina atoma „odgovorna“ za brzinu elementarnog izvora, jer šta je sa brzinom elektrona pri prelazu na niži energetski nivo i šta je sa trajektorijom elektrona u tom vremenskom intervalu? Mnogo je pitanja, a malo odgovora – stoga moramo da stvari posmatramo i ispitujemo fenomenološki, a tek posle toga kvantitativno.
Ne mislim da si zadovoljan mojim odgovorima, ali ja ipak nekako odgovaram po mom ubeđenju, međutim, bilo bi fer da i ti pokušaš odgovoriti na moje pitanje koje ću ponovo preformulisati:
Kad su eksperimentatori hteli da utvrde da li brzina svetlosti zavisi od relativnog kretanja između izvora i promatraća – čime su mislili da se takva svetlost može detektovati?

Milane, zaista ne znam šta da ti kažem, radi se o čisto logičkom problemu za koji je dato i rešenje i objašnjenje. Potrebno je samo da se potrudiš da shvatiš to rešenje i objašnjenje.

mcetina2
Marko Cetina
Grad student (fizika)
Cambridge, MA (SAD)

Član broj: 125398
Poruke: 220
*.MIT.EDU.

Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{21.12.2006. u 17:34 - pre 211 meseci}

> Tvoje insistiranje da neki elementarni izvor može biti u nekom inercijalnom sistemu ipak nisi dokazao mada takav izvor može u odnosu na promatrača imati relativno mali raspon mogućih brzina. Tako je i sa jonom u promenljivom električnom polju.
To promenljivo el. polje van svake sumnje izaziva oscilatorno kretanje jona, dakle akcelerativno kretanje bez obzira na činjenicu da to kretanje može biti sa vrlo malim brzinama.

El. polje koje drzi jone je kvadrupolnog oblika tj.

gde

pri cemu je centar zamke u x=y=0. U toj tacki E = 0. Ako jone ohladis, oni ce da padnu u centar zamke. U tom slucaju, posto E = 0, joni nece da osecaju RF polje. Zbog toga, sto su joni hladniji, vise ce vremena provoditi blizu centra zamke a njihovo kretanje -- bilo termalno bilo usled RF polja -- bice manje. Sa nekoliko jona, lako se postizu brzine kretanja uporedive sa Vespom kao sto sam ranije rekao.

> Ali čak i da uspemo da ostvarimo uniformno kretanje ili mirovanje jona, promena tog kretanja mora se desiti prilikom apsorpcije ili emisije energije zbog uzmaka.
Sasvim tacno. Ali, vodimo racuna i kolika je brzina uzmaka. Za Yb+ jon i foton na 369nm, to ti dodje 6.2mm/s -- jos manje znacajno od gorenavedenog kretanja atoma/jona brzinom Vespe.

mcetina2
Marko Cetina
Grad student (fizika)
Cambridge, MA (SAD)

Član broj: 125398
Poruke: 220
*.MIT.EDU.

Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{21.12.2006. u 18:13 - pre 211 meseci}

Dakle, moj odgovor je da i posle hladjenja ostaje *izvesno* kretanje jona. Medjutim, kretanje takvim brzinama ne utice na eksperiment na koji od pocetka diskusije ciljam. Jer:

Poenta moje diskusije o jonima je da ti pokazem ukazem na sledeci eksperiment:
1) Ohladis pojedinacne Yb+ jone tako da je njihova brzina u odnosu na lab aparaturu <1m/s (vec bolje hladjenje, ali se redovno postize)
2) Te jone obasjas visoko-frekventno-stabilnim fokusiranom laserom
3) Svetlo lasera rasejano od strane jona prikupljas socivom i detektujes fotomultiplikatorom
4) Mozes da meris broj klikova fotomultiplikatora u sekundi u zavisnosti od frekvencije lasera
5) Ako laser nije previse jak, te krive imace oblik

gde

za Yb+ a I_0 je direktno proporcijalno i samo zavisi od intenziteta (snaga/povrsina) lasera

I sada, jaaako, jaaako, jaaaako bitno:
6) *Absolutni oblik gorenavedene krive ne zavisi od bilo kakvig preostalog kretanja jona*
Eksperimentalni dokaz 1: jone ohladis jos malo na 0.5m/s brzinu prosecnog kretanja ili nesto manje na 2m/s. Kriva fluorescencije ostaje ista. Dakle, rezultat ne zavisi od kretanja centra mase jona ako je to kretanje <1m/s.
Eksperimentalni dokaz 2: eksperiment ponovis sa razlicitim Yb+ jonima, u razlicito vreme -- isti rezultat. Dakle, rezultat ne zavisi od detalja fizike jona. Ta fizika je ili usrednjena u eksperimentu ili je prakticno nema.

Medjutim:
7) Kriva zavisi od brzog kretanja jona:
Eksperimentalni dokaz: jone ili atome moguce je gurnuti brzinom 100m/s ka laseru i ponoviti eksperiment. Kako ce izgledati

? Odgovor:

treba zameniti sa

. Sve ostalo ostaje isto, ukljucujuci i max. intenzitet rasejanog svetla.

Galet -- molim te da objasnis ovaj rezultat. Zasto moras da promenis frekvenciju lasera da bi bio rezonantan sa jonom koji se krece?

Note: Ovo je konkretan eksperiment sa konkretnim rezultatima. Molim konkretna predvidjanja. Budi precizan.

_{[Ovu poruku je menjao mcetina2 dana 21.12.2006. u 19:35 GMT+1]}

ATII
ATI RADEON

Član broj: 102635
Poruke: 20
*.beobug.com.

Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{21.12.2006. u 22:38 - pre 211 meseci}

Jeli brzina sirenja svemira konstantna ili ima akceleraciju? :)

zzzz
milan kecman
bluka

zzzz
Član broj: 11810
Poruke: 2156
*.dialup.blic.net.

+197 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{22.12.2006. u 00:22 - pre 211 meseci}

Dane kažeMilane, zaista ne znam šta da ti kažem, radi se o čisto logičkom problemu za koji je dato i rešenje i objašnjenje. Potrebno je samo da se potrudiš da shvatiš to rešenje i objašnjenje.

To mi liči kao kad tebe neko nagovara da se potrudiš i shvatiš
teoriju relativnosti.Postavio sam pitanje na onom prikačenom
(tvom) crtežu.Ne moraš odgovoriti.Moje mišljenje je da se
teorija postavlja ili obara samo eksperimentom.Nikako logičkim
bravurama.
-----------------------
Pozdravljam mcetina2.Lijepo je što se potrudio da izloži neke eksperimente sa kojima je upoznat.Zamolio bih samo da formule zamijeni nekim opisom,jer je za većinu teško razaznati smisao simbola.
Ne mora to baš biti savršeno korektan opis.

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

galet@world

Član broj: 81985
Poruke: 1076
212.200.221.*

+3 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{22.12.2006. u 11:37 - pre 211 meseci}

mcetina2

Eksperiment je zaista interesantan, međutim, neke stvari bi trebalo da malo bolje prikažeš, ako su ti poznati svi detalji eksperimenta.
Prvo: verovatno se nećemo složiti oko toga šta podrazumevaš pod „hlađenjem”
ali svejedno.
Drugo: kad govoriš o malim brzinama jona trebalo bi znati i smer tih brzina u
odnosu na smer laserske svetlosti.
Treće: kažeš da kriva zavisi od veće brzine kretanja jona, ali u izrazu za tu krivu
nema brzine jona t. j. ne vidi se kako kriva zavisi od te brzine.
Četvrto: šta podrazumevaš pod „frekvencijom lasera” i „rezonancijom” sa jonom?
I da ne nabrajam, nego ako ti nije teško pošalji sve crteže i detalje s kojim raspolažeš - može i privatnom porukom (samo te molim da ne bude na engleskom, jer tu sam dosta tanak)
I još nešto – da li ćeš biti ljubazan da odgovoriš na moje pitanje odavno postavljeno

Milane nažalost i rezultati eksperimenata, kao što znaš, mogu biti krivo protumačeni - tu pomaže samo logičko rasuđivanje. Jedno bez drugog ne ide.
Mislim da nema razloga da se ljutiš. Pokušaću da objasnim sve što tražiš, ali mi nije jasno šta tražiš. Tamo si pitao gde je jedan deo spektra nestao i gde je drugi deo nastao. Ne razumem, ništa nije ni nestalo ni nastalo, samo ga detektujemo ili ne zavisno od ispunjenja dva uslova detektabilnosti.
Sad ti tražiš od mene da razumem tvoje pitanje, a ja ga zaista ne razumem. Objasni mi o čemu se radi.

mcetina2
Marko Cetina
Grad student (fizika)
Cambridge, MA (SAD)

Član broj: 125398
Poruke: 220
*.MIT.EDU.

Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{22.12.2006. u 14:13 - pre 211 meseci}

galet -- hvala na veoma ljubopitljivom i prijatnom tonu.

Evo i par odgovora:
1) u slucaju laserski hladjenih zarobljenih atoma, hladjenje je moguce proveriti na sledeci nacin:
- iskljucis i lasere i zamku tj iskljucis sve cime diras atome
- cekas 10-50ms tokom kojih pustis da se atomi slobodno krecu
- ukljucis ponovo lasere koji bivaju rasejani od strane atoma
- to rasejanje deluje prakticno kao zastor na snop. slikas preostali snop kamerom ciji je fokus u ravni atoma
- izmeris velicinu senke koju ostavljaju atomi. to ti direktno kaze velicinu oblaka atoma

Primer ovakvih slika atoma poslo razlicitog vremena padanja:
http://atomoptic.iota.u-psud.fr/research/chip/temps_de_vol.jpg

Da su atomi bili vruci, oni bi se brzo kretali pa bi se oblak tokom padanja brzo rasirio. Medjutim, ako se atomi sporo krecu, oblak ce veoma malo da se rasiri dok krene da pada usled zemljine teze. googlaj takodje atoms + "time of flight". Na ovaj nacin je moguce izmeriti temperature oblaka atoma <1uK (!!!) tj brzine kretanja manje od 1mm/s.

1a) u slucaju jona, ako bi iskljucio zamku i lasere, oni bi se rasturili na sve strane jer se medjusobno odbijaju (pozitivno su naelektrisani).
Umesto toga, jone slikas u samoj zamci. Na dovoljno niskoj temperaturi, usled prisustva zamke i medjusobnog odbijanja, joni ce se urediti u pravilan raspored/kristal. Slike ovakvih kristala jona su prilicno fantasticne:

i jos jedna:

i jos nekoliko sa http://www.iop.org/EJ/article/0953-4075/33/11/101/b011l1.html

Svaka od tackica na ovim slikama predstavlja pojedinacan jon koji rasejava svetlost lasera! Ako je temperatura jona iznad apsolutne nule, joni ce da drhte/osciluju u kristalnoj resetci. Te oscilacije ce da razmazu njihovu sliku pa ce stoga joni da izgledaju veci na slici. Naravno, i joni koji potpuno stoje na mestu (teoretski) imali bi konacno veliku sliku prosto usled difrakcije emitovanog svetla odnosno usled konacne rezolucije objektiva za slikanje. To ogranicava minimalnu temperaturu jona koju je moguce na ovaj nacin izmeriti. Medjutim, postoje i bolji nacini...

Dao bih ti i sliku mojih jona ali nazalost, $@%$@#%$ smo sociva za slikanje jona pa nam je slika uzasno razmazane i pojedinacni joni se ne vide :((

2) Jone ili pak (eksperiment je laksi) moguce je gurnuti upravo *prema* laseru koji ih snima na taj nacin sto ih obasjas svetlom koje oni rasejavaju sa suprotne strane. Joni onda absorbuju svetlo primarno iz pravca lasera a rasejavaju ga na sve strane. Posto svetlo nosi impuls, joni bivaju gurnuti u pravcu drugog lasera tj. suprotno od pravca lasera kojim meris krivu

3) Frekvencija

u izrazu za krivu zavisi od brzine jona/atoma kao

gde je

konstantna frenkvecija,

talasna duzina lasera merena u labu (u ref. sistemu lasera), c brzina svetla a v brzina atoma/jona *ka* laseru.

4) Frekvencija lasera = frekvencija svetlosnog talasa koji laser emituje u odnosu na primarni Cs standard, merena od strane posmatraca u labu. Danas je moguce direktno izmeriti ovako definisanu absolutnu frekvenciju lasera sa zapanjujucom preciznosti (google: frequency chains ili envelope-phase locking ili optical frequency generators). Medujtim, za moj eksperiment dovoljno je imati laser cija se frekvencija ne menja tokom par sati koliko traje eksperiment + biti u stanju precizno izmeriti *promenu* frekvencije lasera potrebne za max. rasejanje kada se atom/jon krece. To je mnogo lakse -- citav setup imam u labu.

5) Rezonanca -- definicija: frekvencija lasera je takva da za zadatu brzinu atoma/jona, rasejanje svetla lasera od strane jona je maksimalno (vrh moje krive).

Za kraj -- Najbolji satovi na svetu danas su pojedinacni laserski hladjen i zarobljen Hg+ jon odnosno laserski hladjeni Cs atomi. Laserski hladjeni Cs atomi direktna su realizacija trenutne SI definicije sekunde. Jedina razlika u odnosu na gorenavedeno je sto je "svetlo" koje obasjava atome da bi se izmerila kriva rasejanja u slucaju Cs casovnika mikrotalasi a ne lasersko svetlo.

mcetina2
Marko Cetina
Grad student (fizika)
Cambridge, MA (SAD)

Član broj: 125398
Poruke: 220
*.MIT.EDU.

Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{22.12.2006. u 14:19 - pre 211 meseci}

> Kad su eksperimentatori hteli da utvrde da li brzina svetlosti zavisi od relativnog kretanja između izvora i promatraća – čime su mislili da se takva svetlost može detektovati?

Najverovatnije fotodiodom/fotomultiplikatorom/bilo kojim dovoljno brzim detektorom. Ako sam te dobro razumeo, ti tvrdis sledece:
1) svi izvori sastoje se od manjih izvora koji se krecu
2) ako se mali izvor krece u odnosu na detektor, svetlo koje on emituje imace brzinu !=c
3) detektori su osetljivi samo na svetlo odredjene brzine (c)
4) stoga ces uvek detektorom da izmeris c, nezavisno od kretanja izvora

Ali onda pitanje za tebe: te brzine kretanja mini-izvora su ogranicene. Zamisli da se veliki izvor u odnosu na tebe krece velikom brzinom. Onda ce biti jako malo izvora koji se u odnosu na tebe krecu bas brzinom c. Stoga ces videti manje svetla (snage) od izvora. Ali, cini mi se da to eksperimentalno nije slucaj. Ili? Pojasni mi.... mozda ti treba primer eksperimenta?