Ja ne bi da diskutujem o stvarima koje mi kao bolesni nosimo sa sobom po forumima: da se svađam.
Šta je činjenica?
Prvo, nisam postavio temu kao stručnjak, nego kao laik. Zar sam zato zaslužio da budem vređan i da me stropoštate sa rečima nipodaštavanja? Kažem vam: čuvajte se sebe u tim stvarima koje vidite u drugima.
Šta je činjenica?
Svaka se bolest može izlečiti, i kada je reč o najtežim bolestima, treba se znati da se najtežim rešenjima treba pozabaviti.
Ja znam jednog čoveka koji sedam dana nije stavio u usta ni vodu ni hranu, koji je posle još samo tri puta na po tri dana uzimao po čašu vode i komad hleba. Ukupno šesnaest dana taškog gladovanja. To sam bio ja. Imao sam svoj razlog, svoju bolest i svoje uverenje.
Znam da je jedan čovek, po dogovoru sa jednim ljudima, bio vezan dvadeset dana kada nije jeo niti pio(ama baš ništa). Odlepio je na kraju, otrgao se kada su ga pustili, zaleteo se u kuhinju i proždrao šta je našao. Ali je ozdravio od svoje(veoma teške i smrtonosne) bolesti.
Zar je vama ovo čudno kada je smrt u pitanju?
O tome šta sam prolazio onih dana gladovanja u budnom stanju(o snovima ne bi ni da pričam), mogao bi navesti nekoliko pojedinosti: imao sam nepodnošljive grčeve i muke. Pomišljao sam da me samo Bog može spasiti; desilo mi se nešto veoma čudno: u jednom trenutku kada sam ležao u muci,- sećam se da mi je vrat bio napet i zgrčen što ja nisam ni primećivao(da mi je to moje trenutno stanje), da me to konstantno muči, – odjednom mi se opustio mišić(vratni) kao pod zapetom praćkom, međutim čudno mi je bilo to, što je u tom trenutku lupilo nešto jako u vrata od terase kao čekićem i istovremeno se čuo krik(veoka glasan) kao uplašene i iznenađene vrane, baš tu na terasi. Opazivši i razumevši sve to, ostao sam u nekom blagostanju i miru bez grčeva, sasvim odjednom. Tako sam nastavio da postim, da se mučim gladom. Danima su mi se pojavljivale glave zmija, guštera itd u mislima, kao da mi je neko poturao slike pred očima, užasne i glupe slike zmija itd. E onda braćo moja, iznenada i neočekivano sam se izlečio. Bljesnulo mi je nešto po čelu i srce mi se ozarilo, ali pre svega nezaboravna promena je bila ta što sam udahnuo kao nikada do tada, sa takvom snagom u utrobi, sa lakoćom, da sam odmah mogao raditi nešto drugo i polako izlaziti iz takvog stanja(gladovanja itd).
Ko bi mi verovao da sam u najluđem zanosu umiranja od gladi jednom bio video nekakve ljude kao nakaze, svi zagrljeni kao sportski tim pred slikanje, koji mi se kezu i smeju; to u mementu kao da sam video u vazduhu.
Tako je bilo to. Ono što je bitno, meni, to je da sam našao mir kao lek, sve moguće bolesti i grčevi isčezli su.
Pa vi sad vidite kako je to suočiti se sa smrću, a ne sada olako vređati i ismevati, i čak upućivati onako nepromišljeno, kako bolesnik na smrt treba da radi u životu(koji se gasi).
Pozdrav.
Ono što mislim da znam, može biti interesovanje za mnogo više.
Re: Presna hrana - 100% leči od raka, leukemije, artroze, angine pektoris, prostate, reume, bolesti
