Kako izgleda nacionalni zdrastveni karton?

Svake godine u Srbiji umre približno 100.000 ljudi. – Više od polovine strada od srca i krvnih sudova, a pet odsto populacije ima dijabetes

U zdravstvenom kartonu Srbije crnim slovima su upisana oboljenja srca i krvnih sudova, maligni tumori, dijabetes i opstruktivne bolesti pluća. Te bolesti su vodeći uzroci invalidnosti i prevremenog umiranja stanovništva u Srbiji i čine tri četvrtine ukupnog morbiditeta na našim prostorima. Epidemiolog dr Dragan Miljuš, načelnik Centra za prevenciju i kontrolu nezaraznih oboljenja Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, kaže da se svake godine u Srbiji evidentira približno 100.000 smrtnih slučajeva.

– U našoj zemlji više od polovine stanovnika (55 odsto) umre od bolesti srca i krvnih sudova, a skoro 18 odsto umre od neke vrste malignog tumora. Oko četiri odsto stanovništva je žrtva neke povrede i trovanja, više od dva odsto umre od šećerne bolesti i približno isto toliko od opstruktivnih bolesti pluća – ističe dr Miljuš. Međutim, porast broja ljudi obolelih od bolesti srca i krvnih sudova globalni je problem, a poslednjih decenija posebno je izražen u zemljama u tranziciji. Ukoliko se ne budu preduzimale odgovarajuće mere prevencije, predviđanja su da će taj broj i dalje biti u porastu. Mr Nataša Mickovski-Katalina, specijalista socijalne medicine iz Batuta, kaže da u Srbiji najviše ljudi umire od bolesti srca i krvnih sudova.

– Poslednjih 15 godina svaka druga osoba je umrla zbog neke od kardiovaskularnih bolesti, pri čemu žene češće umiru od muškaraca. U strukturi obolevanja i umiranja od bolesti srca i krvnih sudova vodeće mesto pripada srčanom i moždanom udaru, koji pogađa veliki broj ljudi u najproduktivnijem životnom dobu. Srčani i moždani udar ne predstavljaju više bolesti starih, već sredovečnih ljudi. U uzrastu od 15 do 59 godina smrtnost od srčanog udara je na drugom mestu, posle HIV-a, a smrtnost od šloga na petom mestu. Svaki deseti bolesnik sa akutnim koronarnim sindromom je iz starosne grupe od 40 do 49 godina, a svaki četvrti iz grupe od 50 do 59 godina – naglasila je mr Katalina.

Kad govorimo o novoobolelim slučajevima, istakla je naša sagovornica, godišnje se u Srbiji registruje prosečno 20.000 pacijenata sa urgentnim kardiološkim stanjem i to su bolesnici sa akutnim koronarnim sindromom, odnosno akutnim infarktom miokarda i nestabilnom anginom pektoris. Prema procenama SZO, u 2002. godini u svetu je od malignih bolesti obolelo 11.000.000 ljudi, a umrlo 7.000.000, a prema projekcijama u 2020. godini broj obolelih i umrlih biće udvostručen, posebno u zemljama istočne i južne Evrope. Više od jedne trećine novoobolelih osoba bilo je u Evropi i procenjuje se da u njoj trenutno živi 6.000.000 osoba sa nekim oblikom maligne bolesti. Rak ne štedi nikoga, siromašne, bogate, mlade i stare. Osim toga, maligne bolesti ostavljaju finansijske, psihosocijalne posledice, ne samo na pojedinca i njegovu porodicu već i na društvo u celini. Dr Snežana Živković, epidemiolog iz Batuta, kaže da se procenjuje da u Srbiji od malignih bolesti svake godine oboli približno 32.000 osoba i da od njih umre oko 19.000 ljudi.

– Samo u 2002. godini u centralnoj Srbiji od raka je obolelo 23.898 osoba i to 12.449 muškaraca i 11.449 žena. Broj novoobolelih na 100.000 stanovnika iznosio je 467,8 za muškarce, a za žene 408,2. U istom periodu od raka je umrlo 13.067 osoba, 7.496 muškaraca i 5.571 žena. Mortalitet, odnosno broj umrlih osoba na 100.000 stanovnika iznosio je 281,7 za muškarce i 198,5 za žene. Dok u Evropi, od 1990. do 2002. godine, umiranje od raka ima trend opadanja, pre svega usled smanjenog umiranja od malignih tumora bronhija i pluća, u istom periodu u centralnoj Srbiji mortalitet od raka je porastao za 28 odsto. Najveće stope obolevanja kod oba pola registrovane su u Beogradu, a najniže u Pčinjskom okrugu. Kada se govori o umiranju od svih vrsta malignih bolesti, najveće stope smrtnosti registrovane su kod muškaraca u Podunavskom okrugu i kod žena u Beogradu, a najniže kod oba pola u Pirotskom okrugu – istakla je dr Živković.

Prema podacima registra za rak, dodaje ona, muškarci su najčešće bolovali i umirali od malignih tumora:
- bronha i pluća,
- debelog creva,
- rektuma,
- prostate,
- bešike i
- želuca.

– Kod žena maligni tumor je najčešće bio lokalizovan na dojci, grliću materice, debelom crevu i rektumu, zatim na bronhijama i plućima i telu materice. I u Evropi vodeći maligni tumori kod muškaraca su rak bronha i pluća, kod žena maligni tumori dojke i kod oba pola debelog creva i rektuma. Tokom narednih 20 godina, kao posledica starenja stanovništva i visokih faktora rizika, broj novoobolelih od malignih bolesti, osoba oba pola će porasti – naglasila je dr Živković.

Prema podacima SZO, broj obolelih od dijabetesa u svetu je u dramatičnom porastu i poprima razmere epidemije. Očekuje se da će se taj broj do 2025. godine udvostručiti, a u zemljama u razvoju, gde spada i Srbija, čak utrostručiti. Dr Ivana Rakočević, epidemiolog iz Batuta, kaže da prema procenama, u Srbiji od šećerne bolesti boluje najmanje 350.000 osoba ili pet odsto populacije.

– Pri tom je broj pacijenata sa dijabetesom tipa 2 mnogostruko veći (90 odsto) i najmanje polovina obolelih nema postavljenu dijagnozu i nije svesna svoje bolesti. Procenjuje se da je kod odraslog stanovništva sa dijabetesom dva odsto bolesnika od 20 do 39 godina, 17 odsto od 40 do 64 godine i 41 odsto je u grupi od 65 i više godina. Takođe, procenjuje da je u Srbiji svake godine 15.000 novoobolelih osoba od šećerne bolesti i da godišnje umre 2.500 bolesnika. Međutim, treba imati u vidu da je broj umrlih daleko veći zbog grešaka prilikom šifriranja i prelivanja u umrle od infarkta, šloga i hronične bubrežne insuficijencije. U poslednjih 10 godina uočen je značajan porast umiranja od ovog oboljenja, a očekuje se da se trend rasta nastavi i u budućem periodu. Prevashodno zbog porasta faktora rizika, starenja populacije i odsustva strategije za kontrolu bolesti na nacionalnom nivou – naglasila je dr Rakočević.

Gordana Bašović

---