Evo ja ću, ovako ukratko. Koristim FreeBSD, ali ista priča naravno važi i za Linux. Prvo ću u stvari da kažem šta
nisu razlozi: stabilnost i brzina nisu razlozi. Windows NT ima i jedno i drugo. Ko god priča suprotno, ili je licemeran ili neupućen ili ne poznaje sistem dovoljno dobro -- koristio sam NT nekoliko godina, dovoljno da shvatim da su regedit i cmd.exe osnovni administratorski alati :o) u tom sistemu. Ali evo na konkretnim primerima šta NT nema, ili je barem
jako teško podesiti na njemu:
1)
Primanje i slanje emaila. Evo svakodnevne situacije: uporediću kako ja čitam email pod FreeBSD-om, i kako moj otac to čini pod Windozom 2000. FreeBSD: koristim KMail+sendmail+fetchmail. Čim se user-ppp-om zakačim na internet, sva pošta iz sendmail reda za čekanje, za
sve korisnike na sistemu automatski se odašilje. Nakon toga, podiže se fetchmail koji kao demon na svakih 15 minuta dovlači
svu poštu, opet za
sve korisnike na sistemu sa odgovarajućih POP servera. Kada se ulogujem sistem mi prijavi da imam novu poštu, a u X-u mi mali Korn ili Gnome-mailcheck u uglu ekrana pokazuje koliko poruka me čeka. Kliknem -- startuje se mail klijent. Pročitam poruke, napišem poruke -- bez obzira da li sam online ili ne, kažem send -- istog trenutka su nestale (sendmail ih je primio) i ja više ne moram da razmišljam o njima. Bez obzira da li imaju 2k ili 2MB, iz mog ugla, ja sam sa njima za sekund završio. Sendmail će ih poslati pri prvom sledećem uspostavljanju veze, opet potpuno automatski. Sa druge strane, Win2k primer -- prvo se zakačiš na mrežu, onda ručno podižeš ceo Outlook ili OE, ili koji-već-klijent, onda čekaš da ti stignu poruke, onda ih napišeš, ako si online moraš da držiš OE podignut dok sve poruke ne odu (i nerviraš se kad šalješ nešto veliko preko emaila), a ako si offline, onda je još gore -- moraš da se setiš kad se zakačiš da pošalješ taj mail i da ga primiš. Pritom to pomnoži sa brojem korisnika na mašini -- svaki korisnik mora ručno da prima i šalje svoju poštu. Koliko poena za UNIX a koliko za Windoz u ovoj kategoriji? Ocenite sami...
2)
Skripting. Ok, neko će reći -- NT ima skripting, postoji Windows Scripting Host, a tu su i batch procedure. U stvarnom životu: ne znam
nijednog NT admina koji koristi WSH, a batch programi su bedni nestruktuirani abortusi u kojima kad hoćeš da napraviš nešto stvarno korisno osećaš se kao da sediš i programiraš na VAX-u u asembleru. Probajte da napravite .bat fajl sa petljom koja nešto broji, pa ćete videti na šta mislim. Koliko ste puta isprogramirali Windows da se u 03:00 zakači na internet, da pritom proveri na koliko se zakačio (npr. sve ispod 28800 je neprihvatljivo, mora se veza prekinuti i ponovo zvati), pošalje, primi email, downloaduje vam 5-6 fajlova, uradi windows update i u 6:00 prekine vezu i isključi računar. Opet kažem -- probajte. Npr. ja sam paralelno sa gorenavedenim dovlačenjem maila namestio da se po uspostavljanju PPP linka proverava CARRIER, i ako je manje od 28800 (a to je najveća brzina modema na serveru na koji se kačim), automatski se prekida veza i šalje ponovo. Ako je 28800, pristupa se slanju i primanju emaila. Automatizacija -- pod UNIXom računar radi, a ja gospodarim... Pod Windowsom se osećam kao da ga ja služim, ponavljajući potpuno iste radnje. Ako nešto stalno radiš na isti način (zakači se na net, ako nije dobra veza, otkači pa ponovo, pošalji, primi email), automatizuj to.
3)
Opcion i raznolik, a pritom skalabilan i distribuiran grafički interfejs. Opcion -- što će reći da mogu a i ne moram da ga koristim. Raznolik -- na raspolaganju mi je bar 3 kompletna desktop okruženja, i bar 5 puta toliko dobrih window managera. Skalabilan -- od icewm-a do KDE-a, za mašine od 386-ice do Pentiuma 2 pa nadalje. Distribuiran -- mogu da na svom desktopu paralelno koristim programe koji se izvršavaju na više mašina, što je najnormalnija stvar u Unix svetu...
4)
Pravi višekorisnički rad. Na jednoj mašini mogu bukvalno istovremeno da imam nekoliko korisnika. Npr. ako radim nešto u X-u, i pustim sestru za računar, ne moram da se izlogujem, ona će na sledećoj virtuelnoj konzoli da digne još jedan X pod svojim nalogom. Na Celeronu sa 128 MB memorije, podići dva KDE-a nikakav problem nije pod FreeBSD-om... Alternativno, ona može da ode na diskless stanicu (486 sa 16 MB RAM-a) u drugoj sobi, i da se uloguje na glavnu mašinu preko grafičkog intefejsa! To je već potpuno paralelni multiuser. Koliko čujem, tek će Windows XP doneti ovako nešto, što je u Unix svetu već bar 20 godina svakodnevica.
4)
Dobra i intuitivna arhitektura sistema. Fajl sistem podržava kreiranje simboličkih i hard linkova. Kopiranje diska na disk se svodi na cp /dev/hda /dev/hdc, za šta bi ti pod Windozom bio potreban neki Norton Ghost ili drugi paket od 50 MB. loopback block device pod linuxom i vnode pod FreeBSD-om -- na Windozu bi ti trebao neki VirtualDrive ili sličan komercijalni program. Sve je fajl -- direktan pristup svim uređajima (diskovima, zvučnoj kartici, tastaturi) preko konzistentnog intefejsa -- fajl deskriptora. Ovo je zgodno ne samo sa programerske već i sa korisničke strane.
5)
Velika količina besplatnog softvera u out-of-the box konfiguraciji. Instalirajte bilo koju Linux distribuciju -- dobili ste automatski maltene sav softver koji će vam ikad trebati. Instalirajte Windoz -- dobili ste maltene ništa. Sledi download i instaliranje programa kao što su WinZip/WinRAR, ACDSee, GetRight, Windows Commander, Ghostscript+Ghostview, itd. Većina ovih programa nije besplatna, pa u najgorem slučaju morate da tražite i crackove (ili da ih sami razbijate?). Da ne pominjem da ako, daleko bilo, imate firmu, morate da ih plaćate...
6)
Lak upgrade. Ovo važi za FreeBSD, mada i za neke Linux distribucije kao što je Debian... jednom komandom sinhronizujem sav sors sistema. Dve komande i sistem je prekompajliran, tako da mogu uvek da imam sav najnoviji softver. Jednom komandom proveravam da li postoje novije verzije programa koje koristim (
Code:
pkg_version -v | grep -v = | less
), i opet, sa najviše dve komande radim upgrade, potpuno automatski. Nema cimanja po sajtovima, dosadnih instalacija/deinstalacija... Opet automatizacija -- neka računar radi umesto mene.
7)
Sistem nikad nije potrebno restartovati. Ovo je sitnica, ali od onih koje život znače... Windows se stalno restartuje, to užasno iritira. Unix se restartuje samo kada se prekompajlira kernel.
8)
Pod Unixom sve može da se zbudži. NFS kroz IPSec tunel preko PPP veze uspostavljene preko serijskog kabla između dve mašine? Nema problema. Mašina nema hard disk a ima malo memorije, može li da swapuje preko ehterneta? Nema problema. Hoću na paralelni port da preko releja povežem rešo za kuvanje kafe? Hmm, ne treba baš preterivati... Mada i to može... Dodatni Herkules monitor za praćenje sistemske konzole? Nema problema.
9) I iznad svega,
Unix je zabavan. evices
#
# CONFIG_APPLETALK i
int rand(void);
Those who do not understand Unix are condemned to reinvent it, poorly.
Upali lampicu — koristi Jabber!
Zasto koristim Linux (Unix)?
) zasto koriste to sto koriste?
Re: Zasto koristim Linux (Unix)?
Re: Zasto koristim Linux (Unix)?
Re: Zasto koristim Linux (Unix)?
Re: Zasto koristim Linux (Unix)?