[es] - Zasto koristim Linux (Unix)?

Dragi Tata
Malo ispod Kanade

Član broj: 1958
Poruke: 3906
..ndg-pm4-1.dialup.nethere.net

+6 Profil

^{12.06.2002. u 05:47 - pre 266 meseci}

Citat:

random:

Gde ovo iskopaste iz naftalina?

Najpre, onima koji stalno pominju BSOD (blue screen of death): kladim se da ga nikad niste ni videli u praksi, već ste samo čuli za njega. BSOD ne postoji pod Win95/98/ME, već samo pod NT 4.0 i (ako ima problema sa hardverom ili drajverima) NT 5. Ta pojava postoji i u Unix svetu i zove se "kernel panic". Tačno je da je Win 95/98/ME relativno nestabilan, jer procesi nisu međusobno izolovani u potpunosti, ali ko zna šta radi čak i na tim sistemima ne bi trebalo da ima većih problema; u svakom slučaju, padanja ovih OS-ova nisu BSOD.

Nego, ja ću da malo polemišem sa randomom, koji izgleda jedini zna šta priča.

Citat:

random:
Evo ja ću, ovako ukratko. Koristim FreeBSD, ali ista priča naravno važi i za Linux. Prvo ću u stvari da kažem šta nisu razlozi: stabilnost i brzina nisu razlozi. Windows NT ima i jedno i drugo. Ko god priča suprotno, ili je licemeran ili neupućen ili ne poznaje sistem dovoljno dobro -- koristio sam NT nekoliko godina, dovoljno da shvatim da su regedit i cmd.exe osnovni administratorski alati :o) u tom sistemu.

Mada nisam administrator, dodaću samo da je kod Win2K uvedeno i jedno jako oružje koje se zove Active Directory.

Citat:

random:
1) Primanje i slanje emaila. Evo svakodnevne situacije: uporediću kako ja čitam email pod FreeBSD-om, i kako moj otac to čini pod Windozom 2000. FreeBSD: koristim KMail+sendmail+fetchmail. Čim se user-ppp-om zakačim na internet, sva pošta iz sendmail reda za čekanje, za sve korisnike na sistemu automatski se odašilje. Nakon toga, podiže se fetchmail koji kao demon na svakih 15 minuta dovlači svu poštu, opet za sve korisnike na sistemu sa odgovarajućih POP servera. Kada se ulogujem sistem mi prijavi da imam novu poštu, a u X-u mi mali Korn ili Gnome-mailcheck u uglu ekrana pokazuje koliko poruka me čeka. Kliknem -- startuje se mail klijent. Pročitam poruke, napišem poruke -- bez obzira da li sam online ili ne, kažem send -- istog trenutka su nestale (sendmail ih je primio) i ja više ne moram da razmišljam o njima. Bez obzira da li imaju 2k ili 2MB, iz mog ugla, ja sam sa njima za sekund završio. Sendmail će ih poslati pri prvom sledećem uspostavljanju veze, opet potpuno automatski. Sa druge strane, Win2k primer -- prvo se zakačiš na mrežu, onda ručno podižeš ceo Outlook ili OE, ili koji-već-klijent, onda čekaš da ti stignu poruke, onda ih napišeš, ako si online moraš da držiš OE podignut dok sve poruke ne odu (i nerviraš se kad šalješ nešto veliko preko emaila), a ako si offline, onda je još gore -- moraš da se setiš kad se zakačiš da pošalješ taj mail i da ga primiš. Pritom to pomnoži sa brojem korisnika na mašini -- svaki korisnik mora ručno da prima i šalje svoju poštu. Koliko poena za UNIX a koliko za Windoz u ovoj kategoriji? Ocenite sami...

Ovde nemam ništa da dodam niti da oduzmem.

Citat:

random:
2) Skripting. Ok, neko će reći -- NT ima skripting, postoji Windows Scripting Host, a tu su i batch procedure. U stvarnom životu: ne znam nijednog NT admina koji koristi WSH, a batch programi su bedni nestruktuirani abortusi u kojima kad hoćeš da napraviš nešto stvarno korisno osećaš se kao da sediš i programiraš na VAX-u u asembleru. Probajte da napravite .bat fajl sa petljom koja nešto broji, pa ćete videti na šta mislim. Koliko ste puta isprogramirali Windows da se u 03:00 zakači na internet, da pritom proveri na koliko se zakačio (npr. sve ispod 28800 je neprihvatljivo, mora se veza prekinuti i ponovo zvati), pošalje, primi email, downloaduje vam 5-6 fajlova, uradi windows update i u 6:00 prekine vezu i isključi računar. Opet kažem -- probajte. Npr. ja sam paralelno sa gorenavedenim dovlačenjem maila namestio da se po uspostavljanju PPP linka proverava CARRIER, i ako je manje od 28800 (a to je najveća brzina modema na serveru na koji se kačim), automatski se prekida veza i šalje ponovo. Ako je 28800, pristupa se slanju i primanju emaila. Automatizacija -- pod UNIXom računar radi, a ja gospodarim... Pod Windowsom se osećam kao da ga ja služim, ponavljajući potpuno iste radnje. Ako nešto stalno radiš na isti način (zakači se na net, ako nije dobra veza, otkači pa ponovo, pošalji, primi email), automatizuj to.

E vidiš, ti ne znaš ljude koji koriste WSH, ali ja ih znam i znam da je W2K administraciju itekako moguće automatizovati. Tačno je međutim, da iz nekog razloga, Unix administratori "odmah" uče važnost automatizovanja pomoću skripti, dok NT administratori prvo savladaju vizuelne alate za administraciju, pa tek onda (neki od njih?) savladavaju skriptovanje. Zašto? Pojma nemam - kao što rekoh nisam administrator, ali po svemu što znam nema tehničkih ograničenja za automatizovanje NT administracije.

Citat:

random:
3) Opcion i raznolik, a pritom skalabilan i distribuiran grafički interfejs. Opcion -- što će reći da mogu a i ne moram da ga koristim. Raznolik -- na raspolaganju mi je bar 3 kompletna desktop okruženja, i bar 5 puta toliko dobrih window managera. Skalabilan -- od icewm-a do KDE-a, za mašine od 386-ice do Pentiuma 2 pa nadalje. Distribuiran -- mogu da na svom desktopu paralelno koristim programe koji se izvršavaju na više mašina, što je najnormalnija stvar u Unix svetu...

To što ti smatraš prednošću, ja smatram velikom manom. Treba imati na umu da šarenolika grafička okruženja zbunjuju prosečnog korisnika, i što je sa mog stanovišta još važnije, jako komplikuju razvoj desktop aplikacija, a posebno testiranje na svim tim "šarenim" verzijama. Po mom skromnom mišljenju, Unix zajednica treba da usvoji jedan wm i jedno desktop okruženje i da to odradi kako treba. Primer da to može lepo da se uradi je Mac OS X, koji je vrhunski odrađen desktop OS zasnovan na Unix-u.

Citat:

random:
4) Pravi višekorisnički rad. Na jednoj mašini mogu bukvalno istovremeno da imam nekoliko korisnika. Npr. ako radim nešto u X-u, i pustim sestru za računar, ne moram da se izlogujem, ona će na sledećoj virtuelnoj konzoli da digne još jedan X pod svojim nalogom. Na Celeronu sa 128 MB memorije, podići dva KDE-a nikakav problem nije pod FreeBSD-om... Alternativno, ona može da ode na diskless stanicu (486 sa 16 MB RAM-a) u drugoj sobi, i da se uloguje na glavnu mašinu preko grafičkog intefejsa! To je već potpuno paralelni multiuser. Koliko čujem, tek će Windows XP doneti ovako nešto, što je u Unix svetu već bar 20 godina svakodnevica.

Tu si naravno u pravu i nemam šta da dodam.

Citat:

random:
4) Dobra i intuitivna arhitektura sistema. Fajl sistem podržava kreiranje simboličkih i hard linkova. Kopiranje diska na disk se svodi na cp /dev/hda /dev/hdc, za šta bi ti pod Windozom bio potreban neki Norton Ghost ili drugi paket od 50 MB. loopback block device pod linuxom i vnode pod FreeBSD-om -- na Windozu bi ti trebao neki VirtualDrive ili sličan komercijalni program. Sve je fajl -- direktan pristup svim uređajima (diskovima, zvučnoj kartici, tastaturi) preko konzistentnog intefejsa -- fajl deskriptora. Ovo je zgodno ne samo sa programerske već i sa korisničke strane.

Win2K ima mogućnost stvaranja linkova. A što se tiče Unix filozofije "sve je fajl", i pod NT-om je nešto slično, samo se to ne zove fajl već kernel object.

Citat:

random:
5) Velika količina besplatnog softvera u out-of-the box konfiguraciji. Instalirajte bilo koju Linux distribuciju -- dobili ste automatski maltene sav softver koji će vam ikad trebati. Instalirajte Windoz -- dobili ste maltene ništa. Sledi download i instaliranje programa kao što su WinZip/WinRAR, ACDSee, GetRight, Windows Commander, Ghostscript+Ghostview, itd. Većina ovih programa nije besplatna, pa u najgorem slučaju morate da tražite i crackove (ili da ih sami razbijate?). Da ne pominjem da ako, daleko bilo, imate firmu, morate da ih plaćate...

Kao programer, naravno da više volim varijantu da korisnik plati programe koje koristi. Treba međutim dodati da je većina tog besplatnog softvera koji pominješ dostupna i u Windows varijanti.

Citat:

random:
6) Lak upgrade. Ovo važi za FreeBSD, mada i za neke Linux distribucije kao što je Debian... jednom komandom sinhronizujem sav sors sistema. Dve komande i sistem je prekompajliran, tako da mogu uvek da imam sav najnoviji softver. Jednom komandom proveravam da li postoje novije verzije programa koje koristim (

Code:
pkg_version -v | grep -v = | less

), i opet, sa najviše dve komande radim upgrade, potpuno automatski. Nema cimanja po sajtovima, dosadnih instalacija/deinstalacija... Opet automatizacija -- neka računar radi umesto mene.

Priznajem da meni, glupom "sinklerovcu" koji je pod stare dane prešao na "Windoze", teško ide u glavu da prosečan korisnik treba i da zna da postoji nešto kao što je kernel, a nekamoli da ga kompajlira. Za administratore, ne kažem - to je druga priča.

Citat:

random:

7) Sistem nikad nije potrebno restartovati. Ovo je sitnica, ali od onih koje život znače... Windows se stalno restartuje, to užasno iritira. Unix se restartuje samo kada se prekompajlira kernel.

Kako koji Windows. Na poslu ne gasim mašinu sa Win2k mesecima, mada je restartujem kada stigne neki novi "critical security patch" koji treba instalirati.

Citat:

random:
8) Pod Unixom sve može da se zbudži. NFS kroz IPSec tunel preko PPP veze uspostavljene preko serijskog kabla između dve mašine? Nema problema. Mašina nema hard disk a ima malo memorije, može li da swapuje preko ehterneta? Nema problema. Hoću na paralelni port da preko releja povežem rešo za kuvanje kafe? Hmm, ne treba baš preterivati... Mada i to može... Dodatni Herkules monitor za praćenje sistemske konzole? Nema problema.

Hehe, priznajem da nemam pojma da li je i kako to moguće izvesti sa NT-om, ali kao što rekoh, ja se bavim programiranjem a ne administracijom.

Citat:

random:
9) I iznad svega, Unix je zabavan.

Naravno, ali Sinclair ZX Spectrum je ipak još zabavniji... Slackware Linuxom 3.0 (ili 3.5

IOCC

Odgovor na temu