Re: RMS vs. ATI - smrt binary blobovima!Citat:
MadTexel:
U stvari, kao što rekoh, a ti nisi pročitao, 486 ima skoro istu arhitekturu kao pentium, pentium pro, pentium 2, pentium 3, pentium 4. Najveća razlika u arhitekturi između P3 i P4 je dodatak SSE2 instrukcija. Organizacija ili mikroarhitektura je drugačija, ali to nema veze sa arhitekturom koja je ista. Pošto je ovo stručan forum molim te ne brkaj više te pojmove. Inače, ja tebi tvrdim da 486 nasvirana na 160 može da pusti MP3, sa tim da proces ima prioritet viši od normalnog i da mašina ne radi ništa drugo.
Kao što sam već rekao, računari su mlada oblast pa raznorazne pričice prolaze. Zamislite community elektroenergetski ili vodovodni sistem. Trafo stanice koje su lokalna genijalna deca namotala. To što nema zaštita i i ima malu snagu, nema veze, kad je naš, a ne od velikog zlog EPSa.
U stvari, kao što rekoh, a ti nisi pročitao, 486 ima skoro istu arhitekturu kao pentium, pentium pro, pentium 2, pentium 3, pentium 4. Najveća razlika u arhitekturi između P3 i P4 je dodatak SSE2 instrukcija. Organizacija ili mikroarhitektura je drugačija, ali to nema veze sa arhitekturom koja je ista. Pošto je ovo stručan forum molim te ne brkaj više te pojmove. Inače, ja tebi tvrdim da 486 nasvirana na 160 može da pusti MP3, sa tim da proces ima prioritet viši od normalnog i da mašina ne radi ništa drugo.
Kao što sam već rekao, računari su mlada oblast pa raznorazne pričice prolaze. Zamislite community elektroenergetski ili vodovodni sistem. Trafo stanice koje su lokalna genijalna deca namotala. To što nema zaštita i i ima malu snagu, nema veze, kad je naš, a ne od velikog zlog EPSa.
Pogrijesio sam kad sam pisao za P6 arhitekturu, jer ona je tek prvi put upotrebljena na Pentiumu Pro, koji se zapravo ukombinirao sa MMX extenzijama pa se dobio P-II (uz neke nebitnije modifikacije). MadTexel, ti zelis meni kazat da su te arhitekture iste, s tim da je finiji proizvodni proces donio veci takt i vise cachea? Oprosti ti meni, ali ovo i je stucni forum, pa ja ne mogu shvatit da netko moze ovo kazat. Pentium Pro je znacajna razlika na Pentium, a P5, P54(C) i P55(C) arhitekture znacajne razlike naspram 486. Gledaj, Pentium ima mogucnost paralelnog procesiranja instrukcija preko U/V pajpova, sto 486 nema. Zato 486ice ne mogu dekodirat MP3 u real-timeu, ma da rade na 10GHz nema to veze. Postoje i softverski workaroundi oko ovoga, poput jednog playera za Win3.11, cini mi se da se zvao WinPlay16, koji je na 486 radio precaching prije sviranja. Ali to nije real time dekodiranje ;) Ja ti lijepo tvrdim, 486 ne moze dekodirat MP3 u stvarnom vremenu, a ti probaj ako mi ne vjerujes.
Za drugi dio posta si potpuno u pravu. Ljudi ne shvacaju koliku vaznost ima softver danas. Svi bi se pobunili da Mate i Perica sudjeluju u izgradnji sustava termoelektrane, jer nisu kvalificirani, a s druge stane, sto ne bi svi pravili softver za svasta. Pa ce se jednog dana to i desit, pa kad im na kucu padne meteoroloski satelit koji je bio pogonjen GNU RT sistemom, onda ce bit hajke. Postoji rijec "critical". Nebitno jel govorimo o proizvodima koji kontroliraju autopilot putnickog aviona ili koji su zaduzeni za veliku bazu podataka, ti proizvodi moraju proc paklene QA procese, i imat bas takvu, "critical" kvalitetu. Inace, moze doc do ugrozavanja kapitala, ili u najgorem scenariju, ljudskih zivota.
Citat:
Nedeljko: @cynique
Ne znam koliko si upućen, ali teorija superstruna jeste nastala sa jakom motivacijom. Opšta teorija relativnosti jeste do sada najbolji opis gravitacije (ne zna se za odstupanja od eksperimenta), međutim, mada je elektrodinamika obuhvaćena tom teorijom, ona daje samo približan opis elektrodinamičkih pojava. Po toj teoriji atom vodonika ne bi mogao da postoji jer bi elektron morao u konačnom vremenu da padne na jezgro. Mesec može neograničeno dugo da kruži oko Zemlje, zato što ga Zemlja privlači gravitacionom silom. Međutim, električna sila i gravitaciona sila su slične samo u elektrostatici (Kulonov zakon je sličan Njutnovom zakonu gravitacije, mada je gravitaciona sila isključivo privlačna, a električna može biti i privlačna i odbojna). Međutim, u elektrodinamici se elektromagnetna sila, čak i kada je privlačna, bitno razlikuje od gravitacione, pa bi elektron prilikom kruženja oko protona trebao da stalno gubi energiju. prvi je postojanje atoma vodonika objasnio Nils Bor (imamo čuveni Borov model atoma vodonika) u svetlosti kvantne mehanike. To što elektron ne pada na jezgro je kvantni fenomen, koji samim tim nije obuhvaćen sa OTR. Drugim rečima, po opštoj teoriji relativnosti elektron mora da padne na jezgro, pa je taj opis elektrodinamike samo približen, jer ne obuhvata kvantovanje.
Sa druge strane, imamo kvantnu8 elektrodinamiku, koja obuhvata specijalnu teoriju relativnosti i elektrodinamiku, a koja je još i kvantna, pa razrešava ova pitanja, kao i mnoga druga. Do sada je poznat samo jedan matematički model te teorije (standardni model) preko koga su otkriveni kvarkovi, kao i još dve osnovne sile - slaba nuklearna i jaka nuklearna. Mežutim, ta teorija ne obuhvata gravitaciju. Stoga postoji potreba da se pronađe teorija koja bi obuhvatila sve četiri poznate osnovne sile (gravitacionu, elektromagnetnu, slabu nuklearnu i jaku nuklearnu) i koja bi opisivala gravitaciju onoliko uspešno koliko i opšta teorija relativnosti, a ostale tri sile koliko i standardni model. Odgovor se trenutno traži u teoriji superstruna. Ta teorija još nije završena. Samim tim, ne zna se ni da li će uspeti ili propasti. Međutim, to je teorija koja po mišljenju većine fizičara trenutno najviše obećava. Odakle ti samo ideja da će objedinjujuća teorija (bilo da to bude treorija superstruna ili neka druga) biti neprimenljiva?
Lično smatram da je primenljivost nekog naučnog dostignuća nužna posledica njegove dubine (ako je dostignuće zaista duboko). Buhbergeru su glavni rezultat doktorske disertacije bile baze koje je nazvao po svom mentoru Grebneru. Pomoću Grewbnerovih baza se algoritamski rešava jedan netrivijalan matematički problem. To je već dovoljno. Tada je bilo samo pitanje vremena kada će se neki praktični problemi svesti na taj koji je u međuvremenu rešen. I to se i dogodilo. Danas su Grebnerove baze jedna od vrlo primenljivih oblasti savremene algebre.
Ne znam koliko si upućen, ali teorija superstruna jeste nastala sa jakom motivacijom. Opšta teorija relativnosti jeste do sada najbolji opis gravitacije (ne zna se za odstupanja od eksperimenta), međutim, mada je elektrodinamika obuhvaćena tom teorijom, ona daje samo približan opis elektrodinamičkih pojava. Po toj teoriji atom vodonika ne bi mogao da postoji jer bi elektron morao u konačnom vremenu da padne na jezgro. Mesec može neograničeno dugo da kruži oko Zemlje, zato što ga Zemlja privlači gravitacionom silom. Međutim, električna sila i gravitaciona sila su slične samo u elektrostatici (Kulonov zakon je sličan Njutnovom zakonu gravitacije, mada je gravitaciona sila isključivo privlačna, a električna može biti i privlačna i odbojna). Međutim, u elektrodinamici se elektromagnetna sila, čak i kada je privlačna, bitno razlikuje od gravitacione, pa bi elektron prilikom kruženja oko protona trebao da stalno gubi energiju. prvi je postojanje atoma vodonika objasnio Nils Bor (imamo čuveni Borov model atoma vodonika) u svetlosti kvantne mehanike. To što elektron ne pada na jezgro je kvantni fenomen, koji samim tim nije obuhvaćen sa OTR. Drugim rečima, po opštoj teoriji relativnosti elektron mora da padne na jezgro, pa je taj opis elektrodinamike samo približen, jer ne obuhvata kvantovanje.
Sa druge strane, imamo kvantnu8 elektrodinamiku, koja obuhvata specijalnu teoriju relativnosti i elektrodinamiku, a koja je još i kvantna, pa razrešava ova pitanja, kao i mnoga druga. Do sada je poznat samo jedan matematički model te teorije (standardni model) preko koga su otkriveni kvarkovi, kao i još dve osnovne sile - slaba nuklearna i jaka nuklearna. Mežutim, ta teorija ne obuhvata gravitaciju. Stoga postoji potreba da se pronađe teorija koja bi obuhvatila sve četiri poznate osnovne sile (gravitacionu, elektromagnetnu, slabu nuklearnu i jaku nuklearnu) i koja bi opisivala gravitaciju onoliko uspešno koliko i opšta teorija relativnosti, a ostale tri sile koliko i standardni model. Odgovor se trenutno traži u teoriji superstruna. Ta teorija još nije završena. Samim tim, ne zna se ni da li će uspeti ili propasti. Međutim, to je teorija koja po mišljenju većine fizičara trenutno najviše obećava. Odakle ti samo ideja da će objedinjujuća teorija (bilo da to bude treorija superstruna ili neka druga) biti neprimenljiva?
Lično smatram da je primenljivost nekog naučnog dostignuća nužna posledica njegove dubine (ako je dostignuće zaista duboko). Buhbergeru su glavni rezultat doktorske disertacije bile baze koje je nazvao po svom mentoru Grebneru. Pomoću Grewbnerovih baza se algoritamski rešava jedan netrivijalan matematički problem. To je već dovoljno. Tada je bilo samo pitanje vremena kada će se neki praktični problemi svesti na taj koji je u međuvremenu rešen. I to se i dogodilo. Danas su Grebnerove baze jedna od vrlo primenljivih oblasti savremene algebre.
Sve to stoji, medjutim, problem lezi u nepostojanju mehanizama za prakticno ispitivanje string-theorya. S druge strane, kvantna elektrodinamika se pokazala valjanom, sta govore rezultati raznih ispitivanja u CERN-u i FermiLab-u. Teorija stringova i superstringova je samo teorija koja je potpomognuta matematikom. Postigli su se neki rezultati, ali, sve je to u domeni kompjuterskih simulacija. A te simulacije su zasnovane na toj matematici. Ko garantira da je matematika iza toga svega valjana? Opet, quantum elektrodinamika je ispitana u praksi, upravo na dva najveca svjetska akceleratora.
Inace, po meni dobra teorija je ona o Zero Point Energy layeru, za rjesavanje "fenomena" poput gravitacije i inercije.
@Zeleni Obad...sama ta slika pokazuje psihicko stanje subjeka.
Q: HSP56 Micromodem nece da radi kompjuter ga prepozna a kad treba da se konektujem nece ne daje ni znaka zivota. u cemu je problem.
A: Crko mozda od grmljavine mozda od spanaca. Uglavnom baci ga u WC solju jako povuci vodu. Skupi 5e i uzmi drugi i ne postuj temu na pogresno mesto.
