Problem erozimat AGIEPULS jede elektrodu

Ne razumem se bas najbolje u elektroniku koja cini erozimat , koji je inace starudija 69god. , majstori kazu da ga bacim jer popravke nema , medjutim ipak mislim da se moze pokusati , a ako od toga nema nista onda probati sa novim ormanom . Naime , on erodira , jako puno trosi eketrodu , recimo u pitanju je lim 0,5mm koji radi neke proreze na 15mm dubine , pojede mozda 3ili 4mm . Da li je moguce da ja nesto ne stelujem dobro ili je jedonstavno nesto vrisnulo . Mada pokusao sam raznim stelovanjima , grubo fino ali jednostavno on jede bakar kao da zna cenu ... Ako neko ima iskustva neka pise sa kojom voltazom i amperazom bi trebalo raditi . U pitanju su prorezi koji na debljini celika od 7-8 mm znaci elektroda je obican bakarni lim 0.5mm koji prolazi i pravi prorez . Pokusavao sam sa jacom voltazom -rezultat jos gori , pokusao sa manjom voltazom rezultat isti ... Majstori kao majstori uvek kazu to je staro , to se ne moze popraviti ...

Neki kontakt ovde bi pomogao, mada je ovo za oglase...
mislim da ovde ima i neko ko se razume u ovo...

[email protected], ako uopste ima neko ko moze ovo da resi posto sam se naslusao pricao o tome da je ovo neresivo. Kazu najjeftinije je kupiti nov ormar

da li mozes da setujes samo struju i napon ili imas jos neko setovanje? obicno imas oblik signala da mozes da setujes.. napravi nesto slika cele masine i ormara (ali ostro da se vidi sta je na slici ne telefonom u mraku to je kao da ni nema slike) mozda neko prepozna masinu.

koji medijum koristis? dizel ili ? ja cuh (nikad u zivotu nisam radio sa erozimatom!!! samo sam cuo) da hoce od pogresnog medijuma da se trosi elektroda mada je generalno oblik signala super bitan

---

Za elektrode se koriste legure bakra.

---

Tih AGIEPULS ima dve vrste:
-najstariji sa rezonantnim generatorima
-nešto noviji sa tranzistorskim generatorom impulsa

Ako je taj stariji onda se ne može previše učiniti po pitanju potrošnje elektrode. Naime radi se o najstarijem mogućem rešenju koje radi pomoću oscilatornog pražnjenja kondenzatora kroz kalem i takvi su se koristili za fina poliranja vrlo tvrdih materijala sa pozamašnom potrošnjom elektrode.

Ipak verujem da je pre tranzistorski tip u pitanju, a to možeš proveriti ako bilo kog elektroničara dovedeš i pitaš da li ta naprava ima jake tranzistore.

-----------------------------------------------
Nemoj mi zameriti što ću napisati podugačak post jer to je u cilju da ti na ma koji način nekako pomognem.

Obrada erozimatom ili EDM (electrical discharge machining) je jedan složen elektromehanički proces i ne može se opisati tek tako na par strana.
Čitava tehnologija je u pitanju i treba je godinama proučavati da bi je čovek dobro poznavao.

Kvalitet obrade i potrošnja elektrode veoma zavise od mnogih parametara mašine i svi ti parametri su duboko uzajamno povezani.
Fabrike koje su proizvele neki erozimat, uz tu mašinu daju knjigu tehnologija koja propisuje striktne granice radnih režima za određene tipove obrade.
Ukoliko nemaš knjigu od tvog AGIEPULS, onda si u dubokom problemu sa korišćenjem tvoje mašine.
Nećeš imati dobre rezultate obrade i malu potrošnju elektrode jer to se ne može "nabosti" tek tako odokativno, "na uvo" ili slučajno, ni sa najispravnijom EDM mašinom.

Dakle, prva stvar koju pod obavezno moraš naći je knjiga ili lista tehnoligija za taj konkretni model mašine koju imaš.
Moraš potražiti nekog ko ima istu takvu mašinu i fotokopirati liste tehnologija.
Vidim da si iz Nove Pazove, tu u jednoj od dve Pazove (ne sećam se više), nalazi se izvesni Zoran "Danac" koji se bavi uvozom raznih polovnih mašina iz inostranstva. Jedna od alternativa je da ga zamoliš da ti iz inostranstva donese originalnu dokumentaciju od takve mašine, ili u najgorem slučaju fotokopiranu, uz novčanu nadoknadu prema njemu naravno jer ne verujem da će ti to tek tako doneti ili tražiti tamo.

------------------------------------------------
Ono čim ja mogu da ti pomognrem ovde je eto malo opširniji opis vitalnih parametara mašine, pa čitajući ovaj post, uz pomoć nekog dobrog lokalnog elektroničara možeš dobiti pristojan kvalitet obrade i malu potrošnju elektrode, čak i u najgorem slučaju bez dokumentacije.

Ogromna količina informacija je neophodna, a ja ću što je moguće gušće pokušati da sabijem to u jedan post.
----------------------
Pa da počnemo.
Za EDM mašinu se koriste više tipova elektroda: bakarne, grafitne, aluminijumske i čelične.
Kod nas je najuobičajenija praksa da se koristi bakarna elektroda, zbog naših mogućnosti obrade i efikasnosti iste.
Čistoća bakra elektrode za EDM mašinu mora biti minimalno tri devetke ili bolja! To je prvi važan uslov.
Bakarna elektroda je prikačena na pozitivan pol EDM mašine a čelik na negativan (proveri to pozadi na mašini).
Dielektrik za ispiranje mora biti pristojno čist i najbolji kvalitet i minimalnu potrošnju elektrode daju specijalizovane dielektrične tečnosti poznate pod trgovačkim nazivom "Erozol".
Prva sledeća alternativa je eko dizel, potom petrolej koji je inače odličan ali je vrlo zagušljivo u radnom prostoru kada se radi sa njim. Kod upotrebe petroleja je neophodna izuzetno dobra ventilacija radnog prostora.

Iskusni stručnajci EDM tehnologije kažu da je ispiranje polovina kvaliteta i brzine obrade i to je apsolutno tačno!
Veština uspostavljanja pravilnog ispiranja obgora je ravna veštini dobrog namestanja električnih parametara.
Ispiranje ne sme biti ni prejako ni preslabo: nikakav direktno usmeren ni jak mlaz tečnosti na obradno mesto.
Dobro je kada se u blagom mlazu tečnost kreće kroz obradni procep, tako da ga direktno ne afektuje već da se indirektno sliva ka procepu.
Najkvalitetnije ispiranje se dobija usisavanjem tečnosti vakuumom kroz obradni procep, ukoliko je to moguće.
Na mestima gde se odvija prejako strujanje dielektrične tečnosti, prejako se troši elektroda i to je najizraženije na mestima gde su mali radijusi (ivice, uglovi).

U električnom smislu EDM mašina radi na sledeći način:
Servo mehanizam približava elektrodu komadu i za to vreme generator šalje povorku pozitivnih električnih impulsa, koji imaju tačno nameštene: napon, frekvenciju i odnos impuls pauza.
U trenutku kada se dostigne dovoljno mala distanca, dielektrično ulje se naglo jonizuje i javlja se varnično pražnjenje sa tačno iskontrolisanom jačinom struje i vremenom trajanja.
To pražnjenje ima enormno visoku temperaturu (reda 20000*C) i dovodi do malene eksplozije koja na obrađivanom komadu a i na elektrodi ostavlja malen loptasti krater.
Kod ispravno podešene mašine, krater je na obrađivanom komadu neuporedivo veći i elektroda se stoga malo troši (ali se neminovno troši).
Taj maleni loptasti krater je posledica jednog pražnjenja posle kog nastupa pauza. Tj. generator prekida struju impulsa u potpunosti i to traje neko vreme, a za to vreme dielektrična tečnost koja se kreće odnosi (ispira) odgor, odnosno ostatke te mini eksplozije.
Da bi se shvatilo ispravno o vremenskim instancama tih imulsa (eksplozija) i pauza između impulsa, treba razumeti da se te smene impuls-pauza događaju sa od nekoliko stotina do stotinak hiljada takvih u sekundi.
Svaka ta malena eksplozija ostavlja po jedan maleni loptasti krater (zato obrađen komad ima zrnastu površinu), prečnik tih malenih kratera direktno zavisi od uglavnom tri veličine: napona predjonizacije, jačine struje impulsa, vremena trajanja impulsa.
Ta veličina (prečnik) tih kraterčića se izražava veličinom Ra i to u mikrometrima, i direktno je merilo finoće obrade, ujedno i pokazatelj na listi tehnologija za konkretnu mašinu (ostali parametri se dimenzionišu prema potrebnom Ra obrade).
Ono što je važno je da smanjenjem Ra (povećanjem finoće obrade) raste potrošnja elektrode i smanjuje brzina obrade, i obrnuto sa porastom Ra.
Odnosno, potrošnja elektrode je najmanja na najgrubljim režimima (krupno zrno, niska frekvencija, dugačka vremena impulsa, ili na uvo nizak ton generatora).

Za neke srednje režime, Ra 30-70um, otpimalne frekvencije se kreću od nekoliko stotina herca do par kiloherca, vreme impulsa treba da bude oko dve trećine ukupnog perioda, a sama pauza ostatak.
Vremena impulsa i pauze se nameštaju komandama na mašini i često su kod raznih firmi obeleženi kao A i B dugme, pri čemu obično to "A" znači dugme za vreme impulsa, dok "B" vreme pauze. Dakle A:B 2:1 do 3:1 za srednje režime.
Kraća pauza ima veću efikasnost, manju potrošnju elektrode i kraće obradno vreme, ali na žalost je kraće vreme za ispiranje i kod obrada dubljih od par milimetara, kratka pauza dovodi do kontra efekta, tj do loše i spore obrade i veoma visoke potrošnje elektrode zbog nakupljenih ostataka obgora u procepu.
Porastom dubine prodiranja elektrode u komad otežavaju se uslovi ispiranja i treba povećavati postepeno vreme pauze.
Na EDM mašinama, skoro na svim, postoji i takozvano pulsno ispiranje. Odnosno, servomehanizam naglo vadi elektrodu iz komada, stvarajući pri tom efekat snažnog usisavanja svežeg dielektrika u procep, potom se posle kratkog vremena elektroda vraća u procep istiskujući zaprljani dielektrik.
Ta metoda ispiranja se na mašini da podesiti da se događa u intervalima od par do par desetina sekundi, i što je rupa dublja, to ispiranje treba da je češće, odnosno kraće vreme "napadanja" a duže vreme povratka.

EDM mašina ima takav servomehanizam koji podleže električnim komandama brzine i smera kretanja, odnosno meri distancu varnične staze i održava je konstantnom.
U prevodu, EDM mašina NIKADA elektrodom ne dodiruje komad već se elektroda uvek kod ispravne mašine nalazi na tačnom rastojanju varnične staze. Zahvaljujući obradi bez fizičkog kontakta EDM mašine spadaju među mašine sa najpreciznijom obradom.
Rastojanje varnične staze se podešava komandom za to i to je obično neka komanda sa imenom "servo" ili slično tome i nalazi se pored komande za brzinu napadanja.
Ta komanda se podešava da napon "gorenja luka" u jednom impulsu ima oko 25V, i da vreme jonizacije dielektrika iznosi oko približno 10% vremena trajanja jednog impulsa.

Vreme jonizacije je vreme koje traje od trenutka kada se pojavi impuls pa do trenutka kada struja provede kroz dielektrik i jedan je od najkritičnijih parametara odgovornih za potrošnju elektrode i brzinu (efkasnost) obrade.
Kada je vreme jonizacije oko 10% od trajanja implsa, potrošnja elektrode je najmanja za konkretan režim, brzina obrade i kvalitet su najveći.

Dobar elektroničar uz pomoć osciloskopa može da podesi ispravan režim obrade za konkretno tražen Ra.

U prilogu je sličica talasnog oblika ispravno i optimalno podešene EDM mašine za neki konkretan režim (Ra, frekvencija, vremena i servo parametri).

Nije ni malo to lako izmeriti i sagledati, ali dobar elektroničar to može uz posedovanje dobre opreme.

Distanca varnične staze (obradni zazor između elektrode i komada) zavisi od napona generatora.
Na raznim mašinama se taj napon kreće od nekih 60V pa do 180V.
U suštini treba zapamtiti da veći napon generatora pravi veći zazor, smanjuje tačnost obrade, povećava brzinu obrade i poboljšava ispiranje.
Generalno sa višim naponima generatora je potrebna manja struja za istu brzinu obrade. Potrošnja elektrode se može optimizovati (minimizovati) na bilo kom od tih naponskih režima, ali je lakše to iskontrolisati sa većim naponima generatora.
U principu ako je lakše ispiranje, da se ostvariti manja potrošnja elektrode sa većim greškama ostalih parametara.

Kod ispravne EDM mašine u dielektriku varnica ima plavičastu boju sa blagom nijansom žute. Zvuk je ravnomeran i pravilan.
Kod pojave neke narandžaste nijanse varnice i neravnomernog rada, znači da je mašina neispravna (proboj nekog od snažnih tranzistora i pojava jednosmerne stalne struje, luka) ili pak da mašina nije pravilno podešena.

Kada smo već kod podešavanja, jačina struje impulsa je od enormne važnosti (jbg. kao i svi ostali parametri :-) i jačina stuje u krajnjem maksimumu ne sme preći više od 12A po centimetru kvadratnom površine elektrode.
Veće struje izazivaju prejako zagrevanje površine elektrode i njeno ubrzano trošenje.

Nije isključivo pravilo, ali se može uvažiti, da kada je postignuta najveća brzina obrade pri nekom konkretnom režimu, tada je najčešće upravo najmanja potrošnja elektrode za taj režim, a pri tom elektroda ne prelazi temperaturu koja se može držati rukom.

U prilogu je oscilogram napona između elektrode i komada, kako bi približno trebalo da izgleda kod optimalnog rada.

-----------------------------------------------------
Ovim ogromnim postom sam samo načeo početak te složene obasti i potrebno je mnogo mnogo vremena i teksta za savladavanje svega što nosi ta obradna tehnologija.
Realno se sa prvih hiljadu strana literature može već napraviti kakva takva mašina koja će pristojno raditi.
Sa par stotina strana i par godina iskustva naučiti pristojno rukovanje nekom EDM mašinom.
Pod pristojnim rukovanjem već podrazumevam bar nekoliko desetina načina obrade tom mašinom.

Nadam se da sam koliko toliko pomogao, i od vitalne je važnosti da nađeš listu tehnologija za mašinu koju imaš.
U toj listi su dati svi bitni parametri koje treba namestiti na mašini za željeni Ra, ujedno i dosta uobičajeno dati i potrošnja elektrode i dijagram brzine obrade.

Pozdrav

P.S.

Uzmi kao normalno čeono trošenje elektrode u rasponu od 4-12% za srednje režime obrade. Grublji režim manja potrošnja, finiji obrnuto.

P.P.S.

Ukoliko budeš prinuđen da menjaš mašinu, ukoliko nađeš CHARMILES ISOPULSE 80 i ukoliko je potpuno ispravna, znaj da nećeš pogrešiti.
Radi se o najboljem EDM generatoru ikad, koji i dan danas ima efikasnost ravnu najmodernijim mikroprocesorskim mašinama. Oni i dan danas drže nekoliko patentnih prava u toj oblasti, a taj Izopuls 80 je davnih osamdesetih godina bio toliko dobar "pun pogodak" na tu temu, da ostale firme ni pomoću najmodernijih kontrola ne dostižu lako tu efikasnost i kvalitet.

Na žalost, takvu mašinu kupuješ samo i jedino ako je u apsolutno ispravnom stanju jer je enormno teška za poravku i održavanje.
Na sreću se stvarno veoma retko kvari a može se koji komad naći za jevtine pare pošto se radi o godištu 1980-1988.
Ta mašina ima automatski i inzvanredan optimizator režima i posebna je po tome što veoma lako uspostavlja pravilne režime sa promenljivom napadajućom površinom elektrode.
Ko ima takvu mašinu nije ni svestan koliko to bolje radi od ostalih, posebno ako nije imao kontakt sa drugim tipovima EDM.



<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 23.02.2015. u 04:55 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 23.02.2015. u 04:57 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 23.02.2015. u 04:59 GMT+1]</sub>

Zahvaljujem na ovako obimnom objasnjenju , mislim da je najpametnije u mom slucaju promeniti masinu . Gledao sam po Srbiji erozimate , svi su neispravni ! Jednom generator ne radi , drugom servo kartice prave light show , zalece se na komad udari dole pa se vrati u zadnji polozaj ... Sve su svemu trgovci se prave ludi i misle da ce ga tako prodati ... Jos jednom zahvaljujem na odgovoru , pozdrav

Kada kupuješ mašinu takvog tipa, moraš naterati trgovca da ga pusti u rad pre kupovine.

Kada dobiješ na probi da radi brzo, čisto, bez prljavštine u obrađivanom komadu, to je ok mašina.
Takav će raditi fino i malo trošiti elektrodu.
Kod dobre EDM mašine je dovoljno malo oprati samim dielektrikom (mlazom) obrađeno mesto i ono mora da da bude lepo i čisto.
Ako je potrebno neko trljanje četkicom to je već prvi znak da mašina nije u najboljem stanju ili nije dobro podešena.

Ako opišeš taj prorez koji treba praviti u čeliku, možda ti mogu dati neki savet kojim ćeš poboljšati učinak...

Potrebno je znati geometriju tog proreza.
Da li je to slepa rupa ili prolazna? Da li je možda jedna strana slobodna? I td i td...
Nabolje bi bilo staviti neki improvizovani crtež tih proreza da se vidi šta bi od tih EDM tehnologija bilo najoptimalnije u smislu brzina-troškovi.

Na EDM mašini se dosta tih ponavljajućih otvora ili rezova može raditi obrtnim ili na drugi način pokretnim elektrodama, gde geometrija tih otvora dopušta takvo nešo, sa upotrebom jevtinih materijala za elektrodu gde potrošnja nije od značaja.
Pri tom se može koristiti vrlo snažno ispiranje pod pritiskom i imati veoma dobar učinak vreme-cena.

Ne znam geometriju tih proreza pa stoga i ne mogu znati da li je tako nešto kod tebe izvodljivo.

Pogledaj na primer jednostavan erozimat za bušenje početnih otvora za erozimat sa žicom. On buši rupu od na primer fi 2mm kroz materijal od 65 Rokvela tvrdoće, maltene brzinom burgije kroz betonsko gvožđe.
Posebno dizajnirana cevćica fi 2mm sa pregradom po sredini, rotira i kroz nju se ubrizgava dielektrik sa 20-50 bara pritiska. Naravno da ima raznih prečnika tih cevčica a ovo je samo primer.
Struja je velika, režimi izuzetno oštri, ispiranje veoma snažno, potrošnja elektrode velika ali nebitna, rupa je konstantnog prečnika pošto na nju deluje potrošno čelo te eleektrode-cevčice i na kraju uvek njen zdrav deo finišira kraj te prolazne rupe.
Tu je na primer od primarnog interesa brzina procesa (kao kod na primer progorevanja zalomljene burgije ili ureznice).

Ako je moguće korišćenje obrtne ili na drugi način pokretne elektrode, to radi poput testere i uvek svež deo elektrode finišira otvor. Kada se do kraja potroši ta pokretna elektroda, jednostavno se baci.
Može biti i od jevtinijih materijala kao što su aluminijum grafit i slično. Mali troškovi, velika brzina obrade, a na račun intenzivnog trošenja jevtine elektrode...


Daj neki crtežić da vidimo šta se može po tom pitanju.

Pozz

Sta kazes za ormane izvesnog Zvonka iz Nis? Prorezi imaju izlaze na obe strane lako se ispira , sirina koja se erodira je nekih 7 mm , dubina 18mm samo prosecanje, erodira se limom 0.5mm , sto znaci da pravim prorez od 0.5mm a kod mene to ispadne o,7 i vise . Na ovom mom starom erozimatu kako god stelujem ne valja , ta masina je i dosla od Danca , oni su tu nesto prepravljali oscilator ... ko zna da li je to dobro uradjeno ... Izgleda da je najjeftinije rastaviti se sa 1500eur kupiti orman i povezati .

_{[Ovu poruku je menjao duh22 dana 24.02.2015. u 17:03 GMT+1]}

Zvonkovi erozimati su kopija izvesne AEG mašine, sa nekim prepravkama koje je on dodao.
Imao sam prilike puno da ih vidiim i ne radi to loše. U principu ljudi su zadovoljni tim.
Mislim da je Zvonko prestao da radi sa tim.
Poslaću ti ipak njegov broj na PP pa ti probaj.

Nije mi baš najjasniji opis proreza jer crtež bi to bolje objasnio (meni nije bilo teško da napišem čitav "roman"), međutim, ukoliko bi se hipotetički taj prorez dao izvesti nekom vrstom testere, onda treba napraviti rotaciono kretanje elektrode u obliku diska, od lima 0.5 i njom prodirati u komad.

To kada rotira radi nešto brže od klasičnog postupka i mogao bi se koristiti čelični lim za elektrodu (lim od 0146). Čelična elektroda bi se neuporedivo brže trošila ali je drastično jevtinija od bakarne.
Može i čelik na čelik samo nisi probao. Nije to neuobičajena tehnologija.

U prilogu imaš par fotografija sa izvodima iz prevedene Charmilles knjige.
Izvukao sam ti par tabela sa upotrebom čelične elektrode.

Prva fotka ima konkretne vrednosti TA i TB u mikrosekundama,i šta to znače strujni stepeni 1/2, 1, 2, 4, u amperima
To je zato što na tvojoj mašini ti brojevi verovatno nisu korespodentni sa Charmilles.
Pošto imaš te konkretne veličine, sada možeš upotrebiti njihove tebele tehnologija za čelik koje su sledeće u prilogu.



Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 24.02.2015. u 23:06 GMT+1]}

Postovani

Napon kojim se erodira zavisi od rastojanja izmedju elektroda u trenutku kada dodje do proboja dielektrika( erozola). Zavisnost je eksponencijalna tako da se za male promene distance napon znatno menja.
Starije mašine kao prvo ne umeju dobro da izmere ovaj napon pošto je on impulsnog oblika. Samim tim ne umeju da postave praavilno elektrodu. Kao drugo sračunavanje se vrši hardverski, tako da je teško naći parametre za nešto što je jako dinamično. Kao drugo hardver znače pasivne komponente, koje ipak tokom godina menjaju parametre.
Pokušajte da radite sa manjim strujama, i u režimima kada Vam skala na komparateru manje osciluje.

Pozdrav

Poštovani Gile Srednja,

"Starije mašine kao prvo ne umeju dobro da izmere........" ?

Sa većinom tvrdnji se ne bih ni malo složio.

Ako recimo usvojimo da je "Isopulse 80" starija mašina, tj. generator (1980. godina konstrukcije), tvrdnja da to ne može dobro da izmeri napone predjonizacije i gorenja luka, i to u svakom impulsu, je prilično besmislena, može se reći i smešna. Ta naprava vrši semplovanje nekoliko desetina varijabli u ANALOGNU memoriju sa nekoliko blokova, sa 300KHz kao od šale. Analognoj memoriji rezolucija nije ograničena na žalosnih 16 bita. Tu je ograničenje rezolucije nivo termičkog šuma same memorije i okolnih analognih sklopova i rezolucija toga je bitno viša od 16 bita.

Taj generator ima i prvoklasni, potpuno automatski optimizator procesa.


Sposobnost, rezolucija i brzina merenja i odlučivanja ka servo sistemu, tog Izopuls 80 generatora je vrlo ozbiljan zalogaj i za Teksasov Sitara MCU poput ovakvog:
http://www.ti.com/lsds/ti/proc...cortex-a9/am437x/overview.page
A u poređenju sa pomenutim, Atmega je običan traktor što se brzine i rezolucije tiče...


Pre bih se možda složio sa tvrdnjom da neke starije i vrlo jednostavne mašine, poput recimo pominjanog Agie puls i sličnih jednostavnih naprava, koje se sastoje od jedne šake tranzistora, ne mere dobro i ne kontrolišu servo dobro.
(ukazuje mi na to da niste imali prilike videti neku od vrlo ozbiljnih mašina iz "stare" generacije)

Neke pak stare mašine to rade bolje nego što može "potegnuti" 16 bit DSP MCU sa klokom reda 70MHz i nekoliko ADC od 12bit, jedino što je to povelika lomatina sa oko pola kilograma TTL čipova, na 4-5 karti veličine formata A3 i dva tri procesora te generacije, i naravno vrlo ozbiljim analognim front endom i vrlo ozbiljnim analognim servo.

Tako je se u to vreme radilo, ali tome brzina i kvalitet rada nisu nedostajali jer desetinu blokova paralelno rade svoj posao, i podržani su opakom analognom opremom okolo.
Stoji da to nije malecka stvar kao današnji MCU, i da je trošilo 20-tak ampera na 5V, ali da radi ozbiljno to je činjenca koja se nema čim pobiti.

Da bi ste se uverili u to, dovoljno je pronaći jedan potpuno ispravan "Charmiles" erozimat sa "Isopulse 80" generatorom, izmeriti potrošnju eletrode pri bilo kom režimu, i uporediti sa potrošnjom elektrode i kvalitetom rada bilo koje najsavremenije dostupne EDM mašine pri istim režimima.

Merenje će vam reći sve o tome koliko je to rešenje bilo "krš".

A kad budete samo malo pogledali u njegov power generator od 50-300 A (ima ih raznih), gde nema ni jednog žičanog otpornika snažnijeg od 9W, i kada shvatite da je to SMPS na 300KHz i to sa bipolarnim tranzistorima i nekim feritnim jezgrima, gde je metoda regulacije tipa "one cycle controll" u pitanju (pre nego što je patentirana od strane drugih ljudi, i nisu joj dali ime tada), i da ima stepen iskorišćenja reda 90%, e tad ćete se malo predomisliti oko nekih tvrdnji i malo ozbiljnije pozabaviti proučavanjem tog...

Rade pristojno i jednostavni erozimati sa prosečno lošom kontrolom, a i oni sa vrhunskom kontrolom.
I jedni i drugi "završavaju posao" na ovaj ili onaj način.

Jedina sitnica koja ih razlikuje je to što se kod ovih boljih pre početka rada setuje dva tri parametra i ništa više.
Potom mašina savršeno odradi od početka do kraja, naravno uz korektno podešeno ispiranje.
Dinamičke varijable koje ste pomenuli su kod takvih naprava pod potpunom kontrolom i dokaz o tome je to što svaki pojedinačni kraterčić zadatog kvaliteta obrade ima isti Ra, i niko nema potrebe da nešto prilazi mašini, čisti elektrodu, gnezdo ili tome slično.

Pomenuti generator obrađuje svaki pojedinačni impuls (a erodira i sa 100KHz kao od šale) merenjem: napona i vremena predjonizacije HV generatora, merenjem napona, struje vremena samog jonizovanog stanja tj. HV impulsa, onda isto sve to na LV generatoru koji radi zajedno i sinhronizovano sa HV generatorom.

Ukratko, za svaki pojedinačni impuls se obradi oko 15-tak varjabli ukupno, obradi složenom i preciznom analognom elektronikom, potom servira digitaliji koja izvrši dodatnu optimizaciju prema tabelama u ROM.

Razlika između kvaliteta i brzine obrade "proste" i te mašine nije preterano velika.
Nalik je poslednjoj sekundi na sto metara, ali tu poslednu sekundu trči samo mali broj njih.
(srećom kod nas retko ko ima zahteva za potpuno homogenom hrapavosti površine obrade, tj. konstantnim Ra)

------------------------
Pozabaviću se malo i radom sa sniženom strujom impulsa.

Kada se struja smanji na manju ispod optimalne, potrebno je sniziti frekvenciju impulsa da bi se dobio isti Ra obrade.
to povlači za sobom bitno snižen učinak obrade (više vremena - manje prodiranje) i automatski za sobom povlači i veće trošenje elektrode.

Miran komparator nije nikakav podatak o optimalnosti procesa, već samo pokazatelj da se proces najverovatnije uspešno može "dovući" do kraja bez preteranih zastoja u radu.

Vrlo precizno sam opisao u jednom od prethodnih postova na ovoj temi kako se proces može učiniti opitmalnim pomoću zahtevnijeg osciloskopa.
Set otimizacionih dijagarama se sada sasvim lepo može uneti u neki moderniji MCU i to može da bude prilično mala stvar, za razliku od kofe delova kojom se to nekad radilo, ali sam power generator ostaje tačka od koje veoma zavisi kvalitet rada i naravno ne može se smestiti u MCU i softver.

Naravno, upornim i dugotrajnim sticanjem znanja i to se da rešiti uspešno.

Pozdrav