Privatan racunar na poslu - podleze kontroli ili ne

Jesam li ja možda rekao drugačije?

Pročitaj još jednom tu moju poruku pa ćeš da vidiš da pravno nemaš pravo da menjaš ni automobil ni softver, pa opet ljudi to rade i to se generalno toleriše sve dok nije preterano..

Zamisli da na ulici retko možeš da vidiš originalan, fabrički Porsche Cayenne, već samo ovakve neukusne monstruoznosti:


Šta misliš da li bi Porsche samo slegao ramenima i gledao kako mu šabani upropaštavaju brend ili bi tužio svakog od njih da poskidaju sve prepoznatljive/copyrightovane elemente poršea (oznake, svetla, originalne dizajn elemente...)?

Generalno, Poršeu ne smeta poneki seljačina koji bi ovako upropastio auto u moru drugih 'normalnih' kupaca... Ali kada bi ovakva praksa postala češća, onda bi videli i neku reakciju sa njihove strane..


Identična situacija je i sa proizvođačima softvera. Kupio si originalan softver, imaš licencu, ok. Nemaš pravo da menjaš taj softver, ali ako to radiš za sebe, amaterski, onda nećemo da te diramo...

Kod nas u BiH je pocela provjera softwera u mnogim firmama,ali su ljudi uvijek korak dalje ispred inspekcije.
Znam jedan projektni biro,kod kojih je na 1 racunaru inaliran licenciran autocad,dok na preostalih 9 "apsolutno nemaju autocad-a"
Ljudima se ne isplati kupovati licence,jer su cijene strahovito visoke i doslo bi do zatvaranja istog biroa,jer je ne moguce sve to platiti.
Rjesenje u njihovom slucaju:**Upaljen racunar kod kuce,instaliran neki program slican VNC-u,odnosno TEAM WIEVER-u.
Ali sam cuo,da sad hoce da instaliraju Virtualne masine,i unutar njih sve programe koje im trebaju (da li je to dobro ili ne-
ne znam).

Legalizacija je pocela,ali se brzo zavrsila !!!

> Pročitaj još jednom tu moju poruku pa ćeš da vidiš da pravno nemaš pravo da menjaš ni automobil ni softver, pa opet ljudi to rade i to se generalno toleriše sve dok nije preterano..

Procitao, ali nigde u onom tekstu nisam video da vlasnik nije smeo da modifikuje automobil, niti da je to ono sto je proizvodjacu smetalo - njima je smetalo sto je on ostavio oznake proizvodjaca na automobilu koji nisu oni (takvim) napravili, i to je apsolutno u redu. Cak i da im je licno smetalo sto je on uradio sta je uradio, nigde nisam video da pise da ce ga zbog toga tuziti (niti da imaju prava da ga zbog toga tuze).

> Šta misliš da li bi Porsche samo slegao ramenima i gledao kako mu šabani upropaštavaju brend ili bi tužio svakog od njih da poskidaju sve prepoznatljive/copyrightovane elemente poršea (oznake, svetla, originalne dizajn elemente...)?

Ovo ne znam, zaista. Da li imamo primere ovakvih slucajeva u praksi? Znak je jedno, ali da sad oni ganjaju svakog od tih pojedinaca ponaosob i da dokazuju da li su okviri svetala ili drzaci retrovizora njihov patent ili su (dovoljno) promenjeni da to vise nisu... Teoretski, ima logike. Prakticno, ne znam. Apple sindrom?

Razumem poentu da ne moze neko da uzme nesto sto si ti napravio i da ga malo preradi (nabudzi automobil), pa cak i da skine sve oznake proizvodjaca, ne sme da tvrdi da je to on sad izmislio - ali mislim da niko to i ne trvdi. Svako od tih koji budze automobile bi sigurno i vise nego ponosno rekao da je to (bio) "taj i taj automobil", ali da mu je on dodao/izbacio/doradio to, to i to. I to jeste istina, niko ne pokusava da ukrade "patent" proizvodjaca (ili kako god da se to pravno zove), vec je covek platio za taj automobil, i sad je njegova volja sta ce sa njim da radi. Ako mislis da ce da ga upropasti, a ti nemoj da mu ga prodas.

Cak i da ga preradi pa da ga tako preradjenog proda (bilo da je automobil njegov, ili je covek inace preprodavac), moze li ga proizvodjac tuziti? I gde je granica toga sta mozes na automobilu promeniti, a da ne moras skidati oznake? (ovde bi verovatno odgovor bio da u sustini ne smes nista da menjas) A koliko je potrebno da ga promenis, da mozes da mu skines oznake i prodas ga kao takvog, i da li uopste smes to da radis?

Sta je sa onim emisijama tipa "Pimp My Ride", "Overhaulin'", i slicnim "budzevinama"? Oni pred milionskim auditorijumom dohvate neku poznatu marku, i onda je na pravdi Boga tako nadrndaju da je ni dizajner licno ne bi prepoznao (ili bi je mozda i prepoznao po tim nekim "detaljima" koji su za odredjenu marku prepoznatljivi). Da li oni imaju ugovor sa svakim od tih proizvodjaca cije automobile sakate? (ovo stvarno pitam, jer ne znam)


Da se vratimo na softver, mislim da je jedna bitna razlika ta sto ti automobil moras prvo da kupis (ili da ga ukrades, ali to je vec krivicno delo samo po sebi), tako da je proizvodjac vec zaradio na tebi, pa mu je manje bitno (ili skroz nebitno) sta ces ti sa tim automobilom da radis (a nekima mozda i imponuje da se njihovi automobili koriste za budzenje, jer to opet znaci da ce imati vise kupaca tih automobila). Softver, koji zbog svoje prirode gotovo da ne egzistira u fizickom svetu, da se vrlo lako umnoziti, bez potrebe da ga kupis - sto po zakonu opet ispada kradja (kopiranje softvera), ali se mnogo, mnogo teze da primetiti, jer je originalni primerak i dalje tu, fizicki niko nije ostecen da je ostao bez svog primerka.

Tako, vrlo lako se dolazi do situacije da neko ima pristup softveru, a da za njega nista nije platio, a sa druge strane hoce da ga budzi i menja - apsolutno razumem frustraciju proizvodjaca. Ali ako je neko softver kupio, dao svoj novac za njega, onda ga nemoj raznim EULA-ma plasiti da ne sme da ga koristi ovo, da ne sme da menja ono... A mislim da je cela prica i bila oko EULA, i onome sto tamo pise da smes ili ne smes da radis, i to nakon sto si ti vec taj isti softver platio (kupio za koriscenje kako tebi odgovara, tj. po uslovima koji su bili poznati u trenutku kupovine, sto po ugovoru, sto po zakonu) :)

Oko cega?? Nisam bio u pravu da uopste pokusavam da kazem nesto na forumu, to stoji...


Ali na racunu stoji i zasebno Windows OEM licenca. 0$ ali stoji.


Ni Oracle licence nisu postojale kao softver u fizickoj formi.
ebooks i MP3s ne postoje u fizickoj formi ali je EU court lepo rekao:
"“For that same reason it can be applied to other products and services, such as ebooks.”
i:
"The European Court of Justice dealt a major blow to Oracle on Tuesday, ruling that the software maker cannot block the resale of its software online. "
i:
"The ECJ ruled that once Oracle had sold its software, it had exhausted its exclusive distribution rights, regardless of whether the software was downloaded or sold via a physical medium, such as a DVD or CD-ROM"
Iz:
http://www.ft.com/intl/cms/s/0...0144feabdc0.html#axzz2BGPVUltw
Znaci nema veze sto ne postoji fizicki. Nemas pravo KOPIRANJA za dalju prodaju, ali imas pravo da prodas svoje.
Koja je razlika izmedju OEM licence (ako ne postoji fizicki) i Oracle licence ili eBook-a (koji isto ne postoji fizicki), oba si kupio, oba ne postoje fizicki, oba prodas kopiranjem i brisanjem sa svog racunara?


Uopste i ne zelim da pokusam to da uradim - ja prodam ono sto sam kupio, MS je duzan da mi da novi key ili novi aktivacioni kod, jer sam ja prodao ono sto sam kupio i on mi ne da pravo da koristim ono sto sam kupio.

Ti mislis da sam ja duzan da hakujem da bi to prodao - ne moram, MS mora da mi da nacin da to koristim gde zelim :) Jer ja sam kupio Windows, nigde pre koriscenja nije pisalo da to ide uz racunar.
Ti si kupio laptop verovatno gde stoji u jednoj liniji "Racunar <ime>, komponente, WinX x64"... OK, tu vec se vidi da idu zajedno.
Ali garantujem da ko zeli da se bakce pravom bi i tu nasao nacina da zaobidje.

Kad pravis paralelu izmedju IT-a i automobila, kontekst gubi na vaznosti kad je realnost POPTUNO suprotna od tvog primera.

windows oem stoji na racunu da bi ti imao dokaz da si " platio " legalni windows , a ne da je to tvoje vlasnistvo koje mozes nezavisno da prodas ...

isto kao sto i na racunima mobilnih operatora pored telefona stoji i sim kartica iako svi znamo da je ona trajno vlasnistvo operatora ...

Oko Apple-a i dobijanja firme. Najpoznatiji slucaj je upravo Psystar koji je izgubio na DMCA polju a ne zbog EULA-e.

Onda si se ti setio nekakve ruske firme, cijeg imena ne mozes da se setis.

Posto niko ne moze da ti cita misli, ne moze ni da proveri niti da te demantuje oko toga.

Klasican trol.



I ti tu licencu mozes savrseno da prodas - bas onako kako si je kupio, sa racunarom.



Tu je poenta da je upravo sam proizvod bio digitalni download, i onda je sasvim logicno da mozes da imas pravo da ga prodas na isti nacin koji si ga kupio (downloadom, tj. kopiranjem). Kapiras, ono sto si kupio mozes da prodas - da li moze biti jednostavnije od toga?

Sud je samo potvrdio da se digitalni produkt ne moze tretirati drugacije od fizickog, i tu su naravno u pravu.

Medjutim u slucaju PC-ja ti nisi kupio Windows instalaciju vec racunar - pa ne mozes da se pozivas na zastitu kao kupca ako zelis da odvojis taj Windows i ucinis nelegalno umnozavanje.

Slobodno probaj, ali to nece ici - Microsoft nije duzan da ti izda unlockovani serijski broj niti sud moze da ga natera za to posto ti nisi platio punu cenu Windowsa koji se prodaje u maloprodaji, vec si kupio laptop koji ima specijalnu verziju Windows-a koja je deo ugovora izmedju OEM-a i Micrsofota, koja ima redukovanu cenu bas zato sto je vezana za odredjeni hardver.

Mozes slobodno da citiras neke sudske tuzbe gde je sud odlucio drugacije, bice lepo procitati neki argument, za razliku od besmislenih misaonih eksperimenata.

---

Nesto ovako mozda?
http://www.heise.de/newsticker...ederlage-einstecken-29554.html
i delimicno:
http://www.heise.de/newsticker...ter-Hand-bei-Waibel-31947.html
(ovo drugo je vezano za koriscenje OEM licenci uopsteno, prvi je, barem koliko sam razumeo nemacki (zadnji pasus) i mogucnost da kada se kupi racunar sa OEM licencom slobodno proda ista?)


I cinjenica da ja posebno placam Windows (bilo 0$/e ako ide najniza verzija bilo 50$/e/150$e za Premium/Ultimate)?
I samim tim sam platio isti?

Tako je, Nemacka je inace jedina zemlja u EU (a verovatno i sire) gde se mogu prodavati OEM licence slobodno zbog odluke njihovog vrhovnog suda. Zato su dugo vremena bile popularne tzv. "System Builder" verzije XP-a u DE.

Ali ta odluka kaci samo DE - i zbog toga su Microsoft i kompanija presli na tehnicke mere ogranicenja. Zbog toga ti vise danas ne dobijas regularni Windows install disk sa brand-name masinama nego specijalni image koji radi samo na tvom laptopu, i onda nemas sta da preprodas a da ce raditi na necemu drugom.

---

...i, da li privatan racunar na poslu podleze kontroli ili ne?

Hajde ovako: analogija sa apotekom nema smisla jer u apotekama rade farmaceuti, koji se godinama školuju za taj posao, i njihova je dužnost da znaju šta (ne) može sa čim i koji lek na koji način (ne) sme da se koristi, i oni te često i upozore prilikom kupovine na neke aspekte. Softver može da prodaje i neko ko je do juče prodavao krompir i kupus, ili čistio klozete na železničkoj stanici, i često nije obavezan da zna bilo šta više o softveru od onog što je napisano na kutiji. Od pravilne primene leka zavisi nečiji život, od pravilne primene softvera zavisi da li ćeš posao završiti za dva sata, dva dana, dve nedelje ili dva nikad. Samim tim papirić u kutiji od leka sadrži drugačiju vrstu informacija od onoga što piše na EULA. Uostalom, ko od vas uopšte očekuje da prodavac u prodavnici softvera u komšiluku istovremeno bude sertifikovani ekspert za više verzija Windowsa, Office, Photoshop, Acrobat, Ilustrator, PageMaker, Corel, SoundForge, nekoliko AV rešenja, i još koji tucet softverskih rešenja pride? Isto tako onda možete očekivati od kasirke u lokalnom marketu da vam napamet izdeklamuje hemijski sastav omekšivača za veš, i da zna koliko muškatnog oraščića smete da stavite u kolač...

Što se tiče "rastavljanja tostera/televizora - tuning&styling automobila" analogije, naravno da kao autor softera neću dozvoliti prčkanje po mom kodu. Godinama sam radio kao tehnička podrška, i sećam se svih onih poziva "ne radi program" tipa. I odmah sedam u kola, jurim do klijenta, da bih zatekao situaciju da je nestalo papira u printeru, i program naravno ne može da štampa zbog toga, i klijent naravno prijavio "kvar" u softveru jer nije dobio svoj odštampani primerak. Moram da poštujem ugovor sa njima da ću izaći na teren u roku od n sati i otkloniti kvar u roku od m dana, i zbog takvih mamlaza izgubim par radnih dana svakog meseca, a razvoj novih opcija i popravka nekih starih stoji. Mogu da zamislim šta bi tek bilo da smo dozvolili klijentima da slobodno prčkaju po kodu, ne bismo ni išli kući, visili bismo konstantno kod njih popravljajući "greške". Još ako imamo u vidu one zaluđenike koji tuže svakog zbog najmanje sitnice, naravno da ću zabraniti bilo kakvu izmenu u mom kodu, jer će sutra neko namerno obrisati neku bitnu funkciju, i onda me tužiti jer je platio silne pare za moj program, a on ne radi.

A povodom kukanja da ne vidite EULA pre kupovine - kao što već rekoh, prodavac softvera nije pravnik, a u većini slučajeva to nije ni kupac. Ko sad tu kome treba da prezentuje EULA prilikom kupovine? O čemu vi pričate? EULA je ugovor između proizvođača i kupca i prodavac nema nikakve veze sa tim. Niti ga je sastavljao, niti ga dotiče bilo koja stavka iz tog ugovora. Zašto bi onda jedno nestručno lice prezentovalo drugom nestručnom licu pravni dokument koji predstavlja obavezu trećeg lica prema drugom licu i obrnuto? Smatrate da je takav način rada ispravan?

Dozvoljene su i u SAD, inace se ne bi prodavale na mali milion sajtova, ukljucujuci i NewEgg:
http://www.newegg.com/Product/Product.aspx?Item=N82E16832416550

valjan, ako si ti isfrustriran (pojedinim) klijentima, ja te zaista razumem, ali to nikako nije argument u diskusiji :)

Nikakve veze nema ko radi u apoteci, i da li od softvera zavisi zivot - a od nekog softvera moze i da zavisi, samo taj neces kupiti od Pere u CD sopu, isto kao sto za neki lek neces dobiti nikakvo objasnjenje. Poenta je da se proizvodjaci lekova svojim uputstvom (1) ogradjuju od tuzbe korisnika zbog bilo kakvih eventualnih posledica, i (2) ne brane korisniku da lek upotrebljava kako hoce (jer su se unapred (1) ogradili). Ako EULA sluzi u iste ove svrhe, onda je to sasvim u redu. Ali mi govorimo o Zakonu, o tome kako isti ne priznaje tajno i od prethodnog prodavca nasledjeno (bez ikakvog obavestenja) obavezivanje prema tvorcu, jos gore stupanje u pravni odnos. Kada ti kupis softver, a onda prilikom instalacije iskoci EULA i hoce da uvede neka ogranicenja koja prilikom kupovine niko nije navodio, to nije po zakonu (EULA nema pravnu vaznost).

Ako neces da iko prcka po tvom kodu, onda ga zadrzi za sebe :) Mozda ja ne prckam po tvom kodu, nego po svojoj memoriji...? ;) A drugo, ti u okviru svog EULA mozes (i treba) da se ogradis da ne snosis posledice za bilo kakvu stetu nastalu koriscenjem tvog programa (sto izmedju ostalog uglavnom i stoji u EULA), i tebe vise niko ne moze da tuzi. Je l` pisalo da instaliras na svoju odgovornost? Jeste. Jesi li prihvatio? Jesi. Pa sta `oces onda? I tako resis problem. A ako si ozbiljan trgovac, onda neces ni da se uzdas u EULA, nego ces i u kupoprodajnom ugovoru (istom onom u kome si se obavezao da ces nesto opraviti za n sati) napisati isto to - da ne snosis posledice za bilo kakvu stetu nastalu koriscenjem programa, i kraj, ti si pred zakonom zasticen. U cemu je tu problem? A ako mislis u fazonu - ee, taj sto ne zna da ubaci papir, nece ni ugovor da cita do kraja... A EULA ce da cita, pa ga time kao plasis? :)

> A povodom kukanja da ne vidite EULA pre kupovine - kao što već rekoh, prodavac softvera nije pravnik, a u većini slučajeva to nije ni kupac. Ko sad tu kome treba da prezentuje EULA prilikom kupovine? O čemu vi pričate? EULA je ugovor između proizvođača i kupca i prodavac nema nikakve veze sa tim. Niti ga je sastavljao, niti ga dotiče bilo koja stavka iz tog ugovora. Zašto bi onda jedno nestručno lice prezentovalo drugom nestručnom licu pravni dokument koji predstavlja obavezu trećeg lica prema drugom licu i obrnuto? Smatrate da je takav način rada ispravan?

Kada bi Zakon tako funkcionisao, mozda bi ti i bio u pravu... Ja napravim <program>, umetnem u EULA svasta nesto, dam tebi da prodas Ziki, Zika da novce i kupi, dodje kuci, kad ono EULA - BAM! Daj glavu! Ti nisi kriv, iako si posredovao u tom lancu prenosenja ugovora, kriv je Zika sto nije gledao u pasulj pre no sto ti je dao pare za <softver>, i sad Ziko, daj ti meni glavu... Smatras da je ovakav nacin rada ispravan? ;) Tu bi onda Zika trebalo da se napravi pametan, pa da ti vrati <softver> (koji si mu ti prodao), i plus da te tuzi jer je izgubio vreme setajuci se tamo-ovamo jer si mu ti prodao program koji on zbog EULA ne moze da koristi za ono za sta njemu treba, a kad si mu prodavao softver EULA mu nisi pomenuo.

Salu na stranu, vec smo pricali da pre preuzimanja odredjene odgovornosti sa istom moras (po Zakonu) biti unapred upoznat, pre no sto se slozis (potpises ugovor). Ne moras biti obavesten jedino o stavkama ugovora koje propisuje Zakon, to se podrazumeva da moras da znas (i ako ne znas, ti si kriv). Kako si ti softver kupio da bi ga koristio (zato su ti ga valjda i prodali, ne da zakacis disk za retrovizor auta), i prilikom kupovine te niko nije posebno obavezao kako smes da ga koristis (osim ako odredjeni nacin ne propisuje i sam Zakon), kasnije nikakva EULA ne moze pravno da te uslovljava, inace Zakon ne bi imao smisla kada bi prihvatao ovaj tajni i retroaktivni (jer se desava nakon sto si ti softver kupio) nacin prenosenja odgovornosti (tj. sklapanja ugovora).

Ako drugo lice (prodavac) nije ovlasceno od strane prvog lica (proizvodjac) da sa trecim licem (kupac) u njegovo ime (ime proizvodjaca) sklopi ugovor, onda on nikako i ne moze to da ucini, a jos manje da bude samo puki "prenosilac" ugovorne obaveze izmedju prvog i treceg lica (proizvodjac i kupac). Dakle, ispravan nacin (i pred Zakonom jasan kao dan) je vrlo prost - ako proizvodjac hoce da nesto nametne kupcu (kao sto su ogranicenja koriscenja u okviru EULA), on to prvo mora da nametne prodavcu, tj. ovlasti ga da on to nametne kupcu. Ako kupac taj namet prihvati (bude sa njim upoznat i kupi proizvod), onda kupac snosi posledice ugovora.

Ako ova procedura nije ispostovana, onda sta god posle proizvodjac izvoljevao (nakon sto kupac kupi proizvod bez pomenute EULA pre kupovine), moze samo to - da izvoljeva, plasi mecku resetom... Po meni, sustina EULA i treba da bude da se proizvodjac ogradi od eventualne stete nastale koriscenjem programa (i tuzbe koja odatle moze proisteci), eventualno da skrene paznju korisnika na "preporucenu" upotrebu softvera. U EULA pisati zabrane i ogranicenja (koja treba da imaju neku zakonsku tezinu), po meni (sto ne znaci da sam u pravu), cista je glupost.

@((BugA))

Cela ova priča oko EULA je krenula od tvrdnje da Student verzija Office-a ne sme da se koristi u poslovne svrhe, i da to piše u EULA. Pa se razvila diskusija oko toga da je EULA bezvredna. Ako pogledaš sajt http://office.microsoft.com/en...right-for-you-FX101825640.aspx možeš videti da u fusnoti to lepo piše. Ako se ne varam to piše negde i na kutiji sitnim slovima. I sad otišao si u prodavnicu, stavio jedno pakovanje u korpu, platio na kasi, i instalirao u kancelariji, i kliknuo na I Agree dugme kad se pojavila EULA, hoćeš da kažeš da ako ti sutra dođe inspekcija, da će uvažiti tvoju primedbu da nisi gledao sajt, da ti u prodavnici niko ništa nije rekao, da si kutiju odmah pocepao i bacio, i ne priznaješ EULA jer ti je nisu prezentovali unapred? Kako da ne... :-) Slažem se i ja da nije uopšte pošteno da se u EULA nađe nešto što baš nigde drugde nije pomenuto, ali smo u ovoj raspravi krenuli od jedne tvrdnje u kojoj je samo potkačena EULA, pa smo završili sa nekoliko strana rasprave o tome da li je EULA validan dokument ili ne.

A nisam ja uopšten frustriran, nego koga zmija ujede, taj se i guštera plaši, odnosno ko se o mleko opeče, taj i u jogurt duva. Ko je celog života bio samo sa kliejntske strane EULA, teško će razumeti ograničenja koja pokušava da nametne druga strana. Kad potpisuješ ugovor 1-na-1, lako ti je da ubaciš šta hoćeš u klauzulu i da o tome popričaš sa drugom stranom i uneseš eventualne ispravke, ali kada nešto prodaješ u stotinama hiljada ili miliona primeraka, naravno da ćeš potražiti jednostavniji način da kažeš korisniku šta je dozvoljeno a šta ne, a ne da sa svakim provodiš sate "peglajući" ugovor. Nekome će EULA savršeno odgovarati, nekom ne, ali ima nas raznih, a ima i raznih varijanti istog softvera, pa ti biraj. I kao što smo već rekli, nađe se i u "normalnim" ugovorima stavka koju možeš oboriti na sudu, pa tako i u EULA.

E sad, ti kažeš:



I ja tvrdim to isto, i ne znam čemu onda cela ova prepiska. Zakon ne može da predvidi baš svaku situaciju, i sad ako ja napišem u uputstvo "Zabranjujem ti da sušiš kosu fenom dok si ispod vode", a ne kažem ti to pre kupovine, i ti kreneš da sušiš kosu pod vodom pa se malo elektrifikuješ, imaš li ti osnov da me tužiš ili ne? U zakonima ne piše da je to zabranjeno, niko ti to nije rekao pre kupovine, a napisano je u uputstvu (da bih se ja ogradio od eventualne štete nastale (zlo)upotrebom mog uređaja) koje je stajalo u kutiji i koje si ti ovlaš pročitao posle kupovine. Znači ti se i slažeš i ne slažeš, ako sam te dobro shvatio?

^^ OKet, mislim da se u globalu slazemo :) Jedina (veoma) bitna razlika koju ja zelim da istaknem je da ti ne mozes na taj nacin (EULA koja se pojavljuje nakon kupovine) nekome nesto da zabranis.

> i sad ako ja napišem u uputstvo "Zabranjujem ti da sušiš kosu fenom dok si ispod vode"...

O ovome pricam. Ti ugovorom, koji se razmatra i potpisuje pre sklapanja "posla" (kupovine) mozes da zabranjujes odredjene stvari, ali u uputstvu, necemu sto se kupcu pojavljuje pred ocima nakon kupovine (i eventualno potpisanog nekog ugovora u kome toga nema) ne mozes nikome nista da branis - ali mozes da se ogradis od odgovornosti, napominjuci da korisnik softver (ili fen) koristi na sopstvenu odgovornost, i u tome i treba da bude poenta takvih papira (tj. EULA). Za sve pravne zavrzlame (zabrane i ogranicenja), tu je ugovor.

Dakle samo razlika u terminologiji i pravnoj tezini koju ona nosi - zabraniti nasuprot ograditi se. U prvom slucaju ti nemas prava korisniku nista da branis nakon kupovine, ako to vec nisi ucinio pre kupovine (ugovorom). Cak, obzirom da tvoja "zabrana" nema zakonsku tezinu, a da ona ne podrazumeva da si se ti ogradio odgovornosti, mozda opet moze da te tuzi. U drugom slucaju, ti si korisnika obavestio da je odgovornost na njemu, a on posle neka radi sa uredjajem (ili softverom) sta mu volja, ti si pravno pokriven.

Mislim da u pravu postoje i bas odredjeni termini za ovo o cemu pricam (zabrana vs. obavestenje, ili kako se to vec strucno zove), ako neko malo bolje poznaje materiju (ili mu je pravo struka), slobodno me moze dopuniti (ili ispraviti).

Na kraju bi mozda valjalo i dodati da i pored svih ugovora i zabrana, ili uputstava i obavestenja (i ogradjivanja od odgovornosti), jedino Zakon moze da kaze ko je u pravu, tj. ko je za sta odgovoran ili kriv, bez obzira sta pise na papiru :) Kao sto si i ti rekao, i u "normalnim" ugovorima se da naci stavka koja se moze oboriti - samo je pitanje znanja (kako), i novca/vremena (da li se isplati mlatiti se po sudovima).

Zanima me da li se najavljuje IT inspekcija kada dolazi u firmu?
Hvala

A šta se dešava sa kontrolom software-a, ako je na računaru instaliran neki Linux, na njemu Virtualbox, gde je napravljena virtualna mašina sa nelegalnim Windows-om, Office-om, kojekakvim Adobe paketima...?

Virtuelni PC se računa isto kao i fizički, dakle nelegalno je. Drugo je to što ćeš na taj način najverovatnije da izbegneš kontrolu jer ne verujem da će sad neki inspektor da kopa po linuxu i da traži virtuelne mašine, sumnjam i da imaju znanja za tako nešto, mada ako je firma neka važna i ako ti dođu ovi iz jedinice za tehnološki kriminal (kako se već zove) onda sumnjam da može išta da im se sakrije. Čak i ako staviš šifru na računar i kriptuješ podatke, oni će da ti odnesu ceo računar i posle sudskim putem a možda i na neke druge načine da te ubede da im daš šifru.

Ovo sto je SAJA napisao me podesti na jos jednu metodu koju bi mogli upotrebiti :)



http://xkcd.com/538/



_{[Ovu poruku je menjao mr. ako dana 22.11.2012. u 20:50 GMT+1]}

---