Privatan racunar na poslu - podleze kontroli ili ne

A zar nisi bukvalno suprotno pricao u temi o Oracle-u i odluci nemackog suda da firme imaju puno pravo prenosa licence jer cinom kupovine licenca je njihova kao i pravo prenosa? (ne i pravo kopiranja/umnozavanja)


Po kom zakonu?
Ti si kupio licencu za Windows zajedno sa tim racunarom, ali pre citanja EULA ti ne vidis da si dobio samo licencu za taj racunar?

Zar nije Oracle isto samo dao prava koriscenja?

Zaboravio si sitnicu da ti nisi kupio Windows (kao sto su ti kupci kupili Oracle), vec si kupio laptop sa pre-instaliranim Windows-om.

To nisu iste stvari. U sledecem paragrafu cu ti objasniti zasto, vidi dole:



Tako je, i ti si se tih prava odrekao i prodao proizvod koji si kupio i koji imas pravo da preprodas, sa sve licencnom dokumentacijom.

Ti tu nista nisi nelegalno umnozavao, vec si prodao originalni proizvod koji si kupio.

Da ti uprostim: kupio si Oracle kutiju, prodao si Oracle kutiju.

Kupio si laptop, prodao si laptop. Zakon te stiti samo tako.

Sa racunarom nisi dobio nikakav medijum vec specijalni image Windows-a prilagodjen tvom laptopu instaliran na hard-disku.

Svaki pokusaj prodaje toga ukljucuje nelegalno umnozavanje i, vrlo verovatno, hakovanje sistema za aktivaciju.

Ako postoji poseban instalacioni disk njega mozes da prodas (mada je vrednost tog diska otprilike tu negde kao cena fizickog DVD-a), ali serijski broj ce raditi samo na tvom laptopu - opet, mozes da probas da hakujes ali time krsis DMCA-like zakone koji su usvojeni u svim razvijenim zemljama.

---

Sve to izgleda super, i sam naziv OEM je meni sasvim jasan, i ne pada mi na pamet da uopste i pokusavam da prodam tu licencu....
Ali kako ces to ZAKONSKI da prekrstis?

Meni recimo stoji na racunu za svaki laptop koji sam kupio zasebno stavka "Windows OEM".

Nemam ja sta da hakujem da bi to instalirao negde, ako MS nece da mi da novi kljuc da ga instaliram, ja ih tuzim i kazem da sam kupio taj prozivod, nigde nisam potpisao da to ide samo uz taj laptop, da ne smem da preprodajem, da ne smem da drugde instaliram. Ali bukvalno NIGDE. Tek u EULA se to vidi kada se laptop pokrene - i nije ga niko cekirao za mene, image je napravljen tako da ja moram da kliknem na "I Agree" da bi zavrsio instalaciju. Znaci, Agree tek nakon kupovine, sto lepo rece onaj clanak - ne vazi.

Drugi primer - kada kupis OSX, zasto nemas prava da ga instaliras na ne-Apple masine? Da, nemas prava (ne da ne moze - MOZE, vec nemas prava). Secas se da je Apple tuzio i DOBIO onu firmu koja je prodavala PC racunare sa OSX-om?

Malo sam pogledao po netu vezano za priču "EULA posle kupovine ne važi" i stvari uopšte nisu tako jasne kako bi trebalo da budu. Na netu ima primera kada su sudovi presuđivali da EULA važi a ima i primera kada su presuđivali da ne važi. Glavni argument za nevaženje je upravo to, da je ugovor (EULA) prezentovan kupcu tek posle kupovine a argumenti za važenje su da su kupovni ugovor i EULA ugovor zapravo dve odvojene stvari. Na primeru kupovine direktno od proizvođača (autora), teško je razdvojiti kupovinu od dodatnih uslova ali kod kupovine softvera od re-sellera je lako. Naime, sam čin kupovine pravi obligacioni odnos između re-sellera i kupca a EULA predstavlja obligacioni odnos između proizvođača softvera i kupca. Sama činjenica da re-seller nije kupcu predočio obeveze iz EULA ne povlače njenu ništavnost jer EULA ne potpada pod obligacioni odnos re-sellera i kupca.

To je otprilike to, nisam hteo dalje da se bavim tom temom jer zaista nema dovoljno informacija da bi se izvukli neki nedvosmisleni argumenti a o domaćim zakonima da i ne pričam, koliko sam video u našem zakonu i autorskim i srodnim pravima i zakonu o obligacionim odnosima, nisam tamo našao ništa što bi moglo da razreši ovu dilemu. Glavna poenta moje priče jeste da ne me tako olako da se kaže "EULA je ništavna" s obzirom da je to široko rasprostranjen način "ugovaranja" kod prodaje softvera. Ne bi se to koristilo od strane SVIH softverskih kompanija kada bi bilo tako ništavno kako se ovde na forumu to govori. Sa druge strane nemam ništa protiv da se pronađe i neki drugi model ugovaranja. Ja da sam proizvođač-prodavac, ja bi lepo odštampao EULA i davao zaheftovano uz fakturu pa bi se time i rešila svaka dalja besmislena priča na tu temu. EULA je tu da bi se poštovala i zaista je glupo da se karakteriše kao ništavna zbog proceduralnih pitanja.

S A J A, ovo sto si sad rekao ima smisla.

Medjutim, hajmo da pogledamo jos jedan (banalan, ali praktican) primer. Baba Mileva strize ovce (striže = šiša), i tu cenjenu vunu prodaje Jovanu, koji plete dzempere. E sad, baba Mileva ima samo jedan uslov - da njenu cenjenu vunu ne sme da nosi neko ko se zove Pera (tako se, recimo, zvao njen davnasnji momak koji ju je u proslosti mnogo naljutio). Kupio Jovan vunu, napravio dzemper, dosao neki Pera, svidja mu se dzemper, i on ga kupi. E sad, ovde se postavlja prvo pitanje - zasto je Jovan prodao Peri dzemper, ako je znao da baba Mileva to ne dozvoljava? U prevodu - zasto reseller prodaje softver ako se kupac mozda ne slaze sa onim sto zahteva proizvodjac (koji je softver prodao preprodavcu, tj. ovlastio ga da sme da ga prodaje)? (neko mozda kaze da nije isto, jer Jovan ne preprodaje direktno baba Milevinu vunu, vec od nje pravi dzemper - ali onda samo zamenite "vuna" i "dzemper" sa "softver" i "kompjuter")

Sad, Pera nikako nije mogao da znao da baba Mileva ne dozvoljava da on nosi dzemper - mozda mu to neko uskoro bude i rekao, ali je on taj dzemper vec kupio od Jovana, i tada niko nije pominjao taj uslov. Ako to docuje baba Mileva, ona moze da tuzi Peru zato sto nosi dzemper, a sto, jel`te, nije dozvoljeno. Medjutim, logika kaze da ovde krivica nije Perina, on stvarno covek nije ni kriv ni duzan, vec Jovanova (ovog sto pravi dzempere) jer nije upoznao Peru sa baba Milevinim uslovima koriscenja vune... U prevodu, po logici zakona, jedini koji bi ovde mogao da bude tuzen je upravo Jovan, i to samo ako je znao za baba Milevin uslov, a nije sa njim upoznao Peru.

Ili u duhu same (pre)prodaje softvera (bez uplitanja hardvera), prosto zamislite da Jovan ne pravi dzempere, nego (pre)prodaje istu tu (baba Milevinu) vunu, a da je baba Milevin zahtev da se od nje ne prave carape - a Pera kupio baba Milevinu vunu od Jovana, i napravio carape...

Da se vratimo na temu - ako preprodavac (reseller) prodaje nesto sto vec "vuce" neka ogranicenja od prethodnog prodavca (ili tvorca), onda je isti taj preprodavac duzan da sa tim ogranicenjima upozna kupca - kao sto je i sam tvorac duzan da sa tim ogranicenjima prvo upozna preprodavca. (jedina situacija kada se "podrazumeva" da kupac mora nesto da znao bez da je unapred sa tim upoznat jeste da to nesto propisuje zakon, a to ovde nije slucaj, EULA nije zakon).

Slucaj (1) - Ako tvorac nije upoznao preprodavca sa uslovima koriscenja pre no sto mu je dozvolio da softver prodaje, onda je situacija kao sa EULA - sam preprodavac ne moze snositi zakonsku odogovornost za nesto sto nije unapred dogovoreno (poznato), a jos manje bilo kakvu odgovornost moze imati kupac.

Slucaj (2) - (nama najinteresantniji) Ako tvorac jeste upoznao preprodavca sa uslovima koriscenja (EULA), a preprodavac nije sa istim upoznao kupca, onda je ovde krivica na preprodavcu. Ponovo se kupac ne moze kriviti, jer on nista nije prekrsio, niti moze da bude odgovoran za pravni odnos koji postoji izmedju tvorca i preprodavca. U najgorem slucaju, kupac ce morati da vrati softver (prestane sa koriscenjem), a preprodavac moze biti tuzen i od tvorca (za nepostovanje uslova koriscenja, tj. neobavestavanje kupca o istim), ali i od strane kupca (za pretrpljenu stetu nastalu nepravovremenim obavestavanjem kupca o svim uslovima koje namece tvorac, a koje je preprodavac morao predociti kupcu pre kupovine).

Slucaj (3) - Ako tvorac upozna preprodavca sa uslovima koriscenja softvera, a zatim i preprodavac sa istim uslovima upozna kupca pre no sto ovaj softver kupi, jedino tada kupac moze snositi odgovornost za nepostovanje EULA (koji mu je bio predocen pre kupovine, od strane prodavca).

* * *

Vratio bih se jos jednom na slucaj 2. Neko moze da kaze - jeste kupac kupio softver od preprodavca, ali kad je dosao kuci i krenuo sa instalacijom i video EULA (koji nastoji da ga pravno obaveze i prema tvorcu), zasto nije prekinuo sa instalacijom, vratio softver preprodavcu i uzeo nazad svoj novac (mozda i pokrenuo tuzbu protiv preprodavca, jer ga ovaj nije obavestio o EULA tvorca pre no sto mu je softver prodao)?

Ovo moze biti dobro pitanje, i verovatno i jeste nesto najispravnije sto kupac moze uraditi u datoj situaciji (i da mu bude mirna glava), ali je pitanje koliko je to realno, tj. da li je uopste obavezujuce. Zasto? Zato sto je kupac bio u obavezi da o svim pravnim posledicama koriscenja softvera bude obavesten (i da se sa njima slozi) pre no sto je softver kupio, a to je obaveza onoga ko mu je sotfver prodao (ili ustupio na koriscenje). Stoga, kad je kupac jednom softver kupio (po uslovima prethodno dogovorenim sa preprodavcem), nakon toga ga apsolutno vise ne zanima sta ce sam softver od njega traziti (EULA, levu ruku, prvorodjeno dete), i nema nikakvu obavezu da cita kojekakve dodatne "IMPORTANT, READ", "EULA" ili kojekakve pop-up prozore, i jos manje da se sa bilo cime slaze ili ne - on je to zavrsio onoga trenutka kada je softver kupio, kada je ugovor sklopljen, posao zavrsen, kako god.

Ako je tvorac hteo da isforsira, i pred zakonom zastiti odredjeni nacin koriscenja softvera (EULA), onda je on na to morao da obaveze preprodavca (pre no sto se on slozi da postane preprodavac), koji je zatim morao da istim tim obaveze kupca (pre no sto on softver kupi). Takvim sledom bi sve i pred samim zakonom bilo jasno.

Medjutim, ako tvorac ovlasti preprodavca da softver proda (da na koriscenje) trecem licu, a ne obaveze ga da to isto trece lice takodje obaveze odredjenim uslovima koriscenja tog softvera, apsolutno je suludo da se ti odredjeni uslovi (EULA) sada posredno i tajno (i retroaktivno, jer je kupac proizvod vec kupio) prenose na kupca.

Ja kad od (pre)prodavca kupim npr. Windows, nisam kupio disk kao medijum, da ga gledam, nego da taj Windows na njemu koristim. Po EULA logici, ispalo bi da kad krenem sa instalacijom, vidim EULA i ne svidi mi se, ja moram da odustanem - a vise nemam prava ni da disk (pre)prodavcu vratim i dobijem nazad svoj novac, jer Boze moj, on mi nije prodao pravo da ja taj disk koristim (po uslovima poznatim pre no sto sam ga kupio), vec mi je samo prodao pravo da pogledam EULA, a da od toga da li se sa EULA slazem zavisi da li cu (vec placeni Windows disk) moci i da koristim... Ili mi zapravo nije ni prodao, nego samo "iznajmio pravo da vidim EULA", ako vec pristane da mi vrati novac ako ja EULA (kad jednom dodjem do njega) ne prihvatam.

Suludo, ali tako ispada. I naravno, opet te niko pre kupovine nije obavestio da ti zapravo samo prodaje (iznajmljuje) pravo da vidis EULA, a da tek onda od tebe (tvoje odluke da li EULA prihvatas) zavisi da li ces disk (Windows, ili koji god) moci i da koristis - sto opet znaci da kao kupac ne mozes da snosis pravne posledice, cak i da ne prihvatis EULA, jer nisi o svemu bio obavesten pre kupovine. Ako neko moze da bude tuzen, onda je to (pre)prodavac.


Ponavljam, nisam pravnik, mozda gresim, ali eto, u duhu teme sam malo glasno razmisljao :) I naravno, vrlo sam svestan da u realnom svetu sigurno mnogo toga zavisi od samog sudskog procesa (sudija, advokata, strana u sporu, novca, medija)... ;)

Zamisli situaciju da taksista ode u salon i kupi nov auto. Plati ga 15.000 evra i odveze auto kući. Naredni dan na njega okači taksi tablu, kad hop, zaustavlja ga inspekcija i kaže ti po EULA nemaš pravo da koristiš taj auto za komercijalne svrhe, sada plati kaznu za to, a prodavcu moraš taj isti auto da platiš 35.000 evra ako želiš da ga koristiš u komercijalne svrhe. Taksista otvori kasetu, i stvarno negde tamo unutar servisne knjižice stoji zadenuta EULA po kojoj on nema pravo da koristi auto koji je kupio u komercijane svrhe.

Sada dolazi trik pitanje: Da li smatraš da je ovakav scenario izvodljiv u stvarnom životu? Ako nije, zašto smatraš da je softver drugačiji od automobila?

ventura, po meni je moguce da se to desi - da inspekcija zahteva da se kazna plati (opet po sistemu ako-prodje-prodje), ali realno mislim da ni na jednom normalnom sudu kupac ne bi bio osudjen da plati kaznu - on jednostavno nista nije prekrsio.

Ako je prodavac taj koji zahteva nesto dodatno da bi se auto koristio u komercijalne svrhe, prodavac je bio duzan da o tome obavesti kupca pre kupovine. Kupac se ne moze ni za sta kriviti, i cak mu sud moze odobriti da nastavi da koristi automobil u komercijalne svrhe kako kupac ne bi bio ostecen, jer je krivica na proizvodjacu sto kupca nije blagovremeno obavestio o svojim zahtevima.

Ako je proizvodjac taj koji zahteva nesto dodatno za koriscenje svog automobila u komercijalne svrhe, onda je on duzan da o tome obavesti (obaveze) prodavca (pre ustupanja automobila/dozvole za prodaju), a prodavac je duzan da o tome obavesti (obaveze) kupca (pre kupovine). Kupac ponovo nije ni za sta kriv, ali mu sud ovoga puta mozda moze naloziti da vrati vozilo (a da prodavac vrati novac) kako sam tvorac ne bi bio ostecen greskom prodavca. U svakom slucaju, vrlo je verovatno da ce onda i tvorac i kupac tuziti prodavca, koji ovde i jeste kriv.

Isto tako bi trebalo da bude i kada je softver u pitanju... Trebalo :)

Softver jeste drugačiji od automobila. Kod automobila ti postaješ vlasnik tog automobila i možeš da radiš šta hoćeš. U slučaju softvera ti ne postaješ vlasnik softvera nego samo dobiješ dozvolu da ga koristiš. A to korišćenje je uslovljeno. Možda je bolje da prodaju softvera porediš sa rentiranjem automobila, dobiješ ga ali moraš da poštuješ određene uslove. Jedino što je sporno jeste u kom trenutku ti uslovi treba da budu prezentovani kupcu, da li pre plaćanja ili pre upotrebe.

> U slučaju softvera ti ne postaješ vlasnik softvera nego samo dobiješ dozvolu da ga koristiš. A to korišćenje je uslovljeno.

... sto bi onda znacilo da ti taj softver (disk sa softverom i licencom, sto si sve uredno platio) ne mozes kasnije (pre)prodati trecem licu? Ne bih bas rekao ;) (ne mislim da se bavis preprodajom, vec da prodas novu/polovnu stvar koja ti vise ne koristi, kao sto bi prodao bilo sta drugo)

Skoro sam negde citao da je neka kompanija pokusala da izdejstvuje zabranu prodaje kupjenog softvera trecem licu, i naravno da ih je sud iskulirao. Ako ti je pre kupovine (tj. "preuzimanja") softvera predoceno kako moras da ga koristis (i da ne mozes da ga kasnije sam prodas, iako si ga kupio), i ti pod tim uslovima kupis softver, onda je to drugo. Ako ti to nije predoceno, tvoja je stvar sta ces sa njime raditi, i kako - osim ako sam Zakon nesto posebno ne propisuje.

p.s. Jos mi nesto pade na pamet, vezano za automobil - mislim da ni tu ne mozes da radis sta hoces (ili barem tvorac nastoji da tako mislis, iako Zakon mozda kaze drugacije), jer sam *negde* video (na nekom unutrasnjem delu automobila) nalepnicu tipa "zabranjeno rastavljanje" (valjda da ne bi ukrao foru kako radi, jbm li ga, mada za te stvari postoje patentni zakoni). Mislim da je ovo slicna "fora" kao sa EULA o kojem nisi obavesten pre kupovine - ako prodje, prodje :)

Šta to možeš da uradiš sa automobilom a da ne možeš sa softverom?

^^ Da sednes u njega sa devojkom, i odes na more? :D Salim se, naravno, sama namena automobila i softvera je drugacija.

Elem, kad je vec pomenuh, diskutovao sam malopre sa devojkom (ona jeste pravnik, pa me zanimalo njeno misljenje) i dosli smo do primera kupovine leka u apoteci, kako ti pre no sto kupis lek ne znas sta pise u uputstvu za upotrebu, pa sam se setio da je neko to ovde vec pomenuo (bar mi se cini). Ne znam sta bese zakljucak tu, ali je (po meni), sustinska suprotnost izmedju kupovine leka (i njegovog uputstva za upotrebu koje citas nakon kupovine) i softvera (i EULA, tj. opet uputstva za upotrebu koje dobijes da prihvatis nakon kupovine) u cinjenici da uputstvo leka stiti proizvodjaca od moguce tuzbe korisnika koji lek upotrebi pogresno, a EULA pokusava da ogranici sta korisnik sa softverom moze da radi (u suprotnom ce korisnik biti tuzen) - dve potpuno suprotne stvari.

Uputstvo te upucuje u nacin primene leka, kako kasnije ne bi tuzio proizvodjaca ako zbog pogresne (proizvoljne) primene imas posledice - ali ti ne brani da lek koristis kako hoces ;) Ti si ga kupio, tvoja stvar (opet u skladu sa Zakonom, naravno). Sa druge strane, EULA upravo pokusava da ti zabrani da softver koristis kako hoces (iako si ga kupio), i to je ono sto zakonski ne prolazi, jer iako mozda stavke u EULA nisu u suprotnosti sa zakonom, sama cinjenica da se sa EULA upoznajes nakon kupovine povlaci da EULA nema pravnu tezinu. Ponavljam, ako ti je EULA predocen pre kupovine (i u skladu je sa zakonom), i ti se slozis i softver kupis, onda moras da ga postujes (ili ces popiti tuzbu, osnovano).

Ok, namena je drugačija, ali principi su isti.

Da li možeš da kupiš automobil? Možeš. Softver - takođe.
Da li možeš da (pre)prodaš automobil? Možeš. Softver - takođe.
Da li možeš da uništiš automobil? Možeš. Softver - takođe
Da li možeš da menjaš i prilagođavaš automobil sebi? Pravno, ne baš, ali u praksi to proizvođači automobila tolerišu (osim u nekim izuzetcima). Sa softverom je slična stvar.
Da li automobil možeš da koristiš za kakve god svrhe poželiš nakon kupovine? Možeš. Zašto ne bi mogao isto i sa softverom?
Da li automobil možeš da prekopiraš nakon kupovine? Ne možeš. Ti si kupovinom kupio samo jedan primerak i nemaš pravo kopiranja. Isto je i sa softverom.

To su sve neke generalne stvari koje možeš da uradiš sa nekim klasičnim proizvodom, i ne vidim zašto bi tu softver bio neka specijalno posebna kategorija izuzeta od svega, i za koju osnovna potrošačka prava ne važe?

Slazem se ja sa tobom oko ovoga, da ne bude zabune :)

A ovo sa preradom automobila razumem, ne bune se oni sto je automobil preradjen, nego sto je na tako preradjenom automobilu ostao znak proizvodjaca. Upotreba znaka je zasticena zakonom, i vlasnik nema prava da na nabudzenom automobilu ostavi taj znak, jer to vise nije taj auto, niti ga je proizvodjac takvim napravio. Moze on znak da ostavi, i mozda to nekom proizvodjacu cak i imponuje, ali isto tako ima legitimno pravo da zatrazi da vlasnik znak ukloni sa automobila.

U industriji softvera je stvar mnogo, mnogo gora - proizvodjaci (kompanije) ne da ne dozvoljavaju da ti na promenjenom softveru koristis i dalje znak proizvodjaca (sto se moze razumeti), nego uglavnom ne dozvoljavaju (tj. eksplicitno brane) bilo kakvo cackanje po softveru, ili ne daj boze neku promenu istog (reversing, patch, crack)...

Ovde se meni cini da dolazi do preklapanja autorskih i vlasnickih prava, i da bi na tome Zakon trebalo vise da poradi, ali izgleda da je moc odredjenih interesnih krugova (trenutno?) prevelika. Ja nemam nista protiv da se zabrani (na osnovu patenta, autorskog dela) da neko napravi nesto sto je neko drugi vec napravio (i da se time kiti i ponosi, ili jos gore, da na tome zaradjuje), ali da se eksplicitno ogranicava upotreba necega sto si kupio je, po meni, van svake pameti, i ponajvise sluzi za bogacenje pojedinaca, a na stetu dostupnosti informacija (znanja).

Jednostavno, ako nesto cenis, odredi mu u startu cenu shodno vrednosti, ali kad ga jednom kupim (ako uopste mogu da priustim da ga kupim) i odnesem kuci, nemoj da mi viris kroz prozor i vrtis prstim ako ga ne koristim onako kako si ti zamislio. U suprotnom to onda vise i nije prodaja, vec iznajmljivanje (ali opet uslovi "iznajmljivanja" moraju biti poznati pre samog cina "iznajmljivanja"... EULA). Ako niko ne zeli da kupi to sto si ti procenio da vredi toliko koliko si procenio, onda znaci da si negde pogresio u svojoj racunici.

(pocinjemo opasno da zalazimo u svetsku teoriju zavere :D)

Dexic, hajde se ti lepo upoznaj sa tim o cemu hoces da diskutujes, posto je vise nego ocigledno da pojma nemas o cemu pricas, sorry.

To o cemu ti pricas je Apple vs. Psystar slucaj - koji je Apple dobio zahvaljujuci DMCA zakonu:



Psystar je morao da napravi tehnicki metod za zaobilazenje EFI boot zasite koja je sastavni deo Mac OS X proizvoda, i to je sve sto je potrebno da se bez komplikacija proglasi krivim i da im se zabrani da valjaju takvu robu u USA.


Obrati paznju da je u toku spora Psystar dobio rundu oko EULA-e!

Medjutim, Apple, bas kao i svaki softverski vendor danas, OEM licencu ne stiti besmislenim EULA smicalicama vec tehnickim merama, cije je krsenje 100% nelegalno u svim zemljama koje su usvojile DMCA-slicne zakone (a to su skoro sve razvijene zemlje danas).

Isto tako, svako ko pokusa da instalira OS X na PC-ju mora da zaobidje tu tehnicku meru patchovanjem bootloader-a i sl., i samim tim je automatski prekrsio copyright zakon - EULA je tu apsolutno irelevantna, i ako bi ikada neko bio tuzen ne bi bio tuzen zbog EULA-e vec zbog zaobilazenja zastite (mada sumnjam da Apple i Microsoft imaju nameru da jure end-usere).

Iz istih razloga danas, OEM Windowsi koji su pre-instalirani koriste BIOS validaciju - posto onog momenta kada pokusas da imitiras BIOS validaciju ti automatski krsis DMCA. DMCA klauzula o uredjajima za razbijanje zastite je vec debelo testirana u sudovima i gotovo je uvek na strani vlasnika copyrighta, za razliku od shrink-wrap EULA-i.

---

Nisam na njih mislio vec na rusku firmu, ali ne mogu da najdem kako se zove.
Sta bi za OEM licence koje ja imam zasebno na racunu (za 0e?)


@ventura, lepo mali Mikica zamislja taxizam, ali on funkcionise bukvalno suprotno. Taxisti u Nemackoj recimo imaju pravo da kupe Mercedes E klase sa vecom garancijom i nizom cenom nego ostali recimo.

@Dexic:
Bilo bi lepo kad bi već jednom počeo da čitaš poruke na koje odgovaraš i da pokušaš makar malo da razumeš kontekst pre nego što klikneš na dugme "Odgovori".

Lepo priznaj da nisi bio u pravu, nece da boli.

I poslusaj Venturin savet, pre nego sto odgovoris valja malo promisliti.



Vrtimo se u krug, vec ti je objasnjeno da si kupio racunar, i zakoni te stite tako da imas pravo da to sto si kupio prodas - dakle, racunar.

Ako hoces da preprodas OEM softver koji ne postoji u fizickoj formi, moras da ga iskopiras - a kopiranje softvera osim za licne potrebe backupa je zabranjeno sve dok ti autor nije dozvolio da to radis.

Takodje, danas su svi vendori presli na tehnicke mere zastite OEM softvera (aktivacije, harderski fingerprint itd...) - bas zato sto je onda 100% legalno jasno da krsis zakon ako krenes da eliminises te mere zastite.

---

A sad iskreno, koliko vas vodi svog pravnika sa sobom kad kupuje softver? Koliko vas surfuje zajedno sa pravnikom kroz elektronske prodavnice kad kupuje softver? Niti je trgovac pravnik, niti su to većina korisnika, i inače na šta bi ličila prodaja softvera kada bi se svaki put iščitavali ugovori odštampani na pola risa papira? Prodavac je tu da proda softver, ako nešto ne radi kako treba kupac će vijati proizvođaća, a ne trgovca, jer u slučaju nezadovoljstva kupca trgovac može samo da vrati pare, neće ga sigurno on prepravljati. I sigurno ljudi po forumima neće pljuvati lokalnu prodavnicu kompjutera što su u njoj kupili softver koji ne radi ono što bi trebalo da radi, nego će pljuvati po autoru istog.

I zbog svega ovoga su i smislili EULA - proizvođači na efikasan način štite svoj organ za sedenje i specificiraju u kojim slučajevima je pljuvanje po njima opravdano a u kojim nije. Prodavcima je olakšan njihov posao a to je da prodaju robu bez mnogo mozganja. A ti opet imaš opciju da natenane kod kuće sedneš, pročitaš EULA, konsultuješ se sa nekim ako ti nešto nije jasno, i ako se ne slažeš lepo to vratiš u prodavnicu i kupiš nešto drugo.

Zašto bi se prodavac automobila smarao kod prodaje objašnjavajući da ne možeš da prevezeš tonu balege njime, jer verovatno ne bi ni pretpostavio da ti to nameravaš da uradiš (ili bilo ko). A tebi baš dunulo da to uradiš sa kolima, sutradan ih odvezeš u ovlašćeni servis zbog ozbiljnog kvara, a oni kažu žao nam je, garancija ne pokriva kvarove nastale prevoženjem tone balege, to vam lepo piše u EULA. I ti onda odeš da premlatiš prodavca što te nije upozorio na to, ili šta? Da je prodavac krenuo da ti objašnjava šta sve ne smeš da radiš sa tim kolima, još bi stajao kod njega u salonu i slušao njegov monolog...

E da, koliko vas uopšte RTFM pre kupovine bilo kog uređaja (tostera, fena, bilo čega), a koliko vas to uradi posle kupovine? I kad nešto crkne jer ste gurali tamo gde treba vući ili ste nešto koristili naopako, po kome onda pljujete? Po proizvođaču, po trgovcu, ili...? E pa i EULA otprilike ima cilj da te spreči da pljuješ po autoru softvera u određenim situacijama. Nije odredba da ne možeš koristiti Student verziju u poslovne svrhe tu da bi ti slali razne inspekcije i uzimali harač od tebe, već da se autor zaštiti od likova koji bi da odrade nekoliko hiljada kompleksnih poslova svakog radnog dana na softveru koji je namenjen nekome ko čini prve korake u toj oblasti.

Drugim rečima, EULA je tu da te upozori da ako budeš radio određene stvari sa softverom, ne očekuj da ti autor nadoknadi štetu ako nešto krene naopako. A zna se u kojim situacijama trgovac vraća novac, to je uglavnom regulisano zakonima. Pa kad ne možeš izvući pare od trgovca, a ti onda udariš po proizvođaču. A on naravno neće sedeti dokon nego će gledati da zaštiti svoje pedu. Naravno, u svim oblastima ima raznih prevaranata, i uvek će se u nekoj EULA-i naći neka klauzula koju će neki sud lako oboriti, pa je samim tim i takva EULA ništavna. Ali to što jedna ne valja, ne znači da i sve ne valjaju.

valjan, mislim da gresis, procitaj (ukoliko vec nisi) ovu moju poruku, vezano za poredjenje uputstva koje dobijes uz npr. lek, i EULA.

To sto ti pricas stoji, ali to vazi u slucaju leka (ili automobila, nebitno), gde se tim papirom (uputstvom za upotrebu) proizvodjac zaista samo ogradjuje od odgovornosti za bilo kakvu stetu nastalu nepravilnim koriscenjem uredjaja (automobila), tek da ne mozes da ga tuzis - ali ti sam proizvodjac ne brani da ti uredjaj koristis kako hoces, pa i nepravilno (ili da ga rastavis na delove, bacis, spalis, sta god). On jednostavno samo kaze da on sa tim nema nista, tvoja stvar. Kod EULA je situacija upravo suprotna, tu se proizvodjac ne ogradjuje od moguce stete nastale nepravilnom upotrebom (moguce da negde u EULA ima i toga, ali to nije tema ove diskusije), vec ti iziricito brani da ti softver (koji si vec kupio, bez znanja o EULA) koristis na neki odredjeni nacin - npr. da softver otvoris u nekom debugger-u ili disassembler-u, da istrazujes cega tu ima, ili ne daj Boze da nesto menjas (patch, crack).

ventura je dao jedan lep primer nekog lika koji je originalni fabricki model automobila presekao na pola, i nabudzio ga po svom ukusu. E sad, javio se proizvodjac i rekao da tom liku preti tuzba - ali zbog toga sto je na automobilu ostavio oznake originalnog proizvodjaca (logo, i slicno, i dao mu fore 15 dana da oznake skine, i nikom nista), a ne zato sto je auto (koji je taj lik kupio) prepravljao po svojoj zamisli. I to je sasvim ok, zastitni znak/logo/amblem su nesto sto stiti zakon, ne mozes to da kacis (ili ostavis da stoji) na nesto sto si ti petljao. A obzirom da je auto kupio, njegova volja sta ce sa njim da radi - da ga sece, krpi, dopravlja...

Sa softverom je drugacije, iako si softver kupio, tebi proizvodjac kroz neki EULA izricito brani da ti bilo sta modifikujes u okviru softvera, pa makar to radio samo za svoju sopstvenu upotrebu - a diskusija je bila oko situacije da ti prilikom kupovine nisi ni bio upoznat sa EULA, koji ti se kasnije namece da ga prihvatis (nakon sto si ti softver vec kupio da bi ga koristio, pod uslovima poznatim u trenutku kupovine, a tad niko nije pominjao EULA).

Ako te ne mrzi da citas (a jos uvek nisi procitao), evo nekih mojih (mozda zanimljivih) razmisljanja ovde.

A onomad ste tvrdili suprotno...

---