Re: Selektor reprezentacije hora SrbijeCitat:
milanche: i sve manje-vise znam.
Ipak, odnos prema drzavi je u principu binaran - ili je dovoljno dobra iznad nekog licnog
praga tolerancije pa onda zalegnes i tretiras je kao da je najbolja na svetu, ili je ispod
licnog praga tolerancije pa onda ili ignorises, ili emigriras u bolju drzavu.
Tretiranje 'na pola' je najgora opcija - tipa: 'hocu ja da igram za vas, nema problema,
samo da znate da ste g*vna nevidjena, i nemojte da me terate da se javno ofiram da
sam sa vama u drustvu'.
Licno smatram da ne postoji ni jedna drzava koja bi trebala da pristaje na takav tretman.
Ipak, odnos prema drzavi je u principu binaran - ili je dovoljno dobra iznad nekog licnog
praga tolerancije pa onda zalegnes i tretiras je kao da je najbolja na svetu, ili je ispod
licnog praga tolerancije pa onda ili ignorises, ili emigriras u bolju drzavu.
Tretiranje 'na pola' je najgora opcija - tipa: 'hocu ja da igram za vas, nema problema,
samo da znate da ste g*vna nevidjena, i nemojte da me terate da se javno ofiram da
sam sa vama u drustvu'.
Licno smatram da ne postoji ni jedna drzava koja bi trebala da pristaje na takav tretman.
Manje ili više,pitanje je sad, a ja sam UBEĐEN da se više rukovodiš nostalgičnim emocijama, koje bukvalno svaku situaciju umeju da upakuju u ružičastu foliju.
I niti te osuđujem zbog toga, niti se čudim tome, jer sam i sam kusao pečalbarski lebac, ali te definitivno ne mogu smatrati osobom sa objektivnim stavom o konkretnom pitanju.
To što tobom rukovodi je plavim romantizmom obojen nacionalni ponos,koji je svetlosnim godinama udaljen od pragmatizma, isto kao što si i ti iz ČISTO pragmatičnih razloga odavde udaljen hiljadama milja.
I to je apsolutno u redu, ali ni u kom slučaju ne bi bilo u redu da nas ovde sada ubeđuješ da tvoj sin svakog jutra u zabavištu, držeći ruku u predelu srca,peva Bože pravde!
Emigrantska bivalentnost je jako zajeban saputnik u životu, ali na svu sreću po potomke, od te boljke boluje samo prva generacija, ona koja se na korak pečalbe odlučila.
I još nešto,debelo se nadam da nam je obojici JASNA razlika između pojmova Država i OTADŽBINA.
Meni jeste.
A svi nesporazumi potiču upravo zbog poistovećivanja ta dva pojma.
Ti si se iz otadžbine iselio, ali zato svim srcem podržavaš svako infantilno kliberenje države, koja -N I K A K O- da postane i otadžbinom, kako većini u rasejanju, tako i većini ovdašnjih.
Možda je ovoj državi to i cilj.
I uloga ovog nepismenog histerika na čelu reprezentacije upravo je za to i bitna, da u plebsu neguje iluziju identičnosti ova dva pojma.
Država sa svojom heraldikom je jako kvarljiva,čestim promenama podložna i kratkotrajna roba u šta smo se i mogli uveriti, a i dalje se uveravamo na ovim našim prostorima, inače ne bismo sada ovde raspravljali o opravdanosti, nužnosti čak, nečega što je nastalo na temeljima JUTUTUNSKE JUHAHAHA.
Citat:
Bože sveti, podrži nam Knjaza
zdrava, krepka, ohola i slavna,
jer na zemlji nit je kadgod bilo,
niti će Mu ikad biti ravna.
Ovaj narod vrlo dobro znade
da je stvoren samo Knjaza radi,
da Mu daje poreze i hvale,
da Ga dvori i ponizno kadi.
Bože silni s visoka žilišta,
saslušaj nam našu želju staru,
Bože sveti, ne daj nikom ništa,
da što više ostane Vladaru.
Radi Njega sva stvorenja žive,
radi Njega sunce greje s neba.
A taj narod, a tu zemlju našu,
podrži je - ako Knjazu treba.
Oduzmi nam i želje i glasa,
oduzmi nam mudrovanja kleta,
da Njegovu nameru ne preči,
da Njegovoj mudrosti ne smeta.
Daj Mu s neba najsvetlije dare,
policije, špicle i žandare,
ako neće da dušmana svali,
bar na svome nek srce iskali.
Nek narodi našu slavu znadu,
a nas puste čmavati u hladu,
al' i onda nek je straža jaka,
jera ima sana svakojaka.
Zanimljivo da je pod uticajem Zmajeve Jututunske Narodne himne direktor Narodnog Pozorišta u Beogradu Jovan Đorđević 1872. godine napisao svečanu kazališnu pesmu Bože pravde, koja je kasnije postala zvanična državna himna.OdavLe
zdrava, krepka, ohola i slavna,
jer na zemlji nit je kadgod bilo,
niti će Mu ikad biti ravna.
Ovaj narod vrlo dobro znade
da je stvoren samo Knjaza radi,
da Mu daje poreze i hvale,
da Ga dvori i ponizno kadi.
Bože silni s visoka žilišta,
saslušaj nam našu želju staru,
Bože sveti, ne daj nikom ništa,
da što više ostane Vladaru.
Radi Njega sva stvorenja žive,
radi Njega sunce greje s neba.
A taj narod, a tu zemlju našu,
podrži je - ako Knjazu treba.
Oduzmi nam i želje i glasa,
oduzmi nam mudrovanja kleta,
da Njegovu nameru ne preči,
da Njegovoj mudrosti ne smeta.
Daj Mu s neba najsvetlije dare,
policije, špicle i žandare,
ako neće da dušmana svali,
bar na svome nek srce iskali.
Nek narodi našu slavu znadu,
a nas puste čmavati u hladu,
al' i onda nek je straža jaka,
jera ima sana svakojaka.
Zanimljivo da je pod uticajem Zmajeve Jututunske Narodne himne direktor Narodnog Pozorišta u Beogradu Jovan Đorđević 1872. godine napisao svečanu kazališnu pesmu Bože pravde, koja je kasnije postala zvanična državna himna.OdavLe
