SMPS za pojacalo

Zaboravih tesli017

Toroidna prigušnica. Upravo onako kako razmijenismo meilove, radi ostalih. Za jednu granu napona (+ ili -)
motamo sa jednog mjesta recimo iz desna u lijevo određeni broj navoja, kraj žice tog kalema bude na drgu stranu prstena.
Za drugu granu ako je na istom prsteni. Počinjemo sa istog mjesta odakle i prethodni sloj, ali sa druge strane prstene i
motamo u suprotni smjer tj. iz lijeva u desno. Motao sam po 75 navoja 1mm žicu. Oprez jedva stane. Macolakg daje uputstvo
koliko navoja po voltu. Poštujući to za datu dimenziju toroida ispada nešto manje oko 67 navoja za 35v.
(Fabričko motanje za 12v je 23 navoja) odatle 23/12*35=67, no to su varijacije.

Poštovane kolege, ovo je definitivno moja tema. Par godina sam skroz u SMPS i na osnovu gomile merenja te mirisa sprženih FET-ova u ranu zoru - zaključio sam bitnu stvar: 50Hz transformatori nemaju nikakve šanse protiv ovih malih genijalnih stvarčica! I to već u poređenju sa "običnim", hard switched varijantama, a ne daj bože nekim LLC ZVS pomenutim pričama!
Izuzetna tema, sa mnogo korisnih informacija - samo napred.
Za početnike ili one koji nisu puno radili sa ovom vrstom napajanja dodaću neke bitne detalje koje sam otkrio radeći sa SMPS:
-------------------------------------------------------
-Na prvom mestu - TRAFO je srce SMPS i pri motanju mora biti pedanto i uniformno namotan, bez žurbe. Korisno je voditi računa o DOBROJ izolaciji (teflon traka se pokazala super rešenjem). Ukoliko se želi postići što manje "curenje" EMI (smetnji) može se koristiti tehnika koju je neko već pomenuo - Mota se pola navojaka primara , pa se preko njega posle izolovanja postavi izolovana bakarna traka koja se spaja na "hladni" kraj primara (half-bridge), pa sekundar, pa izolacija, pa druga polovina primara! Iole ozbiljniji transformatori , pogotovo za rad na većim učestanostima i za srednje i veće snage motaju se isključivo VF pletenicom (ili Litz-Wire) - sa više paralelnih CuL provodnika, a ukoliko se u sekundaru traže veće struje - ne bi bilo loše koristiti pomenute bakarne trake! Nije loša ideja premazati lak po svakom sloju namotaja posebno, čime ste postigli i osigurali dodatnu mehaničku čvrstoću namotaja i izbegli pojavu bilo kakvih čujnih šumova iz trafoa.
Posle motanja i testiranja, te eventualne empirijske korekcije - OBAVEZNO SMPS trafo dobro mehanički učvrstiti (ako je EI-profil, onemogućiti razdvajanje jezgra) jer ukoliko se jezgro razdvoji u radu - teško vama i vašem napajanju :).
Transformator koji je je dobro namotan, dimenzionisan te proračunat se ne greje preterano mnogo ali ukoliko napajanje poseduje prisilno hladjenje - nije na odmet staviti ga na "promaju"! :) Ukoliko motate trafo i nemate dovoljno mesta za namotaje, ili radite na vršnoj ivici snage trafoa (većina koristi one iz ATX napajanja) - UVEK je bolje spojiti dva jezgra i koristiti ih kao jedno (ukoliko se površina srednjeg stuba poveća 2 puta ,iskoristiva snaga trafoa za datu učestanost raste do 4 puta). Činjenica je da trafo postaje glomazniji i maltretiranje je praviti posebno kalemsko telo, ali se trud jako isplati jer motate manje namotaja, trafo je hladniji i ima rezervu snage!
Voditi računa da jezgra budu ista!!
Snage od preko 300W sa ATX trafoima možda jesu moguće "na silu" ali iz datasheetova za njih se vidi da su dozvoljene snage za njih do 250W MAX (mislim da staro EI-33 ima 120W a na napajanju je pisalo 250 W hehe) na oko 100 Khz kako bi temperatura i zasićenje jezgra bili u okvirima normale ! Zato je bolje sastaviti jezgro od dva ili više "kineza" i biti siguran , nego posle rizikovati celo napajanje.. Ako nečeg ima - to su onda kineska napajanja za rashod :)
------------------------------------------------------
PREKIDAČKI ELEMENTI u sklopu primara i sekundara moraju da budu što brži - kako bi gubitci bili što manji. Šotki diode u sekundaru moraju da imaju što manji pad napona i MORAJU da izdrže sve eventualne pikove kako ne bi došlo do proboja.
Ako je potrebno mnogo snage je bolje ići na varijantu H mosta nego juriti snažne (skupe) tranzistore za half-bridge!
Snubber kola (kola za "upijanje" pikova i "ringinga") moraju biti što kvalitetnije dizajnirana (posebnu pažnju treba obratiti na kondenzatore)! Ne dozvolite da zbog kodenzatora jeftinijeg za 15 din izgubite Mosfet ili IGBT koji košta mnogo više!!
Pazite se samooscilovanja! Položaj i debljina vodova je bitna! Ukoliko se samooscilovanje i pojavi, probajte prvo da na nožice tranzistora navučete feritne perlice! Postoji i fora sa protivfaznim namotajem koji se mota na pobudni transformator (ukoliko ga napajanje poseduje).Naime, u seriju sa glavnim primarom se doda kalem koji ima svega 1-3 navojka preko pobudnog trafoa i to tako da je ostvarena negativna povratna sprega. Ako napajanje "propišti" zamenite krajeve protivfaznog namotaja. To je primenjeno u ATX napajanjima za računar.
Kontrolerska kola i elektroniku često volim oklopiti ili staviti u metalnu kutijicu od starih modula iz rashodovanih TV prijemnika.
------------------------------------------------------------------------------
SIGURNOST po Vas i po delove - ja uvek na seriju sa napajanjem koje popravljam ili pravim postavljam jak potrošač na fazni provodnik (pegla ili grejač od bojlera) kako biste izbegli eventualno pregorevanje komponentni ukoliko postoji greška pri prvom puštanju u rad. Isto tako , u primaru pri testiranju uređaja valja koristiti kondenzatore (posle greca) koji su manjeg kapaciteta kako biste izbegli eksploziju ako neki MOS, IGBT ili bipolarac "zakuca" ! Ova dva pomenuta trika su mi spasla MNOGO tranzistora (ne baš uvek jeftinih)! Izbegavajte provere temperatura "na prst" jer su naponi koji se javljaju opasni po život! Izbegavajte čeprkanje po napajanju dok je isto pod naponom naročito sa obe ruke u isto vreme (mogućnost blokade mišića)!
------------------------------
Izvinjavam se kolegama na opširnosti , ali ovo je moj mali nesebični doprinos temi...
A sad malko Off-Topic, dakle ne samo da napajanje radi kao napajanje , već je PWM ušao i u HI-FI blok pojačala i to jako uspešno. Znam da audiofili tvrde da je nemoguće ali evo:

http://www.yamaha-hifi.com/pro...91&archivset=&newsset=

Veliki pozdrav

Ili kao sto je "Zetex semiconductors", jos 2007. napravio za firmu "NAD" : http://www.diodes.com/_files/free_pages/u_0_lnk_090413235508.pdf

:-)

Eh da , zaboravih da pomenem - Kolega "macola" svaka čast na poznavanju tematike, te hvala na informacijama , vidi se da je tu uloženo dosta truda i ljubavi prema elektronici! SAmo napred..
Hehe .. Ovo za NAD nisam znao ali mi se jako sviđa :)
Što se tiče SMPS - sasvim je normalno da će izbaciti klasične trafoe iz upotrebe i u HI-END aplikacijama.
E sad, uhvatio sam se u koštac sa nekim audiofilima koji su hteli na lomači da me spale kad pomenem oscilatore reda desetina KHz u napajanju i ferit :) Dobijao sam klasične odgovore tipa : " Ma ti to ne čuješ", "To je suviše fina razika", "Ali taj 11-ti harmonik (WTF?)" , "Ne može to bez dobrog kabla za napajanje, i specijalnih kondenzatora u mreži (reda 50e/kom), te audiofilskog kabla za napajanje (trostruko širmovani i uzemljeni 220V gajtan) i pozlaćenih interkonekta , beskiseoničkog kabla za zvučnike (Idu i do 200e/kom)".
E onda mi je malo prekipelo , a pošto sam i (amater-bez škole) muzičar ali ipak imam 13 god gitare iza sebe, sa odličnim sluhom (reči nekih mojih drugara sa završenom muz. akademijom, ne hvalim se :) ) pomislio sam da sam totalno lud, da li je moguće da ja to ne čujem?
Vršio sam neka poređenja i došao do paradoksalnog zaključka, ne samo da se trafoi 50 Hz nisu pokazali kao bolji u pojačalima, već su neretko i lošiji, skuplji i naravno - TEŽI! No onda odlučih da proverim drugi faktor u priči, same "audiofile"!!
REZULTAT - niko, ali baš NIKO od meni znanih drugara samozvanih "audiofila" nije primetio razliku ili je ipak izabrao SMPS (kad im podvalim), te mi postade jasno da je većina tih nesrećnika zapravo žrtva marketinga, lošeg poznavanja materije, tehničkog sujeverja, skepse prema novim tehnologijama itd..
Ma.. SMPS je budućnost i tu nema rasprave..

Nego, nisam u toku sa planarnim transformatorima, da li je to zaživelo u Srbiji? Šta se dešava na tom polju?

Ljudi nisu vjerovali ni da ce brod od celika ploviti... Macola rece da ce se pozabaviti jednim primjerkom i da ce postaviti kompletan projekat samo da dohvati slobodnog vremena. Cekamo ga strpljivo! :)

---

Sleepwalkerbg:(
Dobro ti nama dosao, takvih kao ti i macola nikad dosta. Mnogo vise ljudi prati temu nego sto u njoj ucestvuje (razlog je jednostavan-vas dvojica imate debelog iskustva sa SMPS pa stoga imate i sta pametno da kazete). Mi ostali citamo, polako ucimo, i cekamo da se ukljucimo u realizaciju nekog SMPS-a a nadam se kasnije i LLC ZVS.

@Sleepwalkerbg, dobrodosao.
Vidim da si dobro "zagazio" u SMPS. Sto se tice ovoga ovdje sto je prezentovano, uglavnom se odnosi na
stednu varijantu, tj iskoristiti ono sto se ima iz rashodovanih racunarskih napajanja. Sto se tice frekvencije
na kojoj radi, uglavnom savjetujem da se koristi ona frekvencija na kojoj je trafo "za zivota" radio. Razlog je
nedostatak mjerne opreme da se utvrdi od kojeg materijala je doticno jezgro, pa samim tim i radna
frekvencija novoproracunatog SMPS-a.-

Planarni trafoi, u SA na ETF-u ima par komada i u jednoj firmi (SUE) -Sistemi upravljanja energijom nesto
rade oko toga. Inace ljudi sa nevjericom gledaju u spravicu koja isporucuje kW a nije veca od kutije sibica
(trafo).- pOz i sve najbolje

---

Duboko izvinjenje sto sam u prethodnom postu zaboravio da pomenem i kolegu emiSAR-a

Hvala kolege. Zahvaljujući forumima sam i ja dosta naučio, zašto da ne pomognemo i mi drugima.

Kolega emiSar me "provalio" hahaha. Naime, pri rasturanju kineskih napajanja obično proverim vremensku konstantu oscilatora ili ukoliko napajanje daje znake života- poteram ga u rad te izmerim frekvenciju oscilovanja i saznam na kojoj frekv. je radio trafo (često pada u opsegu 50-90 KHz, mada bilo je i nap. sa 35KHz isl.) - pa prema toj frekvenciji i proračunavam trafo! Mada dešavalo se da trafoi "kinezi" često rade i znatno preko radne frekv. napajanja.

Još jedan savet ljudima koji se upuštaju u SMPS
Najbitnije za trafo, pored frekvencije rada, je da se prilagodi (premotava) što tačnije za napon koji će davati - mnogo bolje nego kompenzovati greške premotavanja raznim spregama i PWM-om , jer se javljaju veliki gubitci i pregrevanja.
Ne uspe sve "iz prve" (koliko li ih je samo zamirisalo kod mene), uvek postoji muka, ali pravim ljubiteljima je to izazov! NPR:

Naime, moja ideja i početnička greška je bila da uvek premotavam sekundar na viši napon pa smanjujem napon povratnom spregom (širinom impulsa) - GREŠKA .. Evo i zašto je to greška - neprilagođenje po impedansi - ukoliko trafo na sekundaru ima previše navojaka, a mi to kompenzujemo PWM metodom, zbog dotičnog neprilagođenja se preopterećuje primar i imamo strašne gubitke - pregrevanja switcheva i samog trafoa. Znači trafo MORA biti što bolje i tačnije premotan i proračunat za željeni napon i to taj koji se traži na izlazu! Samo to je uslov za veliku efikasnost uređaja..
"Gađanje" broja navojaka i debljine žice empirijski je često bio moj metod pošto , nažalost, često se dešava da je za trafoe koje "čupam" iz krševa nemoguće naći detaljne podatke.

A što se tiče cene- štedna varijanta je odličan izbor za nas siromahe u Srbiji, jer često se dešavalo da zovem firmu i pitam koliko košta trafo za tu i tu snagu (50Hz) i za dvokanalni snagaš izađe preko 10K dinara (preko 100Eur)! A ja onda spojim par veselih "kineza" - trafoa da rade zajedno, H most nekih finih mos-ova, mučim se par sati da nađem optimum namotaja, igram se osciloskopom, namotam pobudu - znojim se malo oko merenja i testiranja i - eto meni napajanja iste snage, boljih karakteristika , daleeeko lakšeg po težini za manje od 10Eur!! Doduše ako su potrebni ozbiljniji kondenzatori u sekundaru to onda košta, ali njih nisam računao jer trebaju i za klasično napajanje. A i tu postoji ušteda jer je mnooogo lakše isfiltrirati 100KHz nego 50Hz (uz upozorenje da ESL mora biti mali) ali kombinujem elektrolite sa klasičnim , malo boljim blokovima i dobijam jako dobre rezultate! I na kraju - neizmerno zadovoljstvo kad to sve proradi!! Napon stabilan u volt, bez ikakvog bruma, zaštita , sve lagano k'o perce! I 'ladno k'o taštin pogled (i srce) :))

A što se "planara" tiče, pa zašto ne bi bilo moguće? Kada bi teoretski neki npr. MOSFET bio bez parazitnih kapaciteta, sa 0 Ohma Rds on, bez parazitnih induktivnosti i bio spojen provodnicima koji su idealni (bez gubitaka) - mogao bi da bude veličine 1mm (i manje) i da "gura" 2 Megavata (i mnogo više) bez hladnjaka !!
Gubitci i nesavršenosti su razlog grejanju i mukama.. Kod planara je odlična magnetna sprega, visoka frekvencija rada, te jako mali skin efekat - zašto ne bi bilo moguće? Nema razloga da postoji neverica.. :)
Materijali i tehnologija napreduju iz dana u dan..

@Sleepwalkerbg takodje pozdrav od mene :) ... drago mi je da ima jos clanova na ovoj temi koji mogu da nam pomognu sto teoretski sto prakticno. Ja sam relativno nov u ovoj grani (iako se bavim 20+ godina elektronikom - doduse prvestveno digitaljijama) pa volim da cujem dobre savete u vezi toga.

Inace juce sam imao visecasovne konsultacije sa @macolakg u vezi LLC ZVS :) Ne mogu da kazem da sam sve ukapirao ali polako hvatam konce. Uzeo sam sve ove App-noteo-ove sto su @emiSar i @macolakg postavili, lepo ostampao i natenane iscitavam.

Par stvari me interesuju, prvo, gde se moze nabaviti kod nas ova pletenica tkz Litz-Wire?



Druga je vezana za ovaj "pomocni" namotaj kod recimo ovog transformatora, kapiram da je to u stvari onaj prvi L (od L-L-C) ali kako njega prakticno izracunati, kako sam razumeo Macolu to je ustvari induktivnost-razlika ne-spregnutnog dela sa sekundara ... mislim ne znam ni pitanje kako da postavim - jel moze malo pojasnjenja oko toga jer ovi App-notovi ga slabo spominju tj sva obasnjenja se svode da se taj prvi L ustvari integrise u sam transformator. Jedino sam zapamtio da se na ovakav nacin motanja ova induktivnost pravi da bi uticala samo na primar (zbog kretanja magnetnih fluksova kroz trafo) tj ne prolazi kroz srednji stub trafoa.


PS: Ovo je trafo za nekih 7600W :)

Inace LLC-ZVS su super samo imaju malu manu sto ne mogu da rade u velikim opsezima promena ulaznih napona nasprav opterecenja, tj drasticno se menja iskoriscenje kada se izadje iz projektovanih granica pa one varijante tipa "85 - 240VAC" za ulazni napon su tesko ostvarive bez PFC-a. Takodje imaju malo problema kada nema ili je jako mala potrosnja (recimo kod 1A a projektujemo za max 25A izlazne struje) pa je neophodno da ulaze u burst-mode ili da se postavlja blider (namerno opterecenje) da bi ga drzali u nekim optimalnim granicama. UCC25600 kontroler po specifikaciji ima burst-mode bas za takve situacije pa me to malo "teshi" jer sa njim pokusavam da napravim za pocetak neki experimentalni ispravljac kako bi celu tu problematiku bar malo ukapirao :)

---

Hvala i pozdrav mikikg.
Litz-wire pravim sam "po seljački" - više tankih paralelnih Cul , malo dodatnog laka, nije kao ona fabrička ali radi posao jako lepo.. Bitno je samo da to bude dobro stegnuto i izolovano..
Do neke ozbiljnije priče sa LLC rezonantnim konverterima nisam imao vremena ni prilike da se igram (još uvek), tako da ne bih da previše pametujem.

Znam samo da se u iole ozbiljnijim napajanjima za profi upotrebu OBAVEZNO koristi PFC, koji obezbeđuje recimo 400V ma šta se dešavalo na ulazu i glavni konverter uvek ima čistu situaciju.. Van radnih granica (ulazni napon) samo se ugasi i to je to.

Ja sam sasvim slucajno poceo da gomilam trafoe(praveci brdo neispravnih plocica za djelove) tako da imam par komada mada nemam ni jedan isti
nadam se da ce nesto moci da se iskoristi od ovoga pa da se i ja bacim u pravljenje smps-a
http://i1187.photobucket.com/a...394/CAMAROSS91/11062012846.jpg
http://i1187.photobucket.com/a...394/CAMAROSS91/11062012847.jpg
http://i1187.photobucket.com/a...394/CAMAROSS91/11062012848.jpg
http://i1187.photobucket.com/a...394/CAMAROSS91/11062012849.jpg
http://i1187.photobucket.com/a...394/CAMAROSS91/11062012850.jpg

---

To to :)

Odatle treba pocupati sledece (sto je ispravno):

- sva ta jezgra (pa u rereni na 200 stepeni zagrejati da lepak razmeksa kako bi ga razmontirao)
- prakticno sve delove iz primarnog dela (grez, elko, VN tranzistore ako su MOS-FET, bibolarci su dosta losiji)
- iz sekundara brze/jake diode
- optocoupler (4N25 i sl)
- TL431
- Izlazne LOW-ESR elektrolite bi valjalo ali oni su jako skloni propradanju i bez RLC metra sa ESR merenjem nemoj napamet koristiti

Sve ovo su sastavni delovi recimo za ovaj LLC ZVS SMPS i samo ti treba neki kontroler kao UCC25600 i malo vise mozganja oko motanja transformatora da sklopis fin ispravljac ;)

---

Sto se tice VF licne, za 100 kHz maksimalna debljina zice 0,4 mm, pa sabiraj za potrebni presjek. Negdje u ranijim
postovima zalijepio sam link koji ima kalkulator za prodiranje VF-a u dubinu provodnika. Zice upresti tek toliko da se
drze skupa, lakse se mota i manje prostora za motanje zauzima. Pozeljno praviti VF licnu i motati u pamucnim
rukavicama (dugogodisnje iskustvo motanja VN trafoa za tv),svaki sloj preci razrjedjenim bezbojnim nitro lakom.

Ono motanje oko samo jedne strane je caka da se moze namotati i samo pola navojka, za motane za tacno
odredjenu induktivnost, a manipulacijom se dobije i 1/4 zavojka.- pOz

---

Ajde da malo budemo jasniji u vezi VF pletenice, kojom Cul zicom formiramo pletenicu, da li je sam lak kojim je lakirana Cul dovoljna izolacija (mislim na medjusobne licne) i koliko sam shvatio one (pojedinacne licne) se jedva malo upredaju ???

Dobro si skonto. Ako zice dobro upredes nepotrebno im povecavas duzinu i debljinu a prostor gdje se mota tjesan.
Lak sam spominjao kao pomocno sredstvo ucvrscenja, jer u SMPS-u sve mora biti cvrsto i kompaktno.Ako preko sloja motas teflonsku traku lak ti ne treba. Prava VF licna nije uopste upredena, nego oko snopa CuL zica ima sloj svile koji zice drzi na okupu. Potrazi u ranijim postovima link sa kalkulatorom i u zavisnosti od radne
frekvencije skontat ces koje zice upotrijebiti.


Sad malo oko ciscenja krajeva za letovanje: jedno od najboljih sredstava koje postoji je najobicniji aspirin,
acisal ili acetisal kako ga neko zove. Lakirane zice ugrijanim lemilom, nekim starim ili starim vrhom, pritisnuti u
aspirin, salacilna kiselina iz aspirina razjede lak i kalaj se primi za bakar, poslije dovoljno tako kalajsine krajeve
alkoholom ocistiti i letovati gdje treba.- pOz

---

@STEFAN00000 - počupaj i glavni kontroler - uvek valja imati neki TL494 / KA7500 u rezervi ... Obratiti pažnju i na to da iz primarnog dela uzmeš i NTC (pre graetza - obično je crne boje i liči na keramički kondenzator ) koji ublažuje udarnu struju punjenja kondenzatora na primarnoj strani.. I uvek ga treba uvrstiti na fazni (ili nulti) provodnik pre graetz-a kako isti ne bi otišao u večna lovišta i to iznenada kad najmanje treba.. bez obzira da li na šemi postoji ili ne..
Kondenzatori sa sekundara su kod "kineza" obično jako lošeg kvaliteta i na pola "izduvali" svoje. I ako ESR metar pokaže dobre vrednosti-nikada ih ne treba uzimati zdravo za gotovo. Koristim ih samo u probnoj izvedbi, a za finalne uređaje uvek kupujem nove!!

@emiSAr Nisam znao za foru sa aspirinom!! Extra, što volim te "kućna radinost" fazone :) ! Doduše ja sa tanjih CuL žica skidam lak tako što na njih prislonim lemilicu i preko direktno iskalajišem - toplota jako brzo sprži lak i tinol se prima dobro...
Što se trafoa i slojeva kalema tiče - ja uvek koristim lak zlu ne trebalo, doduše da- teflon traka ga stegne odlično..

PoZZ

Probaj to uciniti sa licnom sastavljenom od zica 0,03 mm, samo ih pokidas, a aspirin ih kalajse.

Rad sa asipirinom na provjetrenom mjestu, gasovi nadrazljivi i prilicno otrovni, profi mjesta imaju usisivace
koji kupe produkte lemljenja (isparenja). pOz

---

Jest majku mu, kod tankih se namučim poprilično :) Fala na savetu..

:-)))

Za SMPS je obicno dovoljno par metara zice, a priznajem da sam zbog toga sto imaju super malo navoja i poceo da ih pravim jos kao decak, jer me je uzasno mrzelo da motam hiljadu-dve navoja na obicnom trafou :-).

Prvi pokusaj D-class sam napravio jos u vojsci 1984. Radilo je, ali samo kao pojacalo za bas, je tada je bilo neverovatno tesko doci do brzih komponenti, secam se da sam PWM za njega napravio sa komparatorom LM710 u metalnom kucistu, kojeg sam jedva "iskopao" kao i vecinu ostalih komponenti, iz rashodovanih uredjaja....

Behu to prelepa vremena, kada se ni od cega pravilo nesto sto radi, uz potpuno koriscenje mozga :-).
Necu ni pominjati koliko je bilo malo literature, jedva nekoliko autora (pun respekt njima za nesebicno davanje znanja), kultna knjiga pokojnog Dr. Boze Metzgera "Prirucnik za radioamatere i tehnicare" za koju sam dao u to vreme citavo bogatstvo (za jednog dvanestogodisnjeg decaka), i dan danas je u potpunosti upotrebljiva, i srdacno je preporucujem svakom pocetniku :-).

Imam neki osecaj :-) da se veliki broj mladih (cast izuzecima) plase da ne dobiju rak mozga od razmisljanja i citanja :-).
Ne bojte se deco, slobodno koristite literaturu, toga sada ima u takvim kolicinama po internetu da bih u ono vreme pola zivota dao da mi je tako nesto bilo dostupno...

--------------------------------------------------------

Vf pletenice je veoma lako napraviti home-made: jednostavno zategnemo onoliko lakiranih zica koliko nam treba, jedan kraj zavezemo za nogu od stola :-), drugi kraj u futer od busilice, i vozi...

Izolacija izmedju pojedinacnih zica je i vise nego dovoljna (medjusobno), veci je problem gde ce zavrsiti pocetak i kraj zbog velike razlike napona :-). Postoji takozvani "smaknuti" nacin motanja, gde se nekoliko navoja namota, pa se vrati nazad, preko njih ponovo namota, i tako u segmentima dok nam drugi kraj primara izadje na DRUGU stranu tela...

Takav nacin zauzima isti prostor kao namotaj sa medjuslojnom izolacijom, ali zato znatno manji parazitni kapacitet (sto je od posebne vaznosti kod vecih frekvencija >50KHz) i izuzetan naponski korak izmedju krajeva primara (jedino je primar i kritican kod SMPS koje ovde zelite). Sve u svemu, to je bolji nacin motanja.

Posetite sajtove firmi koje proizvode SMPS cipove i prekopajte po njihovim aplikacionim-note, sve sto vam treba mozete naci. (Fairchild ima, bar sa mog aspekta, mozda i najlakse razumljive App-note, ST, Power integration, Texas, National Semiconductors, linear Tehnology, i jos ko zna koliko, izvinjavam se nepomenutim firmama :-)

Kineski trafo iz PC napajanja glatko moze da radi sa vise od 100KHz, ali sa magnetnom indukcijom od 50-100mT (za razliku od deltaB od 350-400mT u ATX), pri cemu moze bez frke preneti dvostruku snagu od one sa kojom je radio. E tu vec na red dolaze minimalni parazitni kapaciteti i skin efekat. Kako se racuna deltaB, to sam vec napisao u prethodnim postovima...

Tvrdim da ce ATX-ov trafo preneti >400W sa LLC ZVS, u istim temperaturnim uslovima kao u ATX, i to pri 100Khz.

Sa "Epcos-ovog" sajta mozete besplatno skinuti "Ferrite tools", naravno da su obradjena samo Epcos-TDK jezgra, ali verujte mi, jezgra ostalih proizvodjaca se ne razlikuju bitno.

Snaga koju jedan SMPS trafo moze preneti zavisi ISKLJUCIVO od njegove temperature! Kiri temperatura jezgara za SMPS je obicno iznad 200^C, zica je kriticniji faktor. Trafo motan zicom sa teflonskom izolacijom umesto laka moze "komotno" raditi na 180^C, i pri tom prenositi blagi uzas od snage za svoje gabarite (pri tom ne zaboravite da oslobadjanje toplote prema okolini raste KVADRATNO sa prirastom temperature).

Planarni trafoi se upotrebljavaju u SMPS aparatima za zavarivanje, smeste se u sendvic izmedju dva aluminijumska hladnjaka, i prenose skoro dvostruku snagu od one koju bi mogli sa prirodnim hladjenjem, primer su apratici firme "REHM" 150A pravih sa 2,3Kg tezine i velicine dve cigle. Naravno da su LLC ZVS na 100KHz sa planarnim trafoom od 4KW. Pogledajte .JPG, gde se pored kutije cigareta, koju sam stavio radi orijentacije u gabaritima, vidi planarni trafo (ono crno na cemu pise "4000W usa patent....).

Kada bi se ATX trafo potopio u dejonizovanu destilisanu vodu koja cirkulise ili u neko od trafo ulja koje takodje cirkulise i naravno rashladna tecnost kroz neki eksterni hladnjak, mogao bi preneti 2KW.
Kada bi se na istom ATX transformatoru vrsilo besprekidno isparavanje destilisane vode na unutrasnjim i spoljnim povrsinama, i zici takodje, prenesena snaga bi se merila desetinama KW! Isparavanje jednog kilograma vode oduzima 2,26MWs energije iz predmeta koji je isparava. BLDC motori vrlo malih gabarita (tipicnih za obicne motore od nekoliko KW), mogu imati vise stotina KW ako se hlade tecnim azotom ili sl.. I oni imaju jezgra...

Kod indukcionih zagrevanja bakar opterecujem sa 50A/mm^2, ali kroz provodnike tece voda.

LLC trafo od 7,6KW, ciju je sliku postavio mikikg, je velicine tripleta ATX jezgra i radi sa 180^C.

Eto malo svacega o temi....

Moram sada da navalim na neki projekat indukcionog zagrevanja od 500KW, toliko sam preopterecen da se cesem pola metra od glave, pa kada nesto ovde napisem, to mi dodje kao odmor u pauzi.. :-(

Pozdrav svima