Malinari na putu ka BGu

Da ne bi lupetali pogledajte malo proteste seljaka na zapadu :

---

Ako si ovo izjavio trezan i nisi pod dejstvom narkotika, ja bih se zabrinuo za tvoje zdravlje - pa pola Srbije je zaraslo u trnje jer brdsko ruralno stanovnistvo nikako nije moglo da organizuje odrziv zivot u ruralnoj brdskoj sredini, pa su upravo otisli da rade u te Fijate, Gose i slicno. Sto je sledece - da ne mesamo Dimkovica, jadnog i bednog imigranta tuznog bez igde ikoga jer prima samo $50.000 godisnje, sa nama ovde koji uzivamo u svojoj drzavi...

Evo, ako neko od obespravljenih radnika Gose i Fijata hoce da da otkaz u svojoj fabrici, a nema 10-20-30 ari i nekoliko stotina evra za rasad, ja cu da mu kupim rasad i poklonim mu toliko zemljista na dozivotno koriscenje, pa nek postane milioner koji radi na svom imanju. Ali u ugovoru da stoji ako prestane da se bavi malinarstvom da mora sve duplo da mi vrati.

Pa ti si ustvari genije, u jednoj recenici si resio sve ekonomske probleme Srbije. Svim radnicima koji su na bilo koji obespravljeni pod hitno dozvoliti da daju otkaz i da rade za sebe. Stvarno nije u redu drzati ih prisilno po preduzecima gde moraju da prodaju svoj rad, dok slobodni ljudi uzivaju u slobodi i rade za sebe. Ustvari, zasto da ne odemo i korak dalje - kompleno sva preduzeca sravniti sa zemljom i osloboditi sve te obespravljene ljude kako bi konacno mogli da pocnu da rade za sebe. :D


Plus sto ako beru sami eksploatisu i sami sebe, tako da i malinjake pod hitno treba unistiti i osloboditi eksploatisane.

Vidi ovako:
1) jedna zdrava osoba moze da ubere malina u vrednosti oko 500 evra godisnje. U taj iznos je uracunat rad oko berbe kao i svih pripremnih i zavrsnih radovau malinjaku, ali i svi varijabilni i fiksni troskovi. Malinari sanjaju o tome da im zarada bude 100% na ulozeno, znaci 250, evra godisnje, a vecina ovde se uglavnom slaze da treba da se zadovolje i sa 0%-10%, sto je 50 evra godisnje.

2) Ako prosecno brdsko seosko domacinstvo ima 2 osobe (mnogo je vise jednoclanih nego onih preko 2 osobe) lako se izracuna da sa takvim pihodima tesko moze da se priusti polovna Dacia Logan, cak da ne potrose niejdan dinar godisnje za hranu, higijenu, struju, vodu, telefon ako imaju i sve ostalo sto treba.

3) Vecina, preko 90% malinara nema nikakve berace. Tek mozda neki promil malinara ima 20 beraca. Tih 20 beraca naberu svi zajedno malina u vrednosti od 10.000 evra. Njima za dnevnice ode 4.000 evra. To je vec ozbiljan malinjak, ne moze jedno-dvoje ljudi da obavlja pripremne i zavrsne radove, pa i za te poslove mora jos nekog da angazuje. I tu ode 1.000 evra. Znaci, imaju 5.000 evra za sav svoj godisnji rad, za sve troskove hemikalija, goriva i djubriva, da sebi kupe sta im treba za hranu i higijenu za godinu dana, da plate struju, vodu, telefon i ako imaju neke rate kredita za opremu, mehanizaciju, sisteme navodnjavanja... Ako se veoma dobro organizuju i ako zive skromno, oni verovatno mogu da voze polovnu Daciu Logan. Ali, pricamo o promilu malinara koji su tako ozbiljno organizovali proizvodnju, pa ne znam zasto uopste pricati o tako malom uzorku?


Da, ako zivis u gradu automobil je cist luksuz, dokaz da imas vise nego sto ti je potrebno za zivot. Tu na par stotina metara ti je stanica gsp, stignes tamo za par minuta i drugi te vozi. Sa druge strane, vecina brdskih sela uopste nema autobusku liniju, a ako ima, autobuska stanica je 5km od kuca. I ako postoji, autobus saobraca jednom dnevno. Automobil u selu veoma ceso cini razliku izmedju zivota i smrti. Brdski teren je opasan, cesti su padovi i tezi lomovi kostiju, ceste su povrede pri koriscenju poljoprivredne mehanizacije, ima zmija, rad na suncu po ceo dan rezultira povecanom verovatnocom toplotnog udara, srcanog udara, mozdanog udara i svih drugih povreda uzrokovanih nepovoljnom mikroklimatskom situacijom. Preko 90% sela nema ambulantu, nema taksi stanicu, hitna pomoc ne ide po brdima (mozda zvanicno i ide, ali nikad ih niko tamo nije video). Zivot u selu bez makar neregistrovane lade ima je samo za one sklone samoubistvu. Ako je neregistrovana, odvezes sa njom clana porodice do bolnice, spasis mu zivot, pa posle kad te policija nahvata ides u zatvor, jer je kazna nekoliko desetina hiljada dinara, a toliko nemas. Inace, po selima je najveca navala da se nadje neka veza za zatvor - svi imaju neke kazneu zatvor u periodu od ksne jeseni do ranog proleca, kad je potreba za radom najmanja, a pozivi za zatvor stizu bas u sred sezone branja malina. Zato dolazi do jedne tragikomicne situacije - cim padne sneg, seljak sa brda krene da zove vidjenije ljude u gradu moleci da mu nadju kakvu vezu da sto pre ide u zatvor i da to otarasi pre prolecnih radova. I jos tragikomicnije je da u Srbiji sve preko veze mozes zavrsiti relativno lako, a preko veze otici u zatvor prilicno tesko

I model lade nije Samara, Samara je iz 90-ih, a stariji i jeftiniji model koji se vozi po selima je iz 80-ih.

_{[Ovu poruku je menjao Darko Nedeljković dana 09.07.2017. u 13:23 GMT+1]}

Seoski zivot i selo kao pojam kod nas nije „zaraslo u trnje” zato sto nije moglo da se organizuje odrziv zivot nego iz sasvim drugog razloga. Zivot na selu nije nikada bio lak, nekada davno, ali je bivao sve laksi i laksi kako se tehnoloski napredovalo jer je bivalo sve manje preke potrebe da se ulaze fizicki rad zahvaljujuci masinama koje su omogucavale ne samo manje fizickog rada pojedinca nego i daleko manji broj angazovanih pojedinaca na komadu obradive povrsine koja se poseduje i koja se obradjuje. U jednom trenutku je to bilo tako da je selo bilo dosta bogatije od grada, bukvalno. Pa se pravile velike kuce, nabavljao namestaj koji se koristio u gradu, kupovali se najskuplji automobili, zivelo se na visokoj nozi. Nije rec o kratkom periodu nego je bilo tako nekoliko decenija.

Do trenutka kad su poceli problemi emotivne prirode, kako je to dobro opisao / definisao Momo Kapor jednom prilikom. Naime, tadasnje mladje generacije koje su zivele na selu su imale i finansije ali i sve „gadzete” kao i vrsnjaci u gradu ali su sebe smatrali zakinutim jer zive na selu i imaju manje mogucnosti da to sto imaju iskoriste na nacin koji je po njima vredan, da podele sa drugima, da budu ravnopravni sa drugima. Biti „Seljak” je postalo nesto ruzno i opterecujuce. Imalo se i moglo se pa je to reseno tako sto se odlazilo na skolovanje u grad sve ranije, ne samo eventualno na studije nego je i srednja skola bila u opticaju. A nakon provedenih cetiri ili osam godina, i vise (studirajuci), sto je cesto bivalo znacajan deo zivota po svim osnovama plus stecene navike i prijateljstva kao i delimicno ili potpuno prihvatanje samog nacina zivota i blagodeti velikog grada vracanje i nastavak zivota na selu je postalo sve manje opcija za razmatranje. Jos uvek su imali i kintu i relativno mlade i snazne i sposobne i aktivne roditelje koji su bez velike muke stvarali mogucnost ostanka u gradu svojoj deci pa cak i poticuci takve odluke iz raznih samo njima vaznih razloga (od banalnih tipa „ma ja cu svom detetu da ispunim svaku zelju, a mogu” preko „ja se mucim ceo zivot, e moje dete c e da uziva” i slicnih nebuloza do, bilo je, „omogucicu svom detetu da razvije soj talenat na pravi nacin tamo gde to moze”. Plus nesto sto nigde na svetu nema jer je to izmisljeno / stvoreno samo na nasim prostorima a to je ono cuveno „uci sine da ne moras da radis”. Mislim, u zacetku te recenice, ideje, je bilo to vrlo istinito ali se mislilo samo i iskljucivo na tezak fizicki rad - da bi tokom vremena postalo nesto sto je u realnom zivotu podrazumevalo „uci bilo kakvu skolu da imas pa se zaposli u nekoj firmi (tada podrazumevano drzavnoj) gde se ionako ne radi nista a plata zagarantovana kao i radno mesto a velike su sanse da ces dobiti i stan”. Svako radno mesto je bilo pozeljno jer se nije mogao dobiti pogrdni epitet „seljak” a ako se sedelo u kancelariji radeci ma kakav posao milina ziva i za njih same i za roditelje. Nije bilo bitno sta se radi pa cak ni gde se radi samo ako nije bilo na selu jer „seljak, kako to oporo zvuci”.

Onda su ta deca dobila decu. Da se ta deca od gore opisane dece vrate na selo nema nikavog realnog osnova jer nisu ni rodjena tamo a povremeni odlasci kod dede i bake na selo se povezivalo sa necim lepim ali i prljavim a svakako napornim i teskim jer - njihovi deke i bake sa sela su tada vec bili dovoljno stari da im je zivot tada vec bio stvarno bio tezak i naporan, a to su i pricali cesto, najcesce su o tome pricali. Sami su za to inicijalno bili krivi, za to sto su ostali sami na selu sa kojeg su svoju decu sa najboljim namerama otpravili da se nikada vise ne vrate.

A to je bila masovna pojava. Ne pojedinacna, sporadicna, retka, slucajna... nego bas masovna pojava kod nas. I danas je tako, taj „kult” velikog grada je i danas aktuelan. Manji gradovi ostaju bez mladih zato sto odlaze na skolovanje u velike gradove - i nikada se ne vracaju kuci da zive.

U brdskim ruralnim krajevima je bilo malo drugacije ali samo u smislu bogatstva kojeg su imali drugi (u ravnicarskim, kvalitetom i kvantitetom boljih seoskih imanja u smislu same obradive zemlje) dok je ideja bila ista („moje dete se nece muciti kao ja”; „belje da uci skolu da ne nora da radi” ... ...).

I tako dalje.


Pozdrav!

---

@Major Fatal


Naravno, šta je tu sporno?


Malinari nemaju proizvod, nego sirovinu. Da bi došla do krajnjeg kupca, malina mora da prođe "dve tri ruke", kako se to obično kaže. Ako ćemo pošteno, mora i više, ali to i nije toliko bitno, bitno je da svako u tom lancu ima nekakve troškove, a hoće i da zaradi. "Malinarska" alava guzica, vidi cenu 125g smrznute najkvalitetnije maline u supermarketu u Nemačkoj ili bar cenu po kojoj hladnjačar/izvoznik izvozi istu i onda odma pita: "oću moj deo, nećete da me prevarite". To je ono sitnošićardžijsko šibicarenje, vatanje na foru, samo što se to ne radi sa pristojnim svetom. Dakle, savršeno dobro će znati koliko da naplate svoje maline kada saberu troškove proizvodnje, pa na to dodaju neku (razumnu)zaradu. Ako im to ne odgovara, uvek mogu da ulože u širenje biznisa, u hladnjače i eksport/import firme, samo se bojim da bi tek onda pukli ko zvečke.


Pomešao si babe i žabe. Malinar je pre faraon ili robovlasnik nego rob, jer radi na sopstvenoj zemlji i zamisli, zapošljava berače i druge radnike. Oni su robovi kod malinara. To je suštinska razlika, a ne visina zarade(profita).


Ponašanje tzv. malinara. Seljačine.


Mene niko ne može da laže, može samo da pokušava i da kao pokvarena ploča vrti jedne iste laži. Na primer, tzv. malinari.


Poljoprivredna zemlja u kojoj su prinosi na nivou druge polovine dvadesetog veka, u kojoj 20% seoskog stanovništva jedva može da prehrani sebe i ostatak stanovništva, za razliku od nekih drugih nepoljoprivrednih zemalja gde 5% stanovništva može da uradi ne samo to, nego i da značajan deo izveze. Tako, keramičari, šoferi, malinari, koljite se međusobno, vi ste elita, a mi klavirštimeri ćemo se već nekako snaći.


Prvo, pozivaš se na samog sebe, to je nekorektno. Isto tako ja mogu da kažem da imam neposeredna saznanja kako malinari tuku i maltretiraju svoje berače. Drugo, uz ovo objašnjenje koje si naveo, pitam se, pitam te. Šta je onda poenta navođenja tog primera?


Da, vidim odlično i to što si uočio ti oslikava svu besmislenost tvog stava. Evo da ti nacrtam. Niti je firma bankrotirala, niti su radnici otpušteni. Koji idiot od poslodavca bi dozvolio takvo ponašanje radnika? Ni jedan. Drugo, firma nije bankrotirala jer radnici očigledno nešto rade, bar su radili, ako su nedavno sprečili izlazak vagona iz kruga fabrike. Dakle, ipak jeste treće, a to znači da taj sport u hali, stvaran ili ne nije imao nikakvog uticaja na poslovanje.


Dobro, ok. Šta je tu sporno? Gde sam ja to osporavao?


Njihovi zahtevi su najobičnija besmislica. Kao kada bih ja sada zhtevao da pada kiša zato što mi je mnogo vruće. Ko će da prizove kišu?


Malinar koji osim rada ulaže i sopstveno zemljište, primenjuje agrotehničke mere i angažuje radnu snagu ne može se porediti sa radnikom koji u fabrici ili na tom istom malinjaku ulaže svoj rad.


Ni u jednoj zemlji na svetu ne postoji zakon kojim se garantuje profit, dobit od ulaganja ili nešto slično. To je u suprotnosti sa zdravim razumom. To nije postojalo ni u komunizmu, ni u socijalizmu. Dakle, nemaju pravo na protest, ni po jednom zakonu, jer ne postoji zakon kojim se garantuje uspeh u nekom poslu.


Baš bih voleo da vidim kako to "treba"? Kao što rekoh, ovo "treba" već zalazi u oblast malinarskog bola, a to nije ni pravna ni ekonomska kategorija, već posao za psiSologe i psihijatOre.


Otkupljivača zabole za nečije siromaštvo, njega zanima profit, ako hoćeš i ekstraprofit, ali za to isto se zanima i malinar.


Takav zakon ne postoji ni u jednoj zemlji na ovom svetu, niti je ikada postojao. Vi "malinari" se svakako možete kandidovati na izborima i sprovoditi svoju politiku, ali bi uvođenjem takvog zakona ili bolje reći "zakona" napravili neviđenu štetu, između ostalog i sebi. Osim neke izmaštane pravde, tj. nepravde imate li nešto konkretnije?


Ovo još jednom pokazuje koliko ti i još neki na ovoj temi, suštinski ne shvatate stvari.

Radnik radi za platu, a ne za profit. Radnik ima pravo na štrajk, pravo na minimalnu zakonom propisanu zaradu(platu), pravo na godišnji odmor,... Ako su im deca gladna za to je nadležno ministarstvo za socijalnu politiku. Ako je takvih mnogo, uzeće stvar u svoje ruke, podići revoluciju i oterati kapitalistu(investitora) koji ih izrabljuje. S druge strane, investitoru niko ništa ne garantuje, niti može da mu garantuje, naročito ne profit. Zato je poređenje malinara i fabričkih radnika besmisleno.


Suština je bila u tome da njegov rad u malinjaku niko ne eksploatiše. Nema ni šefa ni goniča robova koji sa bičem u ruci prolazi kroz malinjak. Nema ni investitora koji na svaki zarađeni dinar uzima dva. Investitor je upravo sam malinar. Ponavljam suštinu, malinar svojom voljom na sopstvenom imanju ulaže svoj rad. Da li će petnaest minuta dnevno da radi, a ostatak dana da se izležava ili će da radi bez pauze od pet ujutru do deset uveče njegova stvar. Radnik u fabrici(ili berač malina kod tog malinara) takođe svojom voljom ulaže svoj rad, ali u tuđoj fabrici(na tuđem imanju) stupajući u ugovorni odnos sa poslodavcem. Shvataš? Praviš razliku?


Da, a usluge lekara su besplatne. Policajac čuva javni red i mir takođe za dž. Sudija takođe radi za dž, pa kada se "malinari" pokače oko međe, ovaj sudi za dž. Šta je bre koji moj studirao pavo pet godina, pa još neko tamo volontiranje u sudu, pa pravosudni ispit. Kakve su to gluposti, ja ga svojim radom ranim, ima da sudi i da ne prima platu.


Da, to se kaže veća riba jede manju. "Malinari" bi da budu krupne ribe, da se uhvate u to kolo, ali kao što smo već videli, ne znaju da igraju.


Shvataš, slabo, ali već se vidi da polako uključuješ zakmo.


Od kada su uvedeni kapitalistički društveni odnosi, svuda ćeš moći da pročitaš da je rad roba. Meni lično se to i ne dopada previše, ali stvari tako stoje. Uzgred, malinari nisu iskorišćeni, oni iskorišćavaju. Upamti to.


Vidi ovako, "malinarski bol" nije baš tako lako vidljiv i opipljiv, ali je stvaran da stvarniji ne može biti. S druge strane, to tzv. kartelsko udruživanje nije dokazano, jer da malinari imaju nešto opipljivo u ruci, već bi sa tim bili na sudu i priterali uza zid otkupljivače. S treće strane, otkupljivači i hladnjačari ne mogu eksploatisati malinarski rad, jer su i jedni i drugi i treći(malinari, otkupljivači, hladnjačari) poslovni partneri u nekom poslu. Nema tu ni e od eksploatacije, a ko je koga zahebo, to je stvar za sud.


Dobro, onda te ja nisam baš najbolje razumeo, da ne tražim sad po temi.


To što berači ne protestuju i ne štrajkuju uopšte nije nikakav dokaz da su pošteno plaćeni. No, to i nije toliko bitno. Suština koju nikako da uvidiš je sledeća. Eksploatacija je kada ne radiš za sebe, već za drugog, kada ne živiš od profita, već od rada. Zato je i plata za rad garantovana, a profit niko ne garantuje. To ne zavisi od visine plate ili profita, već od odnosa u koji stupaju ugovorne strane. Pročitaj ovo bar desetak puta da bi bolje razumeo.


Nemaš. Tačka. Ende. Navedi u kojoj zemlji je nekim zakonom ili propisom garantovan profit, dobit?


Kažem ja, prosečan malinarski mozak, ne može da shvati ni elementarne pojave u svetu oko sebe, ali zato hoće svoj deo.


Izvini, učinilo mi se, pripekla zvezda, vrti mi se uglavu.


Prvo, nema nikakvog razloga za nervozu. Drugo, shvatio sam ozbiljno, ali džaba mi sve to, "malinari" su u ovoj zemlji odavno odneli pobedu. Ova diskusija je samo pokušaj da se bar to iznese na svetlo dana.


Ako sarađuju na obostrano zadovoljstvo, onda super. Ne vidim onda u čemu je problem? Zašto i otkupljivači i hladnjačari ne sarađuju sa malinarima "na obostrano zadovoljstvo"?

Pozdrav za sve malinare, a bogami i "malinare".

_{[Ovu poruku je menjao Bradzorf012 dana 09.07.2017. u 15:58 GMT+1]}

Pritom bih ja izdvojio dve grupe "malinara", onu vecinu, koja je svesna i poljprivredne proizvodnje i rizika, i situacije sa akontnom cenom, prakticno kompletnog posla, i drugu grupu BEZOBRAZNIH dripaca koji halabuce(a najglasniji su okolouzicki "prvoborci"), hteli bi kojekakve drzavne garancije u relativno rizicnom poslu.

Nije posteno da ih trpamo isti kos, mada bi zbog urodjene pravde, pameti i logike, ovi prvi ipak trebalo da PRVI spomenu da su zahtevi idiotski. Ali, sitan car i potencijana zaradica ih ucutkuje, sto mi se ne dopada, sa ljudske strane. Znam da "za ideale ginu budale", ali je taj pristup ipak i veca i duza tradicija, od svih drugih..

Banda sa bezgranicnom pokvarenoscu, koristeci se lazima, tracevima, prenemaganjem, glumatanjem, odnegovanim bezobrazlukom da je njihova straznjica najbitnija, oni bi intervenciju drzave planetarno prosirili, jer njih zanima izmastani profit, a drzava duradi da se nadoknade razlike..

Pa cak i po cenu da se naredjuje hladnjacarima otkupna cena koja bas obezbedjuje profit, jer, o ce da ceka kraj avgusta i nesigurnu razliku, pa makar hladnjacari propali finansijski.
Jedan neverovatno moralan pristup, koji je za svaku pohvalu i podrsku jedne neverovatno moralno oronule drzave.?

Pa da ih vratimo na zadruge ili da predaju prinose drzavi u robne rezerve, a isplata ce biti za koju godinu? Mozda im taj sistem vise odgovara, da budu drustveno odgovorni, dobiju koju medalju rada..da zatraze duplo vecu lopatu od Vozda, ili gajbicu...

Plus, u kontekstu zbivanja, ne mogu a da se ne setim omiljenog mi dadaiste Alfreda Zarija.

bogami???

A odakle ti to komunisto?
Ili možda "komunisto"?

@Sceka - seljenje sa sela u grad, je islo sa industrijalizacijom. Fabrike su trebale radnike, u celom svetu, i to je dovodilo do selidbe iz sela u grad. Sta je narod pricao - je bio deo drzavne propagande i programa i slicno se desavalo posvuda. Ne radi se o spontanoj spoznaji seljaka sirom bivse nam domovine, kako je atribut "seljak" nepozeljna kategorija...

Tacno, prve dve recenice, sasvim tacno. I Delimicno treca recenica je ok.

Ja nigde nisam rekao nista o „spontanoj spoznaji” (pojmu...) nego o konkretnoj nameri stvorenoj na bazi licnih kontanja daleko prizemnijih od bilo kakve spoznaje (pojma u kvalitativnom zivotnom smislu). Jednostavno je bilo tacno kako sam napisao. Selo je bilo bogato, bogatije od grada. Da je ostalo tako, da se razvijalo - odnosno da se „spontano / prirodno” razvijalo moglo je da napravi cudo od nase tadasnje Drzave. Toliki deo kvalitetnog obradivog zemljista tesko da postoji igde u sirem okruzenju tadasnje Drzave.

Da je imao ko da nasledi, radi i razvija ono sto vec ima ne bi sada imali napustena sela i njive jer se od tog rada zivelo bolje nego u gradu. Ma kakva industrijska revolucija bila mora da se jede. Plasiranje takvih proizvoda je zagarantovano jer je rec o necemu sto nema virtuelnog suplementa. A trziste nikada nije manje nego sa konstantnim povecanjem traznje.

Tada se priozvodilo toliko da se izvozilo mnogo, bas mnogo. Dok nije doslo do toga da nema ko da radi, bukvalno. A doslo je do toga da nema ko da radi kako sam napisao, iz tih razloga (koji su opet nase fore razmisljanja...).

Sto se same teme tice, da ne bude da samo pisem Off, slazem se sa onim sto je do sada napisao @vladd, skroz.


Pozdrav!

EDIT - samo da primetim jednu cinjenicu, sve sto je bilo sto se kvalitetne zemlje tice (i kvanitativno doduse) je i dalje prisutno kod nas, za razliku od ostalih kojih vise nema mi imamo sve sto je imala tadasnja zemlja po pitanju zemlje...

---

Selo je mozda bilo bogatije od grada u Vojvodini, ali sto se brdskih predela tice, to nikada nije bio slucaj. Uvek je fizikalac u kamenolomu ili bilo kom kombinatu imao neuporedivo bolji standard od poljoprivrednika koji je "kapitalista i radi za sebe". U startu je to tako zamisljeno i efikasno realizovano - drzavi je bila potrebna industrijalizacija, a da bi gedza pristao da sidje sa brda i radi u fabrici, moralo se tako organizovati da zivotni standard u selu bude mnogo nizi od zivotnog standarda u gradu. Onda je industrijalizacija propala, a poljoprivrednicima je davno oduzeta zemlja, da im ne bi bilo dobro, pa niti je zivotni standard u selu ikada kasnije mogao biti podignut na zadovoljavajuci nivo, niti je vise postojala industrija spremna da prihvati brdsko stanovnistvo zeljno boljeg zivotnog stadarda. Tako su oni postali imigranti u sopstvenoj drzavi - ja trenutno ne mogu da se setim nikog koga poznajem da je rodjen u gradu a radi u gradskoj cistoci, na odrzavanju zelenila, ko otpusuje kanalizaciju ili rucno kopa grobna mesta na grobljima. Sve te prljave poslove za gospodu rade dojucerasnji domacini, malinari i njima slicni. Nego i tih poslova ima ogranicena kolicina, mozda za par % seoskog stanovnistva zeljnog boljeg zivotnog standarda, nema za sve, pa je i za takva mesta potrebna debela veza.

To naprosto nije tacno, najveselija sorta su bili "polutani", koji su radili po fabrikama, a imali imanje. Pa leti, sto odmor, sto bolovanje, da se obave radovi, sefu poneka sunkica ili pecenica, i svi srecni.

Imali su seljaci svoje tezge, imali su svoje musterije, nisu se bavili samo JEDNOM vockom, vec svim temama poljoprivrede(sto moze da radja na zemlji). Sada su postali konforni, narocito malinari, sve im je organizovano, jedino im je sekiracija par meseci oko finalnog profita, da li ce biti samo velik ili bas onako za bahanalije. Slobodno vreme trose satima na cesljanje babe, stizu dolari, ruzicaste parade i farme, da se opuste..od teskog posla kontrolisanja najamne snage...
Nekada, par sati uz radio i veselo vece..

Cinjenica je da je selo zapostavljeno, ali tu ima vise loseg mentaliteta nego prisutnih nesrecnih okolnosti, kojih je bilo. Uglavnom prica je slozena, i nema veze sa odredjenim grupama pobesnelih malinara..

Drzava je sikanirala kako seljake, tako i sve gradjane koji nisu pripadnici partije ili sluzbe. NIsta specijalno selektovano sta ce i gde ce da bude roblje komunisticke burzoazije.
Samo su seljaci ispali najranjiviji u tom sibanju. Sada cak sikaniraju i delove drzavnih sluzbi, pa nemam nesto ohrabrenja za poljoprivrednike.

Jenostavno, nekada su seljaci bili pametniji, cvrsceg karaktera, posteniji, a za to treba i hrabrosti i snage, ali valjda su ti pametniji pobegl u gradove, ne bih da nagadjam, ali su nekada bili svesniji okruzenja nego ovi sada..

Ali to nije tema, moze da se otvori nova, ko zeli da ispravlja skorovekovnu krizu sela, tema je grupa olosa koji sebe generalizuju kao "malinare" sa bahato-bezobraznim zahtevima, koji ne postoje nigde u svetu..

A da pri tome ne zele da urade nista sistematski, nego na halabuku i pokvarenjacke trikove, uz izbegavanje rada ..kao da to namerno rade da zagade i taj posao..da eliminisu konkurenciju..kao dugorocni plan?

Sceka - da ne teram temu off, tesko mi je da se slozim sa tobom po tom pitanju.

Slazem se da treba da se ulaze u selo i da je proizvodnja hrane (i izvori vode) strateska stvar svake drzave u sledecih 100g, i to ce biti sledeca velika stvar oko koje se nastajati krize, 2008-e je pocelo i nikad nije ni prestalo. Ali da su svi trebali ostati na selu - mislim da ne... Mali broj ljudi je potreba sa danasnjom mehanizacijom da obradjuje svu zemlju potrebnu da prehrani 15 Srbija..

Iz moje porodice, pola generacije mog dede je zivelo u gradu a pola na selu, i ovi u gradu su finansijski stajali dosta bolje, jos ako je neko zavrsio neki solidan fakultet - tipa arhitektura ili masinac - iiiihhhhhhaaaaaajjjjj bolje, zaradjivao je vise kesa od pola sela... Prvi automobili/televizori/frizideri/gramofoni su stizali najpre u grad, a tek 10-15g kasnije na selo i to je bio jedan od razloga sto su seljaci terali decu na skolovanje i u grad...

Pogledaj sakupljace perja da se malo podsetis kako je to sve izgledalo, blato do guzice po ulicama u Vojvodini koja je uvek bila najnaprednija :D


P.S. @vladd - slazem se sa gore napisanim, sem dela koji se odnosi na malinare...


_{[Ovu poruku je menjao bananaphone dana 09.07.2017. u 23:18 GMT+1]}

Na predlog da se maline iscede u sokove i sirupe ovo je bio tvoj odgovor:



Medjutim naveo sam primer gde su ljudi uložili taj dodatni rad i kupili i iscedili i tretirali i zapakovali i prodali, pa opet propali npr: Srbijanka Valjevo, a slično može da se analizira Voćar Koceljeva ili Budimka (Kosjerić valjda) izgleda da nije tajna u dodatnom RADU kako ti voliš da povećaš slova? Da nije nešto drugo u pitanju, marketing, menadžment evo ne znam...? Nečija alavost možda?


_{[Ovu poruku je menjao MajorFatal dana 10.07.2017. u 04:29 GMT+1]}

---

Naravno da ne može, tj ne bi trebalo, ali pošto ima i takvih koji bi zahtev za isplatu plate da porede sa zahtevom za padanje kiše sve je moguće u Srbiji, kad 2000e podeliš na 12 meseci ispada da je on doveden u poziciju onog istog radnika bar po prihodima, pa mogu da se porede bar po tom parametru, a uložio je sve to što si nabrojao, pa nije u redu, zemlju je platio po ceni zemlje, sadnice po ceni sadnica, opremu po ceni opreme, benzin po ceni benzina, nije ušao u prodavnicu i zamolio "Jel možete zaštitna sredstva da mi date po ceni koju mogu da platim" nego je platio onoliko koliko koštaju, pa red je da sad na SVOJ proizvod istakne svoju cenu i da čeka kupce, nego bi dekretom da ga opljačkaju, neće to da ide tako lako :)

---

U pravu si da su nepismeni, prljavi, vako malo od prašine, a vidi ti koliko imaš epiteta samo u jednoj rečenici, jedino profit nije izmaštan nego je roba i proizvedena i predata pa red je i da se plati, ne? Uostalom, nek vrate maline ako nemaju da plate? :)



Da, brineš se ti za hladnjičare, nema problema, nek isplatu malinarima izraze u procentima pa da čekamo kraj avgusta, verujem da bi većina pristali :)



Oh, čim nešto ne odgovara odma pretnje c,c,c...

---

https://www.balcanicaucaso.org...erries-Serbia-s-Red-Gold-83572

Last year, Serbia was the world’s largest exporter of raspberries. It exported around 63.000 tons, earning 200 million USD. Its traditional competitor, Chile, was ranked second with around 35.000 tons. The two countries are regularly the world’s strongest raspberry exporters, and among the largest producers globally, together with Russia, the United States, Poland, and Germany. Overall global raspberry production is estimated to vary between 460.000-500.000 tons per year.


In Serbia, raspberries are cultivated on about 15,000 hectares. The area of Arilje in Šumadija is Serbia – or possibly even the world -’s raspberry capital. It has intensive plantations, high yields per hectare (up to 30 tons, compared to the country’s average of 6 tons/hectare), and undisputed quality.

In addition to being one of Serbia’s largest exports, the raspberry is a strategic product for other reasons. Most of the revenues from its cultivation flow back into the country’s hilly and mountainous areas where this delicious fruit is produced, thus the raspberry is essential for Serbia’s rural development. Harvest seasons can employ up to 200.000 workers. It has also proved to be a very stable export: its production has never declined, even during the year of the NATO bombings and the periods under sanctions. In difficult times, it has been a precious source of foreign currency, luring large companies from other sectors, which needed foreign cash for their imports, to enter into the raspberry trade themselves.

In Serbia it is usually grown in small family plantations (around 0,3-0,5 hectares on average) and it is said that this type of scale also contributes to its quality. As a business activity it surely contributes to well-being and household economic security in the countryside.

Its good price on the international markets is one of the factors that makes it attractive. The price can vary between 0,80 – 1,30 Euro per kilo for the frozen product, whereas the fresh fruit can be up to three times more expensive. The price naturally depends on the global demand and the yields of the other major producers. If Chile has a bad year, the price in Serbia also rises.

Most of Serbia’s raspberries are exported in frozen form (around 95% of all production goes for exports). Exporting them fresh would strongly improve revenues, but many structural problems go against Serbian producers. These relate to the country's shipping and logistical capacity, for example. The fresh raspberry must reach the final consumer within a couple of days from the moment it is hand picked in the Arilje plantations. This is not an easy task given the conditions in the region. It does in fact not only depend on the dexterity of the private sector, but also on public administration.

Experts’ proposals on possible strategic directions for Serbia’s 'red gold' include strengthening exports of fresh fruit, diversifying raspberry varieties and prolonging the harvest season. The latter which could be achieved by using green houses (which are a huge investment). Others also suggest a greater focus on the production of raspberry extracts which can achieve excellent prices on international markets.

In addition to their simply sublime taste, raspberries are also said to have medicinal properties that significantly contribute to inhibiting the growth of a number of forms of cancer cells, as well as certain types of bacteria, etc.

Raspberries need a moderate climate: fresh springs and moderately cold winters. The Serbian variety is apparently particularly suited to enduring the cold.

Some experts argue that Serbia’s raspberry production already had its peak in preceding decades and that now, due to the age of the plantations, its production is declining. Aleksandar Leposavic from the Fruit Research Institute in Čačak, does not agree with this. Earlier this year he told the Serbian daily 'Politika' that the “Serbian raspberry is without competition” globally. He is convinced that the 'malina' (Serbian for raspberry) will continue to thrive and beat its international competitors.

Recently there has been a scare in Serbia regarding the possibility that the Serbian 'malina' could be banned from the EU markets due to the high quantities of pesticides used in its cultivation. Serbian media in fact cited Rajko Garić, phyto-pathologist, who publicly announced that some raspberry shipments (very small amounts, such as a couple of hundred tons) had been returned recently from the EU markets due to high pesticide levels.

According to Dragiša Terzić from 'Vilamet', an association of raspberry producers in Serbia, this only concerned shipments which were falsely declared as organically grown. This labeling is in fact only strictly allowed for products grown on land that has been chemical-free for 20 years, the media reported.

Authorities in charge of food safety are reassuring in affirming that, since Serbia’s new law on food safety was passed in 2009, no returned 'malina' exports have been reported. According to the new legislation, the safety of the product is the responsibility of the producer. The debate has nevertheless resulted in strengthened phyto-sanitary checks on Serbia's exports.

---

Pa gde si to citirao, sto te demantuje u tvojim pisanijama.

I zapad im preporucuje da diversifikuju sorte, i da prodaju svezu malinu, ali truli mentalitet nece. Dva somica je na jednu sortu, na drugu manje, a "isti znoj"..

Hoce sa minimumom truda profit. Da pokupe rod i uvale hlanjacarima, i da kmece za zeljeni profit.

I zapadni eksperti, posto seljadija voli da veruje strancu, im govore isto, da ne misle i ne skilje kako ce neko odavde da ih pretegne, nagna ili sadzga, ali za to treba jos mrvicu rada a ne benavljenja//


Prema tome , danpome, posto su branitelji iscrpli sva opravdanja za prenemaganje, stoje imajor sam sebi skociou usta, videvsi(gledajuci a ne videvsi, preciznije) da ih ceo svet savetuje sta i kako, i svi SMO dobronamerni....

Ali mazgece glave zajunile u jednom pravcu, ne moze tako, na pamet, mora magareci onako....ko sto kazu Radisa i Dragisa u seriji...

A čak sam ti i boldovao šta je važnije u tekstu i na šta treba da obratiš pažnju :)

"I zapad im preporucuje da diversifikuju sorte, i da prodaju svezu malinu, ali truli mentalitet nece. Dva somica je na jednu sortu, na drugu manje, a "isti znoj".."

"I zapadni eksperti, posto seljadija voli da veruje strancu, im govore isto, da ne misle i ne skilje kako ce neko odavde da ih pretegne, nagna ili sadzga, ali za to treba jos mrvicu rada a ne benavljenja//"

Ekspert je odavde a to što piše na engleskom jeziku, pa eto tako čovek voli da piše na engleskom jeziku, "zapadni eksperti" im nisu ništa savetovali nit ih zanima neko Arilje u srbiji ali zato zapadni kupci otkupe svake godine 95% roda, bez vraćanja, bez roptanja, bez prenemaganja, bez ucene.

"I zapad im preporucuje da diversifikuju sorte, i da prodaju svezu malinu,..." pa prodaju svežu, al na pijaci, 2Kg za dan, kako misliš da proda svežu u Tokiju ili Moskvi? Ali i to sam ti podvukao i podebljao:

"Exporting them fresh would strongly improve revenues, but many structural problems go against Serbian producers. These relate to the country's shipping and logistical capacity, for example. The fresh raspberry must reach the final consumer within a couple of days from the moment it is hand picked in the Arilje plantations. This is not an easy task given the conditions in the region. It does in fact not only depend on the dexterity of the private sector, but also on public administration."

Mada sve ovo nema mnogo veze sa ovogodišnjim očiglednim pokušajem da se opljačkaju malinari...

---