Citat:
Nedeljko:OK, ako je metrika je unutrašnja nepromenljiva osobina prostora, onda mi objasni šta to znači da je štap u Njujorku dva puda tuži od etalona u Parizu. Morao bi taj etalon iz Pariza da odneseš u Njujork (ili štap iz Njujorka da preneseš u Pariz). No, tada se podrazumeva da pod dužinom štapa (odnosno etalona) podrazumevaš nešto što će nakon tog transporta ostati očuvano.
Citat:
Ja: Za definiciju klase ekvivalencije se uzima paralelno pomeranje vektora i lokalne Lorencove transformacije.
Eksperimenti uradjeni u prirodnom nuklearnom reaktoru Oklo, Gabon pokazuju da je parametar fine strukture konstanta. Raznim eksperimentima se porede medjusobni odnosi razlicitih velicina, medjudejstva gravitacije i sila standardnog modela. Stoga se smatra da su rastojanje izmedju dva maksimuma stojeceg talasa, kao i trajanje jedne periode prelaza izmedju dva nivoa, za identicne atome pod istim uslovima jednaki.
http://math.ucr.edu/home/baez/...eedOfLight/speed_of_light.html
Tvoja logika nije kontradiktorna mojoj, vec dualna. Mozemo kao polaznu osnovu uzeti tu jednakost i onda uz pomoc nje odredjivati metriku (pod uslovom da je poznata topologija) ili mozemo pretpostaviti metriku i onda te jednakosti koristiti kao njenu verifikaciju.
Spreco, da li se slazes sa sledecim tvrdnjama:
1. Da bi dva posmatraca mogla da nekako uporede izmerene vrednosti ishoda nekog eksperimenta, moraju prethodno da se nekako dogovore koje ce velicine biti iste za obojicu i u odnosu na koje ce uporedjivati svoje rezultate.
2. Posmatraci su sastavljeni od atoma, a atomi od elementarnih cestica. Postoji skup osobina koje ima svaka elementarna cestica. Dve cestice su identicne ako imaju jednake iste osobine. Dva atoma su identicna ako su sastavljeni od identicnih cestica.
3. Metrika teorije relativnosti definise (ili opisuje, svejedno) kako jedan atom preneti od jednog do drugog posmatraca tako da se preklopi sa drugim identicnim atomom.
4. Eksperimenti pokazuju da su pojedini medjusobni odnosi pojedinih velicina unutar atoma jednaki tacno onako kako to definise teorija relativnosti.
5. Lorencove transformacije opisuju kako da se atom A koji se krece konstantnom brzinom preklopi sa atomom B koji miruje. U sistemu K(x,y,z,t) (u kome B miruje, a A se krece), oba atoma A i B su u tacki (x=0,y=0,z=0,t=0) (Ako je spin atoma ceo broj, moguce je da se dva atoma zaista fizicki preklope i zauzimaju isti prostor. To je tzv. Boze-ov kondenzat). Lorencova transformacija koordinata L iz sistema K(x,y,z,t) u K'(x',y',z',t') izvrsena nad talasnim funkcijama koje opisuju atom A (koji se krece) kao rezultat daje talasne funkcije kojima se opisuje atom B (koji miruje) posle smene x'->x, y'->y, z'->z, t'->t.
Neka je F1(x,y,z,t) talasna funkcija atoma A u sistemu K, F2(x,y,z,t) talasna funkcija atoma B u sistemu K, G1 talasna funkcija atoma A u sistemu K'.
L(F1(x,y,z,t))=G1(x',y',z',t') ; G1(x,y,z,t)=F2(x,y,z,t)
Citat:
Upravo, „obična algebra“, u ovim sadržajima vezanim za STR logički je razumljivija, korisnija, lakša, preglednija,...Zašto bi bila manje važna od diferencijalnog računa? Zašto bi bilo „zabranjeno“ izračunati (na primjer) Ajnštajnovo t' na sljedeći način: t' = [srq]t1t2[/srq]
Spreco, bas me zanima, kako tvoja teorija opisuje ponasanje atoma?
#!/usr/bin/basho
mv frog ancient_pond
echo "Splash!"
Re: Teorija Relativnosti
teži nuli.
