Re: Ćirilica u tehničkoj dokumentacijiCitat:
sanibo:
Vrlo su prosti i prakticni razlozi [za neupotrebljavanje ćirilice]:
-ušteda u vremenu
Vrlo su prosti i prakticni razlozi [za neupotrebljavanje ćirilice]:
-ušteda u vremenu
Kakva ušteda u vremenu? Ako pričamo o daktilografima, koji su ljuto uvežbani za latinicu, i sad bi ih trebalo prebacivati na ćirilicu, onda si svakako u pravu.
Međutim, ne pričamo o njima. Pričamo o tehničkoj dokumentaciji (šire — praktično-stručnoj literaturi uopšte), koju izrađuju inženjeri i tehničari. Oni će neizmerno više vremena sručiti u primarne (projektovanje, konstruisanje, računanje, modeliranje, crtanje...) i sekundarne zadatke (osmišljavanje sadržaja prateće dokumentacije), nego u tercijarne (prosto kucanje).
Citat:
-pisanje napomena takodje za mene otpada, jer npr. napomena, vijak pritegnuti moment ključem sa silom 10 Nm...
Ne razumem sasvim. Ako misliš na ovo:
Citat:
[...] al kodni rasporedi jos uvek nisu uskladjeni [...]
Ako tehničke mogućnosti ne postoje, onda ne postoje. To nije tema, pretpostavka je da tehničke mogućnosti postoje.
Takođe, ako ne postoje tehničke mogućnosti za ćirilicu, u tom smislu u kojem ti kažeš, ne postoje onda ni za latinicu — našu punu latinicu. Nismo valjda došli dotle da inženjeri prateću dokumentaciju pišu šiškicom, askijevicom?
Ovde je, međutim, danas vrlo karakterističan jedan drugi momenat — kad tehnička mogućnost itekako postoji, ali se, po navici i mrzovolji da se mogućnosti istraže, ipak piše askijevicom. A to tako jer „ne bode mnogo oči“ (nekima, Nemcima na primer, bode itekako), jer je normalna latinica „dovoljno slična“ askcijevici. Ako smo, pak, odlučili da pišemo ćirilicom, onda ćemo bogami dobro pretresti sve mogućnosti i iznaći rešenja. Na primer, svu podršku za srpski jezik i podneblje pod linuksom, i za latinicu i za ćirilicu, pripravili su upravo ljudi koji itekako, možda i pretežno pišu ćirilicom. Ovo je razlog zašto se ruski danas u najneobaveznijim prilikama (forum, IRC) preko 95% piše svojim jednim pismom, a srpski u istim takvim prilikama ispod 50% bilo kojim od svoja dva pisma.
Citat:
-istina da stranci ne razumeju ni jedno ni drugo [...] stranac otvori crtez sa jednom takvom napomenom dobije hijeroglife ili kako nas partner jedan rece neke flekice...estetski nije lepo [...]
Ako je strancu gore da vidi tekst u hijeroglifima (koji ne može da razume) od srpskog teksta latinicom s hijeroglifima samo na mestu naših slova (koji ne može da razume) i od srpskog teksta askijevicom (koji ne može da razume), onda taj stranac ima nekih šovinističkih problema.
Praktičan faul je strancu poslati tekst koji ne može da pročita, tj. tekst na srpskom. Da bi se to izbeglo, ćirilica priskače u pomoć svojim samosvojnim izdvajanjem srpskih reči od sveg drugog teksta. Dok se formati datoteka dokumenata ikako mogu pretražiti kao običan tekst (što danas za svakakve formate omogućavaju indeksari-pretraživači datoteka), sav tekst koji je propustom zapisan ili ostao na srpskom, može se uhititi prostim regiz obrascem [a-š] (ćirilicom; nađi svako slovo između A i Š).
Citat:
-nazive proizvoda ne prevodimo pišemo u originalnom obliku baš da ne bi dolazilo do zabuna
Nije dolazilo do zabune poslednjih sto godina, nismo juče počeli da koristimo strane proizvode. Izvorni nazivi se navedu na mestu predviđenom za to — upravo tamo gde se navedu i ostali korisni podaci za nabavku svega što može zatrebati (danas: i vezu ka tačnom veb sajtu sa širim podacima o artiklu).
Štaviše, tražeći po izvornom nazivu Guglom, ako je u pitanju malo opskurniji proizvod običnijeg imena, korisnik će lako naletati na svakakvo smeće, milion prodavnica, nevezane proizvode sličnog imena, pre nego što nađe pravi podatak. Ako je pak naziv transkribovan, a pomenuti spiskovi informacija za nabavku postavljeni na Internet, korisnik će tražeći po transkribovanom nazivu odmah pronaći pravu informaciju, i tamo uput na pravu lokaciju.
