Kako pretvoriti stari radio lampas u predajnik

To je sa uredjajima koji su mi nesto znacili. A oni manje bitni se vuku po ostavama dok mi ne zatreba neki deo , pa onda secice i cvik-cvik... Boga pitaj koliko sam napravio prijemnika , predajnika, raznih uredjaja koji su tako zavrsili. Posle mi bude zao, ali kako nas narod kaze: 'Posle je..nja nema kajanja'. Za ceo zivot sam sacuvao mozda nekih 30 ili 40 raznih uredjaja, koji su naravno odmah po izgradnji bili ugradjeni u odgovarajuce kutije.

Opet vi sa spajanjem uzemljenja na masu...probajte...ali nista od toga!Prigusnica iz MF trafoa odlicno radi,a za proracun oscilatora-e to zaboravite!Tacno je da se moze softver napisati tako da za odredjeno L i C izracuna rezonantnu frekvenciju,ali to "ne vazi" za ovaj slucaj!Ne vazi zato sto antena kao radno opterecenja vuce oscilator,a program to ne uzoma u obzir!Dakle,program jeste dobar,{i nije "problem" u programu} ali se ne moze primeniti na ovaj slucaj jer antena ucestvuje u "vucenju" oscilatora!Stvarno je cudno i zanimljivo i kako se oko par elemenata podize ovolika "prasina"!Ponavljam da je spoj dokazan i proveren,sigurno radi ako se sve ranije receno ispostuje!I obavezno napravite neko uzemljenje,bez njega je to radilo nikako.Dodajte mu jos deset-dvadeset navoja i necete se ni naci na skali radio aparata,pa ko hoce da gubi vreme nek izvoliTaj se oscilator cuje na prijemniku na par mesta,ali je prava frekvencija ona na kojoj je signal najjaci,a sto se cuje na vise mesta nije pitanje ove teme ali tu zasluge nosi i prijemnik sam i na to ne obracajte paznju!Vezuje se samo jedna sekcija kondezatora i za najbolji rad treba da bude otvoren oko jedne trecina ali zavisno od antene podesite ga kako je ranije pisano iznenadicite se kolike su razlike u cujnosti posle podesavanja,mada se {znatno redje} desavalo da se sve "ubode" od prve,ali svakako treba proveriti.I bez navedenog podesavanja se to lepo i dobro culo,ali kad proverite za vasu antenu gde je maksimum snage onda je to bilo jos bolje!
EABC80 je koriscena uz Foster-Selijev diskriminator,jedan od ranijih FM detektora..a sto napisa PECA za stalni magnet-ima i to!Vrlo stari radio aparati nisu imali zvucnik sa stalnim magnetom,vec je zvucnik imao jezgro od gvozdja na kome je motan jedan namotaj koji je cesto sluzio i kao filterska prigusnica {bio je vezan izmedju polova elektorlita},pa se proticanjem struje magnetio zvucnik koji je posle strujom NF frekvencija napajan kao i "normalni" zvucnici,cak ima i jedan "majstorski" izraz za takve radio aparate,danas na trzistu takav radio aparat kompletan i ispravan vredi dosta para i ne savetujem da ista sto je napravljeno posle 1950 rasturate za delove!Cak su najskuplji prijemnici koji su imali promenljive kondezatore sa liskunskom izolacijom izmedju ploca,nisu imali MF {znaci nisu ni bili superheterodini} nego super reakcijski {ficukasi}!
PS
O 1N4007 i slicnim diodama umesto EZ80:
Imati na umu da- EZ80 pocinje da daje napon kad se i ostale cevi ugreju pa elektrolit moze da bude i za 300V probojnog napona,cesto je bio u prijemnicima za oko 285V ako se secam dobro,ali ako stavite umesto EZ80 diode e onda "nije svejedno"...naim,u momentu ukljucenja prijemnika napon je 250V iz trafoa uvecan za koren iz dva,pa to "ispadne" malo vise od 350V a to je napon na kome svaki elektrolit iz radio aparat uz glasan prasak bukvalno puca,izlece mu gumeni cep koji najcesce svi oni imaju,po prostoriji se siri neprijatan miris itd...havarija!Znaci ako zelite da stavite diode umesto EZ80 obavezno promenite elektrolit i uzmite neki sa bar 400V radnog napona,sad ima tu jedna druga "muka",radio aparat ima dupli elektrolit pa cete njegov fizicki "jedan" elektrolit morati da zamenite sa danasnja dva pa to i nije narocito prakticno a i sama zamena je malo mehanicki zahtevna jer treba naci nacin kako da pricvrstite i smestite dva elektrolita umesto jednog tim pre sto danas elektroliti nemaju onaj sraf za sasiju!Opisan proboj elektrolita zna da bude ozbiljno opasan,bio sam svedok nekoliko slucajeva gde su se u momentu ukljucenja {a posle proboja elektrolita} diode bukvalno razletele fizicki,prosto su eksplodirale i komadi su se zabijali u zid,ona kapica na vrhu elektrolita izleti i udari u plafon uz prasak...Nista ne preterujem,nemojte da gledate sta ce se desiti kad probate ako nista sigurni,gledajte malo sa strane,sa distance.ili jos bolje stavite neki otpor izmedju 1-10 oma na red sa diodom pa ce u pokusaju paljevine "stradati" otpornik a ne graditelj!U osigurace nemojte da se uzdate,cak ni hemijski osiguraci nisu uspeli da zastite diodu ili tranzistor od pregorevanja {pokusali MAGNAVOX ,NAP-Nothern American Phillips,TCE- Thompson consumer electronic...}.
Sve ovo nema za cilj da vas odvrati od gradnje,ali postujte tih 250V DC,nije to napon za igranje,a procesi se dogadjaju vrlo brzo,trenutno pri samom ukljucenju,i imajte na umu da nije otrcana fraza-taj napon je smrtno opasan,vodite racuna!
Trafoi T58 i T59 se izuzev grejanja ne razlikuju i daju 80 miliampera struje!

_{[Ovu poruku je menjao gane1 dana 11.11.2008. u 10:12 GMT+1]}

Au gane covece, ala si ti tvrdoglav... Ako sasiju vezes ZA UZEMLJENJE, onda se ona ponasa kako parce provodnika izmedju L2 i UZEMLJENJA. I objasni mi zasto je pace cevi zabodeno 0.5m u zemlju bolje od kucnog uzemljenja odradjenog sa cestitom sondom (ili vise njih, cesto 3 komada u trougao)? Niko mu nije rekao da veze kraj L2 na golu masu, zato sto bi to bilo kao da visi u vazduhu, i domet mu ne bi bio nista bolji. Izuzev naravno ako radio nema onaj mali C razdelnik izmedju faze i nule ispred trafoa ( cini mi se 2x20000 ili 2x10000pF) onda ce mu sasija biti uzemljena preko nule zato sto je kapacitet naznacene vrednosti gotovo kratak spoj na frekvenciji od 1500 ili 1800kHz. To pricam o onome Xc=1/omega*C.
No dobro. Za EZ80 si u pravu, ali danas u prodaji postoje NOVI elektroliti od 350 i 450V kapaciteta 47mikroF, koji su prilicno jeftini. Inace svidja mi se resenje sa otpornikom. Video sam vec to negde, prilicno davno u jednom lampasu marke Ingelen koji sam popravljlao, a neko pre mene je menjao ispravljacicu diodama... To za elektrolite si takodje veoma plastivno objasnio. Ja sam cuo price da je par ljudi od toga bilo ozbiljno osakacejno. Ti stari elektroliti 'AVALA' itd.. su bar imali kapicu. Ovi novi kad pucaju bukvalno se lim 'rascveta' sto pored toga sto prepadne coveka moze i ozbiljno da ga povredi. kad smo kod drazena, ako vec mora da radi sa izvodom na kalemu sto ne bi napravio standardnog HARTLEJA i tako sebi smanjio posao. Mesto katodu na masu, na onaj izvod itd... I ovo je jedna od verzija, ali cini mi se nekako komplikovanija... Ne znam. Mozda nisam u pravu. Svi su oscilatori verzija teorijskog 'oscilatora u tri tacke' tako da nema puno razlike.
Nadam se da ce taj Drazenov predajnik uskoro da proradi. Muci se decko vec nedelju dana i nista. Odnosno ima suvise mali domet. Jedino logicno objasnjenje jeste da je negde malo pogresio ili da mu je neka od komponenata neispravna. Ako je mislio na elektromagnet od zvucnika sto to nije napisao. Imam par zvucnika takve konstrukcije, ali datiraju iz 40ih, a onaj radio nije imao mrezno napajanje, vec je imao jednu drvenu kutiju u koju se stavljalo prilicno mnogo baterija od4.5V i koja je predstavljala napajanje.
Foster-Silija su mnogo voleli da koriste i u televizorima. Amerikanci su voleli da i u radijima naprave GB diskriminator s pentodom. To sebi nikad nisam uspeo da objasnim zasto kad je mnogo komplikovanije, a i cim se cev malo istrosi detekcija prestane. Ali kakor rece jedan moj prijatelj masinski inzenjer: 'Nije dobar inzenjer onaj koji konstruise nesto tako da radi 50god. nego je dobar onaj koji to konstruise tako da crkne cim mu istekne garancija!'

Aj gane ako mozes objasni mi jednu stvar, isti je djavo napravio Racio detektor sa C ili L spregom. E ako je tako zasto se fabike trude iz petnh zila da prave sa L spregom? To mi bas pade na pamet sinoc dok sam snimao karakteristiku FM detektora jednog malog tranzistorskog prijemnika...

Sta kazete za ovu semu kako je prepraviti da radi na modulaciju pomocu onog trafoa iz prijemnika.

Svakako moze da se prepravi ali prvo uradi onaj ganetov manje ima komplikacija nego ova sad shema .
Sta je bilo sa onim drugim sto pravis i onim kalemom .Da li napredujes? ako ne dacu ti jednu jos jednostavniju ali slicnu kao ganetovu shemu.
Za Bobby1Timmons evo ja cu ti odgovorim kratko,zasto je tako sa LC spregom .Pa iz prostog razloga sto fazni diskriminator posle na izlazu dobija vecu devijaciju na izlazu iz detektora!
Bas zato jer je siri da bi se dobilo vece pojacanje.U profi uredjajima je smanjen kvalitet propusnog opsega nf signala ali je zato pjacanje iz faznog detektora jace jer je uzi propusni opseg .

Dr.zmaj evo jedna experimentalna shema pa probaj na onaj stari predajnik bez antenskog kalema!!

_{[Ovu poruku je menjao peca26000 dana 11.11.2008. u 20:26 GMT+1]}

Evo bas sad pogledah onu Drazenovu shemu. To je neki Klapov oscilator. Isto kao i ona shema sa kvarcom koju je neko tu postavio. ja ih volim zato sto ne trebaju izvodi na kalemu. Kao sto vec pomenuh, postoji samo oscilator u 3 tacke, a to je Majsnerov odnosno Armstrongov (mada ga je Majsner objasnio, ali ne i napravio). Hartlej je spregu odradio spojivsi ona dva namotaja u jedan, sa izvodom, a Klap i Kolpic su pravili C razdelnik pa na sredini imali tacku za povratnu spregu. Sve je to isto s...nje drugo pakovanje. Konsultovao sam knjige danas povodom onog mog pitanja u vezi racio detektora i nasao sam na slican odgovor kao tvoj peco26000, mada par autora tvrdi da su razlike u nivoima male... Samo sam dva ili tri puta u mojoj gradnji koristio racio (ili ako je nekom draze Risio) detektor i radio sam sa C spregom (mesto onog drugog 'obrnutog' kalema, jednostavnosti radi. Najsimpaticnije resenje koje detektuje i AM i FM koje sam video u zivotu je bilo u jednom Japanskom tokcu za 27MHz. To je bilo nesto iskombinovano sa dva oscilatorna kola pa onda kad je AM frekventnog pomeraja nema i signal se detektuje obicnom Ge diodom, a kad je FM signal onda se 'seta' po krivoj propusnog opsega drugog osc kola pa prolazi kroz diodu i opet se dobija NF. Mislim, to radi ko cuskija, ali radi. Setili se ljudi. Postoji par sitnica koje su toliko jadno uradjene da je cudo kako uposte rade. Recimo TV prenos, automobil Trabant, pomenuta rucna stanica za 27MHz itd. Navedene sprave su dokaz genijalnosti ljudskog roda. :))))

Drazene prijateljski ti savetujem da napravis taj oscilator koji ti je gane dao, pa TEK KAD PRORADI da pocnes da pravis po drugim shemama. Shema je proverena hiljadama puta i nije omanula. Kad napravis tako onda uzmi i napravi novi oscilator, Kolpic ili Klap i onda malo eksperimentises sa vrednostima C1 i C2 u kapacitivnom razdelniku dok ne dobijes maximalnu amplitudu na izlazu. To mozes da utvrdis VF voltmetrom, osciloskopom ili ako nemas nista od navedenog kalemom i sijalicom kao sto je vec neko pominjao u prethodnom textu. Srecan rad!

_{[Ovu poruku je menjao Bobby1Timmons dana 12.11.2008. u 00:25 GMT+1]}

Prosto je neverovatno da Drazenu neradi kako treba oscilator.Mislim da radi izvan opsega njegovog prijemnika.
On slusa koj zna sta iz tog oscilatora naravno ne na osnovnoj frekvenciji.Drazene ako si uplivao u ove vode
potrudi se da nabavis neki komunikaciski prijemnik za srednje i kratke talase kao i frekvencmetar , videces
zivot ce ti biti lepsi.

Ako si iz Beograda kazi u kom delu grada zivis da probam da te cujem (cujemo).

Prijemnik pomocu kojeg ja slusam je Grundig mono radio kasetofon iz, ako se ne varam, 1976 godine. Ima sva tri talasna opsega. Sto se tice kalema jedno pitanje, da li on mora imati precnik 40 ili 30 mm, da li moze da se namotava na 28mm, normalno sa vise navojaka zice, po onoj formuli to je negde oko 100 navojaka. Ne znam kako da me osluskujete kada nisam stalno u etru, sada cu da motam drugi kalem pa pre nego budem testirao javicu se.

Malo jasnije da bi bilo, kad se uzimaju podaci za kalem ,moras racunati ukupan kapacitet kondezatora ili sprege koju opterecuje kalem zbog njegovog pojacanja i Q faktora.

Tada nepostoji neki problem ako se unesu podaci za onaj program OSC.exe ili bilo koja formula za racunanje.

Jedno pitanje za strucnjake ,kako se odredjuje kolicina amplitudne modulacije to je lakse pitanje.?
Drugo kako se odredjuje frekventni raspon nf modulacije ili video signala u odnosu na noseci signal? Da li je tu bitna noseca frekvencija predajnika i na osnovu cega se odreduje ?

Tvoj Grunding ide kao i svi ostali kucni radioaparati samo do 1,650Khz gde je kraj komercialnog difuznog opsega.
Sta ako si PREBACIO tu frekvenciu? Predlozio sam ti da pribavis KOMUNIKACISKI prijemnik koi ide od 500Khz do 30Mhz.
Ionako ce ti trebati takav jedan ako si krenuo da se bavis radiotehnikom.Preferiram frekvencmetar pre toga.

Pajrate
Gde ima da se "pribavi" takva oprema i posto ???
Mislim na ono sto je dostupno osobama bez stranskih platnih kartica, eBay-a i sl ?

Ne trebaju vam pomocne sprave od 1000 evra da napravite uredjaj od 50 evra!Malo sale ne zamerite!Na tranzistorski prijemnik je malo teze podesiti frekvenciju jer oni u pravilu nisu oklopljeni pa se tu mozda samo u NF pojacalu nista ne mesa,a za ostale stepene nije sigurno.Moze i traznsitorski aparat da se malo pomeri po frekvenciji trimerima!
NIKAKO ne racunajte broj zavoja nikakvim programom jer se u "nasem" slucaju oscilator opterecen antenom "vuce" i nikakav program vam nece pomoci kod proracuna frekvencije kad opteretite oscilator!Precnik kalema ne menjajte,nije tesko malo kartona saviti oko predmeta pogodnog precnika i zalepite,to je to.
A antenska zavojnica-provereno,ako je na sasiji jedan kraj vrlo lose se cuje oscilator.Kad ga neko sagradi da ispravno radi uverice se i sam!To su nekad po selima samouki "strucnjaci" pravili na sper ploci i radilo je dobro.
A secam se detektora sa EQ80 i 6BN6,koincidentni demodulator {kvadraturni}...ono sto se zna to je da Foster-Seely-jev prilicno gluv,dok je ratio {latinski-racio} mnogo osetljiviji i sam doprinosi ogranicenju amplitude pa je bio cest u malim prijemnicima tim pre sto u poredjenju sa Foster-Seely prijemnik moza da ima jedno MF pojacalo manje.Koincidentni detektori traze malo vise struje dok Foster-Seely rezultira naponom koji je proporcionalan promeni frekvencije otuda razlika u pristupu koncepciji zadnjeg MF kola.

Za komunikaciski prijemnik ni slucajno nemora da se da 1000eura.Najskuplji sam platio 300e i to samo jedan dosta redak i u odlicnom stanju -Rohde & Schwarz EK07-.Cene su uglavnom od 50e za FRG 7 pa nadalje.Solidan prijemnik je red velicine oko 100 do 150e.Frekvencmetar koi zadovoljava nase amaterske potrebe je oko 100e.
Old.man probaj da stavis oglas na ovom forumu za potraznju prijemnika. Nekoliko jako dobrih prijemnika sam kupio preko oglasa na "Radisti" koi je po mom misljenju za nas radioamatere najjaci u regionu:

http://radista.info/notices/index.htm

Nista lakse izracunati sa programom kojim sam vec dao OSC.exe

Iz tog razloga je opravdano menjanje podataka za 1300KHz nece slonce u lonce.....HI

Tesko da ce frekvencmetar da vam pomogne! samo vizuelno a za prijemnik to mozda? malo pomogne vise nego frekvencmetar !

Ne razumem Peco kako frekvencmetar ne moze da pomogne.Sa njim bi odmah znao gde oscilator radi.

Ovaj je, doduse, nabavljen napolju kao "pokvaren" i to "zadjaba" ali, vidjao sam takve stvari i kod nas (starije verzije) jako jeftino. 150-26100KHz.

FRG 7 gluv k'o top

Pa... ja sam ih tamo prodao


Vidis kako je Gane odmah "ukapirao" sta sam hteo da kazzem

Diskusija je otisla i u smeru slusanja n-tog harmonika, pominju se uredjaji i merni instrumenti koji po ceni, desetak puta prevazilaze "finalni proizvod" , sto bi imalo smisla kad bi kolega koji je postavio ovu temu zzeleo da pravi seriju predajnika.
Sam naslov teme ukazuje da je cilj najskromnijim sredstvima emitovati nekakav signal.
Stoga predlazem da se umesto na kupovinu skupih skalamerija pocetnici usmaravaju ka gradnji jeftinih "alata"
Kad sad, u vreme SDR-a, pomenem grid-dip metar, (http://en.wikipedia.org/wiki/Dip_meter) verovatno ce te pomisliti da hocu da vas vratim u "mracni srednji" vek, ali to je upavo jedno od jeftinih pomagala sa kojim otprilike moze da se odredi frekvencija, pa i da se slusa signal oscilatora.
Bolje da uputite postavljacca ove teme kako da sam sebi sagradi dip metar i SWR metar, bez kojeg nema smisla pricati o antenama, a koji ce mu kad ih jednom napravi, ostati kao alat, nego da se "baca u trossak" .
Bonus dobitak je sto ce takvom gradnjom i nauciti nesto.

P.S. necu nikad zaboraviti kako sam dobio grdnju i mal' nisam "fasov'o" i batine kad sam prvi put emitovao na srednjim talasima. (jos sam isao u osnovnu skolu)

Au Buljko... nemoj vise leba ti :(
Prvo ona stubccina, sad ovo.... ostavljam sve u mom QTH i selim se kod tebe da "deljemo" DX-ove ;)