[Ecology]: Svet troši planetu Zemlju preko mogućnosti - World Living Beyond Its Environmental Means

[Ecology]: Svet troši planetu Zemlju preko mogućnosti - World Living Beyond Its Environmental Means 21.10.2004. u 15:37 · pre 268 meseci #1

Svet troši za petinu više prirodnih resursa godišnje nego što planeta može da proizvede, zaključio je Svetski fond za nedirnutu prirodu u svom izveštaju o životu na planeti za 2004.

Fond, čije je sedište u Švajcarskoj, pozvao je vlade u svetu da se pod hitno posvete obnovi ekološke ravnoteže u svetu.

"Naš ekološki dug raste i nećemo biti u stanju da ga otplatimo", istakao je direktor Fonda Claude Martin.

U petom u seriji izveštaju Fond je upozorio da je između 1970. i 2000. populacija morskih i kopnenih vrsta smanjena za 30 odsto a onih koje žive u slatkim vodama za 50 odsto. To je, smatraju u Fondu, direktna posledica veće tražnje hrane, vlakana, energenata i vode u svetu.

Fondov "ekološki trag" - prosečno potrebno produktivno zemljište za održavanje života jedne osobe u svetu, sada je 2,2 hektara. Međutim, planeta ima na raspolaganju samo 11,3 milijarde hektara za 6,1 milijardu ljudi što znači da po stanovniku ima samo 1,8 hektara.

Potrošnja fosilnog goriva, poput uglja, gasa i nafte, povećana je između 1961. i 2001. za gotovo 700 odsto, ukazuje se u izveštaju i dodaje da Zemlja nije u stanju da tako brzo aposrbuje emisiju ugljen dioksida, posledicu upotrebe goriva, koja uništava zaštitni ozonski omotač.

Prirodne resurse planete, prema istraživanju Fonda, najbrže troše stanovnici Severne Amerike gde je "ekološki trag" dva puta veći nego u Evropi a sedam puta veći od proseka u Aziji ili Africi.

Pojedinačno najveći potrošači prirodnih resursa su stanovnici Ujedinjenih Arapskih Emirata, SAD, Kuvajta, Australije i Švedske a najmanje oni iz Avganistana, Somalije, Haitija, Tadžikistana i Bangladeša.

Uz to, bogate zemlje predstavljaju pretnju za siromašne, navodi se u izveštaju i pojašnjava da je tražnja azijskog palminog ulja i južnoameričke soje za račun potrošača sa Zapada podstakla uništavanje prirodnih staništa u tim regionima.

Fond upozorava i na sve jači pritisak snažno rastuće potrošnje u Aziji, koju predvode Kina i Indija, na resurse "majke Zemlje".

http://www.reuters.com/newsArt...cienceNews&storyID=6569738

Living Planet Report 2004-en-pdf-0.84 MB-total number of pages: 42

http://www.panda.org/downloads/general/lpr2004.pdf

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Re: [Ecology]: Svet troši planetu Zemlju preko mogućnosti - World Living Beyond Its Environmental Means 07.11.2004. u 09:00 · pre 268 meseci #2

Tuzno je sve to. Verovatno cemo sami sebe da unistimo isto kao sto smo unistili Bliski Istok i pretvorili ga u pustinju. Bliski Istok je pre 10 000 godina imao gomilu suma, padala je kisa i bilo je dosta reka i plodnog zemljista i imao je puno zivotinjskih vrsta. Zato je i bio kolevka civilizacije (Asirci, Mesopotamija.....). Tu su prvi put pripitomljene zivotinje. Ali sta se desilo? Pa ljudi tada nisu znali kako da obnove zemlju (djubrenje) pa posto istrose zemlju onda da bi ponovo nesto zasadili morali su da seku drvece i unistavaju sume. Posle par godina kada istrose tu zemlju onda su opet sekli sume....Problem je bio sto je to podrucje bilo jako osetljivo i unistavanjem suma se smanjivala vlaga a time je i manje padala kisa. Kada je unisten odredjen procenat suma onda je nije bilo dovoljno kise za sve biljke. Posto nije bilo dovoljno kise za sve onda je u nekim delovima dolazilo do suse i trava i drvece su umirali sto je dovodilo do toga da tamo ima jos manje kise. Dalje posto je bilo jos manje kise onda je bilo sve vise i vise suse i lancanom reakcijom je nestao veliki deo biljnog i zivotinjskog sveta. A sve vreme dok je to trajalo ljudi su nastavili da seku sume i tako je na kraju to postalo jedna velika pustinja...

E sada kada to znate znajte da svakog dana nestane 300 kvadratnih kilometara Amazonskih suma...
Jednostavno cemo kad tad da unistimo zemlju a time i sebe. Isto kao sto se virus mnozi dok ne unisti svog domacina kako kaze agent Smith. Kina je jednom nepopularnom merom malo usporila sirenje ljudi. Mislim da bi to trebalo i Indija da uradi. Jeste nehumano ali samo ako se gleda short term. Ako se gleda long term to je humanije nego da pocnemo da umiremo od gladi kao sto su osamdesetih umirali u Etiopiji i pre toga u nekim delovima Kine...U ovoj studiji sto je secret naveo i pise da je smanjenje populacije jedna od 4 stvari koje mozemo da uradimo da bismo se spasili.

Citao sam malo ove izvestaje. Izvuci cu neke detalje. Ako bi svi trosili kao prosecan gradjanin neke zapadne zemlje trebalo bi nam 5 planeta (pri tome nisam racunao USA jer bi rezlutat bio mnogo gori). Osamsto miliona ljudi nema dovoljno hrane. Dve milijarde nemaju osnovne higijenske uslove. Svakog dana nestane 40-100 zivotinjskih i biljnih vrsta. 180 kv. kilometara zemlje se pretvori u pustinju zbog ispase domacih zivotinja i loseg obradjivanja zemlje, 15 miliona tona CO2 se izbaci u atmosferu (uglavnom od industrijskih nacija), izbaci se u vazduh 1,5 miliona tona otrovnog otpada, 250 hiljada ljudi se rodi.

Projekcije za 2050. godinu: 9 milijardi ljudi, 6 milijardi zivi u gradovima. Proizvodnja nafte opada, nestasica vode u mnogim drzavama, tesko se dolazi do hrane u mnogim delovima zemlje.

Sta misliste, sta je resenje? Unistavanjem Amazonskih suma se smanjuje kolicina kiseonika, efekat staklene baste se povecava, deo biljnog sveta umire od suse sto se dalje lancanom reakcijom to povecava (isto kao sto se desilo na Bliskom Istoku).

Re: [Ecology]: Svet troši planetu Zemlju preko mogućnosti - World Living Beyond Its Environmental Means 07.11.2004. u 20:35 · pre 268 meseci #3

Zato valjda i istrazuju Mars, da bi se preselili tamo. Svesni su da je Zemlja vec unistena. Dzabe sve te analize, po tom pitanju nista se nece uraditi, jer jednostavno "te najmocnije" ljude to ne interesuje. Pohlepa.

Potpis

_/|_|/|_/|/|//|_™

Re: [Ecology]: Svet troši planetu Zemlju preko mogućnosti - World Living Beyond Its Environmental Means 07.11.2004. u 21:09 · pre 268 meseci #4

Pa resenje je da se vise prelazi na nuklearnu energiju. Cena po kilovatu je jeftinija nego kod fosillih goriva i kod prirodnog gasa. Naravno najjeftinija energija je od hidroelektrana ali te energije nema beskonacno. Fora je sto se nuklearne sile plase da podsticu pravljenje nuklearnih elektrana u drugim zemljama da ne bi iskoristili materijal za pravljenje bombe. Zato sada Amerikanci prave reaktore za jednokratnu upotrebu: https://www.elitesecurity.org/t67390

Re: [Ecology]: Svet troši planetu Zemlju preko mogućnosti - World Living Beyond Its Environmental Means 08.11.2004. u 00:03 · pre 268 meseci #5

Srodna tema:
https://www.elitesecurity.org/t44324

Re: [Ecology]: Svet troši planetu Zemlju preko mogućnosti - World Living Beyond Its Environmental Means 26.04.2005. u 13:58 · pre 262 meseca #6

Ljudi zive iznad mogucnosti
Ljudska rasa zivi iznad svojih mogucnosti. Izvještaj koji je podrzalo 1.360 naucnika iz 95 zemalja -od kojih su neki vodeci svjetski strucnjaci na svom polju - opominje da je gotovo dvije trecine prirodne mašinerije koja odrzava zivot na zemlji degradiran ljudskim zagadjenjem.

Studija sadrzi, kako su je autori nazvali, "poslednju opomenu" cijelom svijetu. Šume, savane, mocvare, rjecna ušca, ribe u priobalju i sve prirodne sredine koje razmjenjuju vazduh, vodu i hranljivu materiju za sva ziva bica, nepovratno su ošteceni.

Zapravo, jedna vrsta danas predstavlja opasnost za zivot drugih 10 miliona vrsta na planeti, kao i za sebe.

- Ljudska djelatnost stavlja takav pritisak na prirodne radnje da se sposobnost ekosistema planete da odrzi buduce generacije ne moze više uzimati zadravo za gotovo- kaze se u izveštaju.

Izveštaj, pripremljen u Vašingtonu i izlozen u Kraljevskom društvu u Londonu, opominje da je zbog ljudske potrebe za hranom, svjezom vodom, drvetom i gorivom, više zemljišta stavljeno pod obradu u proteklih 60 godina nego u 18. i 19. vijeku zajedno. Cijeni se da je 24 odsto kopna zemlje danas kultivisano.

Povlacenje vode iz jezera i rijeka se udvostrucilo u poslednjih 40 godina. Ljudi danas koriste izmedju 40 i 50 proceneta sve raspolozive slatke vode.

Najmanje cetvtina svih riba je izlovljena. U nekim oblastima, ulov ribe je sada više od 100 puta manji nego što je bio u predindustijskom ribarenju.

Od osamedesetih godina, izgubljeno je oko 35 odsto mangrovog drveta, uništeno je 20 proceneta koralnih grebena u svijetu dok je još 20 procenata teško ošteceno.

Uništavanje šuma i druge promjene mogu da povecaju rizike od malarije i kolere i otvore put pojavi novih, do sada nepoznatih bolesti, kaze izveštaj.

Tim biologa i ekonomista pokušao je 1997. godine da izracuna vrijednost "poslovnih usluga" koje pruza priroda – besplatno oprašivanje usjeva, procišcavanje vazduha koje obavljaju biljke, ili reciklaza hranjivih materija u okeanima.

Došli su do sume od 33.000 milijardi dolara, gotovo dvostuko vece od svjetskog bruto dohotka te godine. Ali, poslije sadašnjeg izveštaja, stucnjaci opominju da je vrijeme da se stane na put "trošenju bez presedana prirodnih bogatstava Zemlje."

Re: [Ecology]: Svet troši planetu Zemlju preko mogućnosti - World Living Beyond Its Environmental Means 02.06.2005. u 18:56 · pre 261 mesec #7

Ljudi kao vrsta se sve vise razmnozavaju, naseljavaju prirodna stanista i koriste njihove resurse. Kad ih istrose sele se dalje i opet isto. Ruse prirodnu ravnotezu sve brze i brze. Na ovom svjetu postoji samo jedna vrsta koja se tako ponasa, a to su VIRUSI.

Odlicna misao iz filma Matrix

Potpis

SELECT * FROM หน่วยงานหลัก WHERE ยสันติ LIKE 'โดย%'

Re: [Ecology]: Svet troši planetu Zemlju preko mogućnosti - World Living Beyond Its Environmental Me 13.07.2005. u 23:31 · pre 259 meseci #8

Najsiromašnije zemlje, koje su već suočene sa drastičnim nedostatkom hrane, biće na najvećim mukama da obezbede prehranu stanovništva zbog posledica globalnog zagrevanja - suša i širenja pustinja u žarkim predelima, prognozirala je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Klimatske promene imaće ogroman uticaj na prehrambenu bezbednost, naročito u Africi, kao i nekim delovima Azije i Južne Amerike. Postoji veliki broj naučnih pokazatelja da emisija nekih gasova, kao posledica ljudske delatnosti - naročito ugljendioksida koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva - doprinosi "efektu staklene bašte", odnosno blokira toplotu u atmosferi.

Radna grupa FAO, kao medjunarodni panel UN, predvidja da bi do kraja ovog veka prosečna temperatura na planeti mogla da se poveća i do 5,8 stepeni Celzijusa, što bi do 2080. moglo da za 11 odsto smanji obradive površine zemalja u razvoju. Postoje još mnoge nepoznanice oko razvoja klimatskih prilika u nastupajućem periodu ali je jedno sigurno - oni koji već pate od gladi, još će više patiti od nje.

Procenjuje se da će 65 zemalja u razvoju zbog gobalnog zagrevanja gubiti oko 280 miliona tona potencijalnog roda žitarica, što je oko 16 odsto njihove ratarske proizvodnje.

Predvidjanja su da će se u Africi za pet do osam odsto povećati obradive površine na kojima sezona razvoja useva iznosi manje od 120 dana. Takvih površina sada ima 1,1 milijardi hektara, navedeno je u zajedničkoj studiji FAO i Medjunarodnog instituta za primenjenu sistemsku analizu (IIASA).

S druge strane, rod useva bi mogao da se poveća na severnoj hemisferi - u Kanadi, Rusiji i u nordijskim zemljama, jer bi više tamošnjih površina postalo pogodno za obradu, a više ugljendioksida u vazduhu delovalo bi podsticajno na rast biljaka, navedeno je u studiji FAO i IIASA.

U Africi su, medjutim, već evidentni negativni efekti globalnog zagrevanja na poljoprivredu. Na primer, u Etiopiji se već 10 godina registruje osetno opadanje padavina upravo u prvom delu sezone rasta useva, navedeno je u studiji.
FAO je konstatovao da je pred medjunarodnom zajednicom obiman zadatak da pomognu zemljama, koje su već pogodjene posledicama globalnog zagrevanja, da prilagode svoju poljoprivredu novim klimatskim uslovima.

Sjedinjene Američke Države su odgovorne za četvrtinu količine ugljendioksida koji se proizvodi na planeti, a pritom su jedina članica Grupe osam (G8) koja nije potpisala Protokol iz Kjota. Protokolom iz Kjota, koji je usvojen decembra 1997. godine, predvidja se smanjenje emisije gasova, ponajviše iz industrijskih pogona, koji doprinose globalnom zagrevanju.

http://today.reuters.co.uk/new...ORY-FOOD-AFRICA-CLIMATE-DC.XML

http://www.newsalerts.com/news/article/go:scitech0:219170

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Re: [Ecology]: Svet troši planetu Zemlju preko mogućnosti - World Living Beyond Its Environmental Me 10.10.2006. u 14:49 · pre 244 meseca #9

Ako se nastavi sadašnji tempo uništavanja resursa prirode - što prirodnim katastrofama što nedomaćinskim delovanjem ljudi - opstanak čovečanstva na Zemlji je ozbiljno ugrožen zbog pojava novih bolesti, promena klime, nestanak kvalitetne pijaće vode, stvaranje "mrtvih zona" duž obala, širenje pustinja...

Oko 60 odsto ekoloških sistema koji obezbeđuju život na Zemlji - kao što su pijaća voda, vazduh, klima, ribarstvo i obradivo zemljište - koriste se nekontrolisano i prekomerno što će u narednih 50 godina dovesti do drastičnog pogoršanja uslova života, naglašeno je u izveštaju "Milenijumske procene eko-klime", na kome je četiri godine radilo više od 1.300 stručnjaka iz 95 zemalja.

"Samo ako razumemo prirodu i kako ona radi, možemo da donesemo neophodne odluke", rekao je generalni sekretar UN Kofi Anan. Ljudsko društvo ima odgovornost da smanji pritisak na prirodne resurse, kako bismo siv imalo dobrobit, jedan je od zaključaka izveštaja. Već danas na planeti pijaće vode ima samo 2,5 odsto, a ostatak od 97, 5 odsto je slana voda, što je dovelo do pred istrebljenje do 30 odsto životinja, ptica i amfibijskih vrsta, naročito u onim elovima Zemljine kugle gde se nekontrolisano iskorenjuju šume (Amazonija na primer) što utiče i na promenu klime, globalno zagrevanje, tektonske poremećaje...

Godišnje se na planeti dogode na stotine elementarnih nepogoda, prema podacima Svetske meteorološke organizacije (SMO) i UN, koji u oktobru (drugu sredu u mesecu) beleže Međunarodni dan posvećen smanjivanju prirodnih katastrofa. Poplave su zastupljene sa 37 odsto, oluje sa 28 odsto, suša čini devet odsto, zemljotresi oko osam odsto, lavine šest odsto, požari i ekstremne temperature oko pet odsto, dok vulkanske erupcije čine dva odsto. Od prirodnih katastrofa po broju ljudskih žrtava 33 odsto otpada na suše, 32 odsto na poplave, 20 odsto na tropske ciklone... To su ogromne brojke u odnosu na samo oko četiri odsto koliko čine ljudske žrtve u zemljotresima, statistika je SMO-a.

Ukupna godišnja šteta od prirodnih katastrofa kreće se od 50 do 60 milijardi dolara, a poplave čine najveću štetu sa 32 odsto, oko 30 odsto je od delovanja tropskih ciklona, 22 odsto od suše, 10 odsto od zemljotresa i oko šest odsto od ostalih elementarnih nepogoda. Atmosferske pojave u prirodnim katastrofama učestvuju sa 84 odsto, a ostatak su indirekne posledice i uticaji iz atmosfere na unutrašnjost planete. Ljudi su, u trci za hranom i vodom, izmenili eko-sisteme u poslednjih 50 godina brže nego u celoj dotadašnjoj istoriji, ali čovečanstvu i dalje preti glas - prema proracunima UN broj siromašnih u svetu će porasti sa 315 miliona (1999.) na 404 miliona do 2015.

Prema najnovijem istraživanju američkog "Instituta za zemlju", najteža situacija sa širenjem zone pustinja je u Aziji i Africi, gde živi 4,8 od 6,5 milijardi ljudi na Zemlji. Sahara se na severu Afrike širi prema Sredozemnom moru i pojas plodnih i pogodnih za život teritorija se neprestano sužava. Južno od Sahare sve do tropskih šuma preovlađuje zona intezivne poljoprivredne delatnosti. U svim zemljama - od Senegala i Mauritanije do Sudana, Etiopije i Somalije - potrebno je sve više prostora za poljoprivredu. U tim regionima se plodno tle brzim tempom pretvara u beživotnu pustinju, navedeno je u izveštaju američkih naučnika.

Tužan rekord među afričkim zemljama drži Nigerija, najgušće naseljena zemlja Afrike. U njoj svake godine 351.000 hektara poljoprivrednog zemljišta postaje beživotno. Stanovništvo Nigerije je za pola veka učetvorostručeno - sa 33 miliona 1950. na 132 miliona 2005. Nije ništa bolje stanje ni u nekim zemljama Azije. Iranom se, na primer, šire pustinje, a peščane bure su 2002. "sahranile" 124 sela u jugoistočnoj provinciji Beludžistan.

megafonija

p.s.
http://na.unep.net/digital_atlas2/google.php

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Re: [Ecology]: Svet troši planetu Zemlju preko mogućnosti - World Living Beyond Its Environmental Me 31.10.2006. u 12:09 · pre 243 meseca #10

Čovečanstvo živi iznad mogućnosti koje pruža Zemlja, a nastavi li se trošenje prirodnih resursa sadašnjim tempom, 2050. godine ljudi će trebati barem dva planeta - izjavio je prije nekoliko dana u Pekingu James Leape, generalni direktor Svjetske zaklade za zaštitu prirode (WWF), tijekom predstavljanja WWF-ove publikacije “Izvještaj o živom planetu 2006.” (Living Planet Report 2006. - http://www.panda.org/news_fact...living_planet_report/index.cfm). Najnovije izdanje “Izvještaja o živom planetu”, koji WWF objavljuje svake dvije godine, pokazuje da se potrošnja planetarnih resursa svake godine ubrzano povećava tako da sada godišnje potrošimo 25 posto više resursa nego što su Zemljini biološki kapaciteti. Drugim riječima, ljudi za 12 mjeseci potroše resurse za koje Zemlji treba 15 mjeseci da ih proizvede.

“Zemljin regenerativni sustav ne može više izdržati takve zahtjeve. Ljudi pretvaraju resurse u otpad brže nego što priroda može otpad ponovno pretvoriti u resurse”, piše, među ostalim, u “Izvještaju o živom planetu”. WWF-ova publikacija zasniva se na cijelom nizu različitih podataka koji se koriste kako bi se formulirala dva indikatora “Zemljina blagostanja”: indeks živoga planeta i ekološki otisak. Indeks živoga planeta služi kao mjera za bioraznolikost, a zasniva se na praćenju više od 3600 populacija unutar 1300 vrsta koje žive na kopnu i moru. Broj populacija koje žive na kopnu, u moru i riječnim ekosustavima smanjio se od 1970. godine 30 posto, što je nezapamćeno u povijesti čovječanstva - izjavio je jedan od autora izvještaja, Jonathan Loh iz Zoološkog društva u Londonu.

Naglasio je kako je smanjenje populacija različitih vrsta još izraženije u tropskim krajevima jer je tamo pritisak ljudi na prirodne resurse još dramatičniji. Primjerice, brojnost tropskih populacija smanjila se u prosjeku 55 posto od 1970. do 2003. godine. Dramatično smanjenje tropskih populacija posljedica je krčenja tropskih šuma i pretvaranja tla u obradivu zemlju i pašnjake između 1950. i 1990. godine. U posljednja dva desetljeća, pak, najbrže se krčilo tropske šume u jugoistočnoj Aziji. Ekološki otisak služi kao mjera za ljudski pritisak na prirodne resurse, a to je površina zemlje potrebna za proizvodnju hrane, energije i drugih dobara, potrebnih da bi se održao sadašnji način života. Istraživanja pokazuju da se ekološki otisak od 1961. do 2003. godine utrostručio.

Primjerice, 1961. godine na Zemlji je živjelo više od tri milijarde ljudi, a globalni ekološki otisak bio je 4,5 milijardi hektara. Godine 2003. na Zemlji je živjelo 6,3 milijarde ljudi, pri čemu je globalni ekološki otisak iznosio 14,1 milijardu hektara. Prema UN-ovim demografskim predviđanjima, do 2050. godine na Zemlji će živjeti devet milijardi ljudi, a nastavi li se sadašnji neodrživi način života, naš planet neće imati dovoljan kapacitet za zadovoljavanje čovjekovih potreba. Na osnovi dostupnih podataka (najsvježiji se odnose na 2003. godinu), najveći ekološki otisak imaju Ujedinjeni Arapski Emirati (11,9 hektara po stanovniku), a na drugome je mjestu SAD (9,6 hektara po stanovniku). Slijede Finska i Kanada (7,6 hektara po stanovniku), a Hrvatska je na pristojnom 43. mjestu te svojevsrne “liste rasipnosti” ili neodrživog načina života s ekološkim otiskom od 2,9 hektara po stanovniku.

- Kada bi svaki stanovnik svijeta živio kao Amerikanci, trebali bismo imati pet planeta kapaciteta Zemlje da bismo održavali taj način života - upozorio je James Leape u Pekingu, osvrnuvši se i na zemlju domaćina koja posljednjih godina bilježi fantastičan gospodarski rast. S ekološkim otiskom od 1,6 hektara po stanovniku, Kina je svrstana na 69. mjesto i trenutačno spada u red “ekološki umjereno rasipnih zemalja”. Ipak, o budućem razvoju Kine, ali i Indije te još nekoliko zemalja koje se ubrzano razvijaju, uvelike ovisi budućnost cijelog čovječanstva.

- Može li Kina skokovito napredovati na rasipnome modelu koji je Zapad apsolvirao ili će definirati novi put razvoja, koji je bolji i za ljude i za planet - upitao je Jonathan Loh. Zabrinjavajuće zvuči podatak da je najbrže rastuća komponenta unutar ekološkog otiska emisija ugljičnog dioksida u atmosferu kao rezultat korištenja fosilnih goriva. Od 1961. godine udio ugljičnog dioksida u ekološkom otisku porastao je čak devet puta, pa danas čini gotovo polovicu ekološkog otiska.

- Način na koji generiramo i koristimo energiju daje najveći doprinos našem ekološkom otisku - napomenuo je James Leape. Naglasio je također da je došlo vrijeme za vitalne promjene. - Dobra je vijest da možemo promijeniti sadašnji način života. Naime, već imamo tehnologije koje mogu ublažiti naš ekološki otisak, uključujući mnoge tehnologije koje mogu znatno smanjiti emisiju ugljičnog dioksida koji dovodi do klimatskih promjena - zaključio je James Leape.

Tanja Rudež

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

eko.jpg168.98k

Forum kao aplikacija na telefonu

Srodne teme