Pametna kuća - saveti za projektovanje

Poštovane kolege i članovi,
molim Vas za smernice oko sistema za pametnu kuću... recimo 2 stana po 200 m2
Na šta posebno obratiti pažnju?
Konkretno koga od raznih distributera opreme mi preporučujete za saradnju?

Fantazija pitanje: Da li neko možda ima neki ugledni primer tehničke dokumentacije ili sl.?

A najvažnije pitanje, pošto će verovatno takav biti razvoj događaja:
U slučaju da se izvode nove ''klasične'' el. instalacije, koje se stvari trebaju obavezno predvideti na el. instalaciji
da bi u nekom narednom periodu bilo što lakše postavljanje jednog sistema pametne kuće i prilagođavanje
na postojeće el. instalacije?

unapred hvala

Treba obratiti paznju da kuca ne bude mnogo pametnija od prosjecnog balkanca, ali to i nije neki izazova kontam se...

Realno mi nismo zasluzili ni da imamo kuce, za nas bi trebale trenutno postojati kuce od blata ili tako nesto sl.
Mi nismo zasluzili da vozimo auto, za nas je magarac i previse. Konj tek za jedno 50ak godina!

Imamo 150eur plate, a hocemo pametne kuce.. pff.

P.s.-izvinjavam se moderatoru, ali nisam mogao da odolim

Potpis

Meša Selimović
"Bilo je to jednom, davno, u životu još lepom. Možda mi se činio težak tada, ali kad mislim o njemu sa ovoga mesta, želeo bih da se vrati."

Tu ti je glavna stvar oko uštede energije.

Npr. moja kuća: 4 člana, i nakon 5 ugrađenih štedljivih sijalica račun za struju je pao ugrubo sa oko 72 na oko 68 KM. A najstarija od tih sijalica traje već 5 godina.



Nisam precizno vodio troškove i uštede, ali valjda se isplatilo. Cijena štedljive sijalice je, čini mi se, oko 10 ili 11 KM, a one klasične sa niti koštaju .8 kpf (80 konvertibilnih feninga), a i sam znaš da će kad-tad pregoriti. Ako se odlučiš za štedljive, uzmi one koja daju žutu svjetlost, treba da na ambalaži bude štampan spektar boja sa strelicom koja pokazuje koja je vrsta svjetlosti u pitanju, jer je bijela svjetlost zamorna za oči. Isto, pazi i na intenzitet svjetlosti da bude zadovoljavajući (mislim na lumene). I onda tu je i pitanje dimenzija jer postoji i ona štedljiva sijalica u obliku spirale, pa je moguće da ne možeš staviti plafonjeru nazad kad ugradiš sijalicu.



Onda tu je i podno grijanje, kažu da je najbolje, ali sa tim nisam upoznat. Za solarnu energiju isto ne znam skoro ništa, valjda je potreban kolektor i baterija i onda je pitanje koliko potrošača možeš pogoniti preko te baterije. Tu je isto bitno pitanje isplativosti, jer mislim da poslije nekih 20 i nešto godina pada korisnost solarnog kolektora. Idealno bi bilo da uopšte nisi zavisan od elektrodistributivne kompanije, negu svu energiju dobijaš sam u okviru svoje kuće i posjeda.

Određenu uštedu daju i napojni kablovi sa prekidačem, da možeš otpojiti npr. televizor i(li) računar sa mreže kada ih ne koristiš. Ili da ima neki sklop koji automatski vrši to umjeto tebe, recimo 3 sekunde poslije gašenja uređaja.

Treba voditi računa i o provjetravanju prostorija i izbacivanju vlage iz kupatila. Tu bi idealno došao neki ventilator sa automatskim gašenjem, ali sa dovoljno snage da može u neko prihvatljivo vrijeme izvršiti ventilaciju.

Neki kažu i da kuhanje ručka tokom toplog vremena vani na terasi na nekoj peći može pomoći oko uštede, ali i o tome treba promisliti i vidjeti šta su dobre, a šta loše stvari.

Ali svi se slažu da je mjesto najvećeg gubitka energije u objektima prostor između ruba prozora i zida.

Predlozio sam otvaranje foruma koji ce pokriti ovu oblast,
ali izgleda da cemo morati sacekati jos par godina dok administatori ne shvate vaznost iste.

@bojanst ako, uz minimalna ulaganja smanjis troskove, vise ce ti ostati od tih 150 eur za druge stvari.

Potpis

Low-level high-standard engineering.

Realno, potrošnja energije za grejanje, daleeeko prevazilazi sve druge potrošnje energije.
Dobro je i treba se baviti i osvetljenjem, i ekonomikom frižidera, i ekonomikom veš mašine, ali to su sve sitnice naspram grejanja.

Dakle, ko potrošnju energije (i para) za grejanje svede na na minimum, taj je uradio pravu stvar.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Ranije su pametni sistemi bili ograniceni na rasvetu i klimatizaciju u objektima. Uglavnom je to radjeno u hotelima i bankama.
Bar sam se tu susretao sa tim.
Danas, sa napretkom tehnologije, se kontrolise gotovo sve sto nekome padne na pamet i to preko tableta, telefona..
Vise nije potreban ni veliki broj kablova jer se sve kontrolise bezicno.
Cak sam sistem moze da prati navike korisnika i da ukljucuje ili iskljucuje uredjaje.
Samim tim se ostvaruje usteda.
Sto se tice postavljanja sistema u stanovima sve zavisi od zelje vlasnika, investitora.
Neko hoce da prati kamere, neko grejanje ili dok gleda tv da se ukljuci samo priguseno svetlo... Kombinacija ima puno.
Tema je opsirna i zanimljiva.

Potpis

Sinan Hasan Jašar Šaban...

Istina. Medjutim, ko zivi u stanu i placa centralno grejanje po kvadratu zagrevane povrsine ne moze da igra na ovu kartu.
Takodje, gubici koje stvaraju eletkricni uredjaji u vidu topolote nece uticati na smanjenje racuna za grejanje (struja/gas/itd.)
Ugradnja kalorimetara moze biti pucanj u nogu, posto se tada mesecni troskovi za grejanje mogu uvisestruciti - sto smo imali proliku da vidimo u novinskim clancima.
Kod kupovine novih uredjaja, treba odabrati one se energetskom klasom A+, A++, A++.
Treba polako preci na LED osvetljenje. Elementa prodaje 12W E27 5000K sijalice za 389din. Ovo je jeftino privremeno resenje.
Ja bih se opredelio za kvalitetnije LED panele, 4200-4500K CRI>85, dimabilne, sa izlazom od barem 110lm/W, sa occupancy senzorima.
Nazalost paneli koji se prodaju kod nas su uglavnom losijeg kvaliteta i manje energetski efikasni.

HA sistem moze na mnogo nacina poboljsati kvalitet zivota i smanjiti troskove.
Recimo, pukne vam vodovodna cev, a nikog nema kuci. Kada flood senzor primeti prisutnost vode, sistem vas obavestava putem SMS poruke/poziva/emailom, te pravoremenom
akcijom mozete umanjiti nastalu stetu.
Sami ste, i pozli vam. Pritiskom na panic dugme daljinskog upravljaca koji uvek nosite sa sobom, mozete zatraziti pomoc. Ovo je narocito korisno za starije ljude.
Neko vam obije stan/podrum/tavan. Odmah dobijate obavestenje.
Moguca je integracija i multmedijalnog sistema.
Ja bih koristio zicnu mrezu, odnosno, broj bezicnih uredjaja/senzora bih sveo na neophodan minimum. Pored povecanja pouzdanosti i bezbednosti, eliminise se potreba za stalnom zamenom baterijskih ulozaka.

Potpis

Low-level high-standard engineering.

Tu se slazem u potpunosti.
Najbolje je izvesti namenski instalaciju za ovakve sisteme.

Potpis

Sinan Hasan Jašar Šaban...

Pozdrav svima.

Sisteme pametnih kuća sam projektovao i izvodio još pre 5 godina u Moskvi gde se oslanjalo na Gira opremu i Honeywell za klimatizaciju.

Koliko god se trudili da to ima stvarnog efekta na uštedu energije, uvek je na kraju bilo da se sistem ugrađuje zbog modernosti i uvećanja

vrednosti nekretnine.

Veliki problem je sagledavanje potrebe i tehničke mogućnosti korisnika.

Jedan od velikih problema je kasnije održavanje i servisiranje istih.

Tako da osim upravljanja osvetljenja i evetualne klimatizacije sve ostalo je puno problema.

Moderni sistemi zahtevaju internet sa fiksnom adresom koju nam je lokalni haker u Moskvi menjao kad je god hteo.

Tako da treba dobro da se upoznate sa opremom i softverskim rešenjima pre ulaska u projektovanje i nudjenje rešenja.

Ja sam se opredelio za CAN bus za vezu izmedju HA node-ova. Za vezu podrum - HA sistem stana na drugom spratu, i daljinski upravljac - HA sistem koristicu SI4432 module na 868MHz.
Da, planiram da napravim HA sistem 'od nule'. Hobi projekat od koga cu imati koristi.

Potpis

Low-level high-standard engineering.

Ovde bi mogao da pokupiš nešto ideja, u sekcijama koje se bave arhitekturom,dizajnom i inovacijama.

http://inhabitat.com/

Hvala. Pogledacu.
Vec imam par ideja, a kupio sam i nesto delova i opreme.

Potpis

Low-level high-standard engineering.

Zainteresovani za pametnu kuću su obično to videli na filmovima ili negde u Rusiji (Moskva najčešće)
i onda i oni hoće tako nešto ... ali samo dok im se ne predoči cena.
I u većini slučajeva nije im primarni motiv ušteda već samo komfor.
Generalno su i u pravu jer uz ovu cenu el.energije sistem je takve cene da se ne može isplatiti skoro nikad.

Slažem se sa komentarima da je potrebno jako pažljivo sagledati potrebe, kao i sa tim da
ključnu ulogu igra održavanje i mogući kvarovi na sistemu.

Cenim da je tu jak i efekat ''nove igrice'' ... znači korisniku je interesantno zezanje sa tim dok ne izgustira,
a onda svede korišćenje na minimum i verovatno se jednog trenutka zapita ... čemu sve to.

Što se tiče štedljivih kompakt fluo sijalica ... to je velika globalna prevara.
Prezentovane informacije
- o tome koja sijalica menje koju klasičnu su neistinite,
- o trajnosti su neistinite
- o bojama (ugođaju i zdravlju) neću ni da pričam ... ne mogu ni da priđu klasičnim
- preskupe su za proizvodnju (za samu proizvodnju je potrebno puno el. energije)
- imaju puno žive i elemenata koji su jako otrovni, uništavaju sve oko sebe i ne mogu se reciklirati

Posle tog promašaja i njihovog uvođenja umesto klasičnih sijalica, sledeći korak je njihova zabrana u narednih 5 godina i
prelazak na LED izvore koji su takođe loši ali su ''manje zlo'' (najviše štete oku zbog izražene komponente plave boje).

dvp, ne slažem se s time. "menje"?

Konkretno, najstarija štedljiva sijalica koju imam je postavljena 19. jula 2011. E sad, nisam objektivno mjerio njeno vrijeme rada i broj puta paljenja-gašenja, ali mislim da je potukla klasičnu jer za tih nepunih 5 godina bih možda promijenio i 2 do 3 klasične. Iz iskustva znam da je najkritičniji trenutak za klasičnu sijalicu paljenje jer tada bi najćešće pregorile.

Imam na spratu tri takve sijalice i često imaju brutalan režim rada - rade možda i 12ak sati dnevno zbog greške u konstrukciji kuće (nema potkrovnog prozora da dadne dovoljno dnevne svjetlosti) i za sada se dobro drže.

Kvalitet svjetlosti je također zadovoljavajući, opet kažem iz moga iskustva.

Što se tiče žive, tačno je da imaju žive, ali nominalno to je manje od 1 mg. Mislim da što su skorije proizvedene, to imaju manje žive. E sad, treba vidjeti u medicinskoj literaturi kolika je dopuštena granica godišnjeg unosa žive za čovjeka. Možda neko godišnje unese više žive od 1 mg ako često jede morsku ribu?

Ja bih se zabrinuo ako u kući imam trudnicu ili maleno dijete, jer su fetus i djeca naročito osjetljivi na otrove. Ali to opet ne znači da će nužno štedljiva sijalica da pukne. Čak i ako pukne, vjerovatno se ima kupiti neki komplet u radnji sa građevinskom opremom za hemijsku neutralizaciju žive (dakle, živa se prevede u neki neškodljivi spoj).

Kojih još škodljivih elemenata imaju?

Ne možeš svesti rizik na 0, trebaš izabrati prihvatljivu količinu rizika.

Valjda potrošnja energije u njihovoj proizvodnji opravdava uštedu u radu.

Ovdje gdje živim nema mjesta da se pravilno odlože neispravne štedne sijalice. Ima grupa kontejnera za reciklažu, ali tu možeš staviti samo papir, platičnu čašu od jogurta i slične trivijalne stvari. Nema ništa gdje bi se mogli odložiti npr. stari lijekovi, pakovanje od šampona i štedne sijalice.

Evo nešto otprilike vezano za ovu temu - posljedice elektrana na ugalj (ko hoće da čita studiju iz drugog videaa, ima je ovdje):

Ovo za elektrane na ugalj je izdaleka povezano sa ovom temom, ali, reda radi, evo i trećeg dijela. Kada bi i došlo do smanjenja potrošnje struje kod nas, uprave elektrana bi najvjerovatnije prodavale tu nepotrošenu električnu energiju u inostranstvo, tako da bi zagađenje bilo isto.

Radimo na par objekata u BG-u gde jedna firma iz NS pusta u rad sistem pametne kuce,dobar sam sa elektricarom koji im izvodi instalaciju.Sistem je i dalje veoma komplikovan i skup za nase uslove,pogotovo za kasnije odrzavanje.Skoro nista nije bezicno,kontrolise se sve u vezi klimatizacije,grejanja,roletni,rasvete,ozvucenja...
Investitor uglavnom postavlja sistem zbog bolje cene zakupa jer iznamljuje stranim diplomatama i slicno.
Pogotovo na samom pocetku dok se sistem ne uhoda veliki je broj poziva i intervencija na objektu.
Kad izadje iz garantnog roka odrzavanje je skupo,mnogo je releja,sklopki,tajmera,modula.....
Prica kao prica nije losa i tezi se tome ali kod nas ce jos vode da protece dok ne zazivi u potpunosti.