Programeri (web i app) - Da li bi selili u Bosnu radi posla?

Kod nas ne da nema dobrih programera bez posla nego NEMA :) Ko iole nesto valja taj vec radi. Postoje dve opcije, plati pa ukradi developere iz druge firmi, ili kosto rece pokupi ih na praksi kao mlade pa od njih napravi dobre developere.

E sad prva opcija je ok ako imas novac, a develoepri ti trebaju hitno. Druga opcija zahteva vreme, dosta vremena.

1500 nije cifra zbog koje bi dobar programer napustio Srbiju i otisao u Bosnu. Mozda gresim dusu, znam koji su isli u Sloveniju za te pare ali su brzo dosli do cifre zbog koje su i otisli.

Nije bas cesta pojava da kod nas neko ima 1500 platu kao developer (ima, samo nije tako cesta kako se ovde moze zakljuciti) ali recimo da se plata pouzdanog programera krece oko 1000 eur (-+ 100-200). E sad da li bi neko za 500 eur otisao u Sarajevo ili Travnik pitanje je.

Inace, zasto ne bi napravio deal sa nekom firmom iz Srbije koja ce ti obezbediti developere i koji mogu raditi u Srbiji. Sa firmom mozes lako definisati prava na projekte tako da neces imati problema (ako mogu velike USA firme da posluju tako, zasto ti ne bi mogao). Na taj nacin bi dobio developere i ne bi morao da brines o software developmentu vec o business developmentu.

Potpis

"Čovek je biće koje se na sve navikava, i ja mislim da je ovo njegova najbolja definicija."
Fjodor M. Dostojevski

To ne mora da bude tako, evo ja prvi nikada tako nesto ne bih radio a radim ozbiljne stvari i za ozbiljnu firmu, mislim da je tvoje iskustvo samo losa sreca. Problem je naci ljude od poverenja i ljude koji ce raditi posao kako treba i ja u svojoj programerskoj karijeri nisam sreo vise od par ljudi koji su bili ok. Ima svakakvih radnika i svakakvih poslodavaca i tesko je naci dobre radnike a tesko je naci i dobre poslodavce to vazi u oba smera.

Svi smo imali losa iskustva ali opet mislim da ne treba biti iskljuciv ima ljudi koji su veoma ozbiljni prema poslu i koji ce raditi savesno i posteno. Normalno ne mislim na cist freelancing, mislim na stalno zaposlenje u firmi ali za udaljenog mesta, ja prvi radim tako i nemam nikakvih problema niti moj poslodavac, svoj posao obavljam maksimalno posteno i savesno i radim vise od godinu dana bez problema.

Inace ovo sto kaze augustus bih i ja isto preporucio, nije lose ni napraviti neki department stacioniran u Beogradu koji bi bio povezan sa centralom u Bosni ako je kriticno to da se radnici pojavljuju na poslu radi brifinga itd.

Kao Beograđanin koji je radi posla preselio u Sarajevo pre neku godinu, uopšte ne preporučujem ovu varijantu. Ali... uopšte!
Ja sam bio primoran jer nisam iz IT struke, pa su za mene te cifre od 1500€ misaona imenica.
Jednostavno, znam još par ljudi koji su iz Beograda došli u Sarajevo, iz raznih pobuda ( neko zbog posla, neko zbog muža/žene, neko jer je Bosanac, neko jer ga je država poslala ovde, itd... ). I baš niko od nas nije zadovoljan životom u Sarajevu. Ne govorim sa stanovišta verskog/nacionalnog, već sa aspekta kvaliteta života. Jednostavo, kakav god Beograd bio, koliko god se u poslednjih 10+ godina ofucao i osiromašio, Beograd je prava metropola, grad sa odličnom infrastrukturom, noćnim životom... mah.... ne vredi nabrajati kada to ljudi koji nemaju moje iskustvo nikada neće shvatiti. Tek kada dođete u manju sredinu, vidite šta je Beograd zapravo.
A tek ova varijanta - Travnik... mislim.... stvarno...

Ruku u vatru stavljam da takvog programera nećeš naći. Nema šanse. I ako nađeš, naći ćeš klinca, koji će se brzo vratiti. Gledaj ovu varijantu koju ti je predložio augustus. To je već realno.

edit: Samo da znate, vi koji nikada niste selili, veliki je šok i kada iz jednog kraja grada preselite u drugi. Kada biste se preselili u Novi Sad, bilo bi vam jako teško da se naviknete, i dosta novca biste potrošili na putovanja kući. A tek preseliti u drugu zemlju, u neuporedivo manju i siromašniju sredinu... pih!

Generalno, programere u Srbiji možemo podeliti u 4 grupe:
-profesionalce koji znaju svoj posao i odavno su otišli preko da rade za lepe pare (preko 2.000 evra)
-profesionalce koji znaju svoj i rade u Srbiji za lepe pare (1.000-1.500 evra)
-osrednje programere ili početnike koji rade posao u Srbiji za manje para (500-1.000 evra)
-i one za koje ne znamo kako rade, jer jednostavno neće da rade (to su oni o kojima sam pričao u temi "Nije sve u novcu...")

E sad, ako tebi treba profesionalac, teško možeš da računaš na ove što su već otišli preko, bez obzira koju mu cifru ponudiš. Ovi što rade u Srbiji i imaju 1.000-1.500 evra, jako lepo žive i u Srbiji, tako da ćeš takođe teško da ih privučeš u Bosnu, osim ako ne daš značajno bolju ponudu (tipa preko 2.000 evra), ali ne znam koliko ti se to isplati. Onda jedino što ti preostaje su ove dve poslednje grupe, jer i među njima sigurno ima profesionalaca i potencijala, kao i onih koji bi pristali da rade za neku razumnu sumu (1.000-1.500 evra), ali je tu problem što treba roditi mečku dok među njima nađeš onog pravog. Dakle, kao što su ljudi već rekli, možda najbolja varijanta je naći nekoga ko bi radio bez selidbe, jer je velika verovatnoća da bi pristali da rade za tebe ako im ponudiš 100-200 evra više nego što sada imaju, a da ne moraju da se sele. Ipak, Bosna svakako nije top destonacija po bilo kom parametru.

To što možeš da nađeš Nemca koji će da radi za 2.000 evra je zato što su Nemci totalno drugačijeg mentaliteta, te kod njih nema mnogo onih koji žele da i u 30-toj žive sa roditeljima i žickaju pare, već od malih nogu stiču nekakvu radnu naviku i normalno kad dođu u 20-te, grebu i rukama i nogama da nađu kakav takav posao, stiču iskustvo, rade na većim projektima, jer to onda kasnije mogu lepo da unovče i da se što pre osamostale. To je za njih normalno, jer jednostavno su tako vaspitani od strane roditelja. To je ono kad mi kažemo za zapadnjake da su hladni. Sa druge strane, roditelji u Srbiji imaju potpuno drugačija razmišljanja (čast izuzecima), pa smatraju da je sasvim ok da se osoba od 30 godina naziva detetom i da mu se kuva, pere, čisti, pegla ili mu se plaća stan ako studira u drugom gradu (a studije se otegnu na 10 godina, jer nema razloga da ih završava ranije, kad već sve dobija od roditelja), daju mu se pare... itd.

Poenta ove priče je da u Srbiji u ovom trenutku, ma šta ko pričao, ima jako malo kvalitetnih radnika, iako vlada mišljenje da smo među najboljima, najpametnijima i najsposobnijima na svetu. To je jednostavno zato što kad god neko "naš" ostvari neki uspeh, bilo da se radi o osvajanju neke medalje od strane sportista ili sportiste ili pobedi na nekom takmičenju iz matematike, to se predstavlja kao uspeh cele nacije i svi mediji bruje o tome kao o nekakvom kolektivnom uspehu i šta ja znam. A niko ni da pomene da na tog jednog matematičara što je otišao na takmičenje dolazi milion onih što ne umeju da reše običnu proširenu jednačinu. Tako da, šta znam, samo čovek koji ne živi u realnosti može da kaže da je Srbija puna kvalitetnih IT profesionalaca, samo eto nemaju sreće da im neko ponudi posao, a kad dođeš sa realnom ponudom, ne možeš naći jednog takvog.

Potpis

-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti

Kada bi mi neko ponudio posao u Beogradu za 500€ i posao u nekom drugom gradu, za 1200€, bez razmišljanja bih se odlučio za Beograd. Naravno, da taj drugi grad nije blizu Beograda, pa da svaki dan mogu da idem kući. Toliki je paritet rada u svojoj sredini, i u tuđoj. Nisam lenčuga, ali jako dobro znam šta znači otići od kuće. Sve se gubi. Ceo život... porodica, prijatelji, društvo. To je vredno samo ako idete u neku zemlju koja mnogo pruža. Ponovo bih otišao iz Beograda, ali samo u USA ili Francusku. Nigde drugde. Čak ni u Australiju, Kanadu, ni za 5 puta veću paru. Nikada! Baš sam razmišljao gde bih mogao da živim a da se osećam kao kod svoje kuće, i ustanovio sam da mom mentalitetu odgovaraju samo ovde dve zemlje. Čitkam onaj forum B92 i čudim se ljudima kako grabe i rukama i nogama samo da zapale iz svoje zemlje. Ti ljudi uopšte ne kapiraju šta je to, i šta znači otići. Pojma nemaju. Inače tražim posao kući, i ako ne nađem ( a neću sigurno ), otvoriću privatnu firmu.
Prema tome, dragi dečko, siguran sam da ni prosečnog programera iz Beograda ili Novog Sada sigurno nećeš naći. Možda ćeš nači klinca, koji tek uči zanat i to iz nekog manjeg mesta, a to ti koliko kapiram, ne treba. Savet si dobio, pa ako si stvarno toliko ozbiljan kolikim se predstavljaš ( naručuješ televizore za milionske iznose, radiš milionske projekte - a vidim da si mlad dečko ), onda ćeš shvatiti da ti je " augustus " sve lepo rekao.

Ljudi, hvala vam mnogo. Ušli smo u skoro svaku poru (više ili manje bitnu) i dali jednu lijepu refleksiju o čemu bi sve morao razmišljati taj pojedinac što bi imao priliku da seli, te poslodavcu da vidi šta ima za očekivati. Nažalost moram zaključiti da više fenomen lojalnosti radnika u ovom segmentu i ne postoji i da čovjek treba tako da funkcioniše da ako mu ode jako dobar programer da to ne bude neka šteta.

Ja ću ukoliko zaista više ne mognem naći nikoga u BiH, dati online oglas u Srbiji pa ćemo vidjeti šta će biti. Ako bude kakvih iznenađenja, podjeliti ću ih ovjde.

Potpis

SEO Blog | Prati me na Twitteru! | Balkan SEO Forum | Serija video tutorijala na našem jeziku kako zaraditi preko Affiliate Marketinga

Kako si samo te dve uspeo da spojis, ne mogu se setiti nijedne slicnosti izmedju te dve zemlje i mentaliteta ljudi u njima. Potpuno razlicito.