Izumire li fotografija kakvu poznajemo?

Za novinsku fotografiju treba se zadesiti na pravom mestu.
Milioni ljudi sa foto-aparatima pri ruci su daleko bolji izvor zanimljivih fotografija od nekoliko plaćenih fotografa koji lunjaju po gradu u potrazi za zanimljivostima.
Treba samo da se reši problem ponude i komunikacije. Recimo, ova fotka dole je jedna iz serije napravljene slučajno, dok sam plaćao struju u zgradi na dunavskom keju. Ljudima je auto skliznuo u reku i onda je bila cela akcija izvlačenja. OK, nije to ništa spektakularno, ali se danas u gradu dogodi 200 ovakvih nesvakidašnjih situacija i verujem da tek svakoj stotoj prisustvuje profi fotograf ili kamerman.
A što se kvaliteta tiče, možda će se u škole uvesti predmet fotografisanje, kao što postoji već likovno, jer to bi bio pravi odgovor na mnoga pitanja. Potpuno je glupo učiti decu da crtaju kada će samo promil promila imati potrebu da nešto nacrta u životu, a verovatno preko 80% će biti u prilici da fotografiše.
Evo ideje za ponudu unapređenja školstva, ovo je akcija koja ako već nije preduzeta mora da se preduzme: fotografija u škole najmanje kao podmetak likovnog vaspitanja.

Prvo, dok bi ti sve to namestio, oni bi već izvukli auto.
Drugo, ja imam tačno 23 snimka sa tog mesta, još mnogo pre nego što je stigla ekipa sa ona dva čamca i onda kako vuku auto uzbrdo... sasvim dovoljno materijala da se napravi šta oćeš od toga za neku usputnu potrebu.
Treće, ja i jesam mnogo više škljocalo nego fotograf, ali kada bih istresao na sto sve fotke koje imam, bilo bi tu svakojakih iznenađenja.
Meni nije cilj savršena kompozicija, balans boja i raspored objekata, već zabeležen trenutak.
Jednog dana možda objavim album sa dvestotinjak fotki običnih ljudi u svakojakim (otprilike ovakvim) nespektakularnim situacijama, pa sve to izmiksovano sa probranim zen poukama i to onda bude neka svoja priča za sebe, paralelna na sve ove burne godine koje proživesmo...
Za tu priliku možda i poskidam poneki smetajući listić iz ćoška fotke...

Za ovo si potpuno u pravu, ja sam se malo neprecizno izrazio. Likovno kao način posmatranja sveta oko sebe je važno, ali fotografija kao dodatni pristup u svemu tome takođe ima svoje mesto u izučavanju, s tim što bih đake malo opteretio kompozicijom i ostalim foto-bitnim stvarima, sa posebnim akcentom na digitalne mogućnosti i prednosti.

Na sledećoj slici im se pridružio i tip u plavoj jakni da vuče, a zatim i peti, tek su oni uspeli da otrgnu auto iz zagrljaja Dunava.

Svejedno, tvrdim da u ovoj situaciji nije bilo prilike da se mnogo utiče na razmeštaj ljudi i čamaca, sve se događalo u nekoliko minuta.
Najpotpuniji kadrovi su s početka dok se čeka da pristigne čamac, ali je sve jako statično, a auto u vodi izgleda kao da je tu da bi bio opran, nema se utisak da je neki problem u pitanju. Tek kada su počeli da ga izvlače, dobio se kompletan utisak.

To može biti jedan pristup, filteri i obrada u PS-u.
Svakako bi se ova slika morala malo doterati, ona je ovde data gotovo sirova.
Ali magluština koja em zaklanja vidik em presijava sunce, bojim se da traži više od 20 sekundi da se navrne fulter i odrede parametri, uz obavezno traganje za najboljim uglom, ali čamac dolazi, ljudi pristižu sa mosta i stazom da pomognu, nemaš ti tu mnogo vremena da se nameštaš i obilaziš.
Na kraju krajeva, ja sam samo pokušavao da platim struju u blizini...