Prostorne resetkaste konstrukcije

Pozdrav svima.

1. Da li neko ima crteze prostornih resetkastih konstrukcija, tacnije, sistema tipa Unistrut, Mero, jednu osnovnu celiju tipa tetraedra sa dimenzijama, neki primjer.Volio bih da nadjem tacne dimenzije ploce kod Unistrut sistema, i kugle i stapa kod Mero.Da li je takvo nesto moguce, s obzirom da je to komercijalan prozivod, cisto sumnjam da ce neko tako nesto ponuditi online
2. Gdje bi mogao naci neke proracune vezane za PRK(Prostorne restkaste konstrukcije), dimenzionisanje, optimizacija, izbor stapova i ostalo.
3. Koji software preporucujete konkretno kod modeliranja PRK i da li je neko vec imao iskustva sa proracunom i izradom.Catia Structure Design mi se cini odlican izbor software-a?

Bilo kakav koristan savjet mi je dobrodosao.Link, pdf, crtezi ...

Potpis

MK

Ako govoris o nosecim elementima, prostornom resetkama, a cini mi se da govoris, neka gotova resenja tesko da ces naci, pogotovo ne ove crteze sto si trazio.Neke resene primere imas u knjizi celicne konstrukcije u zgradarstvu od zarica, budjevca i stipanica(2d resetke, ali isto ti je i za 3d, samo se proracun razlikuje)

Softver. Pa... Kod nas je popularan staad, sap2000, i domaci radimpexov tower. Ali to je posao za gradjevinskog inzenjera, ozbiljna stvar, ipak to je najcesce krov koji treba da stoji iznad glava nekih ljudi.Za to se koriste ili gotova resenja ili staticar to racuna.

Odlican uvod.
Sad opet ona moja vjecita dilema, sta je posao masinca a sta gradjevinca?Mislis li da 'ozbiljne' poslove ne mogu masinci raditi ?Salim se, razumijem sta si htio reci.
Ja sam po profesiiji masinac, konstruktivni smjer i nisam ranije imao 'dodira' sa prostornim resetkastim konstrukcijama, na smjeru mehanizacija su izucavali opsirnije, neke varijante spojnica, resetke sa aluminijumskim stapovima i slicno.A znam da je gradjevincima to specijalnost.Znam za ove software i znam neke momke koji koriste SAP 2000.
Kako sam ja mislio da se radi proracun i odabir?Za tipicne prostorne resetkaste konstrukcije, kod kojih je osnovni moduo u obliku tetraedra, na pr. sistem Unistrut, koriste se stapovi pravougaonog otvorenog poprecnog presjeka odredjenih dimenzija.Sad da li se one svaki put moraju proracunavati(mislim da ne) ako je konstrukcija standardnog tipa na primjer krov benzinske pumpe, a s obzirom da je mjerodavno opterecenje skoro uvijek isto(?), samo razlicit oblik krova?Prepostavljam da za neke specijalne konstrukcije, tipa stadiona i nekih specificnih dvorana i hala potrebno vrsiti dimnezionisanje stapova.To i jeste posao gradjevinca.Mislim da je posao masinca samo izrada tehnicke dokumentacije, radionickih crteza, tehnoloskih listi, priprema prozivodnje i nista vise.
Mene ovo interesuje zato sto sam malo radoznao a i moguceg posla, pa volim znati o cemu se radi .Znam da treba dosta iskustva u svemu ovome, a takodje mislim da bi rijetko ko sad odao kompletan postupak proracuna, izbora i izrade konstrukcija.Potrudicu se da nabavim tu knjigu.
Na Catia-u sam mislio kao software za modeliranje, Strucutre Design modul, kao pomocno sredstvo, a ne i za proracun i slazem se za SAP i TOWER.Ovdje sam da nesto naucim, zato sam i pokrenuo temu.
Evo nekih primjera:

UNISTRUT sistem

MERO sistem

Potpis

MK

Ukratko. To sto si ti pokazao su gotova resenja razlicitih proizvodjaca, koja su mahom patentirana i prodaju se kao gotov proizvod tupa kljuc u ruke. Sada ti govorim kao gradjevinski inzenjer.Kako bi isao posao za to, analiza opterecenja(nije isti sneg i veta na kopaoniku i u beogradu) pravljenje 3d modela u toweru, nanosenje opterecenja, proracun, dimenzionisanje, gde se dimenzionisu stapovi, usvajaju se generalno, razliciti stapovi za gornji, donji pojas i stapove ispune u zavistnosti da li su pritisnuti ili zategnuti i dimenzionise se cvorni lim(ekvivalent je ta kugla na crtezu u kojoj se spajaju stapovi)posle dimenzionisanja idu radionicki crtezi, sto je posao gradjevinskog tehnicara a moze i inzenjer da uradi, ja koristim za to prosteel 3d, modul za autocad.Nije mi jasno sta bi modelirao. Za stapove koristis standardne profile I,IPB,IPM,L,U,2L i druge(druga stvar su ova gotova resenja, ti kao pojedinac da razvijes sopstveni sistem za 1 projekat je iluzija, ne rade ni vece firme cak i za vise projekata vec koriste gotova gore navedena resenja) Cini mi se da u pogresnom pravcu razmishljas.

Ako koristite sandardne profile vec imate njihovu izdrzljivost po duznom metru hocete da proracunate dal ce vasa konstrukcija izdrzati opterecena morate je imati u 3D ja vam preporucujem program broj 1 za to ansys najbolji za akve stvari koristi se cak i u formuli 1 ili nastan namenjen bas za te stvari pa birajte u catia v5 vam to bas nece biti jednostavno cak i meni je problem realizovati neke jednostavnije probleme u modulu kog ste naveli. I jos jedna stvar kad nadjete softver i naucite da radite i kada zelite da proverite vasu konstrukciju
Spremite se na analizu od 40-tak sati, zatim molite se bogu da vam ne nestane stuja i cuvajte zivce ako vam rezultati krenu naopako pozdav

40 sati!!!!!!!!!!Auuuu
Meni na mom celeronu, zgradu sa 10 etaza, povrsine 2000m2, velicina konacnog elementa 0,25m, tower racuna oko 2 sata, a prostornu resetku(gde su sve prosti stapovi) ne bi trebalo duze od 10 minuta da racuna

Pogresno si me shvatio.Ne razvijam nikakav sistem.Jednostavno sam mislio na to sto ti radis sa ProSteel 3D.Hvala na prijedlogu.To sam i trazio od vas.
Mislio sam na modeliranje cijele konstrukcije, radi vizuelne predstave i slicno.Takodje me je interesovalo i modeliranje cvorova, provjera naponskog stanja MKE-a itd.
Jos samo ovo, necu gnjaviti dok ne nabavim neki proracun.Ako imam poznato opterecenje, snijeg recimo, za poznatu konstrukciju potrebno je odrediti sile u stapovima, na osnovu kojih se i dimenzionisu?Sa tim silama proracunavamo i spojnice?Ne ulazim u optimizaciju, nego mislim na osnovni proracun.Konkretno, sto kazes, za ova gotova rjesenja, patentirana, potrebno je samo provjeriti da li konstrukcija moze da izdrzi neko krajnje nepovoljno opterecenje, snijeg na Kopaoniku ili Beogradu ?Ovo govorim za siteme tipa Unistrut, Mero i slicne.Sad me jos interesuje ovo, na primjer Unistrut sitem je poznat preko 50 godina, mislim da ga svako moze koristiti u izradi ovakvih konstrukcija, ako moze da garantuje sigurnost takve konstrukcije?Ko moze iamti pravo da samo on izradjuje ovakve konstrukcije?Slicno i za Mero?Ispravite me ako grijesim.Logicno je za neka nova inovativna rjesenja.

Sto se tice proracuna sila u stapovima u principu se moze koristi bilo koji FEM software.Kome sta lezi.Ja sam ipak za to da se ovakav tip konstrukcija mozda najbolje moze rijesiti Tower-om, SAP-om i slicnim software-ima koje vi koristite u gradjevini.

Znaci, da ne budem pogresno shvacen, ovdje sam da naucim od vas, onih koji su imali iskustva u slicnim poslovima.

Veliki pozdrav

Potpis

MK

Uphhhhh. Ajde ovako. Zastupnik mera ili unistrut-a za srbiju ti prodaje gotova resenja, znaci od njih dobijas i staticki proracun, dokaz da ce to da stoji, oni ti montiraju i to je najelegantnije resenje, svaka benzinska pumpa ima nesto slicno, tvoje je samo da platis i da iskljucis mozak.

Druga varijanta, da sam proracunas, govorim ti iz nnajbolje nemare, je ozbiljan posao za diplomiranog gradjevinskog inzenjera, nikako ne za priucenog masinca ili nekog drugog, ipak su ljudski zivoti u pitanu, taj krov ce da stoji iznad necijih glava. Tu ti se javlja sneg, pa vetar, koji alternativno deluje na krovnu konstrukciju(odizanje - kad odleti krov) imas vise kombinacija opterecenja trazis merodavnu za svaki element,imas faktore sigurnosti, ti ako projektant mozes da odredis jos neku kombinaciju opterecenja koja je realna a ti smatras da je pogodna za taj objekat,sa ekstremnim uticajima merodavne kombinacije, koja moze biti razlicita za svaki elemnt, dimenzionises stapove, dimenzionises vezni lim, dimenzionises elemente veze- srafove.Sve to radis po nasim standardima. Kontrolises izvijanje. Generalno, najmanji je problem napraviti nekakav model u sapu ili staadu ili toweru naneti neko opterecenje i pustiti program da izbaci neke uticaje. Treba shvatiti sta se desava, prepoznati rezultate i odstupanja od ocekivanog. Mnogo je to ozbiljnije nego sto na prvi mah lici. Nadam se da sam ti pomogao, ako ti jos nesto nije jasno slobodno pitaj.

Ukratko kako bi isao staticki proracun,

1. Analiza opterecenja stalno opterecenje+povremeno opterecenje+sneg+vetar+seizmika, koja uglavnom nije merodavna pa se i ne radi, vetar je najzanimljiviji, u odnosu na lokaciju objekta, uzima se racunska brzina vetra i na osnovu nje, vrste objekta i mesta gde se nalazi se racuna opterecenje od vetra
2. Pravi se model objekta, usvajaju se neki profili (na osnovu iskustva, nesto kao prva iteracija), nanosi se optrecenje,prave se kombinacije, dobijaju se uticaji
3. Dimenzionisu se svi elementi na osnovu merodavne kombinacije i, ako je potrebno pravi se novi model sa dobijenim elemntima dokazuje se da on stoji.
4. radionicki crtezi, detalji veze u 3 projekcije, rekapitulacija materijala

Odlicno je ovo sto si objasnio Svaka cast.
Pitacu te jos po nesto dok nadjem

Jesi li dobio PP, shkomishkomi?

Veliki pozdrav.

Potpis

MK

Imam jedan pdf, u stvari deo knjige, koji se bavi osnovama projektovanja i proracuna ovih konstrukcija.

Pa ako to to jos interesuje posalji mi tvoj mail na pp.