Da li više volite da fotografišete i gledate fotografije?

Reč foto-grafija u prevodu znači zapis svetlosti. Svetlost je talas i ima talasne osobine. Tako da je osnovna razlika između digitalne i analogne fotografije način zapisivanja informacija koje uđu kroz objektiv. Digitalni zapis se sve više koristi jer je brži i lakši za obradu. I baš zbog te jednostavne obrade, dostupne svima, se postavlja pitanje autentičnosti digitalne fotografije.

A genom se ne može uslikati nikakvom foto opremom. Npr. Boja nečega se određuje tako što se meri talasna dužina svetlosti koju predmet reflektuje. A genom ne može da reflektuje svetlost koju mi možemo zabeležiti. Za to se koristi hemijska analiza s tim što se rezultati mogu predstaviti grafički. Čak i elektronski mikroskop ne beleži svetlost već elektrone koji su dovoljno mali da se sudare sa nekom ćelijom.

Ja sam ranije rešavao dosta zadataka iz geometrijske i talasne optike, i jedva dobih šesticu :) Bilo je primera sa ogledalima, sočivima, objektivima, mikroskopima i sl. A sada većinu tih mukotrpnih poslova računanja "peške" može da odradi neki aparat. Po mom mišljenju foto aparati su i dalje isti kao i ranije, s tim što je informaciona tehnologija našla način da olakša obradu i skladištenje tih informacija. I naravno ista ta tehnologija je foto aparatima nakačila baterije bez kojih oni sada ne mogu da rade.

AAAaaa???
Neka me neko ispravi ako grešim, nisam biolog ni genetičar, ali čini mi se da su elementi genoma manji od talasne dužine vidljive svetlosti pa se i ne mogu snimiti.

Grešiš...........Evo slika :)

To nije fotografija genoma. To je kompjuterski generisan crtež.

Ma znam, šalim se. Nemoj da se nerviraš. :)