Feritna jezgra ( Bgd )

hvala mtech na link-u, ce ga prostudiram...;-)
ma, ne ljutim se, samo filozofiram...he,he,he
Usput, koji su prim-sec naponi na E32?
Poz

To je pretvarac namenjen za automobil. Znaci na ulazu je 12V ( strucno gledano na primaru ima 24Vpp, jer su dva primara spojena na red ).



Ovde sam pogresio, mislim da sekundar ima 2*13 navojaka. Daje 2*30 V, regulisanih povratnom spregom. Ako ti treba neki drugi napon samo treba promeniti odnos navojaka.
PWM je SG3524, a naravno moze se koristiti i SG3525, TL494,...

mtech,
prostudirao sam kalkulator za SMPS ali tamo se ne navode podaci o zazoru
izmedju jezgara (a taj podatak je bitan) osim ako ona oznaka "Ident." ne
ukazuje na zazor u mm, pogledao sam u specifikacijama ferita ali se tamo
lepo navodi kao "air gap" u dijapazonu od 0,3 do 1,4mm. Da li znas nesto o
tome ?

Ja cu da se ubacim, samo da preporucim Epcos-ov software (besplatan) Ferrite Magnetic Design Tool. Ima ga ne epcosovom sajtu.

Ja se licno ne razumem nesto preterano u tematiku, ali sam procitao na gomili stranih foruma da ljudi koriste njega za sve proracune u vezi ferita.

Nadam se da pomaze

Pozdrav

Potpis

http://chejok.freecoolsite.com

Zazor je bitan za flyback konvertor, a za forvard, kod izlazne induktivnosti (obicno je na istom jezgru kao i "glavni" trafo).
U svakom slucaju, "igra" oko zazora se vodi zbog nagiba struje, uvodjenje trafoa u parcijalno zasicenje (pri malim "snagama" radi bez zazora, za veca opterecenja deo trafoa se "zasiti" i "funkcionise" procep).
No to je "predaleko" od "stavi u primar 2x toliko zavojaka"...

Poz.

Pa, verovatno je to zazor. Glupo je sto se on i ne pominje u Help fajlu. Posto je to nemacki sajt, mozda je "Ident" neka njihova oznaka ?



Ovaj softver nije los, ali mogu da zivim i bez njega.. Pruza dosta informacija o odredjenom jezgru, ali nista o konkretnom transformatoru.



Ovo bas i nisam razumeo. Transformator za forvard konvertor nema zazor. Izlazni kalem se nalazi ( kao i kod svih drugih pretvaraca, osim flyback-a ) posle ispravljackih dioda - kako ga onda smestiti na kalemsko telo transformatora ? Ili pogresno tumacim tvoj post ?

Pograsno si protumacio "prigusnicu". Ona je iste velicine kao i trafo(isto jezgro i ima "svoje" kalemsko telo), i najcesce ima zazor, zbog debele zice (zbog struje) i potrebne induktivnosti ("podesava" se "zazorom", a i da jezgro ne bi uslo u zasicenje)

Sada je u redu, ali si prvo rekao :



... sto se tumaci kao da su na jednom jezgru i trafo i prigusnica.
Precizno je : Izlazna induktivnost se realizuje od istog jezgra kao i glavni trafo - mada u vecini slucajeva nije tako, jer bi se postavilo pitanje ekonomicnosti za vece snage.
Nisam hteo da budem "pametan" vec samo da preduhitrim neka pitanja ljudi koji su manje upoznati sa ovom tematikom.

Izvinjavam se, i ako negde propustim zarez. :).
Mislio sam na istom TIPU, vrsti i velicini, racunajuci da je neko "video" forward konvertor, kada vec debatujemo, pa sam mislio da ne treb da objasnjavam da je peti tocak-rezervni, uglavnom isti kao i ostala cetiri.

U svakom slucaju, omaska..sorry

Pa citajuci odgovore i opaske opet se vracamo na ono da na netu
ima X programa za kalkulaciju sa X resenja za iste ulazne parametre,
pa ti korisnice, uzmi pa se igraj dok ne utvrdis koji je odgovarajuci za tebe...

Vladd - "No to je "predaleko" od "stavi u primar 2x toliko zavojaka"..."

naravno da niko ne trazi da mu se uradi domaci ali zavisnost induktivnosti
od zazora postoji a tu je i Imax i naravno da postoji neka formulica za to...
...ali ja je ne znam...( ono sto videh je neupotrebljivo jer su toliko zahtevne
i koriste parametre u koje verovatno samo onaj inzenjer koji je projektovao
jezgro ima uvid :-(()

etd jezgra

Mozda ima X programa, ali resenje mora biti jedinstveno ( jer su formule jedinstvene ), za iste promenljive.
Jeste, ima razlike u krajnjim resenjima programa, ali ona zavise od ulaznih parametara ( max ulazni napon, Bmax, faktor ispune,...). Neki programi su konzervativniji, a neki ne.

Formule su OK, ali si "usmeravajuce", nisu "finalne" i "svemoguce". NPR, na konstruktoru je da li ce "gubitke" (grejanje), da "drzi" u bakru ili gvozdju, nagib i brzinu rasta struje...gde ce konvertor ulaziti u diskontinualni rezim.
Proracuni su za "efiksan", inzenjerski trafo, iz koga se izvlaci maksimum. Za "po kuci" se moze uzeti i nesto vece jezgro za pretvarac (nego po proracunu).
U tom slucaju, neophodne su bar dve stvari, strujna sonda i podatak o induktivnosti primara, bar (da ne dodajem induktivnost primara pri kratkospojenim sekundarom, i induktivnost sekundara). Osciloskop se valjda podrazumeva (ali da ga ipak spomenem).

Poz.

Vidim da sve znate , ajde oce mi ko reci gdje mogu pronaci vise informacija o ovom transformatoru sa feritnom jezgrom :)

Potpis

Igy