Nadomak ostvarenja - proizvodnja KRVI u laboratorijiIstraživači su, ovog puta, uzeli matične ćelije različitog porekla i stavili ih u takozvani medijum za prehranjivanje u koji su dodali određene faktore rasta. U narednoj fazi ovog uspelog eksperimenta, dodate su im ćelije, drugog tipa, baš kao što se to događa u koštanoj srži.
Te, kako se stručno zovu, stromaćelije, obezbedile su odgovarajuću mikroklimu: direktan kontakt sa njima, odlučujući je za razvoj eritrocita. Posls 18 dana, naučnici su bili na cilju svog poduhvata.
Dobijeni eritrociti, apsolutno su u stanju da izvršavaju biološke zadatke svojih "sunarodnika" iz prirodnog staništa, to jest, koštane srži: da primaju i daju kiseonik, kao i da, u slučaju deformacije, poprime oblik sićušnih kapilara. Ubačena u krvotok miševa. ova krvna zrnca pona šala su potpuno normalno, preuzevši svoje regularne funkcije.
Iz jedne jedine matične, nastalo je dva miliona krvnih ćelija, što je više nego impresivan "ulov". Samo iz jednog ovakvog zahvata, moglo bi da se napuni 40 boca sa po četvrt litra crvenih krvnih zrnaca! To se otprilike poklapa sa potražnjom za ovim segmentom krvi.
Veštačka krv, ili njeni "sastavni delovi", bili bi toliko dragocen dar nauke čovečanstvu, zbog mnoštva razloga. Kod davalaštva su infekcije, loše podnošenje transfuzija, manjak krvi, naročito kod retkih krvnih grupa...
Sve i da se pobedi nestašica i nekako stvore ogromne rezerve, rok trajanja prirodne krvi u bocama ograničen je na 42 dana, posle čega je ona neupotrebljiva.
Prednost koja se, možda, penje na mesto broj jedan, jeste zbog činjenice da u sve većem broju slučajeva, organizam odbacuje krv donatora. To se događa sa pacijentima koji godinama primaju tran-sfuzije. Naučnici, zato, smatraju da će prva primena krvi i - specijalno -eritrocita iz epruvete, biti kod ljudi sa mnoštvom antitela, za koje vremenom postaje skoro nemoguće naći odgovarajućeg davaoca.
Tačnije, rešenje ovakvog tipa problema leži u namenskoj proizvodnji krvnih ćelija i, pri čemu su donator matičnih ćelija i primalac transfuzije - ista osoba!
Iz matičnih ćelija, teoretski je moguće u epruveti proizvesti i druge "delove" krvi, kao, recimo krvne pločice. Eksperimenti sa tim ciljem, odvijaju se u više naučnih centara u svetu.
Nije, po svemu sudeći, daleko dan kad će se elementi ljudske krvi, ili čak ona sama, proizvoditi u industrijskim razmerama. Poslednje dve decenije, čovek ne odustaje od pokušaja da u laboratoriji stvara krv, ali su na korak do uspeha, ta nastojanja ipak ostajala jalova. Ovog puta, na terazijama, čovekov tas pretegao je u odnosu na tas prirode.
Vođe uspelog pariskog projekta prognoziraju da bi masovna, industrijska proizvodnja eritrocita, mogla da otpočne za dve, tri godine. Nemački eksperti trasfuziologije, s druge strane, spekulišu sa pet do deset godina, za koliko je, smatraju, realno očekivati, da veštački stvoreni eritrociti uđu u rutinsku proceduru.
BRŽI OD KOŠTANE SRŽI
STEM-ćelije. koje još nisu diferencirane, i iz kojih u daljem embrionalnom razvoju mogu da nastanu različita tkiva. uzimaju se iz samog embriona. pupčane vrpce novorođenčadi, a tokom naročitog postupka, one se izdvajaju i iz krvi odraslih ljudi.
Crvena krvna zrnca nastaju od matičnih ćelija, pod dejstvom naročitog faktora rasta. Tokom brojnih deoba, one postaju sve manje dok najzad ne izgube jezgro i sa njim sposobnost deobe. Na kraju svog, otprilike, tromesečnog života u ljudskom krvotoku, eritrociti su veličine od oko stotog dela milimetra.
Čovekova koštana srž svakodnevno proizvede više od 200 milijardi crvenih krvnih zrnaca, čiji je zadatak da transportuju kiseonik kroz krv i njime snabdevaju tkiva u organizmu. Nema sumnje da bi, u veštačkim uslovima, produkcija eritrocita mogla da dosegne neshvatljivo veći obim.
Ivana Stanojević
Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist
