Earthquake machine?

Telegeodinamika: Pojam “telegeodinamika” je Teslina kovanica i u prevodu znači veština (mi bi danas rekli tehnologija) izazivanja ritmičnih vibracija u elastičnoj sredini kakva je zemlja, njihovo prenošenje do udaljenih krajeva i njihovo prihvatanje, registrovanje i pojačavanje.
Verovatno je u neposrednoj vezi sa ovom idejom jedan događaj koji se odigrao u Teslinoj laboratoriji u južnoj Petoj aveniji 1896. godine. Prema opisu koji je dao Džon O’Nil u knjizi “Nenadmašni genije” jednom prilikom je Tesla pričvrstio mehanički oscilator za potporni stub u laboratoriji. Posle izvesnog vremena oscilator je stupio u rezonantno oscilovanje sa čeličnom strukturom zgrade u kojoj je smeštena laboratorija, što je izazvalo pravi zemljotres.

Da li neko zna nesto vise o ovome? Kako je ovo moguce isprobati u praksi? Vecina profesora i "strucnih" ljudi kojima sam se obratio odgovarali su sa "Pa, Tesla je bio genije...". Cak i ja znam o ovome vise od njih.

Evo resih se konacno da postujem i ovo, pa ako neko zna...

Potpis

www.automatic-house.rs
Metaphysically wrinkle-free?!

Na ovom linku ima dosta o dotičnom patentu.

Nastavak teksta koji si citirao nalazi se i ovde.

Potpis

_{Use The Force!
“Who said anything about slicing you up? I just wanted to carve a little Z on your forehead — nothing serious.”}

Prica kaze:
'Tih godina Tesla je sa istim zarom istrazivao na podrucju mehanickih vibracija. Jednog dana 1898, dok je proveravao elektromehanicki oscilator, povezao ga je, bez ikakve prethodne ideje, sa gvozdenim stubom koji je pored njegovog prozora u hotelskoj sobi bio postavljen duz cele zgrade. Ukljucio je oscilator i seo da belezi sve sto primeti. Ovi aparati su ga uvek zabavljali, jer sa povecanjem ucestalosti vibracija dolazilo bi do rezonance, prvo u jednom, a zatim u drugim predmetima u radionici.
Dok je belezio zapazanja, Tesla nije bio svestan da se vibracije preko stuba ucvrscenog u peskovito tlo sire citavim Menhetnom u svim pravcima. Zgrade su pocele da se ljuljaju, prozori tresu, a gomile ljudi istrcavali su na ulice.
U policijskoj stanici, gde je Tesla vec stekao reputaciju sumnjivog lica, odmah su shvatili da je zemljotres zahvatio samo ovaj deo grada. Dva policajca su, naravno, posla pravo do Tesle. On je i sam primetio da nesto nije bilo u redu i cekicem je brzo razbio oscilator. Istog trenutka kada su policajci usli u njegovu sobu, prestao je i zemljotres.
„Gospodo, zao mi je“, docekao ih je Tesla. „Malo je nedostajalo pa da prisustvujete mom eksperimentu. Morao sam iznenada da ga prekinem na neobican nacin. Medjutim, ako zelite mozete doci veceras pa cu oscilatore prikljuciti za dve platforme na kojima mozete da se drmusate do mile volje. Sada morate da odete, jer imam jos mnogo toga da uradim. Do vidjenja, gospodo“
Posle policajaca stigli su novinari. Njima je rekao da bi zacas mogao da srusi Bruklinski most kad god to zazeli.
Zaista je mogao! Ohrabren svojim prvim uspehom, napravio je oscilator velicine budilnika, stavio ga u dzep i posao da potrazi poluzavrsenu gradjevinu. Pronasao je jednu desetospratnicu u kojoj je bio postavljen tek celicni skelet. Na jedna od stubova je prikljucio oscilator.
„Za nekoliko minuta osetio sam lagano treperenje. Povecanjem intenziteta pocela je da podrhtava citava celicna masa. Konacno, gradjevina se zaljuljala. Radnici su u panici trcali ka prizemlju. Vikali su da se zgrada rusi i pozvali policiju. Pre nego sto je nesto ozbiljno moglo da se dogodi, otkacio sam vibrator, stavio ga u dzep i izgubio se. Da sam sacekao jos deset minuta, zgrada bi bila sravnjena sa zemljom. Na isti nacin, Za Bruklinski most trebalo bi mi manje od jednog casa.“
To nije sve. Tesla je tvrdio da bi oscilator mogao da prepolovi Zemlju – „kao kada decak prepolovi jabuku“. „Vibracije Zemlje“, pricao je, „ponavljaju se u periodama od jednog casa i cetrdeset devet minuta. To znaci, ako ovog trena udarim Zemlju, talas kontrakcije ce proci kroz nju i vratice se za sat i cetrdeset devet minuta u obliku eksplozije. U stvari, Zemlja je, kao i sve drugo, u stanju je neprekidnog vibriranja. Ona se stalno skuplja i siri. Pretpostavimo sada da u momentu kada zapocinje kontrakcija izazovem eksploziju jedne tone dinamita. To ce ubrzati kontrakciju i vratice se takodje ubrzan talas eksplozije. Tada cu eksplodirati jos jednu tonu dinamita i opet povecati talas kontrakcije. Kada bi se to stlno ponavljalo, mozete pretpostaviti, sta bi se dogodilo. Zemlja bi pukla nadvoje. Po prvi put u svojoj istoriji covek je upoznao sile kojima se moze umesati u kosmicke procese!“
Pitali su ga koliko bi mu trebalo vremena da razdvoji Zemlju. „Mozda nekoliko meseci, mozda godina ili dve“. Ali, samo za nekoliko nedelja, rekao je, planine i brda bi se pokretali za desetinu metara gore i dole, reke bi se izlivale iz korita, zgrade bi se rusile – civilizacija bi prakticno nestala.
Zasto je Tesla pricao o tome? Da li je pretpostavljao da bi neki suludi um mogao da zloupotrebi takvu zamisao? Bio je to samo hir genija. Da bi smirio ljude, sve je objasnio do kraja. Teorijski je pretpostavka sasvim ispravna, ali nemoguce je utvrditi savrsenu mehanicku rezonancu Zemlje. „Mozda... neki drugi put.“

Potpis

www.automatic-house.rs
Metaphysically wrinkle-free?!

Jel zna neko nesto vise o ovim stvarima ? jel moze neko da mi objasni rezonanciju ...taj primer osciloskopa i celicne konstrukcije zgrade?
Jel bi bilo moguce da se pomocu nekog programa stvori zvuk odredjene frekvencije koji bi razbio staklo koje bi stojalo blizu zvucnika?

Potpis

...

Rezonancija ti je kao kad nekog zaljuljavaš na ljuljašci. Ako odguruješ pomalo tu osobu tačno u trenutku kada ljuljaška menja smer, amplituda, otklon, ljuljaške će se vremenom povećavati. Ako nemaš dovoljno precizan tajming, otklon će se stabilizovati na nekoj tački koju neće moći da pređe, jer energija koja se dodaje nije veća od utroška (usled, na primer, otpora vazduha koji se povećava sa brzinom) Prevedeno na problem razbijanja stakla, zvuk je promena pritiska vazduha na periodičan "način". Taj pritisak će neznatno deformisati staklo, a pošto je ono elastično, kada se ugne u jednu stranu, vratiće se na drugu, pa malo manje natrag... itd. odnosno, malko će zazvoniti. E sad zamisli da TAČNO u trenutku kad počne taj treći povratak (u smeru sile pritiska, natrag i OPET napred) stigne "breg" talasa odnosno novi udar vazdušnog pritiska. Deo energije koji je preostao još od prvog udara, biće uvećan za novu porciju i staklo će biti jače deformisano nego prvi put. E sad zamisli da se to sve dogodi nekoliko hiljada puta... Deformacija stakla će u jednom trenutku postati tolika da sile kohezije neće moći da joj pariraju i doći će do loma.

Šta smo iz ovoga naučili:

1) Predmeti koji mogu da zazvone ili zazveče, najverovatnije mogu da se razbiju zvučnom rezonancijom, naročito ako su tvrdi i krti. Vrlo elastični materijali koji trpe velike otklone, ili oni koji "ne vraćaju ništa", odnosno koji brzo disipiraju mehaničku energiju, nisu pogodni. Prvi zato što će izdržati više pa zahtevaju preveliku energiju da bi se razbili, a drugi zato što "ne pamte", odnosno sve što uložiš u njih, oni odmah izgube i nema nagomilavanja energije.

2) Da bi saznali njihovu rezonantnu frekvenciju, moramo da snimimo ton kojim zvone (na primer kada ih udarimo), ili da ih priključimo na izvor oscilacija kom se može menjati frekvencija, a da pratimo koliki je odziv ili koliko je odvođenje energije iz oscilatora, pa kad na nekoj frekvenciji pronađemo jači odziv, da se tu zadržimo. Udarac čekića je u suštini isti taj postupak, jer kad se sam impuls (jedan "čuk") propusti kroz furijeovu transformaciju, vidi se da mu je spektar veoma širok.

Hvala na ovim informacijama , svaka cast !

Potpis

...