Vijagra za mozakNovoj materiji su novinari, brže-bolje, nadenuli naziv "vijagra za mozak".
Profesor genetike Tim Tali iz Njujorka, izumitelj ove tvari, izjavio je da će, pokaže li se delotvornim, njegovo otkriće uveliko pomoći svakome ko želi da za kratko vreme nauči nepoznati jezik, da ovlada sviranjem nekog instrumenta, da upije tušta i tma činjenica, da zapamti na brzinu nekakav tekst...
"Vijagra za mozak" se u svetskim naučnim krugovima, pa i medijima, ubraja među najomiljenijim i, sva-kako, najizazovnijim dostignućima. Na prvi pogled, nema kome neće koristiti, bio zdrav ili bolestan. Najpre su to ljudi kojima s godinama pamćenje slabi, da bi ih na kraju gotovo napustilo. A takvih je na milione širom planete.
Međutim, Tim Tali je prilično oprezan, iako i takve ne isključuje, navodeći da je supstancija, prevashodno, namenjena sredovečnima koji počinju postepeno da zaboravljaju.
U toku su prve provere na dobrovoljcima, stotinak Amerikanaca u pedesetim godinama koji se žale da imaju smetnje s upamćivanjem pojedinih događaja ili podataka. Gutajući novi lek, popraviće rana oštećenja, otkloniće prve naznake izlapelosti (demencija). Pokaže li se to blagotvornim, započeće opsežna klinička ispitivanja koja će stručnjacima olakšati da izreknu konačan sud.
Naravno, tome su prethodili opiti na laboratorijskim životinjama, vinskim mušicama i miševima. Pokazalo se, naime, da uzimanje tableta s neobelodanjenom tvari zaustavlja delovanje jednog, a istovremeno pospešuje učinak drugo proteina u organizmu za koji se pretpostavlja da ima odlučujuću ulogu u dugotrajnom pamćenju.
Buduća supstancija je svrstana u tzv. "pametne lekove" zato što ciljno utiče na uključenje osobitog gena u ćeliji koji je, na određene način, odgovoran za uspotstavljanje obrasca pamćenja. Naime, zagonetni NT-0712 pomaže mozgu da zadrži podatak nastao kratkotrajnim upamćivanjem, jednostavno da ga ne zaboravi.
Dobivši ovaj lek, vinske mušice su maltene odmah naučile da izbegavaju štetne hemijske materije. Ostale su se svaki put ispočetka, i po deset puta, zaletale jer posle prvog susreta nisu zapamtile da im to škodi. Miševi su, pak, upamtili da električni šok može da im naškodi. I jedni i drugi su, po svemu sudeći, brzo zapamtili da izbegnu to što im ne donosi dobro.
A šta bi se desilo s ljudima?
Jednostavno, s pilulom bi manje ponavljali, a brže učili; zapamćeni podaci ostajali bi duže u glavi. Naravno, to nije jedina tvar koja se proučava u nadmetanju za jačanjem pamćenja. Sve više preovlađuje uverenje među naučnicima da je gubitak sposobnosti pamćenja još jedno stanje koje se može lečiti. U trci za spasonosnim lekom učestvuje, samo u SAD, 12 farmaceutskih kompanija, čiji istraživači veruju da imaju nešto u rukama.
Naučnici sa uglednog Jejl univerziteta, međutim, upozoravaju da se lekovima pospešuje dugotrajno, a osujećuje kratkotrajno pamćenje. Istraživanje koje su nedavno sproveli upućuje, upravo, na takav zaključak.
Ostaje nada (a šta bi drugo?) da će, pokaže li se delotvornim, "vijagra za mozak" utrti put budućem leku za Alchajmerovu bolest.
Saša Prpa
Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist
