Obavezno štivo za dizajnere

http://www.searchengineworld.com/misc/guide.htm
-Koraci u izgradnji sajta

http://www.snook.ca/technical/colour_contrast/colour.html
- Colour Contrast Check

http://www.colorcombos.com/
- quickly select and test color combinations

http://www.devx.com/projectcool/developer/gzone/color/index.html
-Using Color on the Web
-Šta su boje
-Color Wheels
-Slaganje boja
-Percepcija boja
-Boje i kontrast
-Toplina boja
-Simbolika boja...etc

http://www.boxesandarrows.com/...ature_and_interface_design.php
-Natural Selections: Colors Found in Nature and Interface Design
-Par odlicnih linkova na dnu stranice!!!!!!!!!!!
Interesantno

http://www.mundidesign.com/presentation/index2.html
-Principi dizajna
-Rad sa bojama
-Harmonija boja
-Boje i kontrast
-Medjusobni odnos boja

http://www.ysbl.york.ac.uk/~mg...lourscience/colourharmony.html
-Sve tajne boja u web-u
-Color wheel
-Harmonij boja...međusobno slaganje istih
-Interesantni linkovi na previous i next
SUPER

http://www.w3.org/WAI/ER/existingtools.html
- Kolekcija linkova i alata
Svaka preporuka

http://www.smartpixel.net/chromoweb/uks/indexgb.html
-Slaganje boja
SUPER

http://www.smartpixel.net/chromoweb/uks/a3gb.html
-Međusobno slaganje po tri boje!!!!

http://www.creativepro.com/story/feature/6858.html
-Boje na monitoru..web-u
-Slaganje boja
-Komplementarne boje
Slaganje boja
INTERESANTNO

http://www.colormatters.com/research.html
-Linkovi ka člancima o uticaju boja na web i bojama uopšteno

http://www.colorschemer.com/tutorial.html
-Kratak uvod o značaju i slaganju boja
-Color wheel etc...

http://builder.cnet.com/webbuilding/0-3883-8-6309338-1.html
-Uticaj boja
-Kolorni modeli
-Harmonija boja
-Značenje boja
-Kako uskladiti boje

http://www.colormatters.com/colortheory.html
-Slaganja boja...
-Primarne, sekundarne boje

http://www.colorcombo.com/
-On-line slaganje boja

http://desktoppub.about.com/library/weekly/aa072101b.htm
-Slaganje boja ...Palettes by Color...link po link
-Simbolika boja
-Par odličnih linkova

http://www.colormatters.com/entercolormatters.html
-Tutorial o bojama

http://www.inherent.com/tools/colortheory101/triadic.cfm
-Međusobno uklapanje boja
ODLIČNO

http://www.graphicdesignbasics.com/links/color.html
-Skup linkova o bojama
-Inače ceo sajt ima interesantne storije o elementima i principima dizajna

http://netsuccess2000plus.tripod.com/colorwheel.htm
-Pronalaženje uspešne kombinacije boja korišćenjem color wheel

http://netsuccess2000plus.tripod.com/color.htm
-Principi korišćenja boja u web dizajnu
-Simbolika boja ...etc

http://www.coolhomepages.com/cda/color/
-Članak o upotrebi boja u web dizajnu sa par primera, linkova uspelih sites

http://raven.ubalt.edu/staff/kaplan/wdg/display/color2.htm
-O bojama, harmoniji, slaganju boja

http://creativity.syr.edu/colortest/
-Harmonija boja, ali...



http://www.mundidesign.com/webct/
On line pregled boja i RGB oznake..interaktivan

http://www.lynda.com/hexv.html
On line pregled boja i RGB oznake

http://www.lynda.com/hexh.html
On line pregled boja i RGB oznake





http://www.digital-libraries.net/links/web-design-color.html
-Linkovi ka uputstvima korišćenja boja

http://desktoppub.about.com/cs/colorweb/
-Skup linkova o bojama i web dizajnu i...

http://beadwork.about.com/cs/colorarttheory/
-Skup Linkova...ako ste dalje zainteresovani za ...

http://www.fixingyourwebsite.com/main04.html
-Detaljan skup linkova


http://economist.com/research/StyleGuide/
-Veoma poucno


http://www.elated.com/
-Interesantan sajt

_{[Ovu poruku je menjao Trunks dana 02.10.2002. u 01:13 GMT]}

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

hey, hey...

Mipet....postoje neke, kako reče Trunks, elementarne stvari, koje su objektivno zavisne kao npr. slaganje boja koje ima da kažem viševekovnu i višenaučnu zasnovanost i koje nema veze sa tvojim, mojim ili..nečijim ukusom za iste ...

Takoo daaa, što se tiče profesionalnosti, ne treba da izmišljamo toplu vodu, već samo da sledimo putokaze i idemo stazoim koja je već utabana...RGB...

Ukus tu nema neke velike važnosti osim ako nisi Endi Vorhol

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

http://www.brunsukker.no/weapons_of_design.html
http://www.explicitlygraphic.com/reading/articles.shtml

Potpis

» Mom, mom, look what I did, mom!
» Look what I did to my hands, I broke 'em!

Hvala candy girl :-)

Ovih dana nameravam da dopunim listu sa još par probranih linkova koja neće biti samo vezani za boje, a za koje je bio "vezan" ovaj post pre nego što ga je Trunks ... izmenio :-) ...ujedno sortiraću i srediti i postojeću ... "bazicu"

"Stay toned" as DJ chick from The warriors said :-)

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Nacin na koji ljudi percipiraju boje ovisi o tri elementa:
- prirodi svetla,
- refleksiji,
- o nacinu na koji naše oko i mozak procesiraju svetlosne talase. Bez obzira na medij u kojem radimo - bio to papir, neki drugi materijal ili upravo web - boje ce ovisiti o ovim procesima.

Još u 17. veku Isaac Newton je dokazao da boja "ne stanuje" u pojedinom objektu, vec da je ona proizvod svetla. Isto tako, pokazao je i da se kombiniranjem svih svetlosnih talasa iz spektra može dobiti bela boja. I dok je Isaac mislio da je za belo potrebno kombinirati sve boje iz spektra, kasnija su istraživanja pokazala da su dovoljne samo tri talasne "dužine" da bi se rekonstruiralo belo svjetlo, a to su crvena, zelena i plava, što se koristi i kod prikaza poznato je kao RGB sastav (Red, Green & Blue).

Ovaj je sastav poznat i kao aditivni sastav (jer se dodaju boje kako bi se dobila bela svetlost), a tradicionalni dizajneri i slikari koriste suptraktivni model boja u kojem se dodaju pigmenti koji absorbuju pojedine talasne dužine svetla, pa se oduzimanjem svih svetlosnih talasa dobiva crna.

Dosta fizike

I dok smo u školi na likovnom ucili o tome kako slikati uz pomoc plave, crvene i žute, te njihovim mešanjem dobiti ostale boje, na racunaru cete ostale boje dobivati uz pomoc crvene, zelene i žute. Da lakše shvatite na koji nacin nastaju boje u jednom i drugom modelu, donosimo prikaz krugova boja (vidi link dole). Ovo je prilicno važno jer vam može pomoci kod odabira boja ako koristite trijade i tetrade boja. Primere boja koje "idu" zajedno možete pronaci nešto niže...

Jasno je da se pri dizajniranju weba ne koristi više od cetiri boje. Cak i cetiri boje mogu biti neukusne, ako nisu u harmoniji. Veci broj boja zasmetat ce gotovo svakom gostu, osim možda deci, koja boju percipiraju na drugi nacin. Kada kombinirate boje, pripazite na citljivost teksta i vidljivost slike. Da proverite kontrast, poslužite se jednostavnim trikom: pretvorite sliku u sive tonove (grayscale) i tada proverite citljivost. Najveci kontrast je, naravno, crno-belo, pa kad imate vecu kolicinu teksta, najbolje je koristiti ovu kombinaciju.

Osim harmonije po teoriji boja, treba pripaziti i na poruku koju šaljete odabirom boja. Psihološki utjecaj boja dijelimo na primarnu reakciju te na nauceni smisao boje.

Reakcija na boje

Iako nema pouzdanih dokaza da boje deluju na naše telo i mozak na neki poseban nacin, neka istraživanja povezuju boje sa našom reakcijom.

Crvena je, npr., vrlo stimulativna i ubrzava rad srca i pluca. Stoga je ona odlicna za privlacenje pažnje, ali je prestimulativna kao podloga. Slicno, i žuta zahteva pažnju, ali zbog visoke reflektivnosti izaziva umor ociju i prilicno je iritantna kao podloga.

Nasuprot tome, plava ima opuštajuci ucinak na nervni sistem, a neke studije su pokazale da povecava produktivnost i mentalnu aktivnost kad se koristi kao boja za podlogu. Ipak, nemojte je koristiti ako se bavite prodajom ili pripremom hrane jer plava boja prirodno smanjuje apetit.

Simbolika boja

Simbolika boja ima svoje temelje u prirodi. Nebesko plava ili boja sunca - uvek nas podsecaju na te prirodne elemente, i to u svakoj zemlji na svetu. Ipak mnoga zancenja boja zavise o kulturi, mitologiji, religiji i ostalim socijalnim strukturama. Stoga pripazite na to gde se nalazi vaša ciljna publika. Osim toga, boje cesto imaju i pozitivnu i negativnu konotaciju, pa se ovdje možete poslužiti razlicitim zasicenjima ili cak kombinacijom boja, da biste postigli željeni efekt.

Crvena boja u zapadnim kulturama predstavlja strast, romantiku, vatru, nasilje i agresiju. U gotovo svim kulturama ona je i znak za zaustavljanje.

Ljubicasta predstavlja kreativnost, misteriju, kraljevstvo, misticizam, retkost. U nekim kulturama povezuje se i sa smrcu.

Plavo asocira na lojalnost, sigurnost, konzervatizam, hladnocu i tugu. Stoga se cesto koristi u bankarskim i finannsijskim institucijama.

Zeleno predstavlja prirodu, plodnost, rast i zavist. Ono znaci i "kreni", predstavlja ekološku osveštenost, a u SAD-u se cesto povezuje s novcem.

Žuto s druge strane asocira na svetlost, isijavanje, ali i bolest te kukavicluk.

Crno predstavlja snagu, profinjenost, klasicni stil, 'ali i morbidnost, zlo i smrt.

Belo je simbol cistoce, nevinosti, istine, mira, hladnoce i sterilnosti. U kineskoj kulturi belo je boja smrti.

Znate li poruku?

Najvažnije je od svega da znate poruku koju želite odaslati.
Nakon toga cete lako pronaci kombinaciju boja kojom cete se predstaviti
tekstom pomogli u tome.

------------------------

Osam instant saveta

(1) Budite sigurni da razumijete poruku koju želite preneti. Na primjr, ako radite ne web lokaciji neke financijske institucije, odaberite smirene boje (plava, siva, zelena) i to zagasitih tonova. Ako u ovom slucaju koristite jarke i žive boje, potkopat cete poverenje u proizvod ili instituciju za koju izradujete web.

(2) Upoznajte svoju publiku. Razlicite kulture reaguju razlicito na boje. Slicno je i s razlicitim demografskim segmentima i godinama starosti. Na primer, mladi ljudi ce bolje reagovati na zasicene boje, dok stariji uglavnom više vole pastelne i zagasite boje.

(3) Koristite mali broj boja u vašoj paleti. Cetiri ili pet boja (u što spadaju i razliciti tonovi), uz dodatak bele i crne, bit ce sasvim dovoljne za sve vaše potrebe. Previše boja stvara nesklad i ometa korisnika.

(4) Koristite veci kontrast za povecanu citljivost. Boje slicnih vrednosti smanjuju citljivost, a crno na belom pruža najvecu citljivost.

(5) Koristite sive tonove za proveru citljivosti. Ako se ipak odlucite da tekst i podloga budu šareni, citljivost proverite tako da tu kombinaciju pretvorite u grayscale i tada provjerite citljivost.

(6) Budite svesni i vremena u kojem koristite boje. Moderne boje vrlo brzo zasite tržište i korisnici postaju tupi na njih i ne reagiraju na njih kao na pocetku. S druge strane, možete koristi kombinacije iz prošlosti, da biste prizvali duh tog vremena.

(7) Razmislite i o funkcionalnosti. Kod odabira boja za paletu obavezno razmislite u kojim ce vam bojama biti funkcionalni elementi kakvi su linkovi i naslovi.

(8) Pripremite se za razlicit prikaz boja na webu. Svaki dizajner zna da se cak i web safe paleta
-------------------------------

Rec strucnjaka
Na koji nacin baratate bojama pri dizajniranju weba?

Siniša Barišic, direktor i dizajner, Raindrop

Boja svojim intenzitetom i tonom odaje raspoloženje, osecaje i stav, pa je samim tim vrlo važan deo projekta izrade internet stanica.

Odabir bi trebao krenuti od želje narucioca i pitanja "Koju boju volite?". Ali to može biti katastrofalno i odgovor na to pitanje je obicno: "Vi to znate bolje".

"Odabiranje boja" za internet medij podelio bih u dve kategorije: za personal stranice i za firme. Personal stranice dozvoljavaju više dizajnerske slobode, dok "poslovne" stranice, tj. prezentacija neke firme samim zaštitnim znakom smanjuju vašu slobodu, jer su forma i boje jednim dijelom vec zadane.

Pogreške koje se vide šrom sveta na Internetu, jesu: necitljivost teksta zbog kontrasta, nedoslednost u bojama (npr. naslova, linkova...), odabir boje (previše boja) navigacijskog dela koje odvlace pažnju od onog bitnog (informacije), boje zbog kojih mislite da ste na pogrešnom mjestu (npr. žuta banka).

Za solidne internet stranice potrebne su vam samo dvije boje; rješenje je u nijansama.


Denis Slagar, direktor i dizajner, DSD

Kod upotrbe boja na webu prvenstveno treba voditi racuna o kakvoj se web stranici radi. Naravno da ista pravila na korporativnih webove ili web trgovine i na licne ili umetnicke webove. No jedna stvar je jedinstvena za obe navedene grupe: Svako preterivanje u boji bilo u kolicini ili u kontrastima dovodi do kica (osim ako nisu stranice o baštenskim patuljcima). Tako da možete napraviti i crno belu stranicu, no ako je odabir fonta loš ( presitan ili prebled ) stranica ce doslovno boleti za oci. O stranicama napadnih boja i "lepih šarenih" digmica mislim da ne vredi niti raspravljati.

Kao savet svima koji se žele okušati u izradi web stranica preporucio bih da na stranici imaju najviše dve osnovne-temeljne boje, boje plus crnu ili belu, ako je dizajn stranice u tamnim tonovima, jedne od boja koju su odredili kao dominatnu, bilo da im ta boja leži uz izgled samoga weba ili je odredena vizualnim indetiteom klijenta. Kao oglednu web adresu za korporativni web predložio bih jednostavno... otidite na google upišite design i ucite, ucite...ILI POSETITIE ELITESECURITY


HARMONIJE BOJA


Boje se mogu kombinovati na nekoliko nacina, da bi sve izgledalo skladno. Evo primera:

-Monokromatska kombinacija
Jedna boja u više nijansi i tonova

-Analogna kombinacija
Boje koje su jedna do druge na "color wheels" vrlo blizu jedna drugoj.

-Komplementarna kombinacija
Boje koje su jedna nasuprot drugoj na "color wheels". Ovakva kombinacija pruža najveci kontrast, ali može biti iritantna ako se intenzivno koristi.

-Polukomplementarna kombinacija
Jedna boja plus dvije boje, koje su pored komplementarne boje na "color wheels". Ovakva kombinacija nudi manje kontrasta nego pravi komplementi.

-Trijada boja
Tri boje koje su jednako udaljene na "color wheels".

-Tetrada boja
Dva para komplementarnih boja.

Damir Šohar

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

http://www.webstyleguide.com

Potpis

Aj sad odo

Pogledati kako drugi rade :)
http://www.templatemonster.com
http://www.coolhomepages.com

Potpis

Flash komponenta za atraktivan prikaz vesti na sajtu:
www.flash-news-ticker.com

Graficki dizajn,web dizajn,puno korisnih stvari za sve koji se bave dizajnom
http://graphicdesign.about.com

http://www.riverdeep.net/current/2002/01/010702_color.jhtml

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

"Belo? Zar je to boja? ", pitaju se mnogi podsmešljivo. Istoričar Mišel Pasturo u svojim esejima o istoriji boja pokušava da se suprotstavi prastarom klišeu po kojem belo nije boja. Belo je više od boje, ono nosi najuniverzalniju simboliku i označava opšte poznate pojmove kao što su svetlost, čistota, nevinost, transcendentalnost, ali i smrt, kaže Pasturo. Zadivljujuća je, zaključuje ovaj istoričar fenomena boja, trajnost i univerzalnost simbolike bele boje, koja ser za razliku od mnogih drugih boja, nije promenila kroz vekove. Nevinost, božanska svetlost, čistota svi ovi pojmovi vezuju se za belo od najranijeg doba.

Za naše daleke pretke, dodaje Pasturo, nije bilo sumnje: belo je bilo boja, jedna od tri koje su činile bazu antičkog koloritnog sistema, i stajalo je ravnopravno sa crnom i crvenom bojom. Već je paleolitski čovek, na zidovima svojih pećinskih nastambi, iscrtavao svoje predstave o svetu belom kredom.


Sukob "belog" i "bezbojnog": U srednjem veku je bela boja obavezno dodavana iluminacijama na rukopisima. U to vreme je, međutim, počela i da se rađa sumnja u to da li je belo uopšte boja. Izrazom „bezbojan" opisivano je sve što nije imalo pigmenta, pa je tako izjednačeno "belo" i "bezbojno". Belo je proglašeno za nulti stepen kolorita, za potpuno odsustvo svake pigmentacije. Rasprava među fizičarima o prirodi bele boje trajala je vekovima, pa je u naše doba, na osnovu naučnih zaključaka, pobedilo antičko shvatanje da je belo sasvim posebna vrsta boje.

I među belim nijansama ima razlike, i od belog ima belje. U srednjem veku razlikovalo se matbelo od sjajnobelog. Od latinskog izraza albus/beo (za mat boju) nastao je izraz "alabaster". Ali postoji i latinska reč candidus, za blještavo belu materiju.

I u jezicima koji potiču iz germanske grupe jezika postoje dva izraza za ovaj pojam: blank za svetlo belo, i weiss za matbelo. Jednom rečju, u stara vremena, ra zlika između mat i sjajnog, glatkog i hrapavog, svetlog i tamnog, kompakt nog i prozirnog, bila je često važni ja od razlike među nijansama boja.


Snežna beline duše: U mnogim jezicima belo asocira na odsustvo, na nedostatak nečega; tako se za stranicu bez teksta kaže da je „bela", bez obzira na boju papira. Na francuskom se za nekoga ko je imao nesanicu kaže da je proveo „belu noć", za pevača koji imaravan glas kaže se da mu je glas beo, za ček bez pokrića kaže se, takođe, da je beo...

Bez obzira na ove jezičke posebnosti, u kolektivnom sećanju bela boja je univerzalno vezana za ideju nevinosti i fizičke i moralne čistote. Ova simbolika je izuzetno jaka i, pored evropskog kulturnog kruga, proteže se i na mnoga društva u Af rici i Aziji. Skoro svuda na planeti belo je sinonim za nevinost, duševnu neiskvarenost, čestitost, devičanstvo... U pojedinim delovima sveta čistota i belina snega pojačali su ovu simboliku.

Ni jedna druga boja u prirodi nije tako ujednačena, tako blještava kao što je sneg u prirodi, nije to ni biljni svet (suviše šaren), ni nebo, (prošarano oblacima), ni more (sa talasima). Beli snežni pokrivač je netaknut, bez mrlja, slika savršene monohromije, koja asodra na smirenost i čistotu.

Pošto je belo simbol nevinosti, neveste, po tradiciji, pred oltar idu odevene u belo. Pa ipak, setimo se da je, kako piše u poglavlju o crvenoj boji, u ruralnoj Evropi dugo vremena mlada nosila crvenu venčanicu. Devičanstvo, ni u antici ni u srednjem veku, nije imalo onaj značaj koji mu se pridavao u moderno doba. Belo je postalo obavezna boja venčanice tek krajem 18. veka, kad je buržoaski moral zahtevao da devojka uđe nevina u brak, kako bi mladoženjina porodica bila sigurna da će prvorođeni sin, naslednik imena i bogatstva, biti zaista plod zakonite veze i biološki naslednik loze. Belo na nevesti trebalo je da pošalje jasnu poruku da ona, pre ulaska u novu porodicu, nije pripadala nikome i da njena nevinost garantuje opstanak čiste porodične loze. Potreba da se obezbedi garancija da će novorođeni sinovi biti zaista deca svog zakonitog oca postala je prava opsesija u građanskom društvu.


Refleks božanske moći: Najjači simbol bele boje je božanska svetlost. Dok je plava boja dugo vremena bila simbol za Bogorodicu, gospod Bog je predstavljan nefigurativno, kao čista, bela svetlost. Anđeli, božji glasnici, u srednjovekovnoj ikonografiji takođe su bili beli. Ova simbolika je postala posebno jaka 1854. godine, nakon prihvatanja hrišćanske dogme o bezgrešnom začeću od tada je belo postalo druga „zvanična" boja Bogorodice, zajedno sa plavom.
Vladari, koji su svoj autoritet bazirali na transferisanoj božanskoj moći, takođe su prihvatili belu boju. Ona jer između ostalog, za njih bila način da se i vizuelno izdvoje od svojih vojnika, obučenih u raznobojne uniforme: tako su nastajale bele kraljevske zastave, bele ešarpe i kokarde Luja XVI, beli pokrovci za konje Henrija VI...


Boja rođenja i smrti: Od vremena Stogodišnjeg rata, koji su Francuzi i Englezi vodili u 14. i 15. veku, bela zastava je počela da se ističe kad god bi se tražio prekid neprijateljstava: belo je bilo, prema tome, suprotnost ratničkom i violentnom crvenilu. Tokom vremena ova simbolika je postala univerzalna, opšteprihvaćena u praksi.

Belo označava nevinost, ali i starost i mudrost. Bela brada starca je sinonim za sirmu filosofskih znanja i životnih iskustava, a njegova bela < kosa sugeriše smirenost, razumnost, unutrašnji mir. Belo je boja rođenja (pelene su bele), ali i smrti (beo je i pokrov). Kao da životni ciklus počinje s belim, prolazi kroz razne polihromne faze i završava se belim. U Aziji i Africi, kod muslimana pre svih, belo je boja sahrane i žalosti.

Belo je, bar vizuelno gledano, bilo i garancija čistote i higijene. Tokom vekova sve materije koje su bile u dodiru sa telom, trebalo je da budu bele, iz razloga higijene (belo je asociralo na čistoću, crno na prljavštinu). Otuda su lekari i bolničko osoblje počeli da nose bele uniforme, a za ovu modu je postojao još jedan praktičan razlog: bele tkanine mogle su se prati bez bojazni da će izgubiti boju. Tako je belo steklo reputaciju najsolidnije, najstabilnije boje.


Obuci belo za erotiku: Od rublja je u srednjem veku napravljen pravi tabu: belo rublje, koje je neposredno uz telo, bilo je nepristojno pokazivati. Dugi niz stoleća sramotnije je bilo pojaviti se javno u belom rublju nego potpuno go. Naprotiv, košulja koja nije bila bela smatrana je dugo vremena izrazom najveće drskosti i izazova društvenim konvendjama.

Naši pred nikada nisu koristili posteljinu koja bi bila druge boje osim bele. Prelazak na polihromne jastuke i čaršave tekao je lagano i postepeno, decenijama. Najpre su se počele tolerisati neke nijanse bliske beloj, kao svetlo drap ili biserno siva, da bi se prešlo na pastelne tonove, koji su zapravo poluboje: roze, rezedo i nebo plavo.

Danas je u modu ušlo raznobojno rublje i posteljina, ljudima niriialo ne smeta da spavaju na ljubičastim čaršavima i da nose crveno rublje, i ne strahuju da će zbog toga biti proglašeni perverznima ili prljavima. Pa ipak, neka istraživanja pokazuju da je za većinu muškaraca sinonim za erotiku i dandanas belo žensko rublje, da ono budi najjače seksualne želje. Belo, znači, nije tako „ nevino" kao što se obično predstavlja!


Belje od belog: Savremena društva neguju pravi pravcati kult bele boje: reklamni slogani i tržišna propaganda zasipaju savremenog čoveka slikama blještavo belih kuhinjskih i električnih aparata i hvalospevima prašku za pranje i izbeljivačima, koji peru belje od belog. Mišel Pasturo u ovoj reklamnoj histeriji vidi savremenu f ormu prastare individualne i kolektivne potrage za moralnom čistotom. Idealno belo je postalo neka vrsta savremenog Graala, čiji su najpredaniji vitezovi marketinški i reklamni eksperti.

Istina, ova čežnja za idealnom čistotom svake vrste nije tipična za savremeno doba, mada je najagresivnije izražena. Ljudi su oduvek tragali za belim koje je belje od belog, čistije od snega, sjajnije od sunčeve svetlosti.

U srednjem veku je supstitucija za belo bila zlatna boja, veoma intenzivna svetlost na ikonama imala je zlataste reflekse. Danas se često koristi plava boja kad treba sugerisati natprirodnu belinu: tako se plavim simbolima , obeležavaju freezeri u zamrzivačima (hladniji od najhladnijeg), mentol bombone, koje daju osećaj hladnoće, lednici, koji se na slikama boje svetloplavo.


Odraz "velikog praska": Belo je primordijalna boja, početak sveta i vremena, odraz ,,velikog praska", sve ono što predstavlja transcedentnost. Ovo značenje belog postoji u mnogim monoteističkim religijama. I danas članovi nekih sekti, obožavatelji svetlosti, biraju belo za svoje rituale.

Drugo "lice" ove boje je vezano za sve što je natprirodno, iracionalno. Belo je oznaka nematerije, boja fantoma, duhova, koji traže svoj izgubljeni beli pokrov. Sva natprirodna bića, vile, duhovi, aveti, prikazani su kao bele senke: dolazimo tako do najuniverzalnijeg značenja osnovnih boja; plavo je umirujuće, crveno razdražuje, crno zastrašuje, a belo je znak natprirodnog.


Rasna obeležja i predrasude: Bela boja je imala posebnu, istorijsku konotaciju za Evropljane koji su, po pretpostavci, bele kože. Beo ten je postao njihov rasni znak i prestižni statusni simbol. Evropljani su se, zbog boje kože koja je asocirala na nešto božansko, nerealno, smatrali superiornima u odnosu na urođenike u kolonijama koje su osvojili.

I u okviru bele rase, boja kože je bila povod velikih socijalnih razlika i sukoba. Belina tena je dugo vremena bila znak raspoznavanja i prepoznavanja unutar određenih klasa. Veoma beo ten je nekada bilo obeležje aristokratije i najjasnija vizuelna karakteristika koja je plemiće odvajala od plebsa.

Kmetovi i seljaci koji su radili na poljim a, imali su osunčan, taman ten i bilo je pitanje klasnog dostojanstva za aristokrate da sačuvaju svoje bledilo i tako jasno postave socijalne barijere. Belilo kože je u 17. i 18. veku bilo tolika opsesija da se ono veštački potcrtavalo gustim namazima bele boje po licu i intenzivnim puderisanjem...

U 18. veku, veku prosvećenosti, nastao je izraz plava krv za vladare i aristokrate, a njime se zapravo opisivala bela i toliko prozirna koža otmenih slojeva društva, da su se kroz nju videle plavičaste vene. I bela boja jer kao i ostale boje, doživela svojevrsnu inverziju: u drugoj polovini 19. veka otmene (što znači „neradne") društvene klase, počela su da se razlikuju od radnika tako što su, u letovalištima, izlagale svoju kožu suncu da pocrni. Time su se razlikovali od radnika, koji su više od dvanaest sati provodili u zatvorenim salama, za mašinama i bilir od umora i neuhranjenosti, bledi, kao nekada plavokrvno plemstvo. Sa modom odlaska na godišnje odmore, crni ten je postao imperativ i za niže dmštvene slojeve, a sa sloganom "Crno je lepo" američkih crnih pantera, sredinom 20. veka, bela koža je definitivno izašla iz mode. Sa njom su postepeno izgubila na značaju i značenja koja su vezivana za belu boju, kao što su čestitost, nevinost i blagost.

Dugo vremena je bela boja, vezana za tip kože, davala svakom govoru na tu temu rasistički prizvuk. Biti belac, čovek bele kože, značilo je rasnu superiomost nad obojenima: crncima, crvenokošcima, žutima...

Treba reći da je, kroz istoriju, u odnosu ljudi bele kože prema obojeninia bilo najmanje smirenosti, nevinosti i čestitosti, svih onih atributa vezanih za belu boju. Ali, ako su belci prezirali "obojene" kao bića niže rase, ni pogled "obojenih" na bele ljude nije bio ništa laskaviji. Azijati u beloj koži vide nagoveštaj smrti. Ten belih ljudi bio je za Azijate tako morbidno beo, da su oni Evroplja ne doživljavali kao leševe koji hodaju i koji imaju zadah smrti. I Afrikanci do življavaju belu kožu kao izraz nečeg makabrističkog i bolesnog. U Africi je uzor lepote sjajna, glatka koža, a koža Evropljana, suva i bez sjaja, njima je izgledala bolesna i odvratna. Tako su se tabui i verovanja vezani za određenu boju odrazili i na važeće socijalne i rasne predrasude.

(Izvode iz knjige M. Pasturoa, objavljene u nedeljniku L'Express, prevela Z. Banjac)

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Za razliku od plave boje, o čemu je bilo reči u našem prošlom broju, koja je simbol umerenosti i pomirljivosti, crveno simbolizuje volju za moć, ambiciju, strast, nasilje čak. Jednom rečju, to je boja koja dominira nad svim ostalima u paleti. Reći da je crveno „boja", predstavlja u neku ruku pleonazam: „Kad kažem boja, mislim na crveno", tvrdi istoričar Mišel Pasturo u svojim studijama. U nekim jezicima reč boja iztovremeno označava i crvenu nijansu (npr. coloratus, na latinskom ili colorado na španskom).

Za razliku od plave boje koja je sveprisutna u prirodi, a čiju je proizvodnju čovek vrlo teško osvojio, crvene ima malo u prirodi ali je ona veomarano „pronađena" ikorišćena već u paleolitskim pećinskim crtežima. Čuveno je okercrveno iz pećina u Šoveu. Najstarija sirovina iz koje se dobijala crvena boja je bila broćika, biljka koja raste u gotovo svim klimatskim podnebljima. Zattm je čovek počeo da koristi razne metale i njihova jedinjenja (oksid gvožđa, živin sulfat itd). Hemijske foraiule za dobijanje crvenih nijansi pronađene su vrlo rano i bile su vrlo uspele.


Dvostruka prtroda crvenog: Crveno ima „dvostruku prirodu", piše Mišel Pasturo: postoji rđavo crveno, koje simbolizuje pakao, greh, zločin, Sataninu vlast. Postoji i dobro crveno, ono koje simbolizuje ljubav (srce), solidarnost i nesebičnost (Crveni krst), žrtvovanje. Nijedna boja nije toliko uticala na ljudski govor, „crveni" su u svim jezicima mnogi idiomi i fraze: „Videti crveno" (biti besan), „proći kroz crveno" (napraviti saobraćajni prekršaj ali i preći prag neke draštvene konvencije), „ućiucrveno" (biti u finansijskim pro blemima), „biti crven" (izražavati ko munistička udeđenja) itd. Još u antičko doba crveno je steklo atribute moći i postalo simbol rata, ali i religije. Rimski bog Mars predsta vljan je u crvenoj odeći, a tu boju su nosili rimski centurioni i prvosvešteni ci. Vatra i krv to su atributi crvenog. Hrišćanstvo je crvenom bojom označilo veoma važne elemente oko kojih je kon stituisana dogma: vatreno crveno je boja života i vaskr snuća, crveni vatreni jezici koji su inkarnacija svetog duha sišli su na apostole. Ali, crveno je i simbol smrti, purpurni plame novi talasaju se i u paklu. Crvena krv, ona koju je prolio Hristos žrtvujući se za ljude, pročišćava i posvećuje. Ali postoji i nečista krv, prolivena u nasi lju i zločinima, ona koju spominju bi blijski tabui. Ova dvosmislenost značenja krvi odnosi se na crvenu boju uopšte: kroz celu istoriju njena priroda je bila dvostruka, simbol Dobra i Zla istovremeno." U svetu simbola sve je dvosmisleno, a posebno u sistemu boja. Ali, tokom vremena ova dva suprotna lika, paradoksalno, pokazuju tendendju poistovećivanja. Već u Starom zavetu crveno asocira čas na greh i zabranii, čas na moć i ljubav.


Purpur sa dna mora: U carskom Rimu crvena boja se dobijala iz mureksa, jedne retke vrste školjke koja živi samo u Sredozemnom moru. Pošto su količine tako dobijene boje bile male, ona je bila rezervisana samo za careve i vojskovođe. U srednjem veku je antički recept za spravljanje purpurne crvene boje bio izgubljen, a i nalazišta školjki na obalama Sredozemlja bila su gotovo desetkovana. Zato se proizvodnja crvene boje prebacila na novu sirovinu, na jaja tzv. grimiznog crva, gusenice koja živi kao parazit na lišću hrasta. Proizvodnja je bila veoma skupa, ali je tako dobijeno crveno bilo neverovatno blještavo i postojano, namenjeno, opet, isključvio vladarima i vlasteli, kao izraz vrhunskog luksuza. Za narod je bila rezervisana prosta crvena boja, dobijena iz broćike, koja daje manje blještave nijanse.

Sjajno crveno (krv crveno) je oduvek bilo i ostalo znak mod, kod laika i kod eklezijasta. U 14. veku su paper koje su do tada nosile belo, počele da se odevaju u grimizno crveno, što je trebalo da znači da primaju na sebe Hristovu krv i da su spremni da i sami daju krv za veru. Međutim, u istoj epohi, na slikama sa religioznim prizorima, i đavoli se predstavljaju obojeni u crveno.


Šta nam otkrivaju bajke: U usmenim predanjima evropskih naroda, od kojih su mnoga uneta u bajke i legende, često se pojavljuje simbolika tri osnovne boje, poznate i korišćene u prastara vermena: bela, crna i crvena. Najslikovitiji primer su, za Mišela Pasturoa, igre bojama i njihovim skrivenim značenjima u bajkama o Snežani i sedam patuljaka i Crvenkapi. Snežana je bela kao sneg, ima kosu crnu kao abonos i usta crvena kao krv kanoni klasične lepote ovim trojstvom su ustanovljeni, a i moralne vrednosti u isti mah: Snežana, na kojoj dominira bledilo kože, nevina je i čista kao sneg, a njena crvena usta, u kontrastu sa čednim belilom, asociraju na blagu erotiku, na poljubac (simbol seksualnog odrastanja) kojim će Snežana biti uvedena u pravi, novi život. Crvena jabuka kojom se davi Snežana kad joj je ponudi veštica obučena u crno, takođe je simboličan nagoveštaj devičanske krvi koja će poteći kad princ uzme Snežanu u ljubavni zagrljaj.

I na početku bajke o Crvenkapi pojavljuju se tri pomenute boje: devojčica sa crvenom kapom nosi baki, koja je obučena u crno, belu korpicu s ponudama. Ali u ovoj bajci dominantna je crvena boja, nagoveštaj krvi koja će poteći kad je vuk, prerušen u babu, uvuče u krevet, u čemu mnogi psiholozi vide simboličnu priču o razdevičenju i prelasku devojčice u kategoriju žene.


Boja kao statusni tabu: Simbolični kodovi imaju veoma praktične posledice u svakodnevnom životu. U srednjem veku su samo određene, povlašćene bojadžije u gradovima imale licencu da proizvode „otmene" boje (crvenu ili plavu). U Veneciji, Milanu i Nimbergu stručnjaci za crveno nisu mogli da rade sa nijansama grimizne, već su im bile dozvoljene samo nijanse koje daje koren broćike. Niko nije smeo da izađe iz game boje za koju je imao dozvolu, pod pretnjom kazne.
Bojadžije, stručnjaci za crvenu i plavu boju, živeli su odvojeno jedni od dmgih, u udaljenim ulicama, ali su ipak između njih često izbijale žestoke svađe i tuče, jer su se uzajamno optuživali da zagađuju svojim bojama grad i reku na čijim su obalama radili. Treba reći da su ovi sukobi bili lako shvatljivi, jer je prerada tekstila bila jedina razvijena industrija u srednjovekovnoj i ranoj renesansnoj Evropi.

Crveno, koje se nazivalo i „papskom" bojom, svakako nije moglo biti po volji protestantima. Za njih, koji su propovedali skromnost i jednostavnost, crveno je bilo amoralno. Reformisti su često navodili jedan pasus iz Apokalipse gde sveti Jovan priča kako je zver koja je izašla iz mora jahala na vavilonskoj prostitutki obučenoj u crveno. Po Luterovom tumačenju, to je bila alegorija koja je anticipirala raskalašnost paganskog i katoličkog Rima. Trebalo je stoga zabraniti crveno, isterati ga iz crkve i iz garderobe svakog pobožnog građanina.


Nevesta je bila u crvenom: Ovaj apel nije ostao bez posledica, od 16. veka muškarci se više ne oblače u crveno, sa izuzetkom kardinala i nekih rodova konjice. Žene su kod katolika, me đutim, smele da nose crvene haljine. Došlo je do zanimljive zamene značenja boja: u srednjem veku plavo je bila ženska boja, a crveno muška, znak moći i rata.Od doba reformacije stvari stoje obrnuto: mušarci nose diskretniju, plavu boju, crveno postaje ženskog roda. I danas u narod nim običajima postoje tragovi ove promene: muškim bebama se oblače plava odelca, ženskim roze.

Sve do 19. veka crveno je bila i boja venčanica, naročito u selima. Objašnjenje je jednostavno: na dan venčanja svi su oblačili svoja najlepša ode la, a nevesta je trebalo da bude najupadljivija, najblještavija i najluksuznija. Crveno je odudaralo od sivila svakodnevice, davalo utisak raskoši i bogatstva. Ali, kasnije je crveno postalo sramna boja, koju čestite žene nisu nosile: običaj je nalagao da ulične prostitutke u zapadnoevropskim gradovima nose crvenu garderobu, da bi odmah bilo jasno kojim se poslom bave (isto tako, iznad javnih kuća kačen je crveni fenjer). Stoga je i dan danas ponegde izraz neukusa i ekstravagancije kad se žena pojavi u jarkocrvenoj haljini u svečanoj prilici, a na engleskom dvoru stroga pravila etikecije potpuno isključuju ovu boju.

U 18. veku crveno se zadržalo samo u odeći sudija, delilaca prave, i na kapuljačama dželata, onih koji, u ime pravde, prolivaju ljudsku krv. Od tog vremena parče crvenog platna znači, po pravilu, upozorenje na neku opasnost i zabranu. Otuda crveni znaci signalizacije na plažama, na gradilištima i na opasnim deonicama puta; crveno svetlo na prelazima znači zabranu; crveni telefon državnika upozorava na ratnu opasnost; crven je karton kojim se fudbaleri izbacuju iz igre, kao i plašt toreadora kojim on izaziva bika na smrtonosni dvoboj. Ali crveno može imati i rasističku, ksenofobičnu poruku: dugo vremena su prastanovnici Severne i Južne Amerike, Indijanci, predstavljani na gravirama kao ljudi jarko crvene boje kože. Crvenokošci, neznabošci, divljaci, koje je trebalo pripitomiti i hristijanizovati (ognjem i mačem), bili su dugo supstitucija za đavola koji je u srednjovekovnoj ikonografiji, takođe, imao crvemi kožu.


Crveni barjak komunizma: U Francuskoj je 1789. godine ustavotvorna skupšttna propisala dekretom da, u slučaju građansklh nereda, treba istaći crvene zastave na raskršćima, čime bi se poslalo upozorenje da je okupljanje zabranjeno i da će snage reda intervenisati silom. Sedamnaestog jula 1791. godine, brojni Parižani okupili su se na Marsovim poljima da traže zbacivanje Luja XVI, koji je bio upravo uhapšen u Vareni prilikom bekstva. Gradonačelnik Pariza brzo je istakao crvenu zastavu upozorenja građanima da se raziđu, ali je nacionalna garda zapucala bez naređenja i ubila pedesetak demonstranata, koji su proglašeni „mučenicima revolucije". U začuđujućoj inverziji crvena zastava, obojena krvlju mučenika, postaće, od tog događaja, simbol potlačenih, pobunjenih oznaka revolucije koja je to bila i u toku svih potonjih revolucija.

Pobunjenici su 1848. godine na barikadama u Parizu, pred gradskom većnicom, istakli crvenu zastavu. Do tada je simbol Francuske bila trobojka, ali od tog trenutka trobojka je „opozvana", jer su pod nju stale trupe kralja Luja Filipa, koje su gušile narodnu pobunu. Jedan od pobunjenika se popeo na barikade i zahtevao da crvena zastava postane znak raskida sa prošlošću i zvaničan amblem Republike. Čuveni pesnik Lamartin, član privremene vlade, jedva je tada spasao trobojku od opoziva. „Crvena boja", rekao je on u jednom zapaljivom govoru, ,,je znamenje revolucionamog terora i ništa drugo, dok je trobojka poznata ši rom sveta kao obeležje slave i slobode domovine". Crvenoj zastavi je ipak predstojala lepa budućnost. Sovjetska Rusija ju je zvanično prihvatila 1918. godine, komunistička Kina 1949. Crvena zvezda i crvena zastava postali su najprepoznatljiviji i najjači simboli dvadesetog veka. Totalitame ideologije zahtevale su apsolutno crveni svet, sav u znaku konfrontacije, vatre i krvi. Crvene Ruse nasledili su Crveni Kinezi, Crveni Kmeri, Crvene brigade...

U domenui simbola ništa ne nestaje zauvek, i naši savremenici ponekad i nesvesno delaju prema starim simboličkim ritualima, kaže Mišel Pasturo. Nije se do danas zadržalo samo revolucionamo značenje crvene boje, već i ono koje je, vekovima, u zapadnoj kulturi, asociralo na praznik, radost, spektakl: pozorišta i opere po pravilu i danas imaju crvena sedišta i zavese, varijetei blješte u svim tonovima crvene boje, crveni neoni pozivaju ljude na provod u barove i kockarnice, mažoretkinje na uličnim kamevalima nose crvene kostime, najomiljeniji dečji lik, Deda Mraz, prepoznatljiv je po svom ervenom odelu. Međutim, u svakodnevnom životu, sve je manje crvenih upotrebnih predmeta. Nemoguće je zamisliti crveni kompjuter, na primer, niti frižider i šporet, jer bi to, pre svega, stvaralo utisak dodatne toplote. Ipak, i u tržašnom svetu postoje značajni izuzeci koji potvrđuju slogan „Crveno je večito" („Red for ever"): jedan od najprodavanijih proizvoda savremene potrošačke ere, Coca Cola, umotana je u crvenu ambalažu, kao i jedna od „najtiražnijih" svetskih cigareta „marlboro".

(izvode iz knjiga M. Pasturoa, objavljene u nedeljniku L'Express, prevela Z. Banjac)

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

„Zeleno, zeleno, volim te zeleno..." Ko ne zna stihove kojima je Federiko Garsija Lorka ispevao najlepšu poemu jednoj boji.

Zeleno je reč koja danas ima mnogo proširenlh i prenesenih značenja u frazama i idiomima, u svim jezicima: „zeleni" je opšteprihvaćeni naziv za ekologe, partija zelenih je partija ovih zaštitnika prirode. Ali izraz „zeleni" ne odnosi se samo na zaštitnike prirode, već, od pre nekog vremena, ima vrlo negativnu konotaciju, upozoravajuće značenje i opisuje islamske fundamentaliste koji prete zapadnom svetu serijom terorističkih napada.

„Još je zelen", kaže se za nekog ko je nedorastao i naivan; pozeleneo je neko ko ne može da skriva osećanje pakosti i zavisti; „zeleno voće" je izraz za nešto što je trenutno nedostupno ili što neće dati očekivane rezultate; propasti za „zelenim stolom" kaže se za nekoga ko izgubi sve pare u kockarnici. „Zeleni govor" je u francuskom uličnom žargonu bio izraz za kockara. Oksimoronom „zeleno zlato" označavaju se prašume Amazona, pluća planete Zemlje; u mnogim jezicima izraz „zelene cene" odnosi se na velika sniženja cena robe u radnjama; „zelembaći" su popularan naziv za dolare, najjaču svetsku monetu. U većini zapadnih zemalja izraz „zeleni brojevi" odnosi se na telefonske brojeve kojima se pruža besplatna savetodavna pomoć u raznim oblastima.

Geteov idealni enterijer: Zeleno je danas boja u modi, „politički korektna", kaže Mišel Pasturo. U zeleno se boje čak i kante za otpatke s namerom da evociraju na zaštitu prirode i čistoću. Ali, upozorava ovaj istoričar, treba se čuvati dvostruke prirode zelenog. Svaka boja ima svoju simboliku i značenje: već smo videli da je belo simbol nevinosti, plavo simbol pomirljivosti i smirenosti, crveno znači strast i hrabrost... Zeleno je, međutim, tokom vekova, uspelo da „sakrije" svoju pravu prirodu ono je boja podlih zamki i opasnosti. Za jednog iskusnog antropologaistoričara kakav je Mišel Pasturo, nema sumnje: zeleno je simbol nestabilnosti i prevrtljivosti. Ova boja se zato vrlo dobro uklapa u našu nestabilnu i prevrtljivu epohu.

Ipak, asocijacija većine ljudi kad je o zelenom reč danas ide ka njegovom dnigom, pozitivnom značenju: ono je simbol prirode, prostranstva, slobode. U slikarstvu je zeleno boja o kojoj se malo govorilo, mediokritetska bojar takoreći: mima i nenasilna. Nemački pesnik Gete, koji je obožavao plavu boju, preporučuje, međutim, prijatelju u jednom pismu da oboji u zeleno zidove stana, posebno spavaće sobe, jer zeleno, kako kaže pisac Fausta, ima vrlo umirujuću prirodu. I teolozi su prihvatili tezu da je zeleno boja prosečnosti, koja ne navodi ni na šta uzbudljivo, pa su u crkvenim kalendarima u rasporedu liturgija zelenim obeležavane „obične" nedelje, za razliku od onih obeleženih crvenom, koje su značile da je u pitanju izuzetna nedelja koja se poklapa sa nekim velikim praznikom.

Zeleno je, na prvi pogled, boja sa vrlo siromašnom istorijom. Ali Mišel Pasturo u svojim esejima dokazuje suprotno. I tvrdi da je tokom vekova zeleno promenilo prirodu i postalo veoma uzbudljiva, opasna boja. U njenoj istoriji postoji vrlo uzbudljiva povezanost tehnologije i simbolike.

Robin i Skarlet: Proučavajući istoriju zelene boje Pasturo je pronašao pismo jednog francuskog protestanta koji piše svojima u Francuskoj o utisdma sa jednog sajma u Frankfurtu, koji je posetio davne 1540. godine: „Ovde se vidi mnogo ljudi koji su obučeni u zeleno, što kod nas, kao što znate, svedoči o izvesnoj tuposti. Ali ovde je to opšteprihvaćeno", čudi se Francuz. Osim u Nemačkoj, nošenje zelene odeće bilo je u Evropi shvatano kao znak pomanjkanja ukusa, ili kao ek, scentričnost. Zelena boja je kod velikih modnih kreatora retko kad dominantna nijansa sezone, jer se smatra suviše napadnom i vulgamom. Međutim, svaki dečak i mlada devojka reći će da su njihovi omiljeni književni i filmski junad bili obučeni upravo u zeleno: Robin Hud, osvetnik i zaštitnik sirotinje bio je sav u zelenoj čoji, kako bi lakše, neprimećen, lovio jelene i bogate trgovce po Šervudskoj šumi; junakinja romana Prohujalo sa vihorom, Skarlet O'Hara, predmet adolescentne identifikacije mnogih devojčaca, nosi zelene haljine, koje su u isti mah i oznaka njenog etničkog porekla: ona je Irkinja, a zeleno je amblematična boja Irske, njen simbol, takored.

U prošlim vekovima glavna mana zelene boje bila je njena hemijska nestabilnost. Nije bilo nimalo teško dobiti ovu boju, na bazi brojnih biljnih sirovina, lišća, trave, korena, cveća. Ali veliki problem je bio kako tu boju trajno sačuvati. Prilikom bojenja tkanina zeleno brzo nestaje i tkanina dobija ružnu izbledelu nijansu. Isto se dešavalo i sa slikarskim bojama: biljne sirovine (vrba, breza, spanać itd.) „troše" se na svetlosti, a veštačke boje (na primer sivozelena, koja se dobija od oksida bakra u dodiru sa sirćetom), iako daje intenzivne i sjajne tonove, bila je podložna koroziji.

Boja trovača i lakrdijaša: Osim toga, zeleno pravljeno na ovaj način (oksidisanjem pomoću kiselina) bilo je vrlo otrovno (u Nemačkoj je poznat zeleni otrov, Gtftgrun, o čijoj recepturi je čuvena trovačica Bordžija mogla samo da sanja). Sve doskora, zelena boja je bila najnepostojanija na fotografijama u boji. Na polaroid fotografijama koje su snimane šezdesetih godina prošlog veka (danas prevaziđenom tehnikom) po pravilu je zeleno prvo nestajalo. Bez obzira na tehniku koja se koristila, zeleno je pokazivalo svoju nestalnu, nestabilnu prirodu, potcrtanu činjenicom da je zeleno, zapravo, mešavina boja. Nestabilnu prirodu zelenog podvuklo je saznanje fizičara da je zeleno mešavina dveju osnovnih boja žute i plave. Sve do 17. veka ljudi nisu ni pomišljali da bi zeleno moglo da se dobije mešanjem ovih dveju boja. Tek je Njutnovo saznanje o prirodi spektra dovelo do nove klasifikacije boja, a u 18. veku tehnolozi su iskoristili saznanja fizike i tada je počela proizvodnja zelene boje mešanjem raznih nijansi plave i žute. Jedan francuski slikar iz tog perioda, Udri, bio je preneražen kad je video da se njegove kolege sa akademije lepih umetnosti upuštaju u eksperimentisa nje ovim bojama. Masovna proizvodnja plave, pa prema tome i zelene boje, počela je u Evropi u 18. veku, kad je obezbeđen konstantan uvoz biljke indigo s američkog kontinenta.

Tako se simbolika zelene boje u celini organizovala u skladu sa tehničkim problemom njenog dobijanja: ona je postala sinonim za sve što se menja, varira, kreće, ne miruje. U srednjem veku su se žongleri, komičari, cirkuzanti obladli u zeleno; va šarske predstave su se obavezno održavale na zelenim travnatim površinama. Sve što je spadalo u zabavu, igru, takmičenje (viteški turniri, na primer) održavalo se na zelenoj pozadini, pa su i danas mnogi sportovi nezamislivi bez zelene podloge: atletika, fudbal, tenis na travi, golf, pingpong stolovi. Lovačka odela su takođe zelena.

Kockarska sreća i Marsovci: Zeleno je boja hazardnih igara, znak sudbine. Već od 16. veka u kockamicama u Veneciji karte su se igrale na zelenoj čoji, od 17. veka i na evropskim dvorovima svi stolovi za kojima su se igrale dmštvene igre bili su obloženi zelenim. Ta praksa se zadržala do danas: svuda gde se polažu žetoni, karte ili pare podloga je zelena. Zeleni su i stolovi za kojima zasedaju poslovni ljudi, članovi bordova u vedni preduzeća. U prošlim, ne tako davnim vremenima zelenom čojom su bili prekriveni i stolovi za pisanje. Zeleno je, može se reći, kockarska, sportska i lovačka boja bez takmaca.

Zeleno, vezano za hazardne igre, simbolizuje sreću i dobitak, ali ono, zbog svoje dvostruke prirode, svojstvene svim bojama, može da znači i nesreću. Zeleno je često alegorija mlade ljubavi koja se rađa, ali može da se veže i za ljubomoru, nevemu ljubav. Tokom vremena negativna dimenzija zelenog je prevladala, pa su tako svi zli dusi, demoni, đavoli, aždaje i druga čudovišta, bilo da je reč o ovozemaljskim ili zagrobnim likovima, počeli da se predstavljaju obojeni u zeleno. Ta predstava se održala do naših dana, pa su tako i vanzemaljci, Marsovci, naslednici srednjovekovnih demona, u mašti crtača stripova i autora SF filmova, postali „mali zeleni" androidi.

Molijer je umro u zelenom: Zeleno je boja za koju su vezana najrazličitija sujeverja. Tako mnogi glumci kategorički odbijaju da nose zelenu odeću na sceni (priča se, naime, da je Molijer uinro na sceni, obučen u zeleni kostim). U izdavaštvu se smatra da knjige u zelenom povezu automatski imaju slabiji uspeh, bez obzira na temu o kojoj govore. Draguljari znaju da se smaragdi prodaju lošije od ostalog dragog kamenja, pošto većina ljudi veruje da zeleni kamen nosi nesreću. Sva ova sujeverja potiču iz vremena kad se zeleno proizvodilo tehnikom koja je ovu boju pretvarala u smrtonosni otrov.

Da li je slučajno što je dolar, vladar među monetama, upravo zelene boje? pita se Mišel Pasturo i odgovara: „Kad su boje u pitanju, nema govora ni o kakvoj slučajnosti prilikom njihovog izbora." Nekada je simbol novca bila zlatna ili srebrna boja, koja je u kolektivnoj svesti asocirala na plemenite metale. Kad su štampane prve dolarske novčanice, u periodu od 1792. do 1863. godine, zeleno je već asociralo na hazardne igre i, u daljem proširenju značenja, na banke i finansije. Kaže se da novac nema miris, ali ima boju i to zelenu.

Proterivanje iz dizajna i modernog slikarstva: Zeleno je dugo smatrano bojom druge kategorije, upravo zato što je dobijano mešanjem druge dve boje. Hemičari 18. veka lansirali su pseudonaučnu teoriju koja je definisala „primame" boje (žuto, plavo, crveno) i „komplementame" boje (zeleno, ljubičasto, narandžasto). Ova teza je imala velikog uticaja na umetnike 19. i prve polovine 20. veka, u toj meri da su mnoge slikarske „škole" odlučile da koriste samo primame, bazične boje i eventualno crnu i belu. Tako je i čuvena škola dizajna Bauhaus, koja je htela da dovede u harmoniju boje i funkciju predmeta, naivno verovala u ovu naučnu istinu i pravila razliku između „čistih" i „prljavih" boja, između onih toplih i hladnih, dinamičnih i statičnih. Zeleno, koje je stavljeno u nižu kategoriju, najviše je bilo kažnjeno. Slikari, kao što je bio Mondrijan, potpuno su ga prognali iz svog stvaralaštva. Pod pretekstom da se potčinjava naučnim saznanjima, umetnost je proterala zeleno. Ova teorija o primarnim i komplementarnim bojama na snazi je ponegde i danas. Problem s njom je u tome što ona ne vodi računa o vrednostima i simbolici koje su tokom vekova vezivane za određenu boju; ona odbija da prihvati da su boje prvenstveno kulturološki fenomen i stavlja u prvi plan njihovu fizičku prirodu.

Međutim, ova teorija je dodala još jednu novu simboliku zelenoj boji: pošto je ona smatrana za „komplementamu" crvenoj, koja znači zabranu, automatski se počela isticati njena suprotnost sve što je dozvoljeno. Zeleno kao simbol dozvole za neku akciju ustaljeno je 1800. godine, kada je uspostavljena međunarodna signali zacija za brodove, koja je kasnije preuzeta za regulisanje voznog i automobilskog saobraćaja.

Amblem islamskog raja: Danas je urbana civilizacija od zelenog napravila simbol slobode, mladosti, zdravlja, što bi bilo potpuno neshvatljivo jednom Evropljaninu iz antičkog vremena ili iz srednjeg veka, pa čak i renesanse. Današnjem čoveku je nezamislivo da njegovi preci zeleno nisu ni na koji način vezivali za prirodu.

Jer, sve do 18. veka priroda je bila definisana isključivo pomoću četiri elementa: vatre, vode, zemlje i vazduha. U većini starih jezika mešali su se pojmovi zeleno, plavo i sivo, posebno kad je bilo reči o boji mora. Tek je islam, tj. njegov osnivač Muhamed, počeo da dovodi u vezu prirodu i zeleno: pošto je islam rođen na tlu Azije, u surovoj klimi bez vegetacije, svaki ozelenjen prostor bio je sinonim za božansku oazu, za raj. Sam Muhamed je nosio zeleni turban i zelenu zastavu. Ova boja je postala amblematična za muslimanski svet, što je možda doprinelo da u očima hrišćana ona izgubi vrednost i postane simbol neprijateljstva u burnim vremenima otomanskih invazija.

Na zapadu je do asocijacije zele nog i prirode došlo mnogo kasnije, u romantičarskoj epohi. Danas je zeleno sve što bi trebalo da bude sveže i prirodno, zelena boja vegetacije postala je oznaka ekologa. Zeleno je, zajedno sa belim, postalo najčistija i najhigijenskija boja. U zapadnoj Evropi već petnaestak godina, kad je reč o dizajnu, vlada prava pomama za zelenim logom, a mnogi gradovi i regioni u svoje tradicionalne grbove unose zelenu boju.

(Izvode iz knjige M. Pasturoa, objavljene u nedeljniku L'Express, prevela Z. Banjac)

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

obiljna lista knjiga:
http://www.digitalrefueler.com...he_best_reads_webdesign_1.html

Lista preporuka i smernica koje bi trebao da ispuni svaki Internet ili intranet sajt, kako bi ispratio neku sada već ustaljenu praksu i Web trendove:

- redovno osvežavanje sajta novim sadržajima
- povećanje efikasnosti distribucije informacija dodatnim kanalima (RSS, ATOM...)
- alternativne metode distribucije informacija
- unapređenje sistema obaveštavanja korisnika (maling liste, pingovi...)
- obezbeđivanje prostora na sajtu za korisnički feedback (blog komentari, forumi,...)
- optimizacija koda i opštih performanski(CSS, XHTML, Web standardi...)
- obezbeđenje različitih navigacionih pristupa sadržajima
- implementacija principa otvorenosti i sistema razmene informacija(XML, SOAP,...)
- kolaborativno dokumentovanje(Wiki, blogovi, itd.)
- sistemski brz odgovor "na zahtev" korisnika (korisnički vođene liste pitanja i odgovora, IM komunikacija, itd.)

http://www.digital-web.com/new...our_web_sites_should_be_doing/

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

100 Do's
and Don'ts
in Web Design

pdf
zip

Potpis

^{Banned - Not available}

Golden Rules for Bad User Interfaces: http://www.sapdesignguild.org/community/design/golden_rules.asp

This tool was inspired directly by the excellent Creating Color Palettes article: http://slayeroffice.com/tools/color_palette/

4096 Color Wheel: http://www.ficml.org/jemimap/style/color/wheel.html

Power To The People: Relative Font Sizes: http://www.alistapart.com/articles/relafont/

Six Design Lessons From the Apple Store: http://www.adaptivepath.com/pu...ons/essays/archives/000331.php

Top 10 Usability Blunders of the Big Players: http://www.sitepoint.com/article/usability-blunders-big-players

10 Accessibility Blunders of the Big Players: http://www.sitepoint.com/article/blunders-big-player-2

How to deal with the fact that people tend to ignore navigation tools: http://www.guuui.com/issues/01_05.php

Presentation & Structure: http://sidesh0w.com/projects/wdw2004/

Designing for Web Revisitation: Exploiting Structure from User Interaction and Navigation: http://research.microsoft.com/...=technical%20report&id=802

Top 7 Trends in Online Ad Design: http://www.sitepoint.com/article/top-trends-online-ad-design

What Is Web Accessibility?: http://www.alistapart.com/articles/wiwa/

The End of Usability Culture: http://www.digital-web.com/articles/end_of_usability_culture/

Interest in a eyetracking "Community of Learning" focused on weblogs?: http://blog.eyetools.net/eyetools_research/

Creating a Site Design Plan: http://digital-web.com/articles/creating_a_site_design_plan/

A very brief history of ABCNews.com redisgn: http://www.mikeindustries.com/...hive/2004/10/abcnews-redesigns

web standards templates: http://www.westciv.com/style_master/templates/index.html

The Elements of Design : http://www.digital-web.com/articles/elements_of_design/

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Zanimljiva kolekcija linkova.
http://www.alvit.de/web-dev/es...b-developers-maxi-edition.html

Potpis

^{Banned - Not available}

"Šira" verzija Linka iznad - http://www.alvit.de/handbook/ SVAKA PREPORUKA

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

http://uitest.com/en/specials/

http://uitest.com/en/analysis/

http://uitest.com/

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

http://www.roderickhoward.com/cssdirectory/

http://www.welie.com/patterns/index.html

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}