Citat:
BluesRocker:
Vecina se ovde slaze da onaj sistem nije valjao, ali pitanje je sta se moze uciniti iz perspektive nekog ko sad trazi posao, da izgradi sebi kakvu - takvu karijeru. Tu mislim, pre svega da resi stambeno pitanje, bilo da je kredit za stan ili kucu (kod nas ne postoje kao na zapadu klasicni stanovi za iznajmljivanje), eventualno da kupi sebi auto ukoliko mu je neophodan za zivot (mora decu da vozi kod lekara, ili roditelje, nema obezbedjen prevoz do posla u terminima kad treba da ide i da se vraca kuci), ostatak za normalne ljudske potrebe, eventualno da ode na odmor, i normalno da odvoji nesto za "crne" dane. Problem je sto to nije cak ni na nivou snova 70% stanovnistva u Srbiji, pa se kao neka kontrateza danasnjoj "tranziciji" javlja nekakva kvazinostalgija za "dobrim starim vremenima" kad se lepo zivelo. Tu prednjace "Zagi" i "Vucko" generacije, koje se ne secaju ni Ante Markovica, a ne Tita, jer su culi od starijih neke bajke.
U Srbiji je moguce dobiti kredit za stan, naravno, sve prema mogucnostima. Nije realno da sada neko od 25 godina ko tek pocinje karijeru odmah zapuca na stan u strahinjica bana za 200,000 evra, ali neki stan od 40-tak hiljada evra u kome moze da zasnuje porodicu, je sasvim ok. Rata za takav stan, uz neko ucesce od 20% na 15 godina bi bila oko 200 eura, sto priznajete nije mnogo. Automobil, solidan, nov, recimo vw polo je jos dodathih 150 eura na 5 godina. Znaci to je 350 eura mesecno za stan i automobil, uzimajuci u obzir da oboje bracnih partnera rade, mogu komotno da isplacuju to i da zive lepo.
Ovo nekima zvuci kao robija, u fazonu necu ja 15 godina da budem na robiji ovo ono... Ali nista ne pada sa neba, tako i to... Svugde se stanovi uzimaju na mortgage 20-25-30 godina (kod nas je maksimum 20 godina kod HVB Banke).
A ako neko pokusa da mi da neki argument tipa 'Nemoguce je kod nas dobiti kredit!', moram da priznam - tesko jeste, ali ajde neka bilo ko u USA pokusa da izvadi i najobicniju kredinu karticu bez credit history-ja, a kamoli kredit za automobil ili stan. Budimo realni.
Citat:
BluesRocker:
Gospodin Ventura kaze da najvise mrzi kad ga neko u razgovoru za posao pita kolika ce mu biti plata. Posto je ziveo na svim kontinentima, pored ostalog u Americi, trebalo bi da zna da u kulturnom svetu na razgovoru za posao poslodavac saopstava kandidatu ne samo pocetnu platu, radno vreme, kolki mu je godisnji odmor, vec i koliko ce mu se povecavati plata iz godine u godinu ukoliko ostane na istom poslu (to ne vazi za sve poslove i sva preduzeca, na primer ne vazi za poslove gde se radi za minimalac). Tamo ti na razgovoru objasne sve pojedinosti u vezi posla, tako da ti posle toga samo treba da razmisljas da budes sto produktivniji, a ne da ides kod vracare i da ti cita iz solje kad ces primiti platu. I mene to isto nervira, (sto uopste mora da pita jer vecina novokomponovanih poslodavaca bizmismena nema mrvu osnovne kulture, osim sto su dobri u varanju sto radnika, sto poslovnih partnera, sto drzave).
Naravno da radnik treba da sazna kolika mu je plata, koji su uslovi rada i sve to stoji. Ali ako me neko pita za to NA POCETKU RAZGOVORA, pre nego sto mi kaze bilo sta drugo, sta ja da pomislim nego da je tom liku stalo samo do kesa, i zabole ga i za firmu i za posao i za sve... I naravno da znam da ce takav da otaljava posao, i da bude los radnik. A uostalom, postoji i neka poslovna kultura u kojoj se ta pitnja ostavljaju za kraj, i obicno je poslodavac duzan da zapocne tu temu.
Konkretno sto se tice mene, na razgovorima za posao obicno ispricam nesto generalno o firmi, i ispricam sve uslove osim plate (radno vreme, prekovremeno, odmori, staz, bonusi, bolovanja, otkazni rok, beneficije i sl.), platu ostavljam za kraj. Nakon sto ispricam sve to onda kandidati pricaju svoj deo price, saslusam ih, dobiju jednostavan test od 25 pitanja usko vezanih za programerski posao sa banalnim pitanima. Taj test je napravljen kao bullshit detektor, odnosno u 99% slucajeva nakon tog test vidim gde je kandidat 'ulepsavao' svoju sliku o sebi. I tek nakon toga dolazi prica o plati, i o tome do kada moze da odluci i da nas obavesti o prelasku, i eventualno ako bi se odlucio da radi za nas, da nam kaze neki okvirni datum kada moze da pocne.
Ja to tako radim, cenim da je to fer i korektan nacin.
Citat:
BluesRocker:
U Londonu (GB) je trebalo da uzmem taksi kod Viktorije. Slucajno sam usao u drugi taksi u koloni na parkingu. Taksista mi je ljubazno objasnio da je taksi ispred njega na redu da poveze prvu musteriju.
U Beograd (SCG ili CS) silom prilika putujem medjugradskim autobusom. Kad cekam mg bus, bukvalno me vuku za rukav divlji taksisti da njihovim kolima idem za BG. Moram svakom da objasnjavam da imam mesecnu kartu autobuskog prevoznika. Kad stignem u BG, opet me na izlazu iz busa cekaju "divljaci" i "vuku za rukav".
Sad ce neko reci nesto u smislu standarda, samo bih dodao da su cene taksi usluga "divljih" taksista u BG i "pitomih" u Londonu istog reda i velicine.
Uzimas sada jedan jedini izuzetak i ocajan primer taksista, a to su 'taksisti' na autobuskoj stanici. Otidji na bilo koju drugu taksi stanicu, osim te na autobuskoj ili na aerodromu, i nijedan taksista ti nece prihvatiti voznju ukoliko nije prvi u redu.
A sto se tice Londonskih taksista, imao sam i prilike da za voznju od kensingtona do earls court-a platim 20 funti, jer je taksista cuo da razgovaramo na srpskom u fazonu 'ovo su neke ovce za sisanje', i izadjem iz taksija, i pridjem do vozaca da mu platim i pruzam mu 20 funti (racun je bio tipa nesto manje od 15), i cekam kusur, a on me bledo gleda, gledam ja njega i on mi kao debilu poslednjem u fazonu 'sta me gledas - GO GO!' ... kao ja sam glup ...
Nisam hteo da prijavljujem da se smaram, nece mi nista biti a 5 funti, ali hocu da kazem da truleza ima svugde, i da svugde postoje izuzetci...
Re: Šta (legalno) raditi u ovoj zemlji a da plata bude veća od 250 ili 300 eura?
) u bednom stanju. Ovo sto povecavaju plate malo po malo, to i nije neko povecanje, zbog velike inflacije. 
