a dal je N ili P fet nisam gledao kako je spojen ali nije znacajno bitno .. ja podrazumevam da je N .. .. ke zabodemo i napon samo da vidim dal moram nesto da napajam sa baterijama ili je razdvojeno
Kada namestim rise-time po struji isto kao po tvom drugom postavljenom oscilogramu gde Agilent kaze da je 2.5us dobijam da je parazitivna induktivnost 1.2uH posto su te dve velicine u potpunoj relaciji, kada namestim i fall ivicu i to tako da ima bas istu onu grbicu pred zaravan (zavisi od drajva mosfet), na kraju dobijem da su jedno 15ak razlicitih modela tranzistora iz biblioteke od 30V koje sam i nasumice i po DS trazio kao taj tvoj, svi do jednog su bili u problemu sa prekomernim naponom, varira recimo od 45 - 150Vpp naponski overshot, a da bi to pouzdano radilo moramo da imamo bar 25-50% VECE naponske margine za tranzistor a ovde debelo premaseno … zato su ti mucenici od tranzistora crkavali, trpe neko vreme i zvizne u jednom trenutku …
Kada tako uradis simulaciju da bude sto blize realnom merenju u roku evo od 60 sekundi sam nasao vrednosti za R/C clan tj snubber koji ispada 1uF + 1.2R (idealno 0.83uF ali uzmemo prve bliske vrednosti ili 820nF ili 1uF) za taj konkretan slucaj i to "ubije" kompletan overshot. Kada tako iskompenzujes taj hot-bed grejac mozes posle da ga koristis i za tranzientno testiranje jer sad imas R +/-j0 :)
[Ovu poruku je menjao mikikg dana 28.11.2016. u 17:58 GMT+1]
ne stizem da ponovo ovo spojim da premerim sa naponom ali kao sto rekoh
nijedan koji radi pwm nije crko, da je napon problem, crko bi neki koji
radi pwm na par kilohercka, ne bi crko ovaj koji se upali / ugasi jednom
u par minuta ... a ovi sa pwm-om isti napon guraju i guraju grejac koji
ima znacajnu induktivnost (namotana zica na metalno jezgro) ... no
izmericu pa ce vidis :D ..
@miki, evo obecah da cu snimim ... paljenje kao sto vidis nema nikakav pik, lepo ramp up ide idealno da idealnije ne moze :D ... gasenje mi sa druge strane nije bas skroz jasno :D mada ne verujem sto bi ovo smetalo fetu ..
Rekoh ti ja da to "nije DC", posebno kada pratis NAPONSKU silaznu ivicu :)
Da li mozda ovaj oscilogram za BY399 lici prvi delom (do zmijica) na tvoj, kapiras sad odakle to tu? :)
Vidi samo da kod tebe ta negativna pojava traje skoro 1uS … (cackao si vremensku bazu, ne kontam kolika je podela :)
Kod tebe tu nije bas sjajna situacija, tranzistor je izlozen skoro 40V naponu a zmijice nastaju kao posledica interakcije induktivnosti potrosaca i izlazne kapacitivnosti MOS-FET ...
pa sad, u odnosu na one tvoje vise stotina volti pikove na paljenju, ko sto vidis toga nema
ode 20tak volti u minus na 200ns (124ns/div je podela pise gore desno) . ne vidim sto bi to pravilo fetu problem, to je znacajno ispod bilo kakvog limita za doticni .. nikakvih stotina volti pikova tu nema ...
Eh, simulacija je napamet radjena, bez mnogih nepoznatih detalja … I nisam dovodio paljenje u pitanje, gde si to video? :)
Pricao sam o trenutku gasenja (kada napon na D-S sa neke male vrednosti dobijene zbog Rdson skoci na napon rejla) jer akumulirana magnetna energija u induktivnoj komponenti negde mora da se oslobodi a oslobadja se kroz ovakve pojave ...
a za gasenje vidi se kod mene i sa strujne sonde taj ring pri gasenju to
je za ocekivati, ali pricamo o sitnom naponu od 20tak volti nikakve
stotine tu ne postoje ... niti ce ovih 20V da spali fet niti ce ga
pregrejati 20V za 300ns u drugom smeru .. on se usija mnooogo pre ovog
eventa gasenja i tih 20V naopacke :D
Ma zanemari prostu simulaciju za tako slozene prelazne pojave. Tu je neophodno prpremiti izuzetno slozen model.
Meni i dalje nije jasnou cemu je bazni problem. Ne zeli se stavljati klamp ili varistor, ili sta?
Ako se stavlja diodni klamp, kod takve pobude, treba racunati vremensku konstantu rc dela 1/10 perioda, da kond stigne da se isprazni do sledeceg pika.
Ili se izracuna energija naponskih spajkova i zakaci varistor koji ce to da odsece i zguta preko nekog napona.
P.S.
Kod pika pri paljenju treba varirati opcije trigera na osciloskopu, moze da prikaze fals spajkove.
Huh, ajd ponovo, sta kaze ovaj oscilogram iz simulacije?
Ja sam hteo da pokazem da kada prestane da vodi transitor da ce da se desi "nesto" zanimljivo (i desilo se!), kolike su konkretne vrednosti amplituda je druga stvar i sada si pokazao kolika je njihova vrednost, da li je ona OK ili ne je sad stvar za analizu.
@vladd, bazni problem ne postoji, tj nema nikakvog problema, ja postavih jednostavno pitanje kako nesto da resim i to je odgovoreno u roku od odma, a onda dobih jos kompletnije resenje sa topivim termalnim osiguracem i to je to .. spomenuh da se pcb pregreva (fet ima preveliki rdson pa se greje jer tuce 10A kroz njega) pa se miki ubacio sa ovim pikovima koji, kao sto rekoh, nisu problem .. ja ceo taj deo plohe uopste ne koristim jer sam zamenio print bed sa 500W ac koji kontrolisem externim kontrolerom..
@miki, nema meni ovo sto si stavio nikakvog smisla, niti lici na ono sto je izmerio scope .. a merio si napon preko feta a ja merim napon preko grejaca pa je obrnuto
To sto vidis u simulaciji je posledica neuzimanja u obzir svih detalja, ili nekorektnosti modela tranzistora.
Takva pojava je realno NEMOGUCA, da se iz 20V, sa brzom ivicom, kod slaboinduktivne komponente, proizvede 10X veci napon..
Cak i da imas neka preslikavanja u induktivnostima(u slucaju trafoa), ne bi se pojavio spajk veci od 3 puta nekog napona.
Znaci, ili algoritam deli neku malu velicinu u izrazu, pa nazvrljava pikcinu, ili je model komponente nekorektan.
To sto se desava sa fetom, to je sasvim druga prica, tu treba definisati koliki su prekidacki a koliki gubici pri zasicenju, premeriti struje i videti rezim i paljenja i potpunog gasenja feta. Mislim da mu nisi dao negativan napon za praznjenje gejta, pa se elektroni lagano setkaju u difuziji i gejt ostaje otvoren. Da bi smanjio prekidacke gubitke, moras brzo da odvedes naelektrisanja iz gejta(njegovog "kondenzatora"), ali ne i prebrzo da se ne izazivaju druge pojave..
Ne vidim zasto bi se stampa grejala, ako nisi kroz vodove na stampi propustio 10A, sto je mnogo za 35 ili 70 mikronsku foliju. Za te struje i brze pojave se rade ili pletenicice ili dodatno ojacanje-poseban snazni vod. Nece pri toj brzini svaki elektron da ide po zapremini..
P.S>
To je jedan od jacih razloga zasot se slabo ad hok simulacije ozbiljno koriste, cim se preskoce ogranicenja, nastaju ludosti. Do limita simulacije je ok, ali ako su potrebne neke specificne pojave, velika je muka doraditiili napraviti korektan model komponente.
Ipak je ta simulacija prvenstveno ucilo.
One simulacije koje se ozbiljno koriste, previse ozbiljno i kostaju..
ja sim ne sljivim tu 2 posto, fet nije dobio negativan napon da se
zatvori ko sto rekoh dunster koji je ovo projektovao vozi gejt direktno
sa pina atmel mcu-a, 10A prolazi kroz pcb na zalost, sirok je path i ne
greje se zbog toga, greje se zato sto je fet otvoren sa 4.5V ili koliko
mu vec atmel isporuci te mu je rdson prevelik za toliku struju a posto
se fet ladi preko pcb-a greje se pcb
Pa sa 4.5V ti nije baš najmanji mogući Rds_on ni na TTL mosfetima, a što se spajkova tiče, sasvim bi bili mogući da mosfet body dioda nije kod svih power mosfeta zener klamp.
Srećom je se neko pre koju deceniju setio da body dioda bude zener pa se napon uklampuje na desetak posto iznad max. Vds za dotični mosfet (inače bi većina nepažljivih konstrukcija sa mosfetom veselo završila u kanti :-).
E sad, ako je niska frekvencija svičovanja onda je to relativno malena discipacija pa se i ne primeti, čak i pri većim induktivnostima. A ako to bude koju destinu KHz onda to sprži body diodu (sa našeg apekta mosfet), ako nema eksternog klampa na < max. Vds.
Pri malenim Llk induktivitetima na potrošaču, Qrr (recovery punjenje), prirodno veoma loše body diode u svim mosfetima, pokupi tu prenaponsku pojavu, razvuče je u vremenu i smanji joj amplitudu.
Mosfeti nalik pominjanim neretko imaju Qrr charge reda par uC, što se pri gašenju može zameniti povelikim ekvivalentnim kapacitetom koji je sa aspekta spoljnog kola paralelno mosfetu.
Struja recovery punjenja body diode teče naravno kroz nju i zagreva peletu mosfeta, obično je reda veličine ON struje, ali pri porastu napona od Uds_on do Vclamp i naravno sa velikom pik snagom. To traje relativno kratko, reda neku stotinu nS i konačni energetski bilans zavisi od broja ponavljanja u vremenu i od temperature pelete (gori slučaj sa vrućom peletom, što obećava kumulativno pregrevanje).
Naravno, amplituda spajka jako zavisi od Llk potrošača i svakako od brzine isključenja (Rg_off, tj. struje pražnjenja gejt naboja, ili drugim rečima rečeno ukupne strujne sposobnosti pobude).
U tvom slučaju Bogdane, svičuje se niskom frekvencijom, prilično slabom pobudom iz MCU (sporo gašenje) te je amplituda spajka mala, ukupna energija mala zbog niske sw. frekvencije, i sve može raditi bez eksternog snubber, kao što si u jednom postu i pomenuo.
Ukoliko postoji sumnja da se deo zagrevanja mosfeta ipak događa zbog Llk grejača,nije teško dodati eksterni snubber (mada mislim da nema potrebe u tvom slučaju).
LT Spice, sa kojim je Miki to simulirao, sasvim korektno je obračunao pojavu ali, ili sa idealizovanim Mosfetom ili pak sa vrlo snažnom pobudom gejta (strmi off).
Moguće je i da u model nije uneto dovoljno podataka o body diodi.
macolakg: Pa sa 4.5V ti nije baš najmanji mogući Rds_on ni na TTL mosfetima
ko sto rekoh, zato se i greje
0.35V je preko n-feta na 10A (znaci 35mR je rdson, duplo vise nego najgora opcija iza datasheet-a) dakle 3.5W disipacija .. bez ikakvog heatsink-a, samo preko pcb i sa blagim protokom vazduha preko istog... brzo se zagreje .. do duse malo mi je brzo da sa samo 3.5W ode na 100C tako brzo al ..
Citat:
macolakg:
U tvom slučaju Bogdane, svičuje se niskom frekvencijom, prilično slabom pobudom iz MCU (sporo gašenje) te je amplituda spajka mala, ukupna energija mala zbog niske sw. frekvencije, i sve može raditi bez eksternog snubber, kao što si u jednom postu i pomenuo.
yup.
sa malo manjom strujom (oko 4-5A) cak i pwm od khz radi ok (nema grejanja uopste), ovde je problem velika struja * veliki rdson - najbrze i najlakse resenje - SSR i sve radi 1/1 bez ikakvih intervencija na pcb-u (koji je inace uzasno napravljen tako da kad ovih 10A prolazi kroz pcb podigne gnd od senzora i vrednosti na adc-u krenu da lelujaju po 10 i vise stepeni... sto rece jedan momak koji se bavi profi dizajnom pcb-a "on this board, *every* rule of pcb design is broken")
Pa disipacija je Rdson x I2, za malu disipaciju treba da je otpor ispod 0,02 oma, plus i da vodovi budu takve, sto manje otpornosti, a sa takvom cmoljavom pobudom, pitanje je i koliko je fet u linearnom a koliko u prekidackom rezimu.
I svi ti problemi, zato sto je neki baja ustedeo na baferu i ofrlje radio stampu, odnosno konfiguraciju..?
Mada je cest slucaj da se internet strucnjaci frljaju sa amperima, i da im je odnos isti prema 1 i prema 10A, razlika je u nuli vise..skoro pa nista.
Re: inteligentni on/off sklop
